644-21 Diskriminacija LGBT lica na osnovu njihove seksualne orijentacije

29. Nov 2021.

br. 07-00-479/2021-02 datum: 29. 11. 2021.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe udruženja AA protiv BB, povodom izjava koje je dao gostujući u emisiji  na televiziji sa nacionalnom frekvencojom  1.5. 2021. godine. Podnosilac pritužbe navodi da je BB svojim izlaganjem u ovoj emisiji izvršio diskriminaciju LGBT lica na osnovu njihove seksualne orijentacije. BB se do okončanja ovog postupka nije izjasnio na navode pritužbe, iako je zahtev za izjašnjenje primio. U postupku je utvrđeno da je BB, u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, 1.5.2021. godine, između ostalog, izjavio: „Prirodno je samo ono što dovodi do rađanja dece..Homoseksualizam je jedna devijacija seksualnog ponašanja, poremećaj seksualnog ponašanja, e onda moramo je zvati bolešću. Ako bismo svi bili homoseksualci to bi bio kraj čovečanstva, ko bi onda rađao decu. Prorodni seksualni odnosi vode očuvanju nacije, čovečanstva, a neprirodni su tome suprotstavljeni. Ja sam protiv svake netolerancije, ja nikad nisam istraživao ni u našoj stranci ko je homoseksualac ko nije, ali kad bi se neko javno eksponirao i propagirao taj način života ne bi mogao da obavlja neke značajne stranačke funkcije“. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Međuti, pravo na slobodu govora nije neograničeno, već kako je propisano članom 46. Ustava Republike Srbije, može se zakonom ograničiti, a naročito ako je to, između ostalog, neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. S tim u vezi, važna je primena člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara neprijateljsko, degradirajuće ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Poverenik je istakao da stavovi i izjave koje je BB izneo u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencojom, dana 1.5. 2021. godine,  LGBT osobe stavlja u kontekst nenormalnosti i bolesti. Poverenik je istakao da je nesporno da BB ima pravo da iznosi svoje stavove i mišljenja, ali ne na način kojim se vređa dostojansto i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Pored toga, Poverenik je ukazao da ovakvi stavovi i mišljenja podstiču diskriminaciju i stigmatizaciju pripadnika LGBT populacije i osećaj izolovanosti od većinske populacije samo zato što je njihova seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne. Pored toga, Poverenik ukazuje da je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine izvršila reviziju međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB-10) i uklonila homoseksualnost sa liste bolesti. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik je dao mišljenje da su stavovima i izjavama koje je BB izneo u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, 1.5.2021. godine, kada je govorio o LGBT osobama, povređene odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da zbog ovih izjava objavi javno izvinjenje svim LGBT osobama, kao i da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo udruženje AA protiv BB, zbog izjava koje je izneo u emisiji na RTV VV, 1.5. 2021. godine.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je gostujući u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, BB izjavio „da istopolne seksualne orijentacije nisu normalne i prirodne“, da je „homoseksualizam poremećaj seksualnog ponašanja“  kao i to da je (u kontekstu seksualnih odnosa) „prirodno samo ono što dovodi do rađanja dece“;
  • da u svom izlaganju navodi i da „prirodni (heteroseksualni) seksualni odnosi vode očuvanju nacije, čovečanstva, a neprirodni (homoseksualni) su tome suprotstavljeni“ kao i da „kada bi se neko javno eksponirao (kao osoba istopolne orijentacije) i propagirao taj način života, ne bi mogao da obavlja neke značajne stranačke funkcije“;
  • da je ovakvim navodima i izjavama direktno povredio dostojanstvo istopolnih parova i izvršio diskriminaciju LGBT osoba na osnovu njihove seksualne orijentacije.
    • Uz pritužbu je dostavljen link emisije u kojoj je gostovao BB.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, i u skladu sa čl. 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pritužbu je dostavio na izjašnjenje BB. Međutim, do okončanja postupka, BB se nije izjasnio na navode pritužbe, iako je zahtev za izjašnjenje primio prema rešenju o potražnici, dana 24.9.2021.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • U postupku je utvrđeno da je BB, prilikom gostovanja u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dana 1.5. 2021. godine, između ostalog, izjavio: „To što smo mi ukinuli diskriminaciju homoseksualaca, ne znači da ćemo sada izjednačiti vrednosti njihove seksualne opcije sa onom koja je normalna i prirodna..Prirodno je samo ono što dovodi do rađanja dece..Homoseksualizam je jedna devijacija seksualnog ponašanja, poremećaj seksualnog ponašanja, e onda moramo je zvati bolešću. I ja i moja partija smo bili protiv progona homoseksualaca, i nismo za to da se tuku, progone, vređaju, ali nemojte me terati da taj način seksualnog života hvalim kao normalan i vredan i opšte prihvatljiv. Ako bismo svi bili homoseksualci to bi bio kraj čovečanstva, ko bi onda rađao decu. Prorodni seksualni odnosi vode očuvanju nacije, čovečanstva, a neprirodni su tome suprotstavljeni. S obzirom da ima oko 5% u svakoj populaciji homoseksualaca nećemo ih ubijati, nećemo ih kažnjavati, nećemo ih progoniti, nećemo ih šikanirati, ako žele tako da žive neka žive, ali nemoj da nam to propovedaju kao opštu društvenu vrednost. Ja sam protiv svake netolerancije, ja nikad nisam istraživao ni u našoj stranci ko je homoseksualac ko nije, ali kad bi se neko javno eksponirao i propagirao taj način života ne bi mogao da obavlja neke značajne stranačke funkcije“.

