64-19 Utvrđena diskriminacija zbog segregacije

10. May 2019.

br. 07-00-70/2019-02 datum: 10.5.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi organizacija C.U.P.S. i C. R. D., podnete protiv OŠ „P. T.“ u L., zbog segregacije učenika romske nacionalnosti u ovoj školi. U pritužbi se navodi da je u ovoj školi broj učenika romske nacionalnosti nesrazmerno veći u odnosu na broj učenika neromske nacionalnosti, mereno prema odnosu broja dece romske i neromske nacionalnosti koji žive na području kojem pripada ova škola, odnosno na području jedinice lokalne samouprave. U izjašnjenju OŠ „P.T.“ u L., između ostalog, navedeno je da ovu školu u školskoj 2018/2019. godine pohađa 422 učenika, smeštenih u 21 odeljenja i dve grupe pripremnog predškolskog programa, od čega je 418 učenika romske nacionalnosti. U izjašnjenju se, dalje, navodi da se već dugi niz godina OŠ „P. T.“ u Leskovcu susreće sa problemom segregacije, te da se škola nalazi u  blizini romskog naselja „Podvorce“, u kojem živi oko 5000 Roma. Navodi se, takođe, da je škola, svesna problema, preduzimala niz mera kako bi se on rešio, a s obzirom da nije u mogućnosti da sama reši problem, obraćala se nadležnim institucijama kako bi ga zajednički prevazišli. U dopuni pritužbe OŠ „P. T.“ je navela da Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, koji se primenjuje počev od školske 2018/2019 godine, propisuje preventivne aktivnosti ustanove na sprečavanju segregacije, te je škola na početku školske 2018/2019 godine, a u okviru godišnjeg plana rada škole donela i plan mera desegregacije, koji se trenutno primenjuje. Imajući u vidu navedeno, a primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je OŠ „P. T.“ u L. ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako u ovoj ustanovi struktura učenika, u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama, ne bi drastično odstupala od strukture dece i učenika sa područja škole, odnosno jedinice lokalne samouprave. Pre upuštanja u analizu navoda iz izjašnjenja, Poverenik je konstatovao da je Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisano da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu se proširuje u skladu sa potrebom i priprema se plan desegregacije, te se koordinira i prati sprovođenje ovog plana, kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi.  S tim u vezi, Poverenik je cenio navod iz izjašnjenja da je OŠ „P. T.“, na početku školske 2018/2019 godine, a u okviru godišnjeg plana rada škole, donela i plan mera desegregacije, koji se trenutno primenjuje. Kao dokaz u prilog ovoj tvrdnji, škola je dostavila dokument pod nazivom „Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti – Akcioni plan tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja“. Uvidom u ovaj dokument, utvrđeno je da je u okviru specifičnog cilja br. 3, koji glasi: „Zaposleni, učenici i roditelji sprovode različite mere i aktivnosti koje doprinose smanjivanju diskriminacije“, kao poslednja mera/aktivnost (broj 19) određeno: Organizovanje okruglih stolova na temu obrazovne desegregacije škole/plan desegregacije. Dalje je utvrđeno da je kao vreme ostvarivanje ove mere utvrđen maj-avgust 2019. godine, te da je očekivani ishod mere donošenje plana desegregacije, dok su indikatori/pokazatelji uspešnosti – početak desegregacije šk. 2019/2020 u prvom razredu. Iz navedenog, može se zaključiti da ovaj dokument ne predstavlja plan mera desegregacije, već da je donošenje ovog plana samo planirano kao mera koju treba preduzeti u budućem periodu (maj-avgust 2019. godine). Međutim, do okočanja ovog postupka, OŠ „P. T.“ u L. nije dostavila dokaz da je sačinila plan desegregacije, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Stoga, Poverenik je stao na stanovište da se ne mogu se prihvatiti navodi iz izjašnjenja da je OŠ „P. T.“ u L. donela i plan mera desegregacije u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Iako iz izjašnjenja i izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da je škola prepoznala problem sa kojim se suočava, da je preduzimala niz mera i aktivnosti u cilju rešavanja ovog problema, OŠ „P. T.“ u L. nije dostavila dokaze da je preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju u cilju rešavanja problema segregacije romske dece, odnosno, nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je OŠ „P. T.“ u L. povredila odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, a školi je preporučeno da u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije, kao i da koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi, kao i da ubuduće vodi računa da ne krši antidiskriminacione propise

