br. 07-00-577/2021-02 datum: 22.3.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnelo Udruženja građana A. A. protiv osiguranje B. B., zbog diskriminacije lica na osnovu starosnog doba, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja. Udruženje građana, obavestilo je Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“. Dobrovoljna ispitivačica diskriminacije je posetila osiguravajuću kompaniju B. B. osiguranje na Novom Beogradu, sa ciljem da se iformiše o uslovima za zaključenje zdravstvenog putnog osiguranja. Pošto je navela razlog svog dolaska, zaposleni je informisao da je starija gospođa i da njihova kompanija „osigurava putnike do 75 godina starosti“. U izjašnjenju B. B. osiguranje nije osporilo navode iz pritužbe da ne pružaju uslugu putnog osiguranja licima koja su starija od 75 godine, i da su se prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvo, rukovodili procenom ovlašćenog aktuara, u cilju adekvanot poslovanja osiguranja, kao i Zakonom o obligacionm odnosima i Zakonom o osiguranju. Poverenik je istakao da je nesporno je da je B. B. osiguranje, kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je naveo da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 75 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od B. B. osiguranja u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama preko 75 godina života ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je doneo mišljenja da je  propisivanjem gornje starosne granice od 75 godine života kao uslov za pružanje usluge osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu B. B. osiguranje, povredilo je odredbe čl. 6, 17. st. 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja građana A. protiv osiguranja B. B., zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Udruženje građana A.obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica na osnovu starosne dobi, u oblasti pružanja usluga putnog zdravstvenog osiguranja od strane osiguravajućih agencija“, kako bi neposredno proverili da li zaposleni u osiguravajućim agencijama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije;
• da je situaciono testiranje sprovedeno 3. avgusta 2021. godine tako što je testerka posetila poslovnicu B. osiguranja na Novom Beogradu u pratnji V. V., koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana A. A., kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, jer je planirala da u avgustu mesecu letuje u Albaniji;
• da je razgovarala sa, zaposlenim u poslovnici, i da joj je on u razgovoru ljubazno rekao „Vi ste starija osoba pa Vas ne možemo osigurati“, na pitanje testerke, zašto ne mogu da joj pruže tražene usluge putnog osiguranja, dobila je odgovor da njihova kompanija osigurava „lica do 75 godina starosti“;
• da je na taj način izvršena diskriminacija na osnovu godina starosti;
• da nije bilo potrebe za kontrolnim testiranjem s obzirom da je tokom razgovora jasno rečeno da su godine života razlog zbog kojeg ne može da se uplati osiguranje.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za B. B.osiguranje; 3) Obaveštenje o rezultatima situacionog testiranja za B. osiguranje; 4) Izveštaj testerke.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od G., predsednika Izvršnog odbora.
  • U izjašnjenju D. šefa odeljenja za pravne i opšte poslove i G. G. predsednika izvršnog odbora, navedeno je:
• da je jedno od osnovnih načela u delatnosti osiguranja koje propisuje Zakon o osiguranju činjenica da je osiguranje imovine i lica dobrovoljno, i da je obavezno samo u slučajevima propisanim zakonom;
• da postoje situacije kada je radi ispunjenja opšteg interesa zakonom predviđeno da određene vrste osiguranja predstavljaju obavezna osiguranja, koja su osiguravajuća društva dužna da pruže svim zainteresovanim licima, kao što propisuje Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju  koji određuje koje su vrste osiguranja iz oblasti saobraćaja obavezne;
• da prema pozitivnim propisima putno zdravstveno osiguranje ne predstavlja vrstu obaveznog osiguranja u Republici Srbiji i da se zaključenje polise putnog zdravstvenog osiguranja zasniva na načelu autonomije volje;
