br. 07-00-580/2024-02 datum: 24.3.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi koju je podnela organizacija AA, u ime i uz saglasnost BB, protiv  PU K. U pritužbi je navedeno da se BB od 2022. godine obraćao PU K., usmeno kao i pisanim zahtevima za prijavu adrese prebivališta, u skladu sa odredbom člana 11. stav 2. tačka 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Dalje je navedeno da ni po jednom od tih zateva PU K. nije donela odluku-rešenje, već je zahteve sa prilozima vraćala dopisima/obaveštenjima da je potrebno da se lično javi u PU K. za prijavu adrese prbivališta, dok je usmene zahteve odbijala sa obrazloženjem da bez dokaza o pravnom osnovu stanovanja ne može da prijavi prebivalište. U izjašnjenju PU K. je navedeno da je BB PU K. podnosio zahteve za prijavu adrese prebivališta, u vezi čega su mu uručena obaveštenja da se lično obrati Odeljenju za upravne poslove PU K., gde će dobiti potrebna obaveštenja o postupku prijave prebivališta, ali da nije postupio po istrukcijama iz obaveštenja koja je primio u avgustu 2024. godine. U dopuni izjašenja PU K. je navela da je u decembru 2024. godine BB prijavljen na adresi u K. i da mu je izdata lična karta. U toku postupka je utvrđeno da se BB od 2022. godine usmenim i pisanim putem obraćao PU K. i lično podnosio zaheteve za prijavu adrese prebivališta, u kojima je ukazivao da više od 40 godina živi u K., da ne poseduje dokaz o pravnom osnovu stanovanja, zbog čega je  zahtevao da mu se prebivalište utvrdi u skladu sa članom 11. stav 2. tačka 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Utvrđeno je, takođe, da PU K. nije donela odluku-rešenje po podnetim zahtevima, već mu je tokom 2022. 2023 i 2024. godine dostavljala  obaveštenja, kojima je obaveštavala BB da dokazi koje je dostavljao uz zahtev (taksa, izvod iz matične knjige rođenih i dr.) nisu dovoljni radi prijave adrese prebivališta, i vraćala zahtev sa prilozima. Utvrđeno je da je PU K. u decembru 2024. godine izvršila prijavu adrese prebivališta BB, nakon čega mu je izdata lična karta. Imajući u vidu da je nakon dostavljanja u toku postupka po pritužbi izvršena prijava prebivališta, Poverenik je u skladu sa zakonom zatražio od podnosioca pritužbe da se izjasni da li je saglasan da su na navedeni način otkolnjene posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe. Kako podnosilac pritužbe nije dao saglasnost da su otklonjene posledice postupanja, postupak po pritužbi je nastavljen. Poverenik ukazuje da ne mogu svi građani da prijave prebivalište na osnovu prava svojine ili ugovora o zakupu, zbog čega je neophodno primeniti odredbe člana 11. stav 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana koje regulišu alternativne načine prijave adrese prebivališta. Treba imati u vidu da je prijava prebivališta preduslov za ostvarivanje brojnih prava i da teškoće sa prijavom prebivališta i dostavljanjem dokaza o pravnom statusu nepokretnosti imaju najčešće najugroženije kategorija stanovnika među kojima su: Romi, stanovnici neformalnih naselja, interno raseljena lica sa Kosova, povratnici po sporazimu o readmisiji. Po sprovedenom postupku dato je mišljenje da je u postupku odlučivanja o prijavi prebivališta PU K. povredila odredbe člana 6, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je nakon podnošenja pritužbe i zahteva za izjašnjenje PU K. izvršila prijavu prebivališta Bb data je preporuka da ubuduće u postupku prijave prebivališta vodi računa da svojim postupanjem ne otežava ostvarivanje prava građana na prijavu prebivališta, odnosno da vodi računa o pravilnoj primeni odredbe iz Zakona o prebivalištu i boravištu građana koja predviđa alternativni način prijave prebivališta.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila nevladina organizacija AA, u ime i uz saglasnost BB, protiv PU K., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je :