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom su se obratile organizacije C.U.P.S i C. R. D., protiv OŠ „P. T.“ u L., zbog segregacije učenika romske nacionalnosti u ovoj školi.
    • U pritužbi je navedeno:
    • da se u OŠ „P. T.“ u L., učenici romske nacionalnosti na neopravdan način, već dugi niz godina, izdvajaju od učenika neromske nacionalnosti i to tako što u odeljenjima, odnosno u ovoj školskoj ustanovi, struktura učenika u pogledu pripadnosti različitim etničkim, odnosno nacionalnim grupama drastično odstupa od strukture dece, odnosno učenika koji žive na području ove školske ustanove, odnosno na području jedinice lokalne samouprave;
    • da se već više od deset godina u javnosti upozorava na kontinuiranu, odnosno trajnu segregaciju učenika romske nacionalnosti u OŠ „P. T.“ u L.;
    • da je u ovoj osnovnoj školi broj učenika romske nacionalnosti nesrazmerno veći u odnosu na broj učenika neromske nacionalnosti, mereno prema odnosu broja dece romske i neromske nacionalnosti koji žive na području kojem pripada ova škola, odnosno na području jedinice lokalne samouprave;
    • da je na ovaj način izvršena povreda odredbe Ustava Republike Srbije kojom je zabranjena diskriminacija, zatim povrede relevantnih odredbi Zakona o zabrani diskriminacijer, a prekršen je i Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.
    • U prilogu pritužbe dostavljen je CD sa prilogom video emisije u produkciji „Romaworld“ iz 2018. godine, kao i više linkova koji upućuju na tekstive iz medija  o  OŠ „P. T.“ iz Leskovca.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je zatraženo izjašnjenje OŠ „P. T.“ u L.
    • U izjašnjenju direktora OŠ „P. T.“ u L., između ostalog, navedeno je:
    • da se već dugi niz godina OŠ „P. T.“ u L. susreće sa problemom segregacije, tj. sa problemom velikog broja romske dece upisane u ovu školu, te da se škola nalazi u blizini romskog naselja „Podvorce“ u Leskovcu, u kojem živi oko 5.000 Roma;
    • da roditelji dece srpske nacionalnosti izbegavaju da upišu decu u ovu školu, dok ih ostale škole pozivaju i upisuju, zbog čega dolazi do obrazovne segregacije;
    • da je OŠ „P. T.“ aktivno bila uključena u realizaciju Strategije za unapređivanje položaja Roma, te je svu decu, koja nisu obuhvaćena, upisivala kako bi bila uključena u obrazovno-vaspitni proces. Od tada je uspešnost završetka i upisa dece romske nacionalnosti u srednje škole godinama na nivou oko 90%, što je izuzetan uspeh škole na polju podrške učenicima za završetak školovanja u osnovnoj školi i nastavku školovanja u srednjoj školi;
    • da je u ovoj školi struktura đaka bila mešovita i školu su pohađala i romska i neromska deca, sve dok su roditelji, prema zakonskoj regulativi, bili u obavezi da decu upisuju u školu koja se nalazi na teritoriji naselja u kom žive;
    • da je struktura učenika počela da se menja od kada počinje da se upisuje sve manje neromske dece, a počev od 2011. godine upisuju se uglavnom deca romske nacionalnosti, o čemu su često izveštavali lokalni mediji;
    • da škola svake godine poziva roditelje budućih učenika prvog razreda na razgovor i upoznavanje sa radom škole i mogućnostima koje škola pruža njihovoj deci, organizuje prezentacije, medijski se promoviše, sve u skladu sa programom upisa učenika u prvi razred koji se donosi na početku svake školske godine;
    • da se škola susreće i sa problemom, kao što je da okolne škole upisuju decu sa teritorije OŠ „P. T.“ i bez podnetih zahteva ili formiranja odeljenja sa brojem učenika koji je veći od 30, što je suprotno zakonu;
    • da škola nije u mogućnosti da sama reši problem, zbog čega se obraćala nadležnim institucijama, kao i da ova vrsta problema prevazilazi mogućnosti i ovlašćenja pojedinačne škole, te da je neophodna saradnja sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
    • da je poslednji put škola poslala dopis i Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj grada L., kao i školskoj upravi L., a u vezi upisa dece u prvi razred za narednu školsku godinu;
    • da je direktor škole više puta inicirao razgovor i sa direktorom okolnih škola, međutim, stanje je ostalo nepromenjeno;
    • da su sve ove činjenice i okolnosti razmatrane u postupku koji se vodio pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-445/12-01 od 26. februara 2013. godine, zbog segregacije romske dece u ovoj školi;
    • da se ovaj problem trenutno raspravlja pred komisijom grada L. za određivanje mreža osnovnih škola, gde, kroz drugačiju reonizaciju, pokušava da se reši problem, tj. da OŠ „P. T.“ pripadne više ulica gde žive deca srpske nacionalnosti.
    • U dopuni izjašnjenja OŠ „P. T.“ u L. od 8. maja 2019 godine, navedeno je:
    • da u školskoj 2018/2019. godini školu pohađa ukupno 422 učenika, smeštenih u 21 odeljenja i dve grupe pripremnog predškolskog programa, dok je od tog broja 418 učenika romske nacionalnosti;
    • da s obzirom da je škola neposredno uz romsko naselje, struktura dece i učenika ne odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, odnosno reona škole, jer po broju dece srpske, odnosno romske nacionalnosti koji svake godine pripadaju reonu ove škole, njihov broj bi trebalo da se kreće oko 55-65%, odnosno 35-45% u korist dece srpske nacionalnosti;
    • da škola na početku svake školske godine usvaja godišnji plan rada, a kao njegov sastavni deo škola donosi i program upisa učenika u prvi razred gde se razrađuju mere i aktivnosti u vezi upisa;