• da Zakon o obligacionim odnosima u članu 10. propisuje da su strane u obligacinom odnosima slobodne u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja da svoje odnose urede po svojoj volji, i da iz ove odredbe proizilazi da su kod zaključenja polise osiguranja ugovorne strane slobodne da same odrede uslove pod kojima će zaključiti ovu vrstu osiguranja, te da mogu između ostalog odrediti i starosnu granicu lica koje se osigurava;
• da je podnositeljka pritužbe mogla da se obrati drugom osiguravajućem društvu ukoliko opšti uslovi poslovanja B. B. osiguranja nisu u skladu sa njenim potrebama, obzirom da „svako osiguravajuće društvo“ propisuje opšte uslove za pojedine vrste osiguranja sa drugačije propisanim granicama za pristupnu starost;
• da je na osnovu člana 150. Zakona o osiguranju propisano da je društvo dužno da identifikuje, procenjuje i meri rizike kojima je izloženo u svom poslovanju i da upravlja rizicima primenom kvalitativnog i kvantitativnog načina upravljanja;
• da su važeći opšti uslovi putnog zdravstvenog osiguranja na osnovu kojih je za lica koja se osiguravaju gornja starosna granica 75 godina, doneti na osnovu pribavljenog mišljenja ovlašćenog aktuara;
• da su propisani uslovi za zaključenje polise i isplate naknade iz osiguranja za sve vrste osiguranja predmet detaljne analize ovlašćenog aktuara u cilju adekvatnog poslovanja, radi održavanja sposobnosti isplate različitih vrsta šteta i drugih naknada iz osiguranja, prema podzakonskim aktima Narodne Banke Srbije;
• da o složenosti pružanja usluge putnog zdravstvenog osiguranja licima starijim od 75 godina, govore i uslovi pod kojima ovu vrstu osiguranja nudi Republički fonda za zdravstveno osiguranje;
• da imajući u vidu navedno smatraju da prema pozitivnim propisima imaju pravo da slobodno određuju opše uslove na osnovu kojih će sa ugovaračima osiguranja zaključivati polise različitih vrsta osiguranja;
• da ova prava ne smatraju neograničenim već da opšte uslove kreiraju prema pravilima struke, uz razumevanje interesa klijenata i saglasnost Narodne banke Srbije, poštujući propise koji se odnose na oblast osiguranja;
• da će kao kompanija koja posluje 200 godina, a Republici Srbiji 20 godina, angažovati sve resurse kako bi razmotrili pod kojim uslovima je moguće da se u narednom periodu licima preko 75 godina starosti pruži usluga putnog zdravstvenog osiguranja.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 3. avgusta godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je testerka penzionerka iz Novog Beograda, testirala da li je korišćenje usluge putnog zdravstvenog osiguranja dostupno za osobe starije od 75 godina starosti. Da je situaciono testiranje sprovedeno 3. avgusta 2021. godine tako što je testerka posetila poslovnicu B. B. osiguranja na Novom Beogradu u pratnji V. V., koordinatorke situacionog testiranja i predsednice upravnog odobora Udruženja građana A. A. kako bi se informisala o uslovima putnog zdravstvenog osiguranja, jer je planirala da letuje u Albaniji. Istaknuto je da je razgovarala sa, zaposlenim u poslovnici, i da joj je on u razgovoru ljubazno rekao „Vi ste starija osoba pa Vas ne možemo osigurati“, na pitanje testerke, zašto ne mogu da joj pruže tražene usluge putnog osiguranja, dobila je odgovor da njihova kompanija osigurava „lica do 75 godina starosti“. U pritužbi je istaknuto da je na taj način izvršena diskriminacija na osnovu godina starosti.
• U izjavi testerke navedno je: „Dana 3. avgusta 2021. godine, posetila osiguravajuću kopaniju B. B.,na Novom Begradu u želji da saznam uslove za zaključenje putnog zdravstvenog osiguranja. Kratak razgovor sam obavila sa gospodinom, koji je saslušao moje pitanje i kratko rekao: Vi ste starija osoba i moram da Vam napomenem da naša kompanija osigurava putnike do 75 godina sarosti. Preko toga ne postoji nikakva mogućnost za zaključenje zdravstvenog putnog osiguranja“.
• U izjašnjenju B. osiguranje nije osporilo navode iz pritužbe da ne pružaju uslugu putnog osiguranja licima koja su starija od 75 godine, i da su se prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvo, rukovodili procenom ovlašćenog aktuara, u cilju adekvanot poslovanja osiguranja.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