• da je BB rođen u K. M., kada se 70-tih godina doselio u K., gde danas živi na adresi dr …. Tokom 2020. godine pokrenut je i uspešno okončan sudski postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja BB, a 2022. godine okončan postupak utvrđivanja njegovog državljanstva Republike Srbije;
• da se od 2022. godine, podnosilac pritužbe više puta obraćao PU K. sa zahtevom za prijavu adrese prebivališta, čiji je Odsek za upravne poslove najčešće usmeno odbijao zahteve, sa obrazloženjem da ne može da prijavi adresu prebivališta, jer ne može da dokaže pravni osnov stanovanja. Pojedine zahteve podnosilac pritužbe je podnosio putem pisarnice, od kojih je poslednji put podnet 2024. godine, po osnovu kojih ni u jednom slučaju nije dobio odluku. Podnosilac pritužbe je ukazivao PU K. da ne može da dokaže pravni osnov stanovanja u skladu sa čl. 11.stav 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, već je zahtevao da se rešenjem utvrdi adresa njegovog prebivališta u skladu sa neimovinskim osnovima iz čl.11.stava 2. ovog zakona;
• da su se postupci pokreniti po pisanim zahtevima završavali tako što je policija vraćala zahteve sa prilozima podnosiocu pritužbe, sa dopisom/obaveštenjem da nema uslova za prijavu adrese prebivališta;
• da ni u jednom slučaju prilikom ličnog podnošenja zahteva PU K. nije postupala u skladu sa načelom  pružanja pomći stranci, niti je u jednom slučaju organ po službenoj dužnosti pazio da neznanje i neukost stranke ne bude na šetu prava koja im pripadaju;
• da je svaki put prilikom ličnog obraćanja, zahtev podnosioca pritužbe bio usmeno odbijan sa obrazloženjem da bez prilaganja dokaza o pravnom osnovu stanovanja ne može da se izvrši prijava adrese prebivališta;
• da je prilikom svakog pisanog zahteva za prijavu adrese prebivališta BB ukazivao PU da ne može da priloži dokaz o pravnom osnovu stanovanja i molio da mu se odobri prijava prebivališta u skladu sa tačkom 1. stav 2. člana 11. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Takođe, molio je PU K. i da ukoliko ne bude drugih mogućnosti za prijavu adrese prebivališta da odobri zahtev na adresi Centra za socijalni rad;
• da po osnovu pisanih zahteva za prijavu adrese prebivališta podnosilac pritužbe ni u jednom slučaju nije dobio odluku prvostepenog organa, kojim se njegov zahtev usvaja, odbija ili odbacuje. Umesto toga od PU K. je dobijao obaveštenja kojim je obaveštavan da je potrebno da se lično obrati prijavno-odjavnoj službi PU K. radi utvrđivanja identiteta i dobijanja obaveštenja o postupku prijave prebivališta;
• da se prilikom dobijanja obaveštenja 2022 i 2023. godine podnosilac pritužbe lično odazivao i javljao prijavno-odjavnoj službi PU K., gde je ponovo dobijao usmena obaveštenja da bez dostavljanja dokaza o pravnom osnovu stanovanja nije moguće izvršiti prijavu adrese prebivališta, da se radi prijave adrese prebivališta ponovo obrati PU K. nakon što bude mogao da priloži dokaz o pravnom osnovu stanovanja;
• da godine BB zbog narušenog zdravstvenog stanja nije mogao lično da se odazove po osnovu primljenih obaveštenja, već su se odazivali njegov sin, ćerka i zet;
• da je prilikom ličnog obraćanja, u jednom slučaju PU K. dala ručno ispisan spisak isprava koje je potrebno priložiti kao dokaze o pravnom osnovu stanovanja u cilju prijave adrese prebivališta. Po osnovu obaveštenja PU K., sin i zet podnosioca pritužbe lično su se odazvali prijavno-odjavnoj službi, kojom prilikom je policijski službenik zatražio prilaganje dokaza o pravnom osnovu stanovanja, odnosno u konkretnom slučaju zatražio je da vlasnik kuće u kojoj BB živi lično dođe radi davanja saglasnosti. Kada je policijskom službeniku tom prilikom ukazano da to nije moguće, jer je vlasnik, odnosno korisnik kuće preminuo i da nije moguće priložiti njegovu saglasnost, od službenika je dobijeno obaveštenje da na osnovu priloženih dokaza nije moguće sprovesti prijavu adrese prebivališta. Takođe, PU K. je i ovom prilikom ponovo vratila zahtev sa dokazima, bez donošenja formalne odluke;