    • da je nakon povećanog truda škole na rešavanju problema u periodu od 2009-2014. godine, počelo da se priča o usvajanju nove reonizacije škola, kao načinu da se problem reši;
    • da je škola i kroz inicijative na sastancima, kao i dopisima školskoj upravi Leskovac, pokušavala da nametne problem segregacije, a takođe je uprava škole podnosila inicijative na javnim raspravama ministarstva i preko Nacionalnog romskog saveta, za promenu zakonskih rešenja kako bi se prevazišle pojave segregacije škola u Srbiji;
    • da Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti i dostojanstva ličnosti, koji se primenjuje počev od školske 2018/2019 godine, propisuje preventivne aktivnosti ustanove na sprečavanju segregacije, te je škola na početku školske 2018/2019. godine, a u okviru godišnjeg plana rada škole donela i plan mera desegregacije, koji se trenutno primenjuje;
    • da o problemu obrazovne segregacije raspravlja i Savet roditelja i predlaže zaključke i rešenja;
    • da se u okviru same škole kontuirano preduzimaju različite aktivnosti na polju prevencije diskriminacije i inkluzivne politike škole, a vezane za različite segmente delovanja u tom pravcu, kao što su aktivnosti organizacija posete romskih roditelja školi i njihova puna participacija, podrška u nastavi, saradnja sa nevladinim organizacijama i realizacija zajedničkih projekata, saradnja sa institucijama grada Leskovca i dr;
    • da škola nije u mogućnosti da sama reši problem, već da je potrebna koordinirana, svestrana i iskrena saradnja lokalne samouprave, školske uprave Leskovac i okolnih škola, kako bi se preduzelo sve što je moguće da se segregacija postepeno smanji, a to nije teško izvodljivo uz razumevanje i podršku svih učesnika na ovom zadatku.
    • Uz izjašnjenje i dopunu izjašnjenja, OŠ „P. T.“ u L. dostavila je: 1) dopis škole upućen Školskoj upravi L., broj 146/2 od 23. marta 2012. godine i Gradskoj upravi za društvene delatnosti broj 146/1 od 23. marta 2010. godine; 2) zapisnik sa pete sednice Saveta za međunacionalne odnose grada L., broj 06-10-5/10-01 od 29. juna 2010. godine; 3) dopis Saveta za međunacionalne odnose grada L. broj 06-10-5/10-01 od 29. juna 2010. godine; 4) zaključak Skupštine grada L. broj 06-20/10-01 od 26. jula 2010. godine; 5) izvod iz Lokalnog akcionog plana za unapređenje položaja Roma; 6) zapisnike sa održanih okruglih stolova na temu – „Desegregacija i antidiskriminacija“ od 8. decembra 2011. godine, marta i 28. avgusta 2012. godine; 7) dopis Školskoj upravi L., Skupštini grada L. i gradonačelniku od 18. januara 2012. godine; 8) zapisnici o sastanaka povodom problema segregacije od 18. marta i 3. juna 2013. godine; 9) dopis Školskoj upravi L. br. 146/1 od 5. marta 2013. godine i Upravi za društvene delatnosti grada L. br. 147/1 od 5. marta 2013. godine; 10) dopis Školskoj upravi L. od 28. januara 2015. godine i 2. februara 2017. godine; 11) dopise Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj grada L. i Školskoj upravi L. od 6. marta 2019. godine; 12)  izvod iz godišnjeg plana rada za školsku 2018/2019 godinu; 13) inicijative na javnim raspravama ministarstva putem imejla; 14) obaveštenja upućena imejlom Upravi za društvene delatnosti o broju učenika romske nacionalnosti; 15) program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti; 16) izvod iz zapisnika sa sednice saveta roditelja OŠ „P. T.“ od 13. septembra 2018. godine; 17) dopis Udruženja građana uz spisak i potpise građana romske nacionalnosti o podršci i pohvali rada OŠ „P. T.“ od 24. aprila 2019. godine; 18) ugovor o saradnji zaključen između OŠ „P. T.“ i Centra za obrazovne politike od 13. oktobra 2017. godine; 19) ugovor o saradnji na realizaciji projekta zaključenog između OŠ „P. T.“ i Centra za interaktivnu politiku od 25. decembra 2017. godine; 20) više ugovora o poslovno tehničkoj saradnji zaključenih između OŠ “P. T.“ i Centra za stručno usavršavanje u obrazovanju iz 2018. i 2019. godine; 21) izvodi iz letopisa škole.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da OŠ „P. T.“ u L. pohađaju većinom deca romske nacionalnosti. Naime, prema navodima direktora škole „ T.“ u L. „ova škola se već dugi niz godina susreće sa problemom segregacije, a počev od 2011. godine, u školu se upisuju uglavnom deca romske nacionalnosti“. Prema navodima izjašnjenja direktora škole, u školskoj 2018/2019 godini, ovu školu pohađa ukupno 422 učenika, smeštenih u 21 odeljenja i dve grupe pripremnog predškolskog programa, od čega je 418 učenika romske nacionalnosti.
  • Uvidom u podatke OŠ „P.T.“ u L., koji su dostavljani Upravi za društvenu delatnost-Odeljenje obrazovanja, o broju učenika romske nacionalnosti, utvrđeno je da je u školskoj 2014/2015 godini ukupan broj učenika romske nacionalnosti od 1. do 8. razreda, po polu bio: (M) 208, (Ž) 183, dok je ukupan broj učenika u ovoj školskoj godini, po polu, bio: (M) 239, (Ž) 213. Uvidom u podatke za školsku 2015/2016 godinu utvrđeno je da je ukupan broj učenika romske nacionalnosti od 1. do 8. razreda, po polu bio: (M) 201, (Ž) 196, dok je ukupan broj učenika u ovoj školskoj godini, po polu, bio: (M) 224, (Ž) 215.