 

 

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, razmatrao je stavove i izjave BB iznete u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, 1.5. 2021. godine, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih[3].
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. Konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje, polno i rodno uznemiravanje  koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa.

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li stavovi i izjave koje je BB izneo u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dana 1.5.2021. godine, predstavljaju povredu odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da li ovakvo postupanje BB predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike i pripadnice LGBT populacij
  • Poverenik najpre konstatuje da je BB u ovoj emisiji izneo svoje mišljenja  i stavove u vezi LGBT popolacije. S tim u vezi, Poverenik ističe da Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[5], članom 10. regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, između ostalog i radi zaštite ugleda ili prava drugih.
  • Evropski sud za ljudska prava je razmatrajući konkretne predmete u nekoliko slučajeva istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbiljna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela.[6] Tako je primera radi, Evropski sud za ljudska prava uvažio stav Vrhovnog suda Švedske, da čak iako je cilj podosilaca predstavke bio da pokrenu debatu o odsustvu objektivnosti u obrazovanju u švedskim školama kao prihvatljiv cilj, pažnja je morala biti usmerena i na to koji se izrazi koriste u spornim lecima. U njima je između ostalog nevedno da homoseksualnost predstavlja „devijantnu seksualnu sklonost“, ima „moralno pogubno dejstvo“ na društvo i odgovorna je za razvoj HIV-a i side. Sud je naveo da su sve te tvrdnje predstavljale teške navode pune predrasuda, čak iako nisu bile neposredni poziv na dela mržnje. Zatim, u presudi iz 2010. godine, Kozak protiv Poljske[7], Evropski sud za ljudska prava konstatovao je da države treba da priznaju društveni razvoj i promene u percepciji društvenih pitanja, uključujući i činjenicu da ne postoji samo jedan put ili samo jedan izbor u sferi vođenja i življenja porodičnog ili privatnog života. Ovaj stav Evropski sud ponavlja i u predmetu Beizaras i Levickas protiv Litvanije (presuda od 14. januara 2020.)[8] Predmet se odnosio na diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva. Tužilac Litvanije je smatrao da su autori objavljenih komentara „izražavali svoja mišljenja“ i da nisu podsticali mržnju ili nasilje prema pojedincima na osnovu njihove seksualne orijentacije.                                                                                     Međutim, Evropski sud je razmatrajući komentare povodom objavljene slike na fejsbuk stranici utvrdio da su komentari mržnje na društvenoj mreži upućeni protiv podnosilaca predstavki i homoseksualne zajednice uopšte, podstaknuti stavovima prema toj zajednici, kao i da je upravo takvo diskriminatorno stanje duha bilo razlog propusta državnih organa da izvrše obavezu i da na efikasan način istraže da li ti komentari predstavljaju poziv na mržnju i nasilje.
  • Takođe, Apelacioni sud u Beogradu je u svojoj presudi zauzeo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. Sloboda informacija ne podrazumeva samo one „informacije“ koje su opšte prihvaćene i koje se smatraju bezopasnim ili beznačajnim, već i one koje vređaju, šokiraju ili uznemiravaju ljude, jer su to zahtevi pluralizma i tolerancije. Međutim, sud je zaključio da u konkretnom slučaju pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se pronose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu i razvoj društva u celini[9].
  • U konkretnom slučaju, BB prilikom izlaganja u emisiji, između ostalog navodi „da je homoseksualizam jedna devijacija seksualnog ponašanja, poremećaj seksualnog ponašanja, zbog čega je moramo zvati bolešću, prirodno je samo ono što dovodi do rađanja dece, prirodni seksualni odnosi vode vode očuvanju nacije, a neprorodni su tome suprotstavljeni“. Ovakavi stavovi i izjave LGBT osobe stavljaju u kontekst nenormalnosti i bolesti. Stavljanje osoba drugačije seksualne orijentacije u bilo kakav kontekst bolesti i nenormalnosti/neprirodnosti, vređa dostojansvo ovih osoba, stvarajući u odnosu na njih neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Ovakvi stavovi i ideje podstiču diskriminaciju i stigmatizaciju pripadnika LGBT populacije i osećaj izolovanosti od većinske populacije samo zato što je njihova seksualna orijentacija drugačija od heteroseksualne. Poverenik takođe ukazuje da je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine izvršila reviziju međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema (MKB-10) i uklonila homoseksualnost sa liste bolesti.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da svaki pojedinac ima pravo da iznosi svoje mišljenje i lične stavove, što predstavlja osnov svakog slobodnog demokratskog društva. Pravo na slobodu govora, bez obzira što predstavlja osnov svakog demokratskog društva, nije neograničeno, već kako je propisano članom 46. Ustava Republike Srbije, može se zakonom ograničiti, a naročito ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima proklamuje da se svi ljudi rađaju jednaki i slobodni u dostojanstvu i pravima, a Ustav Republike Srbije propisuje da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno[10]. Poverenik ukazuje da sloboda govora, bez obzira na način iznošenja i objavljivanja ideja i stavova nikada ne sme da bude izgovor za diskriminaciju. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara neprijateljsko, degradirajuće ponižavajuće i uvredljivo okruženje. BB ima pravo da iznosi svoje stavove i mišljenja, ali ne na način kojim se vređa dostojanstvo i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Prema tome, iznošenje stavova i uverenja kojim se povređuje dostojanstvo lica ili grupe lica i narušava ugled, kao i zagarantovana prava drugih, ne može se pravdati pravom na slobodu izražavanja.