Odredbama člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 17. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno, ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica.

Takođe, s obzirom na činjenice i okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 23. st. 1.- 3. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da je  zabranjeno diskriminisati lica na osnovu starosnog doba. Stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacije, a posebno, pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih javnih usluga. Različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra se diskriminacijom ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su: 1) postavljanje posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje, uključujući i uslove u pogledu zarade i prestanka radnog odnosa, za omladinu, starije i lica koja imaju obavezu izdržavanja ili staranja, a sa ciljem podsticanja njihovog uključivanja na tržište rada ili obezbeđivanja njihove zaštite; 2) određivanje minimalnih uslova u pogledu starosnog doba, radnog iskustva ili godina službe za pristup zapošljavanju ili obezbeđivanju određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem; 3) određivanje najviše starosne granice za popunjavanje radnih mesta, koja se zasniva na zahtevima vezanim za dodatno obrazovanje, odnosno stručno osposobljavanje i usavršavanje za određeno radno mesto ili na potrebi za razumnom dužinom radnog staža pre ispunjavanja uslova za ostvarenje prava na penziju.

• Preporukom Komiteta ministara Saveta Evrope o promociji ljudskih prava starijih osoba (2014)[5] Komitet je potvrdio prava starijih osoba i preporučio državama članicama mere u cilju borbe protiv diskriminacije na osnovu starosnog doba. Poseban osvrt dat je na oblasti nediskriminacije, samostalnosti i participacije, zaštite od nasilja i zlostavljanja, socijalne zaštite i zapošljavanja, nege i uređenja pravnog sistema. Između ostalog, državama članicama je preporučeno da starije osobe uživaju svoja prava i slobode bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i starosno doba, kao i da starije osobe treba da dobiju odgovarajuće resurse koje im omogućavaju da imaju adekvatan životni standard i učestvuju u javnom, ekonomskom, društvenom i kulturnom životu.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je B. B. osiguranje, propisivanjem da uslugu putnog zdravstvenog osiguranja ne pruža osobama starijim od 75 godine povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije stavivši ova lica u neopravdano nepovoljniji položaj samo na osnovu njihovog starosnog doba, odnosno godina života.
• S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje valjanog dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. S tim u vezi, prema članu 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju. Situaciono testiranje predstavlja metod dokazivanja diskriminacije, a jedan od ciljeva ove metode je da se dokaže da postoji praksa da se osobe koje poseduju određeno lično svojstvo, u uporedivoj situaciji, nepovoljnije tretiraju u odnosu na osobe koje ne poseduju to lično svojstvo.
• Naime, u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u prostorijama poslovnice B. B. osiguranja na Novom Begradu avgusta 2021. godine, ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća u postojanje diskriminacije prilikom osiguranja lica za vreme puta i boravka u inostranstvu i to prema osobama starijim od 75 godine života, što je konstatovano u izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 3. avgusta 2021. godine. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba.
• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije od 3. avgusta 2021. godine, kao i izjave testerke, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je B. osiguranje pružilo dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.
• Poverenik najpre konstatuje da je B. osiguranje navelo da je prilikom izrade Uslova za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu, procena ovlašćenog aktuara da populacija starija od 75 godina predstavlja visok rizik za sklapanje ugovora o putnom osiguranju, koji bi se odrazio na sposobnost isplate različitih vrsta štete i drugih naknada iz osiguranja. Poverenik konstatuje da prema, odredbama člana 23. stav 1. ovog zakona zabranjena je diskriminacija na osnovu starosnog doba, dok je stavom 2. propisano pravo starijih na jednak pristup i zaštitu u korišćenju javnih usluga. Istim članom propisan je izuzetak kada se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom – ukoliko je objektivno i razumno opravdano legitimnim ciljem, a posebno legitimno utvrđenom politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja, i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, kao što su slučajevi postavljanja posebnih uslova za zapošljavanje, obavljanje poslova i dodatno obrazovanje, pristup zapošljavanju ili obezbeđivanje određenih prednosti u vezi sa zapošljavanjem i za popunjavanje radnih mesta (stav 3.). Analizom ovog člana Zakona jasno je da je zakonodavac propisao da se različito postupanje na osnovu starosnog doba ne smatra diskriminacijom u koliko je objektivno opravdano legitimnim ciljem i ako su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni, dok je kao posebno legitimne ciljeve zakonodavac nabrojao ciljeve utvrđene politikom zapošljavanja, ciljevima tržišta rada, dodatnog obrazovanja i obuke, odnosno stručnog usavršavanja i nabrojao tri posebna slučaja u oblasti rada i zapošljavanja. B. B. osiguranje smatra da propisivanje gornje starosne granice kao uslova za pružanje usluge putnog zdravstvenog osiguranja ne predstavlja diskriminaciju, jer prema pozitivnim porpisima ima pravo da slobodno određuje opšte uslove pod kojima će sa ugovaračima osiguranja zaključivati polise različitih vrsta osiguranja.
• Zbog toga u konkretnom slučaju, zadatak Poverenika je da ceni da li je različito postupanje osiguravajućeg društva na osnovu starosnog doba razumno i objektivno opravdano legitimnim ciljem, kao i da li su načini ostvarivanja tog cilja primereni i nužni. Nesporno je da osiguravajuća društva imaju legitimni cilj da u skladu sa Zakonom o osiguranju i Zakonom o obligacionim odnosima propisuju uslove ugovora o osiguranju i identifikuju, procenjuju i mere rizike kojima je osiguravajuće društvo izloženo u svom poslovanju, kao i da je potpuno legitimno, razumno i opravdano da osiguravajuće društvo teži da posluje u pravcu ostvarivanja profita i zaštite od rizika. Dalje je potrebno analizirati da li postavljanje gornje starosne granice kao uslova za pružanje usluge primeren i nužan načini ostvarivanja cilja.
• U izjašnjenju osiguravajućeg društva je između ostalog navedeno da putno zdravstveno osiguranje ne predstavlja vrstu obaveznog zdravstvenog osiguranja i da su ugovorne strane slobodne da prema načelu autonomije volje a na osnovu Zakona o obligacionim odnosima same odrede uslove pod kojima će zaključiti ovu vrstu osiguranja, te da mogu odrediti i starosnu granicu lica koje se osigurava. Takođe je istaknuto da prema član u 150. stav 1. i 2. Zakona o osiguranju[6] predviđeno da je društvo za osiguranje dužno da identifikuje, procenjuje i meri rizike kojima je izloženo u svom poslovanju i da upravlja ovim rizicima primenom kvalitativnog i kvantitativnog načina upravljanja. Društvo za osiguranje utvrđuje procedure za identifikovanje, procenu i merenje rizika, kao i za upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke osiguranja.