  • Uvidom u godišnji plan rada ustanove za školsku 2018/2019 godinu, OŠ „P. T.“, utvrđeno je da je škola donela/utvrdila program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti i Akcioni plan tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, zaveden pod br. 742/3 od 17. septembra 2018. godine. Utvrđeno je da navedeni plan donet u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kojim je propisano da je program prevencije deo predškolskog, odnosno školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove, te da se godišnjim planom rada ustanove, između ostalog, opredljuju preventivne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika ostvarivanja planiranih aktivnosti. Uvidom u nevedeni plan, utvrđeno je da se donosi i realizuje u periodu od 15. septembra 2018. godine do 31. avgusta 2019. godine, te da su propisana tri specifična cilja ovog plana i to: 1. Unapređivanje sistema zaštite od diskriminacije; 2. Unapređivanje kompetencija za delotvorno smanjivanje diskriminacije i 3. Zaposleni, učenici i roditelji sprovode različite mere i aktivnosti koje doprinose smanjivanju diskriminacije. Utvrđeno je da je u okviru trećeg cilja, kao posledlja mera/aktivnost, pod rednim brojem 19. određeno: „Organizovanje okruglih stolova na temu obrazovne desegregacije škole/plan desegregacije, za period (vreme ostvarivanja) maj-avgust 2019. godine, odgovorne osobe: direktor, Tim za prevenciju diskriminacije, akteri: predstavnici škole, Školska uprave L., očekivani ishod: donet plan desegregacije; indikatori/pokazatelji uspešnosti: početak desegregacije šk. 2019/2020 u prvom razredu i dokaz o ostvarenosti aktivnosti: zapisnici/izveštaji.“
  • Uvidom u izvod iz zapisnika sa sednice saveta roditelja OŠ „P. T.“ u L., održane 13. septembra 2018. godine, utvrđeno je da je ovaj prilog/dokaz, koji je škola dostavila uz dopunu izjašnjenja od 8. maja 2019. godine, zaveden u OŠ „P. T.“ pod del. brojem 287/1 dana 6. maja 2019. godine, te da je u njemu, između ostalog, navedeno: „Direktor je zatim obrazložio Program zaštite dece i učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, Akcioni plan tima sa programom prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda časti i dostojanstva ličnosti. Članovi saveta roditelja su podržali jednoglasno predlog direktora da je rešenje segregacije da se traži upućivanje roditelja srpske nacionalnosti ka ovoj školi gde po reonizaciji pripadaju i da druge škole ne agituju na području naše škole za upis đaka prvaka kod većinske populacije, jer se time stvara obrazovna segregacija u našoj školi“.
  • Utvrđeno je da je škola dopisom od 5. maja 2015. godine, kao i putem imejla od 3. jula 2015. godine, podnosila inicijativu za promenu zakonskih rešenja u cilju sprečavanja segregacije u školama u Srbiji. Utvrđeno je da je dopisom od 28. januara 2015. godine OŠ „P. T.“ uputila dopis Školskoj upravi L. sa molbom da pokrene inicijativu za zakazivanje sastanka, a u vezi problema obrazovne segregacije u ovoj školi, kako bi se došo do rešenja. Dopisom OŠ „P. T.“ od 2. februara 2017. godine, upućenim rukovodiocu Školske uprave L., utvrđeno je da je škola zahtevala od školske uprave preduzimanje mera, kako školske 2017/2018 godine ne bi došlo do pojave obrazovne segregacije u ovoj školi.
  • Uvidom u dopise koje je OŠ „P. T.“ uputila Školskoj upravi i Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj grada L., 6. marta 2019. godine, utvrđeno je da je škola od ovih institucija zahtevala saradnju kako bi svi, sa aspekta svoje nadležnosti, preduzeli mere da se problem segregacije u ovoj školi reši, imajući u vidu da je proces upisa dece u prvi razred naredne školske godine na pragu.
  • U dopisu od 24. aprila 2019. godine, koji je naslovljen na više institucija i to: OŠ „P. T.“ L., Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Školsku upravu L. i Gradsku upravu-odeljenje za društvene delatnosti, čiji sastavni deo čine potpisi građana grada L., pripadnika romske nacionalnosti, između ostalog se navodi: „Ovim apelujemo da se u problem obrazovne segregacije uključe i grad i ŠU L., jer iako je škola pri romskom naselju, na području škole i po reonizaciji postoji područje koje pripada školi, a sa većinskom je populacojim koja upisuju decu u druge škole. Mi želimo da naša deca pohađaju OŠ „P. T.“ jer im škola obezbeđuje punu obrazovnu i svaku drugu podršku, ali i da se upute i roditelji većinske populacije, koji pripadaju ovoj školi, da upisuju decu u ovu školu kako bi se prevazišla segregacija, što bi bilo najbolje rešenje.
  • Prema zvaničnoj statistici Republičkog zavoda za statistiku[2], utvrđeno je da na teritoriji grada L. živi većinom stanovništvo srpske nacionalnosti (133.623), od ukupnog broja stanovnika (144.206), dok stanovnika romske nacionalnosti ima 7.700.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, povodom pritužbe iz 2012. godine, podnete protiv OŠ „P. T.“ u L., zbog segregacije romske dece u ovoj školi, doneo mišljenje, br. 07-00-445/12-01 od 11. marta 2013. godine, da aktivnostima i postupanjem OŠ „P. T.“ u L., Uprave za društvene delatnosti grada L. i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje se odnose na upis dece u školu i nacionalni sastav učenika u školi, nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. U skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, preporučio je OŠ „P. T.“ iz L., Gradskoj upravi grada L. i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije da zajedničkim aktivnostima i u saradnji sa predstavnicima civilnog društva, bez odlaganja, preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti, u cilju rešavanja problema segregacije, tj. prevelikog broja romske dece u odnosu na ostalu decu u OŠ „P. T.“ u L..