 

  • S obzirom na predmet pritužbe, Poverenik ukazuje na položaj LGBT populacije. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (45%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom[11]. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja. Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Većina LGBT osoba izbegava da javno drže za ruku istopolnog partnera (71%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života i ima dalekosežne efekte na ukupnu dobrobit i zdravlje LGBT osoba. Shodno tome, LGBT osobe u Srbiji manje su zadovoljne svojim životom u poređenju sa opštom populacijom. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Uključivanje LGBT osoba stoga nije samo briga o ljudskim pravima, već i važno socio-ekonomsko pitanje. Istraživanje FRA o položaju LGBT otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%).[12]
  • Povodom navoda BB „Ja sam protiv svake netolerancije, ja nikad nisam istraživao ni u našoj stranci ko je homoseksualac ko nije, ali kad bi se neko javno eksponirao i propagirao taj način života ne bi mogao da obavlja neke značajne stranačke funkcije“, Poverenik ukazuje na odredbu člana 21. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je zabranjena diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije kao ličnog svojstva. Ovim članom je propisano da je seksualna orijentacija privatna stvar i da niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, kao i da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijetaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno.

 

 

  1. MIŠLjENjE

 

Stavovima i izjavama koje je BB izneo u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dana 1.5.2021. godine, govoreći o LGBT osobama, povređen je član 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti BB upućuje preporuku:

 

 

  • Da povodom izjava koje je izneo u emisiji na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dana 1.5.2021. godine, objavi javno izvinjenje svim LGBT osobama.

 

  • Da se ubuduće suzdrži od akata i izjava koje predstavljaju diskriminaciju lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

Potrebno je da BB, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[4] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03, 5/05 i 7/05-ispravka, „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[5] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15)

[6] predmet  Vejdeland  i drugi protiv Švedske.,predstavka broj 1813/07, presuda od 21.12.1999. godine

[7] Predstavka broj  13102/02, presuda od 2.06.2010. godine

[8] Više na: https://hudoc.echr.coe.int/spa#{%22itemid%22:[%22001-200344%22]}

[9] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

[10] Član 23. Ustava Republike Srbije

[11] Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja, „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, novembar 2019. godine, Beograd

[12]http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wpcontent/uploads/2021/11/Polozaj_osetljivih_grupa_u_procesu_pristupanja_Republike_Srbije_EU-Polozaj_LGBTI_osoba.pdf

 

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon644-21 Diskriminacija LGBT lica na osnovu njihove seksualne orijentacije Download

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top