• Poverenik najpre konstatuje da procena rizika, kao i obaveza osiguravajućeg društva da dugoročno ispunjava svoje obaveze odgovornim preuzimanjem rizika, mogu uticati na uslove pod kojima će nekoj osobi biti ponuđeno zaključenje ugovora o osiguranju, ali nikako ne mogu biti faktor koji isključuje pružanje usluge osiguranja određenom krugu lica.

• Poverenik, nadalje, konstatuje da činjenica da putno zdravstveno osiguranje ne predstavlja „vrstu obaveznog zdravstvenog osiguranja“, ne umanjuje značaj ove vrste osiguranja, naime u konkretnom slučaju radi o pružanju usluge koja se nudi neograničenom broju lica i koja je dizajnirana da zadovolji određeni interes koji je tipičan za širok krug subjekata. Saglasno tome, s aspekta Zakona o zabrani diskriminacije, ugovor o osiguranju lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu mora biti dostupan svim osobama, bez diskriminacije.
• Dakle evidentno je da ne postoji srazmera između preduzetih mera, da se osobama starijim od 75 godine, ne pruža usluga putnog zdravstvenog osiguranja zbog procene da je za ta lica rizik za osiguranje visok, i da bi ugrozio poslovanje osiguravajućeg društva, s obzirom da bi se cilj koji se želi postići mogao ostvariti i na drugi način koji ne bi isključio mogućnost da osobe starije od 75 godine zaključe ugovor o osiguranju lica za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. Naime osiguravajućem društvu su na raspolaganju druge metode kojima može da se postigne balans između „poslovnog rizika“ i mogućnosti plasiranja usluge putnog zdravstvenog osiguranja osobama starijim od 75 godina života, kao što su: potvrda o zdravstvenom stanju klijenta, cenovni okvir, slučajevi koje pokriva putno zdravstven osiguranje i dr.
• Nesporno je da je B. B. osiguranje, kao i sva druga društva za osiguranje, ovlašćeno da utvrđuje uslove osiguranja kojim uređuje svoje poslovanje, ali svi akti društava za osiguranje moraju da budu usklađeni sa Ustavom i zakonskim propisima, kako onim iz oblasti delatnosti osiguranja, tako i sa drugim propisima Republike Srbije, uključujući i propise koji zabranjuju diskriminaciju. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da prema odredbi člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, do neposredne diskriminacije dolazi kada su pojedinac ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na pojedinca ili grupu koji se nalaze u istoj ili sličnoj situaciji, a koji nemaju to lično svojstvo. U konkretnom slučaju, očigledno je da su osobe starije od 75 godina, koje žele da budu osigurane za vreme putovanja i boravka u inostranstvu od B. B. osiguranja u tome sprečene, budući da ova osiguravajuća kuća osobama starosnog doba preko 75 godine ne pruža uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu. S obzirom na navedeno, Poverenik je mišljenja da uskraćivanje pružanja usluge osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu osobama starijim od 75 godine nije primeren i nužan načini ostvarivanja cilja osiguravajućeg društva (upravljanje rizicima, odgovorno poslovanje).
• Povodom navoda iz izjašnjenja da o složenosti usluge putnog zdravstvenog osiguranja za osobe starije od 75 godina govore i uslovi pod kojima ovu vrstu osiguranja nudi Republički fond za zdravstveno osiguranje, ukazujemo da pritužba nije podneta protiv ovog pravnog lica, te da navedeno nije bilo predmet analize Poverenika u konkretnom slučaju. Poslovna praksa ili politika drugih osiguravajućih društava ili ustanova ne može predstavljati osnov za oslobođenje B. B. osiguranja obaveze poštovanja antidiskriminacionih propisa, niti je od značaja za ocenu zakonitosti postupanja ovog osiguravajućeg društva kao pružaoca javnih usluga. Međutim može se konstatovati da Fond pruža uslugu osiguranja starijim licima na kraći vremenski period, dok prema uslovima poslovanja B. B. osiguranja, određena kategorija starijih lica ne može da se osigura ni pod kakvim uslovima.
• Poverenik takođe istiće da je Republika Srbija u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj Uniji, koji se između ostalog sastoji u harmonizaciji zakonodavstva Republike Srbije sa komuniranim pravom Evropske Unije, i da je Direktivom EU br. 2016/97[7] Evropskog Parlamenta koja se odnosi na osiguravajuća društva i sektor osiguranja, između ostalog navedeno da je Direktiva doneta kako bi „Potrošači/klijenti imali isti nivo zaštite uprkos razlikama između kanala distribucije. Kako bi se garantovala primena istog nivoa zaštite i da potrošači mogu imati koristi od uporedivih standarda, posebno u oblasti pružanja isluga i informacija koje se odnose na sektor osiguranja“. U direktivi je istaknuto takođe „da su trenutne finansijske turbulencije naglasile važnost obezbeđivanja efikasne zaštite potrošača u svim finansijskim sektorima. Stoga je potrebno ojačati poverenje klijenata i učiniti regulatorni tretman distribucije proizvoda osiguranja ujednačenijim kako bi se obezbedio adekvatan nivo zaštite svih korisnika usluge osiguranja širom Unije bez diskriminacije“(tačke 6. i 10. preambule dirketive). Ova Direktiva neće uticati na ovlašćenje država članica da preduzimaju odgovarajuće i nediskriminatorske mere povodom nepravilnosti u radu pružalaca usluge osiguranja na njenoj teritoriji koje su u suprotnosti sa domaćim zakonskim odredbama, u meri u kojoj je to neophodno (član 9. stav 1).