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i priloga, izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

 

 

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[6], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanja škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
  • Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije osposobljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu. Komitet je ukazao na važnost uvođenja revizionog postupka, kojim će se odgovarati na pritužbe da postojeće politike ili prakse nisu u skladu sa članom 29. stav 1, kao i da ograničena sredstva ne mogu da pruže opravdanje za nepreduzimanje bilo kakvih, ili nedovoljnih, potrebnih mera za ostvarivanje ciljeva Konvencije o pravima deteta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[8] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, te da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje. Odredbama člana 7. ovog zakona propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije i visok kvalitet obrazovanja za sve.
  • Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Odredbama člana 79. ovog zakona propisano je da su ustanova, odnosno zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a, između ostalog, naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Odredbom člana 55. st.1. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju[9], pripisano je da jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja treba da se upišu u prvi razred osnovne škole najkasnije do kraja februara tekuće godine za narednu školsku godinu. Stavom 17.ovog člana propisano je da je škola dužna da upiše svako dete sa područja škole, a može da upiše dete i sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole (st.18).  Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara  tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis( stav 19).
  • Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[10] (u daljem tekstu: Pravilnik) propisano je da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva, i to kada se u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Dalje je navedeno da ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom.
  • Pravilnikom su, najpre propisane preventivne aktivnosti ustanove na sprečavanju segregacije, među kojima su: formiranje etnički, jezički, socijalno raznovrsnih grupa ili odeljenja koja su u skladu sa strukturom učesnika u obrazovanju na području jedinice lokalne samouprave kao celine, a ne samo u njenom jednom delu; zatim, organizovanje aktivnosti koje su usmerene na podizanje svesti zaposlenih u ustanovi i roditelja o prepoznavanju i merama za sprečavanje segregacije, kao i organizovanje sastanka saveta roditelja ustanove i roditeljskih sastanaka u grupama i odeljenjima i obaveštavanje saveta, odnosno roditelja o strukturi dece i učenika u ustanovi, položaju dece i učenika iz osetljivih društvenih grupa i dobrobitima koje sva deca i učenici imaju u grupama i odeljenjima koja su etnički, jezički i socijalno raznovrsna.
  • Pravilnik dalje propisuje da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i: priprema plan desegregacije; koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi. Tim za zaštitu u postupku izrade plana desegregacije konsultuje i aktivno uključuje: roditelje dece i učenika koji su izloženi segregaciji; decu i učenike koji su izloženi segregaciji; predstavnike roditelja dece i učenika iz većinske zajednice, predstavnike učeničkog parlamenta, predstavnike organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove obrazovanja; predstavnika centra za socijalni rad, predstavnika doma zdravlja, predstavnika organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Plan desegregacije utvrđuje se na osnovu analize uzroka segregacije, specifičnosti ustanove i raspoloživih resursa. Njime se definišu: vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorna lica, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati.

Trajanje mera desegregacije zavisi i od činjenica koje su uticale na pojavu segregacije i okolnosti u kojima se dešava desegregacija. U slučaju postojanja posebnih grupa ili odeljenja iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, ustanova sprovodi sledeće odgovarajuće aktivnosti u okviru plana desegregacije:

  • izrada plana raspoređivanja dece i učenika koji su bili u posebnim grupama ili odeljenjima, iz razloga koji nisu u skladu sa zakonom, u druge grupe, odnosno odeljenja uz vođenje računa da njihov broj drastično ne odstupa od strukture dece, odnosno učenika sa celokupnog područja jedinice lokalne samouprave;
  • u slučaju učesnika u obrazovanju romske nacionalnosti, izbeglica ili migranta, njihov broj u jednoj grupi ili odeljenju ne može biti veći od 25% od ukupnog broja učesnika u obrazovanju;
  • aktivnosti usmerene na podizanje svesti zaposlenih u ustanovi o prepoznavanju segregacije i njenim posledicama, kao što su: prezentacije analiza stanja i diskusije na sednicama vaspitno-obrazovnog, odnosno nastavničkog veća, radionice za prevazilaženje predrasuda i prihvatanje kulturoloških razlika; radionice za izradu plana desegregacije, sastanaka aktiva i usaglašavanje načina rada; sastanke sa ostalim učesnicima u procesu (centom za socijalni rad, nadležnom školskom upravom Ministarstva itd.);
  • jačanje kompetencija zaposlenih za unapređivanje kvaliteta nastave i učenja, pružanje podrške učenicima koji su u riziku od osipanja i rizičnog ponašanja, formativno ocenjivanje itd;
  • aktivnosti čiji je cilj priprema sve dece i učenika u ustanovi uključujući decu i učenike koji su bili u segregisanom okruženju za kreiranje tolerantne atmosfere, za interkulturalnost i inkluzivno obrazovanje, uz odgovarajuću razradu mehanizama bezbednosti, prevencije konflikata među decom i učenicima kao i atmosfere uživanja različitosti,
  • jačanje veza sa porodicom i lokalnom zajednicom. Organizacija sastanaka saveta roditelja i obaveštavanje roditelja o situaciji u ustanovi, predstavljanje plana desegregacije i dobrobiti koje će svi učenici imati;
  • uključivanje vršnjačke podrške (formiranje vršnjačkog tima za podršku novopridošlim učenicima, uključivanje učeničkog parlamenta i predočavanje značaja njihove uloge u celom procesu);
  • obaveštavanje nadležnih organa jedinice lokalne samouprave o potrebi obezbeđivanja prevoza dece i učenika ili sredstava za prevoz dece i učenika ukoliko postoji takva potreba u procesu desegregacije.

Pravilnikom je propisano da direktor ustanove postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena diskriminacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i obaveštava ih o njihovim efektima. Ukoliko je priliv dece iz osetljivih društvenih grupa prilikom upisa u pripremni predškolski program, u prvi razred, prelaska na novi nivo obrazovanja, prelaska iz druge ustanove veći od 25%, ustanova je dužna da obavesti ministra i jedinicu lokalne samouprave.