• da je PU K. svojim diskriminatornim postupanjem uskratila podnosiocu pritužbe mogućnost prijave adrese prebivališta, neposredno uzrokujući njegovu dalju socijalnu isključenost i deprivaciju;
• da je diskriminatorno postupanje koje je dovelo do onemogućavanja prijave adrese prebivališta i pribavljanja lične karte sprečilo BB da ostvari pristup zdravstvenoj zaštiti i za posledicu je imalo trajno narušavanje njegovog zdravlja;
• da je nakon podnete pritužbe Povereniku, nakon podnete urgencije Ministarstvu unutrašnjih poslova i nakon konsultacije sa Šefom odseka upravnih poslova PU, PU K. primila zahtev po kom je otpočela postupanje. U decembru 2024. godine podnosiocu pritužbe je izvršena prijava adrese prebivališta i izdata lična karta.
  • U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljeni su: 1) saglasnost BB da organizacija AA podnese pritužbu u njegovo ime Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; 2) fotokopija zahteva podnosioca pritužbe za prijavu adrese prebivališta od 12.8.2024. godine PU K; 3) fotokopije obeveštenja PU Kragujevac od 2022. 2023 i 2024 godine; 4) fotokopija akta PU K. sa spiskom isprava, kao dokaza potrebnih radi prijave adrese prebivališta; 5) fotokopija lekarskih izveštaja zdravstvene ustanove u K.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je zatražio izjašnjenje PU K. o osnovanosti navoda pritužbe.
  • U izjašnjenju načelnika PU K., između ostalog, navedeno je:
• da je 6.10. 2023. godine, PU K.-Odeljenju za upravne poslove BB podneo preko pisarnice zahtev za prijavu prebivališta na adresu u K., ul. …. U zahtevu je naveo da 40 godina živi u K, da ne može da dokaže pravni osnov stanovanja na navedenoj adresi, pa moli da mu se rešenjem utvrdi adresa prebivališta u skladu sa članom 11. stav 2. tačka 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Takođe je naveo da ukoliko ne bude mogućnosti za prijavu adrese prebivališta po ovom osnovu, da mu se odobri prijava prebivališta na adresi Centra za socijalni rad u K.;
• da je izvršenom proverom kroz evidencije MUP-a utvrđeno da BB nikada nije posedovao ličnu kartu, a 9.10.2023. godine prosleđeno mu je obaveštenje da se radi podnošenja zahteva za prijavu prebivališta lično obrati Odeljenju za upravne poslove PU K., gde će dobiti potrebna obaveštenja o postupku prijave prebivališta. Navedeno obaveštenje podnosilac pritužbe je primio 13.10.2023. godine, ali se nije odazvao;
• da je tokom 2024 godine PU K. podnosilac pritužbe podneo zahtev i podnesak za donošenje odluke po zahtevu za prijavu adrese prebivališta, u vezi čega su mu uručena obaveštenja da se lično obrati Odeljenju za upravne poslove PU K., gde će dobiti potrebna obaveštenja o postupku prijave prebivališta. Navedeno obaveštenje je uredno primio, ali nije postupio po instrukcijama iz obaveštenja;
• da je shodno navedenom lično prisustvo podnosioca pritužbe bilo obavezno, kako bi se utvrdio identitet. Takođe, podnosilac pritužbe je rođen u K. M., pa se radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja vrše terenske provere u postupku prijavljivanja prebivališta;
• da su policijski službenici PU K., preduzimali mere u skladu sa odredbama Zakona o prebivalištu i boravištuu građana i podzakonskih akata;
  • Dopisom od 8.1.2025. godine, PU K. je Povereniku dostavila dopunu informacije koje se odnosi na postupanje po zahtevu BB radi prijave adrese prebivališta u kome je navedeno:
• da je BB 12.11.2024. godine, podneo zahtev za prijavu prebivališta na adresu  u Kragujevcu, ul. …, a naknakdnom izvršenom proverom podnosilac pritužbe je od 16.12.2024. godine, prijavljen na navedenu adresu, kao i da mu je 19.12.2024. godine uručena lična karta.
  • Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da se podnosilac pritužbe u roku od 15 dana izjasni da li ostaje pri podnetoj pritužbi, odnosno da li je saglasan da su otklonjene posledice postupanja, s obzirom da je BB prijavio prebivalište na adresi u K. i da mu je izdata lična karta, organizacija AA je 10. 2. 2025. godine, obavestila Poverenika da ne odustaje od podnete pritužbe, da nije saglasan da su posledice postupanja otklonjene i da traži od Poverenika da nastavi dalje postupanje po pritužbi.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga, utvrđeno je da je BB od 2022. godine PU Kragujevac podnosio usmene i pisane zahteve za prijavu adrese prebivališta. U zahtevu za prijavu adrese prebivališta od 12.8.2024. godine, BB je naveo da na adresi na kojoj živi, ul. … ne može da dokaže pravni osnov stanovanja u skladu sa članom 11. stav 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, zbog čega moli PU K. da rešenjem utvrdi adresu njegovog prebivališta u skladu sa članom 11. stav 2. tačka 1. istog zakona, a ukoliko ne može po ovom osnovu, da  odobri zahtev za prijavu adrese prebivališta na adresi Centra za socijalni rad u K.  Dalje, u ovom zahtevu je takođe navedeno da više od 40 godina živi u K, tj. da ne živi na teritoriji  KIM, gde nema osnova za prijavu adrese prebivališta.
• Uvidom u fotokopije akata PU K., odnosno obaveštenja od 23.6.2022. godine, 9.10.2023. godine, 31.7.2024. godine i 19.8.2024. godine utvrđeno je da je PU K.-Odeljenje za upravne poslove BB upućivala navedena obaveštenja da se radi podnošenja zahteva za prijavu prebivališta obrati Odeljenju za upravne poslove, prijavno-odjavnoj službi lično, gde će se utvrditi njegov identitet i gde će dobiti potrebna obaveštenja o postupku prijave prebivališta. Takođe, u ovom obaveštenjima je navedeno da obrazac za prijavu prebivališta, nalog/dokaz o uplati takse, kopija izvoda iz matične knjige rođenih, kao i kopija rešenja o utvrđivanju državljanstva nisu dovoljni za prijavu na prebivalište, zbog čega se navedeni prilozi vraćaju podnosiocu pritužbe.
• Utvrđeno je da su u dopisu PU K. navedeni dokazi i isprave koje je BB dužan da dostavi i to: dokaz o vlasništvu, a ako je vlasnik umro pravosnažno rešenje o nasleđivanju i naslednik sa ličnom kartom.
• Uvidom u lekarske izveštaje Univerzitetskog kliničkog centra K. utvrđeno je da je BB u 2024. godine imao povredu zbog koje mu je pružena zdravstvena zaštita.
• Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je po zahtevu BB 12.11.2024. godine, PU K. 16.12.2024. godine izvršila prijavu adrese prebivališta BB na adresi … u K., a 19.12.2024. godine mu je izdata lična karta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir  

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Odredbama člana 24. je zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.