Takođe u tom kontekstu, svedoči i primer iz prakse nadležnog organa za zaštitu od diskriminacije Rumunije[8] iz 2020. godine gde je jednoglasno utvrđeno „da nametanje maksimalne starosne granice pri sklapanju ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju predstavlja diskriminaciju prema Rumunskom zakonodavstvu. Savet je zaključio da takva praksa, koja preovlađuje u sektoru osiguranja, predstavlja akt diskriminacije na osnovu godina starosti, jer predstavlja akt isključenja/odbijanja pristupa javnim zdravstvenim uslugama, za pojedine kategorije građana. Članovi Saveta su jednoglasno usvojili odluku i obavezali osiguravajuće kuće da izmene uslove poslovanja koji se odnose na godine starosti prilikom sklapanje ugovora o putnom zdravstvenom osiguranju“.

• Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je B. osiguranje a.d.o, propisivanjem gornje starosne granice od 75 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

Propisivanjem gornje starosne granice od 75 godine života kao uslov za uslugu osiguranja za vreme putovanja i boravka u inostranstvu B. B. osiguranje a.d.o., prekršilo je odredbe čl. 6, 17. stav 1. i čl. 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B. B. osiguranju a.d.o. Beograd da uskladi Uslove za osiguranje lica za vreme puta i boravka u inostranstvu sa antidiskriminacionim propisima, tako što će propisati mogućnost osiguravanja i lica preko navršenih 75 godina života.

Potrebno je da B. B. osiguranje a.d.o. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. B. osiguranje a.d.o.  ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, broj 22/09 i 52/21

[4] Ustav Republike Srbije («Službeni glasnik RS» br. 98/2006, 16/2022) – Odluka o proglašenju Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije – Amandmani I – XXIX – “Sl. glasnik RS”, br. 115/2021)

[5] Preporuka SM/Rec(2014)2  usvojena na 1192. sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope 19. februara 2014. godine

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 139/14 i 44/21

[7] Dirktiva EU br.2016/97. dostupno na: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[8] Odluka Rumunskog saveta za borbu protiv diskriminacije iz 2020. godine, dostupno na: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

743-21 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja usluga na osnovu ličnog svojstva starosno doba