 

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je OŠ „P. T.“ u L. povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje OŠ „P. T.“ u L. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosioci pritužbe treba da učine verovatnim da je OŠ „P. T.“ u L. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učine, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na OŠ „P. T.“ u L. S tim u vezi, u pritužbi je navedeno da u OŠ „P. T.“ u L. struktura učenika, u pogledu pripadnosti različitim etničkim, odnosno nacionalnim grupama, drastično odstupa od strukture dece, odnosno učenika koji žive na području ove školske ustanove, odnosno na području jedinice lokalne samouprave. Naime, kako je u pritužbi navedeno, u ovoj osnovnoj školi broj učenika romske nacionalnosti je nesrazmerno veći u odnosu na broj učenika neromske nacionalnosti, mereno prema odnosu broja dece romske i neromske nacionalnosti koji žive na području kojem pripada ova škola, odnosno na području jedinice lokalne samouprave.Tokom postupka, analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza, utvrđeno je da većinu učenika OŠ „P. T.“ u L. čine deca romske nacionalnosti. Naime, škola u izjašnjenju nije osporila da ovu školu pohađa većina romske dece, ističući da se već dugi niz godina ova škola susreće sa problemom segregacije, odnosno velikog broja romske dece u odnosu na ostalu decu, odnosno, učenike srpske nacionalnosti. Uvidom u priloge koje je škola dostavila, utvrđeno je da je školske 2014/2015 godine, školu pohađalo ukupno 552 učenika od 1. do 8 razreda, od čega je bilo 391 učenika romske nacionalnosti. Zatim, školske 2015/2016 godine, bilo je ukupno 439 učenika, od čega je 397 učenika romske nacionalnosti. Prema navodima direktora škole, u školskoj 2018/2019 godini ovu školu pohađa ukupno 422 učenika, smeštenih u 21 odeljenja i dve grupe pripremnog predškolskog programa, od čega je 418 učenika romske nacionalnosti.
  • Saglasno navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi OŠ „P. T.“ u L. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je OŠ „P. T.“ u L. ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je ova škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju kako u ovoj ustanovi struktura učenika, u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama, ne bi drastično odstupala od strukture dece i učenika sa područja škole, odnosno jedinice lokalne samouprave.
  • Pre analize navoda iz izjašnjenja, Poverenik najpre ukazuje da je Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti navedeno da segregacija predstavlja izdvajanje učenika u obrazovanju na osnovu ličnog svojstva i to kada u grupi, odeljenju, odnosno u ustanovi struktura učenika u obrazovanju u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama drastično odstupa od strukture dece i učenika sa područja ustanove, osim ukoliko je to posledica specifičnosti ustanove, u skladu sa zakonom. Drastična odstupanja od strukture dece i učenika sa područja ustanove, kada to nije posledica specifičnosti ustanove u skladu sa zakonom, u smislu ovog akta jeste više od 25% dece iz osetljivih društvenih grupa u predškolskoj ustanovi i učenika u osnovnoj školi, grupi i odeljenju pojedinačno. Ako je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, osim ako se radi o obrazovanju na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. S tim u vezi, tokom postupka utvrđeno je da na teritoriji grada L. živi 144.206 stanovnika, od kog broja je većina srpske nacionalnosti (133.623), dok stanovnika romske nacionalnosti ima 7.700.

Imajući u vidu navedeno, nesporno je da struktura učenika u OŠ „P. T.“ u L. ne odražava strukturu stanovništa na teritoriji jedinice lokalne samouprave, s obzirom da je velika većina učenika ove škole romske nacionalnosti, odnosno, u školskoj 2018/2019 godini, od ukupno 422 učenika ove škole, čak 418 učenika je romske nacionalnosti. Takođe, u izjašnjenju se navodi da „s obzirom da je škola neposredno uz romsko naselje „Podvorce“, struktura dece i učenika ne odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, jer po broju dece srpske, odnosno romske nacionalnosti koji svake godine pripadaju reonu ove škole, njihov broj bi trebalo da se kreće oko 55-65%, odnosno 35-45% u korist dece srpske nacionalnosti.

  • Zatim, Poverenik konstatuje da je Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisano da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i: priprema plan desegregacije; koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanovi. Tim za zaštitu u postupku izrade plana desegregacije konsultuje i aktivno uključuje: roditelje dece i učenika koji su izloženi segregaciji; decu i učenike koji su izloženi segregaciji; predstavnike roditelja dece i učenika iz većinske zajednice, predstavnike učeničkog parlamenta, predstavnike organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove obrazovanja; predstavnika centra za socijalni rad, predstavnika doma zdravlja, predstavnika organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava. Plan desegregacije utvrđuje se na osnovu analize uzroka segregacije, specifičnosti ustanove i raspoloživih resursa. Njime se definišu: vremenska dinamika ostvarivanja, odgovorna lica, interventne aktivnosti, praćenje efekata i korigovanje mera u skladu sa rezultatima praćenja i pokazatelji kojima se prate rezultati. Trajanje mera desegregacije zavisi i od činjenica koje su uticale na pojavu segregacije i okolnosti u kojima se dešava desegregacija. U slučaju postojanja posebnih grupa ili odeljenja iz razloga koji nije u skladu sa zakonom, ustanova sprovodi sledeće odgovarajuće aktivnosti u okviru plana desegregacije, uključujući: jačanje veza sa porodicom i lokalnom zajednicom; organizaciju sastanaka saveta roditelja i obaveštavanje roditelja o situaciji u ustanovi, te predstavljanje plana desegregacije i dobrobiti koje će svi učenici imati. Pravilnikom je propisano da direktor ustanove postupa po službenoj dužnosti ili po inicijativi, tako što odmah preduzima mere i aktivnosti u slučaju kada se sumnja i kada je utvrđena diskriminacija. Smatra se da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i ukoliko ih obaveštava o njihovim efektima.
  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik je pristupio analizi navoda iz izjašnjenja OŠ „P. T.“ u L. i dokaza koji su dostavljeni tokom ovog postupka, kako bi utvrdio da li je škola preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju, kako u ovoj ustanovi struktura učenika, u pogledu pripadnosti različitim etničkim i drugim osetljivim društvenim grupama, ne bi drastično odstupala od strukture dece i učenika sa područja jedinice lokalne samouprave. S tim u vezi Poverenik konstatuje da je tokom 2012. godine već postupao po pritužbi jedne organizacije civilnog društva podnetoj povodom segregacije romske dece u OŠ „P. T.“ u L. Tom prilikom, ceneći sve mere koje je škola preduzela u cilju rešavanja problema segregacije (obraćanje školskoj upravi, Gradskoj upravi za društvene delatnosti i Savetu za međunacionalne odnose grada L., obavljanje razgovora sa roditeljima budućih učenika prvog razreda, organizovanje prezentacija i medijskih promocija i okruglih stolova), Poverenik je dao mišljenje br. 07-00-445/12-01 od 11. marta 2013. godine, da aktivnostima i postupanjem OŠ „P. T.“ u L. nisu prekršene odredbe Zakona o zabrani Međutim, imajući u vidu da u školi postoji problem segregacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je OŠ „P. T.“ u L., Školskoj upravi L. i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da zajedničkim aktivnostima i u saradnji sa predstavnicima civilnog društva, bez odlaganja, preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti, u cilju rešavanja problema segregacije, tj. prevelikog broja romske dece u odnosu na ostalu decu u OŠ „P. T.“ u L.
  • Imajući u vidu navedeno, Poverenik je, postupajući po pritužbi C.U.P.S. i C. R D, posebno cenio aktivnosti i mere koje je škola preduzimala nakon preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, koju je školi uputio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti početkom 2013. godine, posebno stoga što segregacija u OŠ „P. T.“ u L. i dalje postoji. S tim u vezi, Poverenik je analizirao koje mere (preventivne i/ili interventne) je škola preduzimala u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji je u primeni od školske 2018/2019 godine.