• Zakon o prebivalištu i boravištu građana^[4] u članu 2. propisuje da pravo na prebivalište u Republici Srbiji imaju svi građani Republike Srbije koji stalno žive na teritoriji Republike Srbije. U skladu sa članom 4. ovog zakona punoletni građani su dužni da prijave i odjave svoje prebivalište, dok je članom 6. propisano da prilikom prijavljivanja i odjavljivanja prebivališta i boravišta, kao i prijave privremenog boravka u inostranstvu i povratka iz inostranstva, građani su dužni da daju istinite podatke. Na osnovu člana 11. stav 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, građanin Republike Srbije može prijaviti prebivalište po osnovu prava svojine na stanu, ugovora o zakupu stana ili drugom pravnom osnovu (stav 1). Ukoliko građanin ne može prijaviti prebivalište po prethodno navedenom osnovu, nadležni organ mu rešenjem utvrđuje prebivalište na adresi: 1) njegovog stalnog stanovanja, ako su ispunjeni drugi uslovi propisani zakonom; 2) prebivališta njegovog supružnika ili vanbračnog partnera; 3) prebivalište njegovih roditelja; 4) ustanove u kojoj je trajno smešten ili centra za socijalni rad na čijem području se nalazi, uz prijavu građana toj ustanovi, odnosno centru da će njegova adresa biti na adresi ustanove odnosno centra (stav 2.).
• Odredbama člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije, na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj osnovi, prema licima koja pripadaju nacionalnoj manjini. Dalje, odredbama člana 4. ovog zakona, propisano je da organi vlasti u Republici Srbiji u skladu sa Ustavom i zakonom donose propise, pojedinačne pravne akte i preduzimaju mere u cilju obezbeđenja pune i efikasne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini. Organi vlasti će donositi pravne akte i predizimati mere iz stava 1. ovog člana u cilju popravljanja položaja lica koja pripadaju romskoj nacionalnoj manjini.
• Zakon o opštem upravnom postupku[6] u članu 8. propisuje da organ po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke i drugog učesnika u postupku ne bude na štetu prava koja im pripadaju. Članom 9. ovog zakona propisano je da je organ dužan da strankama omogući da uspešno i celovito ostvare i zaštite prava i pravne interese. Postupak se vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (stav 2). Odredbom člana 136. ovog zakona propisano je da se rešenjem odlučuje o pravu, obavezi i pravnom interesu stranke, dok je rok za izdavanje rešenja određen članom 145. Izdavanje rešenja je donošenje i obaveštavanje stranke o donetom rešenju. Kad je postupak pokrenut po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti, a u interesu stranke, i kada se o upravnoj stvari odlučuje u postupku neposrednog odlučivanja, organ je dužan da izda rešenje najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka (stav 2).
• Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2016. do 2025. godine[7] kao opšti cilj određeno je poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja romske nacionalne manjine u Republici Srbiji, uz puno uvažavanje manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i postizanje veće socijalne uključenosti Roma i Romkinja u sve segmente društva. Strategija propisuje operativne ciljeve, mere i aktivnosti koje sprovodi jedinica lokalne samouprave radi unapređenje uslova stanovanja Roma i Romkinja. Planirane mere i aktivnosti su, između ostalih, i usvajanja lokalnog akcionog plana za unapređivanje uslova stanovanja Roma i Romkinja, opredeljenje budžetskih sredstva, izrade ili ažuriranja urbanističkog plana za područja na kojima se nalaze romska naselja, regulisanje imovinsko-pravnog statusa parcela i objekata, uređenje vlasničkih odnosa i dr.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je PU K. svojim postupanjem ili propuštanjem stavila BB u nepovoljniji položaj na osnovu njegovog ličnog svojstva u postupku prilikom odlučivanja o zahtevu za prijavu adrese prebivališta.
• Poverenik najpre konstauje da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da je PU K. u decembru 2024. godine izvršila prijavu adrese prebivališta BB, nakon čega mu je izdata i lična karta. Imajući u vidu da podnosilac pritužbe nije dao saglasnost da su otklonjene posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe, Poverenik je nastavio postupak po pritužbi, u skladu sa odredbom člana 37. stav stav 5. Zakona o zabrani diskriminacije.