Na osnovu priloga koji su dostavljeni uz izjašnjenje, nesumnjivo je da je škola prepoznala problem segregacije, te da je od pojedinih nadležnih institucija tražila preduzimanje mera u cilju iznalaženja rešenja. Tako je dopisom od 28. januara 2015. godine, direktor OŠ „P. T.“ u L. uputio molbu Školskoj upravi L. za pokretanje inicijative za zakazivanje jednog sastanka „kako bi se pokušalo da se dođe do rešenja obrazovne segregacije u ovoj školi“. Dalje, u dopisu OŠ „P. T.“ u L. od 2. februara 2017. godine, koji je upućen rukovodiocu Školske uprave L., navodi se da „na reonu OŠ „P. T.“ postoji 67 dece za upis u prvi razred, i to 40 dece srpske i 25 dece romske nacionalnosti“. S tim u vezi, direktor je u dopisu zahtevao preduzimanje mera iz delokruga nadležnosti Školeske uprave, sa ciljem da „i školske 2017/2018 godine ne bi došlo do pojave obrazovne segregacije u našoj školi, tako što će okolne škole upisivati isključivo decu srpske nacionalnosti sa područja naše škole u prvi razred“. U dopuni izjašnjenju je, takođe, navedeno da se škola još jednom obratila i Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj grada L. i Školskoj upravi L. Poverenik konstatuje da su dopisi Odeljenju za društvene delatnosti i lokalni razvoj grada L. i Školskoj upravi upućeni 6. marta 2019. godine, odnosno, dana kada je OŠ „P. T.“ u L. primila zahtev za izjašnjenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, br. 07-00-70/2019-02 od 26. februara 2019. godine. U ovim dopisima škola se obratila „sa molbom da se u saradnji sa školom preduzmu sve mere iz nadležnosti ovih institucija, kako bi se problem obrazovne segregacije na zadovoljavajući način rešio“. Imajući u vidu sadržinu navedenih dopisa, Poverenik konstatuje da je OŠ „P. T.“ od Školske uprave i lokalne samouprave zahtevala preduzimanje mera iz njihove nadležnosti, odnosno, kako se u izjašnjenju navodi „pokušavala da nametne problem segregacije“, ali u dopisima nije upoznala Školsku upravu i lokalnu samoupravu o konkretnim merama/aktivnostama koje je sama preduzela ili trenutno preduzima u cilju sprečavanja segregacije u ovoj ustanovi.

  • Poverenik je, zatim, cenio navode iz izjašnjenja da je uprava škole podnosila inicijative za promenu zakonskih rešenja na javnim raspravama ministarstva i preko Nacionalnog romskog saveta i koordinatora za romska pitanja grada L. Zatim, u izjašnjenju je navedeno da je u ovoj školi, „dok su prema zakonskoj regulativi roditelji bili u obavezi da decu upisuju u školu koja se nalazi na teritoriji naselja u kom žive, struktura đaka bila mešovita i školu su pohađala i romska i neromska deca.“ Tako je u jednom od ovih dopisa, od 5. maja 2015. godine, škola predlagala izmenu i dopunu tada važeće odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Povodom ovih navoda, Poverenik konstatuje da je nesporno da Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, odredbom člana 55, propisuje dužnost škole da upiše svako dete sa područja škole, a može da upiše dete i sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim i kadrovskim mogućnostima škole, dok roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da izabere školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis. Sa druge strane, kako se OŠ „P. T.“ u Leskovcu nalazi u blizini romskog naselja „Podvorce“, Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji je u primeni od septembra 2018. godine, propisuje da ukoliko je ustanova na području jedinice lokalne samouprave u blizini naselja u kome živi nacionalna manjina ili osetljiva društvena grupa, struktura dece i učenika u ustanovi treba da odražava strukturu stanovništva cele jedinice lokalne samouprave, te u cilju sprečavanja segregacije u ovim društvenim situacijama nalaže ustanovi preduzimanje niza preventivnih i intervetnih aktivnosti. S obzirom da je u ovom postupku utvrđeno da su većina učenika OŠ „P. T.“ u L. romske nacionalnosti, te da u školskoj 2018/2019 godini, školu pohađa ukupno 422 učenika, od čega je čak 418 učenika romske nacionalnosti, što je čini gotovo u potpunosti „romskom školom“, kako do ove situacije ne bi došlo, odnosno kako bi se ovaj problem rešio (nastanak isključivo romskih škola), Pravilnik propisuje niz preventivnih i interventnih aktivnosti koja je ustanova dužna da sprovede u cilju sprečavanja segregacije. Takođe, Poverenik ukazuje i da je Pravilnikom propisano da se smatra da je direktor preduzeo mere desegregacije, ako je u granicama objektivnih mogućnosti preduzeo mere i aktivnosti u ustanovi i pismeno obavestio nadležne organe, ministra, školsku upravu ministarstva i jedinicu lokalne samouprave o preduzetim merama i ako ih obaveštava o njihovim efektima. U dopuni izjašnjenja direktor OŠ „P. T.“ navodi da je škola na početku školske 2018/2019 godine, a u okviru godišnjeg plana rada škole, donela i plan mera desegregacije, koji se trenutno primenjuje. Povodom ovih navoda, Poverenik najpre ističe da navedeni dokument, zaveden pod brojem 742/3 od 17. septembra 2018. godine, pod nazivom „Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti – Akcioni plan tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja“, u delu pod nazivom: Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, propisuje da je program prevencije deo predškolskog, odnosno školskog programa i razvojnog plana, da se konkretizuje godišnjim planom rada ustanove, te da se godišnjim planom rada ustanove, između ostalog, opredljuju preventivne aktivnosti, odgovorna lica i vremenska dinamika ostvarivanja planiranih aktivnos. Uvidom u ovaj dokument utvrđeno je da je u okviru specifičnog cilja br. 3, koji glasi: „Zaposleni, učenici i roditelji sprovode različite mere i aktivnosti koje doprinose smanjivanju diskriminacije“, kao poslednja mera/aktivnost (broj 19) određena: Organizovanje okruglih stolova na temu obrazovne desegregacije škole/plan desegregacije. Dalje je utvrđeno da je kao vreme ostvarivanje ove mere utvrđen maj-avgust 2019. godine, te da je očekivani ishod mere donošenje plana desegregacije, dok su indikatori/pokazatelji uspešnosti – početak desegregacije šk. 2019/2020 u prvom razredu.
  • Imajući u vidu navedeno, može se zaključiti da navedeni dokument ne predstavlja plan mera desegregacije. Naime, donošenje plana mera desegregacije je u dokumentu „Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti – Akcioni plan tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja“ samo planirano kao mera koju treba preduzeti u budućem periodu (maj-avgust 2019. godine). Međutim, do okočanja ovog postupka, OŠ „P. T.“ u L. nije dostavila dokaz da je sačinila plan desegregacije, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kojim je propisano da u ustanovi u kojoj se prepozna da postoji segregacija, sastav tima za zaštitu proširuje se u skladu sa potrebom i priprema plan desegregacije.

Stoga, ne mogu se prihvatiti navodi iz izjašnjenja da je OŠ „P. T.“ u L., u okviru godišnjeg plana rada škole, donela i plan mera desegregacije, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. Iako iz izjašnjenja i izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da je škola prepoznala problem sa kojim se suočava, da je preduzimala niz mera i aktivnosti u cilju rešavanja ovog problema, OŠ „P. T.“ u L. nije dostavila dokaze da je preduzela sve mere koje joj stoje na raspolaganju u cilju rešavanja problema segregacije romske dece, odnosno, nije dokazala da je u svemu postupila u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.

  • S tim u vezi, Poverenik ukazuje da se akt diskriminacije može izvršiti ne samo aktivnim delovanjem (preduzimanjem različitih radnji ili donošenjem akata kojim se određeno lice stavlja u nejednak položaj u odnosu na druge), već i propuštanjem da se preduzmu određene radnje, usled čega diskriminisano lice, na osnovu svog ličnog svojstva, trpi određenu posledicu, kojom se faktički stavlja u nejednak položaj u odnosu na druga lica sa kojim se nalazi u istoj ili sličnoj situaciji.
  • Na kraju, Poverenik ukazuje da je u saglasan sa navodima iz izjašnjenja „da škola nije u mogućnosti sama da reši problem“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je školi, u cilju rešavanja ovog problema, nakon donošenja plana desegregacije, neophodna pomoć i podrška jedinice lokalne samouprave i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 

  1. MIŠLjENjE

OŠ „P. T.“ u L. povredila je odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „P. T.“ u L. da:

  • U skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, pristupi pripremi detaljnog i sveobuhvatnog plana desegregacije, kao i da koordinira i prati sprovođenje plana desegregacije kroz mere i aktivnosti primerene specifičnostima situacije segregacije u ustanov
  • Da ubuduće vodi računa da ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da OŠ „P. T.“ u L., obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko OŠ „P. T.“ u L. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Preuzimanje popisnih rezultata“, Republički zavod za statistiku, dostupno na: http://popis2011.stat.rs/?page_id=2162

[3] Član 1. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Član 21. Ustava Republike Srbije

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[7] Član 2. Zakona o zabrani diskriminacije

[8] „Službeni glasnik RS”, broj 88/17 i 27/18 – dr. zakon

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon i 10/19

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 65/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon64-19 Utvrđena diskriminacija zbog segregacije Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top