Prilikom odlučivanja u ovom predmetu  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je imao u vidu pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na Ministarstvu unutrašnjih poslova, PU K.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno da se BB od 2022. godine usmenim i pisanim putem obraćao PU K. i lično podnosio zahtev za prijavu adrese prebivališta, na adresi gde živi, ul. …. Prilikom podnošenja zahteva podnosilac pritužbe je ukazivao PU K. da ne poseduje dokaz o pravnom osnovu stanovanja, da ovaj dokaz ne može da dostavi i zahtevao da mu se prebivalište utvrdi u skladu sa članom 11. stav 2. tačka 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Takođe, u zahtevima koje je podnosio ukazivao je da više od 40 godina živi u K. i da nema osnova da se radi prijave adrese prebivališta obraća PU K., jer ne živi na teritoriji KIM. Dalje, na osnovu izvedenih dokaza, Poverenik konstatuje da PU K. po podnetim zahtevima BB nije donosila odluku/rešenje kojim bi zahtev usvojila, odbila ili odbacila, već mu je dostavljala obaveštenja, kojim je obavešten da je potrebno da se lično obrati prijavno-odjavnoj službi PU K. radi utvrđivanja identiteta i dobijanja obaveštenja o postupku prijave prebivališta. Takođe, u obaveštenjima iz 2022, 2023. i 2024. godine PU K. je obaveštavala BB i da podneti dokaza (taksa, izvod iz matične knjige rođenih i dr.) nisu dovoljni radi prijave adrese prebivališta, i u prilogu obaveštenja mu je vraćala zahtev sa dokazima.
• U postupku je dalje utvrđeno, da se BB po primljenim obaveštenjima 2022. i 2023. godine, lično odazivao i javljao prijavno-odjavnoj službi PU K., ali je tom prilikom ponovo dobijao usmena obaveštenja da bez prilaganja dokaza o pravnom osnovu stanovanja ne može da izvrši prijavu adrese prebivališta. Povodom navoda iz izjašnjenja PU K. da BB nije postupio po instrukcijama iz obaveštenja koja je primio u avgustu 2024. godine, podnosilac pritužbe je naveo da BB 2024. godine, zbog narušenog zdravstvenog stanja nije mogao lično da se odazove prijavno-odjavnoj službi PU K., ali da su to u njegovo ime činili njegov sin, ćerka i zet, koji su tom prilikom lično obavešteni da bez prilaganja dokaza o pravnom osnovu stanovanja nije moguće izvršiti prijavu adrese prebivališta.
• Poverenik ističe da je u skladu sa načelima dobre uprave i Zakona o opštem upravnom postupku, organ uprave dužan da omogući stranci da što lakše zaštiti i ostvari svoja prava i pravne interese, ukoliko nisu na štetu prava i interesa trećih lica ili javnog interesa, kao i da po službenoj dužnosti pazi da neznanje i neukost stranke ne bude na štetu prava koja ima pripadaju. U konkretnom slučaju, s obzirom da se, s jedne strane radi o zaštiti prava konkretnog lica, tj. stranke, a s druge strane o javnom interesu da se smanji broj lica bez ličnih dokumenata tj. pravno nevidljivih lica, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da je PU K., morala da pokaže dodatnu pažnju kako bi se omogućilo ostvarivanje prava BB na prijavu adrese prebivališta. U konkretnom slučaju, međutim, PU K. od 2022. godine nije odlučivala po zahtevu BB i odbijala da donese odluku, insistirajući da dokaže pravni osnov stanovanja, odnosno propuštajući da primeni zakonom propisan osnov za prijavu adresu prebivališta iz člana 11. stav 2. Zakona o prebivalištu i boravištu građana. PU K. nije dostavila dokaze da je, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja, preduzela sve mere iz svoje nadležnosti i sprovela postupak prijave prebivališta, bez odugovlačenja. Takođe, Poverenik ukazuje da nije bilo potrebe da službenici PU K. BB upućuju da se radi prijave adrese prebivališta obrati policijskoj upravi u mestu rođenja, imajući u vidu da je ukazivao da tu ne živi, niti namerava da se nastani, s obzirom da više od 40 godina živi u K. Zakonom o prebivalištu i boravištu građana propisano da je prebivalište mesto u kome se građanin nastanio sa namerom da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju njegovu trajnu povezanost s mestom u kome se nastanio.
• Imajući u vidu da je prijava prebivališta preduslov za ostvarivanje drugih prava, kao i da ne mogu svi građani da prijave prebivalište na osnovu prava svojine ili ugovora o zakupu, odnosno, u skladu sa članom 11. stav 1. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Poverenik ukazuje da je neophodna dosledna primena propisa koji reguliše alternativni način prijave adrese prebivališta, propisana odredbom stavom 2. ovog člana Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Ovo je posebno važno ako se ima u vidu da teškoće sa prijavom prebivališta i dostavljanjem dokaza o pravnom statusu nepokretnosti gde žive imaju najčešće najugroženije kategorija stanovnika među kojima su: Romi, stanovnici neformalnih naselja, interno raseljena lica sa Kosova, povratnici po sporazimu o readmisiji. Takođe, i za eliminisanje i sprečavanje apatridije veoma je značajno da se omogući svakom građaninu da prijavi prebivalište i izvadi ličnu kartu. S tim u vezi, Poverenik ističe i da je Ustavni sud Srbije u svojoj odluci po Ustavnoj žalbi[8] istakao da „postoji obaveza javne vlasti da svim građanima osigura mogućnost prijave prebivališta prema realnom stanju“. Pored toga, u Zaključnim zapažanjima Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN o trećem periodičnom izveštaju Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 2022. godine navodi da je Komitet „zabrinut zbog (…) lica čije prebivalište ne može biti prijavljeno na adresi centra za socijalni rad u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu građana i zbog posledičnog ograničenja njihovog pristupa socijalnim uslugama“[9].
• Na osnovu navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je PU K. propuštajući da odluči po zahtevu stranke za prijavu adrese prebivališta od 2022. godine, u neopravdano nepovoljniji položaj stavila BB. Posledica ovakvog postupanja PU K. dovela je do toga da BB nije mogao da pribavi ličnu kartu, koja je osnovni identifikacioni dokument i čije posedovanje je preduslov za ostvarivanje drugih prava. Imajući u vidu da je PU K. 16.12. 2024. godine, prijavila BB na adresi u K. nakon čega mu je izdata lična karta Poverenik je Policijskoj upravi u K. dao preporuke koje se odnose na buduće obavljanje poslova iz nadležnosti ovog organa.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi koju je podnela organizacija AA, u ime i uz saglasnost Bb, protiv Policijske uprava u K. dato je mišljenje da je PU Kragujevac povredila odredbe člana 6, a u vezi sa članom 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Polazeći od toga da je nakon podnošenja pritužbe i dostavljanja zahteva za izjašnjenje, PU K. izvršila prijavu prebivališta BB, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ovoj upravi preporučio da ubuduće:

• U postupku prijave prebivališta vodi računa da svojim postupanjem ne otežava ostvarivanje prava građana na prijavu prebivališta, odnosno da vodi računa o pravilnoj primeni odredbe iz Zakona o prebivalištu i boravištu građana koja predviđa alternativni način prijave prebivališta.

Potrebno je da PU K. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU K. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 87/11

[5] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, broj 72/09 – dr. zakon, 97/13 – odluka US i 47/18

[6] „Službeni glasnik RS“,br. 18/16, 95/18-autentično tumačenje i 2/23- odluka US

[7] „Službeni glasnik RS“, broj 26/16

[8] Odluka Ustavnog suda Srbije Už 640/2019 od 24.2.2024. godine

[9] Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Zaključna zapažanja o trećem periodičnom izveštaju Srbije, dostupno na: https://docstore.ohchr.org/SelfServices/FilesHandler.ashx?enc=4slQ6QSmlBEDzFEovLCuW54MWm13CZ4%2B VqIQ1kU7YRzBQZllQfGpoDD0LYIhb50IuhKeISKvm3XVlUTG5ikTw%2BN3DS3JcCPAe%2BStor8WpKMtppYl%2B6 U81uafdM13Urj6

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

659-24 Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti