4. 07-00-309/2019-02 datum: 4. 10. 2019.

MIBŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela A. A, u ime svog maloletnog sina B. B, protiv PU .., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je za dete B. B. u roku podnet zahtev za upis u PU …, za objekte „L“ i „V“ u …, sa medicinskom dokumentacijom kojom dokazuje da dete ima status deteta koje se upisuje po prioritetu. Dalje je navedeno da prvostepena upisna komisija nije uvažila priloženu medicinsku dokumentaciju deteta B. B, dok je drugostepena upisna komisija, razmatrajući žalbu i priloženu novu dokumentaciju dodelila detetu B. B. status deteta koje se upisuje u ustanovu po prioritetu, međutim, da dete B. B. ipak nije raspoređeno ni u jedan objekat, s obrazloženjem da nema slobodnog mesta. U izjašnjenju je, između ostalog, navedeno da je prvostepena upisna komisija odbila medicinsku dokumentaciju priloženu uz zahtev za upis jer je „opisnog karaktera bez definisane dijagnoze deteta“. Dalje je navedeno da je drugostepena izborna komisija, nakon razmatranja žalbe i priložene medicinske dokumentacije, utvrdila da dete B. B. ima status deteta koje se upisuje po prioritetu, kao i da je donela odluku da preliminarne liste dece primljenu po konkursu postanu konačne liste na osnovu čega je dete B. B. ipak ostalo neupisano. Dalje je navedeno da drugostepena upisna komisija prilikom razmatranja žalbi ceni da li je u prvostepenom postupku došlo do „pogrešnog tumačenja podnete dokumentacije i sl“, odnosno da je komisija utvrdila da je u slučaju deteta B. B. došlo do pravilne primene kriterijuma, te da nema osnova da se prvostepena odluka menja. Navedeno je da je za dete B. B. promenjen status na osnovu dopunjavanja dokumentacije, „što nikako ne može biti osnov za promenu prvostepene odluke, jer je ta nova dokumentacija dostavljena nakon završetka roka za predaju dokumenata“. U toku postupka je utvrđeno da je PU … postupajući po žalbi majke deteta B. B. u drugostepenom postupku, utvrdila da dete B. B. ima status deteta koje se upisuje po prioritetu u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu. Međutim, tu činjenicu PU … neopravdano nije uzela u obzir prilikom odlučivanja o upisu deteta te je  preliminarne liste dece primljene po konkursu proglasila konačnim listama zbog čega je dete B. B. ostalo neraspoređeno. U toku postupka po pritužbi, PU … obavestila je Poverenika da je dete B. B. upisano u vrtić „V“ … usled proširenja kapaciteta ustanove. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je propuštanjem da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu i upiše dete B. B. u predškolsku ustanovu po prioritetu za upis,  PU … stavila u nepovoljniji položaj dete B. B. na osnovu njegovog zdravstvenog stanja i tako prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučio je PU … da upozna članove prvostepene i drugostepene upisne komisije koji su učestvovali u odlučivanju o zahtevu za upis deteta B. B, kao i članove Tima za inkluzivno obrazovanje, sa mišljenjem sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-309/2019-02 od 4. oktobra 2019. godine, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti iz svoje nadležnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se pritužbom i dopunama pritužbi A. A. iz …, u ime svog maloletnog sina B. B, protiv PU …, vrtić „V“ …, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi i dopunama pritužbe A. A, između ostalog, navedeno je:

– da je prilikom upisa deteta B. B. u vrtić „V“ prvostepena komisija odbacila dokumentaciju iz Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „dr Cvetko Brajović“ potpisanu od psihološkinje …, uz usmeno objašnjenje da lekari zavoda nisu stručni da daju ocenu zdravstvenog stanja deteta zbog čega detetu nije priznato da s obzirom na zdravstveno stanje spada u grupu dece koja se upisuju u vrtić po prioritetu;

– da joj je u usmenom razgovoru rečeno da mnogi roditelji u dogovoru sa određenim lekarom podnose dokumentaciju koja ne odgovara stvarnom zdravstvenom stanju deteta, zbog čega nisu uvažili priloženu dokumentaciju;

– da je drugostepenoj komisiji predala nov izveštaj psihološkinje i kopije izveštaja tima lekara iz Zavoda, kao i izveštaj privatnog terapeuta kod kog je dete na aktivnoj terapiji proteklih sedam meseci;

– da je na osnovu predate dokumentacije detetu „dodeljena prva kategorija, ali mu nije dodeljeno mesto u vrtiću“ i na drugostepenoj komisiji je odbijeno uz obrazloženje da nema mesta;

– da smatra da je dete B. B. diskriminisano kao dete sa smetnjama u razvoju jer je na prvostepenoj komisiji odbijeno da mu se prizna pravo upisa po prioritetu uprkos validnoj dokumentaciji.

• U prilogu pritužbe i dopuna pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) odgovor na žalbu PU …, Upisna komisija, del. br. …. od 5. juna 2019. godine; 2) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ Beograd od 5. novembra 2018. godine; 3) nalaz specijaliste fizijatra Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 19. novembra 2018. godine; 4) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 19. novembra 2018. godine; 5) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 11. decembra 2018. godine; 6) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 6. novembra 2018. godine; 7) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 6. marta 2019. godine; 8) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“ od 26. juna 2019. godine; 9) izveštaj psihološkinje … od 25. aprila 2019. godine i 10) fotografija izveštaja logopeda (potpis nečitak) ustanove „Školica za pričalice“ bez datuma.
• U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], Poverenik je pribavio izjašnjenje direktorke PU …
• U izjašnjenju direktorke PU …, između ostalog, navedeno je:

– da roditelj može za upis deteta u predškolsku ustanovu aplicirati na dva načina: 1. podnošenjem zahteva putem portala www.euprava.gov.rs koji član upisne komisije preuzima sa portala, zavodi i obaveštava roditelja i 2. neposrednim podnošenjem zahteva za upis u ustanovu kada član upisne komisije utvrđuje kriterijum za upis na osnovu pribavljene dokumentacije koju roditelj dostavi uz zahtev za upis;

– da je Konkurs za upis dece za radnu 2019/2020. godinu raspisan 13. marta 2019. godine. Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu uputila je Centralnoj upisnoj komisiji PU … dopis o dinamici konkursa. Centralna upisna komisija PU … je 20. marta 2019. godine istakla obaveštenje za roditelje o predstojećem konkursu na svim oglasnim tablama, kao i Plan slobodnih mesta za sve objekte PU …;

– da je A. A. podnela zahtev za upis deteta B. B. 22. aprila 2019. godine, u roku, i uz zahtev je dostavila: 1. izveštaj psihologa Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“, 2. izveštaj defektologa logopeda iz Školice pričalice. Lekarska dokumentacija prosleđena je na uvid i mišljenje Timu za inkluziju PU … koji se sastao 7. maja 2019. godine i konstatovao da na osnovu priložene medicinske dokumentacije dete B. B. ne spada u inkluziju jer je medicinska dokumentacija opisnog karaktera bez definisane „dijagnoze deteta“;

– da je Centralna upisna komisija PU … 9. maja 2019. godine izvršila formiranje Preliminarne liste dece primljene po Konkursu, prema kojoj je za dete B. B. status bio: majka – zaposleno lice, otac – nezaposleno lice, 2 dece u porodici, 1 dete u PU;

– kriterijum po kome se zavodi status zahteva određuje se u skladu sa propisanom dokumentacijom, a po datumu prijema zahteva i Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu;

– obrada zahteva za upis dece vrši se u softverskom programu za upis i prilikom unosa podataka u opciju „obrada zahteva“ puni se baza podataka i automatski se kreira Lista zainteresovanih koja obuhvata: ime i prezime deteta, matični broj deteta, status zahteva, željeni mesec upisa, želju tj. objekat, podnet po konkursu, osetljiva grupa, zaposlenost, broj dece u porodici, broj dece u predškolskoj ustanovi, telefon i datum zahteva. Lista zainteresovanih kreira se za svaki oblik rada pojedinačno: jasle, vrtić ili predškolski program, za svaki objekat posebno, a prema podacima koji se crpe iz baze „obrada zahteva“. Obrađivač ne može da vrši nikakve promene, niti može da utiče na raspored dece u opciji „lista zainteresovanih“;

– računar na osnovu zadate komande iz baze podataka tj. Listi zainteresovanih i broju slobodnih mesta (unetim u bazu pre početka konkursa) za svaki objekat i godište, a prema obliku rada, formira Preliminarnu listu primljene dece;

– dete B. B. pozicioniralo se na Listi zainteresovanih za objekat „L“ … za decu rođenu 2016. godine prema kriterijumu: 1 roditelj zaposlen – 1 roditelj nezaposlen, 2 dece u porodici, 1 u predškolskoj ustanovi, status zahteva – podnet po konkursu – da, željeni mesec upisa: oktobar, osetljiva grupa – ne, na 13. mestu prema ukupnom broju zainteresovanih i obrađenih kriterijuma. Prema Plan u raspoloživih mesta za 2016. godinu, željeni objekat nije imao raspoloživih mesta;

– Preliminarne liste istaknute su na svim oglasnim tablama 20. maja 2019. godine, kao i obaveštenja kada i gde se mogu podneti žalbe roditelja u periodu od 20. do 29. maja 2019. godine;

– A. A. podnela je žalbu 21. maja 2019. godine i uz žalbu je dostavila i dopunu dokumentacije: 1: izveštaj psihologa Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“, 2. izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“. Drugostepena upisna komisija po završenom prijemu žalbi na Preliminarne liste dece primljene po konkursu za upis dece za radnu 2019/2020. godinu poslala je dodatnu lekarsku dokumentaciju na razmatranje Timu za inkluziju. Mišljenje Tima za inkluziju je da dete spada u inkluziju jer je u dopunskoj dokumentaciji navedena i dijagnoza, zbog čega se kriterijum za upis deteta B. B. menja se u „osetljiva kategorija“ te se i pozicija na Listi zainteresovanih menja i dete se pozicionira na mesto br. 1;

– na sastanku Drugostepene upisne komisije PU … održanom 5. juna 2019. godine razmatrane su žalbe roditelja na rezultate Preliminarnih lista dece primljene po Konkursu za upis dece za radnu 2019/2020. godinu. Uvidom u Analizu smeštajnih kapaciteta PU …, a prema Pravilniku o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu i Statut PU … (čl. 60-67), Drugostepena upisna komisija PU … donela je odluku da ne postoje uslovi za proširenje smeštajnih kapaciteta ni u jednom od objekata u PU … Preliminarne liste dece primljene po konkursu proglašene su i Konačnim listama dece primljene po konkursu;

– nakon objave Konačnih lista dece primljene po konkursu Centralna upisna komisija, između ostalog, na sednicama razmatra mogućnosti raspoređivanja sve dece koja nisu raspoređena od prvog dana konkursa zaključno sa datumom zasedanja, tj. proširenja smeštajnih kapaciteta u objektima u kojima je to iskazano;

– PU … nije mogla da izvrši upis deteta B. B. u navedene vrtiće bez obzira na njegov prvobitni status u formiranju preliminarnih lista jer za navedeni objekat „L“ … nije bilo raspoloživih kapaciteta za upis dece rođene 2016. godine, niti je i jedno dete tog godišta upisano u navedeni vrtić;

– upis deteta B. B. u željeni vrtić po statusu osetljiva kategorija biće izvršen u narednom periodu odmah po ukazivanju mogućnosti u pogledu kapaciteta.

• U prilogu izjašnjenja, između ostalog, dostavljena su sledeća dokumenta: 1) obaveštenje o dokumentima koji se prilažu uz zahtev za upis dece za 2019/2020. godinu; 2) Plan slobodnih mesta za sve objekte PU …; 3) zahtev za upis deteta B. B. u PU … od 22. aprila 2019. godine; 4) izveštaj psihologa Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. Dr Cvetko Brajović“; 5) izveštaj defektologa logopeda iz Školice pričalice; 6) zapisnik sa sastanka upisne komisije PU … del .br. … od 9. maja 2019. godine; 7) zapisnik sa sastanka Tima za inkluzivno obrazovanje održanog 7. maja 2019. godine; 8) Lista zainteresovanih za 2019/2020. godinu za vrtić „L“ …; 9) izveštaj lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“ od 6. marta 2019. godine; 11) Lista zainteresovanih za 2019/2020. godinu za vrtić „L“ … nakon rešavanja po žalbama; 12) zapisnik sa sastanka drugostepene upisne komisije del. br. 1257 od 5. juna 2019. godine; 13) zapisnik sa sastanka Tima za inkluzivno obrazovanje održanog 3. juna 2019. godine; 14) Statut PU … broj 663 od 5. aprila 2018. godine; 15) rešenja o imenovanju Centralne upisne komisije za sprovođenje Konkursa za upis dece u PU … 2019/2020 godine broj 750 od 3. aprila 2019. godine i 16) rešenja o imenovanju Drugostepene komisije za postupanje po žalbama na rezultate Konkursa za upis dece u PU … 2019/2020 godine broj 750/1 od 3. aprila 2019. godine.
• U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, Poverenik je zatražio od PU … da dopuni svoje izjašnjenje informacijama iz kojih razloga se dete B. B. nalazi samo na Listi zainteresovanih, odnosno Preliminarnoj listi za objekat „L“ …, kada je u zahtevu za upis deteta naznačeno da je prva želja roditelja objekat „L“ …, a druga objekat „V“ …, da li je dete B. B. bilo na Listi zainteresovanih za objekat „V“, da li je u objektu „V“ primljeno neko dete 2016. godište, kao i iz kojih razloga, nakon razmatranja žalbe podnositeljke pritužbe i po pribavljenom mišljenju Tima za inkluziju da dete spada u osetljivu grupu i promene kriterijum za upis deteta B. B. u „osetljiva kategorija“, kao i njegovog pozicioniranja na prvo mesto na listi zainteresovanih, dete nije i prvo na Preliminarnoj listi, odnosno, iz kojih razloga odluka da se prihvata žalba podnositeljke pritužbe nije proizvela dejstvo u smislu da je dete upisano u jedan od dva željena objekta koja su naznačena u zahtevu za upis.
• U dopuni izjašnjenja PU …, između ostalog, navedeno je:

– da softver za upis automatski formira Preliminarne liste zadatom komandom „formiranje liste i raspoređivanje po željama“ na osnovu unetih podataka iz zahteva, a za svaki objekat i godište dece, prema obliku rada (jasle, vrtić, predškolski program). Ovom komandom popunjavaju se mesta po svim željama istovremeno, a po automatizmu u srazmeri sa brojem slobodnih mesta u odnosu na broj zainteresovanih po prvoj, drugoj ili trećoj želji, raspoloživa mesta popune se po prvoj navedenoj želji. Za objekat „L“ …, koji je u zahtevu za upis deteta B. B. bio prva želja, nije bilo raspoloživih mesta, dok je broj zainteresovanih bio 14. Za objekat „V“ … za decu 2016. godište raspoloživih mesta je ukupno bilo 4, dok je broj zainteresovanih bio 38;

– da u objektu „L“ … nije primljeno ni jedno dete rođeno 2016. godine automatskim raspoređivanjem po prvoj želji, u skladu sa kriterijumima, raspoloživim mestima (ukupno: 0) i stanju na Listi zainteresovanih;

– da je u objektu „V“ … automatskim raspoređivanjem po prvoj želji, u skladu sa kriterijumima, raspoloživim mestima (ukupno: 4) i stanju na Listi zainteresovanih, raspoređeno četvoro dece;

– da se prilikom razmatranja žalbi Drugostepena komisija vodi time da utvrdi da li je u prvostepenom postupku došlo do pogrešnog tumačenja podnete dokumentacije i sl. Komisija je utvrdila da je u slučaju deteta B. B. došlo do pravilne primene kriterijuma, te da nema osnova da se prvostepena odluka menja. Za dete B. B. je promenjen status na osnovu dopunjavanja dokumentacije, što nikako ne može biti osnov za promenu prvostepene odluke, jer ta nova dokumentacija dostavljena nakon završetka roka za predaju dokumenata;

– da je stanje na Listama zainteresovanih promenljivo, kao i da su u periodu rešavanja po žalbama roditelja razmatrani isključivo zahtevi za upis dece podneti u periodu konkursa tj. u periodu od 8. do 25. aprila 2019. godine, dok na sadašnjim listama ima i imena dece čiji su zahtevi podneti nakon konkursa.

• PU … obavestila je Poverenika dopisom del. br. 1776 od 16. septembra 2019. godine, da je na sastanku Centralne upisne komisije ustanove održanom 28. avgusta 2019. godine izvršeno raspoređivanje tj. upis deteta B. B. u objekat „V“ … prema raspoloživim smeštajnim kapacitetima, odnosno odobrenim proširenjem kapaciteta od „Sekretarijata za obrazovanje i vaspitanje“.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U dokumentu koji je dostavljen uz izjašnjenje PU …, a koji nosi naslov Dokumenta koja se prilažu uz zahtev za upis dece za 2019/2020. godinu, navedeno je: „Ukoliko želite da dete u predškolsku ustanovu bude upisano po osnovu prioriteta ili specifičnosti, dokumentaciju koju ste pribavili kod nadležnih institucija, neposredno podnesite predškolskoj ustanovi“. Dalje je navedeno da dokumenta kojim se dokazuje status deteta/porodice iz osetljivih grupa za decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju potrebno je dostaviti „potvrdu nadležne zdravstvene institucije“.
• Uvidom u sadržaj portala eUprava Republike Srbije povodom upisa dece PU …[2], utvrđeno je da su kao dokumenta kojima se dokazuje status deteta/porodice iz osetljivih grupa, za decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju navedeno – „potvrda nadležne zdravstvene institucije“.
• U izveštaj defektologa logopeda ustanove „Školica za pričalice“ navedeno je da je na prvom defektološko logopedskom pregledu dečak B. B. u avgustu 2018. godine na kojem je utvrđeno značajno kašnjenje u oblasti govorno jezičkog razvoja, da je na pregledu dete bilo staro 24 meseca a da je u oblasti psihomotornog, govorno-jezičkog i socio-emocionalnog razvoja bilo na nivou deteta od 10 meseci, uz neodazivanje tj. nereagovanje na ime, i neodgovaranje na verbalne naloge u skladu sa njegovim uzrastom. Dalje je navedeno da je u oktobru 2018. godine dete krenulo na intenzivne defektološko logopedske tretmane pet sati nedeljno, kao i da je, s obzirom na poteškoće u oblasti socijalne interakcije i nedostatka imaginacije, neophodno uključiti ga u vrtić radi razvojnih podsticaja koji proističu iz interakcije sa drugom decom. Izveštaj je potpisala …, dipl. defektolog logoped.
• Uvidom u zahtev za upis deteta u predškolsku ustanovu za dete B. B. od 22. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je u odeljku specifični podaci o detetu, navedeno da je u pitanju porodica koja ima dete sa smetnjama u razvoju.
• U izveštaju psihološkinje … od 25. aprila 2019. godine, navedeno je da su roditelji deteta B. B. doveli dete u septembru 2018. godine na procenu razvoja zbog nedovoljno razvijenog govora, da je obavljena dijagnostika, redovno dolaze na kontrole, praćenja i savetovanja, kao i da je poslednja kontrola izvršena u aprilu 2019. godine. Dalje je navedeno da je procena nivoa razvoja obavljena Brine-Lezin razvojnom skalom i da rezultati ukazuju na značajno usporen razvoj u svim oblastima. Navedeno je i da: igračke uglavnom baca ili vrti; liže predmete da ih upozna; ne koristi govor, brblja; na poziv imenom i naloge uglavnom ne reaguje; sada po malo inicira kontakt pogledom kada je on zainteresovan; razume eventualno rečenicu „idemo napolje“; ne imitira zvukove ni gestove; voli da čuje pesmice, tada dođe do onog ko peva; voli neke reklame; krije se, traži da ga traže; svoje potrebe izražava tako što pruža ruke, vuče majku; ne pokazuje interesovanje za decu; često leži na podu; voli gužvu, buku automobila; u ponašanju su prisutne stereotipije – leprša ručicama, lupka se po butini, izbacuje jezik; motorika u skladu sa uzrasnim očekivanjima – trči, penje se, deluje spretno; počeo je da koristi kašiku; šolju drži sa dve ruke; ne žvače, ne voli tvrdu hranu, pljuje, zagrcava se, jede gnječenju hranu; nosi pelene. Navedeno je i da je potrebno nastaviti sa intenzivnim tretmanom, a dete uključiti u vrtić. Izveštaj sadrži pečat i svojeručni potpis psihološkinje i pečat Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiji „Prof. dr Cvetko Brajović“.
• Uvidom u Zapisnik sa sastanka Tima za inkluzivno obrazovanje održanog 7. maja 2019. godine u RJ „V“ … br. 1903/150 od 7. maja 2019. godine, utvrđeno je da je jedina tačka dnevnog reda razmatranje medicinske dokumentacije i da je Tim za inkluzivno obrazovanje odlučio da četiri navedena deteta, među kojima je i dete B. B, „na osnovu priložene medicinske dokumentacije ne spadaju u inkluziju, jer je medicinska dokumentacija opisnog karaktera bez definisane dijagnoze deteta“.
• U izveštaju lekara specijaliste Zavoda za psihofiziološke poremećaje i i govornu patologiji „Prof. dr Cvetko Brajović“ od 6. marta 2019. godine, navedeno je da dete B. B. boluje od F83. Dalje je navedeno: „Majka dovodi dečaka u zakazanom terminu. Dete je pacijent Zavoda od septembra 2018. godine zbog nedovoljno razvijenog govora za uzrast, problemima u komunikaciji, ponašanju i socijalnoj interakciji. U mestu boravka sprovodi se logopedska terapija pet puta nedeljno. U odnosu na prethodni period uočava se blagi napredak u domenu ponašanja. Dečak prihvata uz podsticaj jednostavne, ponavljajuće aktivnosti. Predmete ređa, ne raspoznaje tražene pojmove među datim. Oponaša kratko pojedine gestualne obrasce. Kontakt očima češći, ali i dalje nedovoljan za uzrasna očekivanja. Oglašava se udvajanjem slogova, nema ni jednu smislenu reč. U spontanom ponašanju uočavaju se stereotipni motorni obrasci.“
• Uvidom u Zapisnik sa sastanka Drugostepene upisne komisije PU … del. br. … od 5. juna 2019. godine, utvrđeno je da je druga tačka dnevnog reda: Razmatranje ukupnog broja podnetih žalbi na rezultate preliminarnih lista za 2019/2020. godinu, a treća tačka: Razmatranje lekarske dokumentacije za upis dece, podnete uz žalbe roditelja na rezultate Preliminarne liste dece primljene po Konkursu za upis dece za 2019/2020. godinu. Razmatrajući po drugoj tački dnevnog reda, Drugostepena komisija je donela odluku: Ne postoje uslovi za proširenje smeštajnih kapaciteta ni u jednom od objekata u PU … i Preliminarne liste dece primljene po Konkursu za upis dece za „2018/2019 god“ proglašavaju se i Konačnim listama dece primljene po Konkursu za upis dece za „2018/2019 god“. Povodom razmatranja komisije po trećoj tački dnevnog reda, u zapisniku je navedeno da je u prilogu dostavljen zapisnik sa sastanka Tima za inkluziju.
• Uvidom u Zapisnik sa sastanka Tima za inkluzivno obrazovanje održanog 3. juna 2019. godine u RJ „V“ …, utvrđeno je da je u okviru prve i jedine tačke dnevnog reda razmatrana medicinska dokumentacija za četvoro dece, među kojima i dete B. B, za koju je tim konstatovao da „deca spadaju u inkluziju“ i biće raspoređena u skladu sa smeštajnim kapacitetima, kao i Pravilnikom o upisu i raspoređivanju dece i planiranim slobodnim mestima za 2019/2020. godinu.
• Uvidom u Plan slobodnih mesta PU … del. br. 633 od 19. marta 2019. godine, utvrđeno je da za objekat „V“ … navedeno pet slobodnih mesta za vrtić i to četiri mesta za godište 2016. Za objekat „L“ … navedeno je četiri slobodna mesta za vrtić i to po dva za godišta 2014. i 2015, a ni jedno za 2016. godište.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOBŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloga, kao i antidiskriminacione i druge međunarodne i domaće propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[5]
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[6], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje na osnovu jednakih mogućnosti, kao i da država ugovornica ima obavezu da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem.
• Opštim komentarom broj 1. UN Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[7] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. Odredbama člana 24. propisano je da države priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje, te da im u ostvarivanju ovog prava, bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države obezbeđuju inkluzivni sistem obrazovanja. Inkluzivni sistem obrazovanja i doživotno učenje je u cilju punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanje poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima, u cilju razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala, ali i u cilju omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. Istim članom je propisano da će države, u ostvarivanju prava na obrazovanje, obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, kao i da osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive. Pored toga, propisano je da osobe sa invaliditetom treba da dobiju posebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[8], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Dalje, odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[9] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na vaspitanje i obrazovanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Odredbama člana 7. istog zakona propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije.
• Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da je u ustanovi zabranjena diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Odredbama člana 3. stav 4. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju[10] zabranjene su sve vrste nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i sve aktivnosti kojima se ugrožavaju, diskriminišu ili izdvajaju deca, odnosno grupe dece, po bilo kom osnovu, u ostvarivanju delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ostalih delatnosti predškolske ustanove. Dalje, odredbama član 4. propisani su ciljevi i principi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, među kojima je i princip dostupnosti: jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom. Odredbama člana 13. propisano je da se upis dece u predškolsku ustanovu vrši u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da se prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa, i da se način i postupak upisa dece u predškolsku ustanovu bliže uređuje statutom, uz saglasnost osnivača.
• Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu[11] propisuje da predškolska ustanova u skladu sa svojim mogućnostima i iskazanim potrebama porodica za različitim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, vrši upis dece predškolskog uzrasta, prema sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis: 1) deca iz društveno osetljivih grupa: (1) deca žrtve nasilja u porodice; (2) deca iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja; (3) deca samohranih roditelja; (4) deca iz socijalno nestimulativnih sredina; (5) deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju; (6) deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju; (7) deca teško obolelih roditelja; (8) deca čiji su roditelji ratni vojni invalidi ili imaju status raseljenog ili prognanog lica; (9) deca predložena od strane centra za socijalni rad; (10) deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj; 2) deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata; 3) deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici; 4) deca čija su braća ili sestre upisani u istu predškolsku ustanovu; 5) ostala deca.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je PU … diskriminisala dete B. B. na osnovu zdravstvenog stanja.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da među stranama nije sporno da je za dete B. B. u roku podnet zahtev za upis u PU …, odnosno u vrtiće „L“ … i „V“ … Dalje je među stranama nesporno da je uz zahtev za upis predata i medicinska dokumentacija – izveštaj psihološkinje Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiji „Prof. dr Cvetko Brajović“ koju upisna komisija nije uvažila jer ne sadrži dijagnozu već samo opis stanja deteta. Dalje je nesporno da je podnositeljka pritužbe podnela žalbu na Preliminarnu listu dece primljenu po konkursu u vrtić „L“ … i uz žalbu dostavila dodatnu medicinsku dokumentaciju kojom dokazuje postojanje psihofizičkih smetnji kod deteta B. B. Nakon razmatranja žalbe, detetu B. B. je određen status deteta iz osetljive grupe, međutim drugostepena upisna komisija je donela odluku da preliminarne liste dece primljene po konkursu postanu konačne liste, kao i da dete B. B. neće upisati ni u jedan objekat PU … zbog nepostojanja kapaciteta.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je posebno analizirao navode izjašnjenja PU … da se prilikom razmatranja žalbi drugostepena komisija vodi time da utvrdi da li je u prvostepenom postupku došlo do „pogrešnog tumačenja podnete dokumentacije i sl“, odnosno da je komisija utvrdila da je u slučaju deteta B. B. došlo do pravilne primene kriterijuma, te da nema osnova da se prvostepena odluka menja. Dalje je navedeno da je za dete B. B. promenjen status na osnovu dopunjavanja dokumentacije, „što nikako ne može biti osnov za promenu prvostepene odluke, jer je ta nova dokumentacija dostavljena nakon završetka roka za predaju dokumenata“.
• Ne ulazeći u ocenu da li je prvostepena upisna komisija pravilno cenila medicinsku dokumentaciju deteta B. B. priloženu uz zahtev za upis, nesporno je da je drugostepena komisija utvrdila da dete B. B. ima status deteta iz osetljive grupe i da se na osnovu toga pozicionira sa 13. na prvo mesto na listi za upis dece. Ipak, drugostepena upisna komisija je donela odluku da preliminarne liste dece primljene po konkursu postanu konačne liste. U izjašnjenju ustanove se navodi da drugostepena upisna komisija utvrđuje da li je u prvostepenom postupku došlo do „pogrešnog tumačenja podnete dokumentacije i sl.“, kao i da je utvrdila da u slučaju deteta B. B. došlo do pravilne primene kriterijuma i da je njegov status promenjen na osnovu dopune dokumentacije nakon završetka roka za predaju dokumenata, zbog čega „nikako ne može biti osnov za promenu prvostepene odluke“. Poverenik ukazuje da prvostepena odluka nije konačna dok ne istekne rok za podnošenje žalbe ili dok se stranke ne odreknu prava na žalbu. Zakonom o opštem upravnom postupku[12] propisano je da se rešenje prvostepenog organa može žalbom pobijati iz više razloga, između kojih su i razlozi: zbog toga što u njemu nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt; zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja; zbog toga što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak o činjeničnom stanju. U konkretnom slučaju, s obzirom da postoji pravo na žalbu i odluka upisne komisije nije konačna dok ne istekne rok za žalbu, podnositeljka može žalbom ukazivati i na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanja, odnosno, da je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak o činjeničnom stanju. Suština drugostepenog postupka jeste otklanjanje posledica nepravilno ili nezakonito donete odluke prvostepenog organa. Zbog toga, ukoliko drugostepeni organ utvrdi da prvostepeni organ zasnovao odluku na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno na činjeničnom stanju koje ne odgovara stvarnom stanju, odluku prvostepene komisije je potrebno promeniti. U konkretnom slučaju, drugostepena upisna komisija je utvrdila da dete B. B. ima status deteta iz osetljive grupe (dete sa smetnjama u psihofizičkom razvoju) i ispunjava uslove za prioritetni upis, zbog čega je njegova pozicija sa 13. mesta promenjena na prvo mesto. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, bilo je potrebno promeniti Preliminarnu listu dece primljenu po konkursu u vrtić „L“ … i uzeti u obzir utvrđen status deteta B. B. Neopravdanim propuštanjem da prilikom formiranja konačne liste uzme u obzir da dete B. B. ima status deteta iz osetljive grupe, PU … stavila je dete B. B. u nepovoljniji položaj zbog njegovog ličnog svojstva (zdravstveno stanje) i onemogućila njegov upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu čime je prekršila odredbe člana 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je Pravilnik o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu donet da bi se prevazišli problemi koji su u praksi nastali kao posledica nedovoljnih kapaciteta predškolskih ustanova u odnosu na iskazane potrebe roditelja. Zbog nemogućnosti da se upišu sva deca koja imaju potrebu da borave u predškolskoj ustanovi, dece iz društveno osetljivih grupa izložena su većem riziku od diskriminacije. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuje da su deca sa razvojnim poteškoćama često izložena diskriminaciji u obrazovanju između ostalog i zbog otpora inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju. Upravo je težnja da se izbegne diskriminacija dece iz osetljivih grupa bila povod da se propiše koja deca imaju prioritet prilikom upisa u predškolsku ustanovu. Pogotovo su izraženi negativni stavovi prema deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kada je u pitanju njihovo uključivanje u redovno obrazovanje. Predrasude o mogućnostima dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, kao i nedovoljno znanje o pravima osoba sa invaliditetom, imaju za posledicu netoleranciju, ignorisanje i socijalnu isključenosti, kao i sažaljenje, strah i potcenjivanje.
• U konkretnom slučaju, podnositeljka pritužbe je uz zahtev za upis deteta B. B. u vrtić dostavila i potvrdu nadležne zdravstvene institucije kojom dokazuje status deteta iz osetljive grupe. U dostavljenom izveštaju psihološkinje Zavoda za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović“ Beograd, opisano je da je dete B. B. prvi put dovedeno u zavod septembra 2018. godine na procenu razvoja zbog nedovoljno razvijenog govora i da rezultati procene nivoa razvoja ukazuju na usporen razvoj u svim oblastima. Dalje je u izveštaju psihološkinje opisano ponašanje deteta B. B. U dokumentu koji je dostavljen uz izjašnjenje i kojim se roditelji/staratelji informišu o potrebnoj dokumentaciji za upisa deteta u predškolsku ustanovu (kao i u obaveštenju na sajtu eUprave), navedeno je da se status deteta sa psihofizičkim smetnjama dokazuje potvrdom nadležne zdravstvene institucije. Nije navedeno da potvrda treba da sadrži dijagnozu razvojnih smetnji ili bolesti. Obrazloženje Prvostepene upisne komisije, odnosno Tima za inkluzivno obrazovanje, jeste da je priložena medicinska dokumentacija „opisnog karaktera bez definisane dijagnoze deteta“. Iz navedenog je nesporno da priloženoj medicinskoj dokumentaciji deteta B. B. nije osporeno da je „potvrda nadležne zdravstvene institucije“ u kojoj je navedeno da je dete B. B. ima „značajno usporen razvoj u svim oblastima“, već je ovoj dokumentaciji osporeno da je „bez definisane dijagnoze deteta“. S obzirom da su članovi Tima za inkluzivno obrazovanje, između ostalih i psiholog i pedagoga ustanove, nejasno je zbog čega je Tim odbio medicinsku dokumentaciju nadležne zdravstvene ustanove u kojoj nije izričito navedena dijagnoza razvojnih smetnji deteta iako je u izveštaju nedvosmisleno navedeno da rezultati procene ukazuju „na značajno usporen razvoj u svim oblastima“. Razlika u medicinskoj dokumentaciji koja je predata uz zahtev za upisa i uz žalbu je u tome što dokumentacija predata uz žalbu sadrži šifru dijagnoze F83 (mešoviti specifični poremećaj razvoja), dok medicinska dokumentacija iste zdravstvene ustanove predata uz zahtev za upis ne sadrži šifru dijagnoze već navodi da rezultati procene nivoa razvoja ukazuju na značajno usporen razvoj u svim oblastima i opširno opisuje ponašanje deteta.
• Povodom navoda iz zapisnika sa sastanka Tima za inkluzivno obrazovanje održanog 7. maja 2019. godine da je razmatrana medicinska dokumentacija bez definisane „dijagnoze deteta“, Poverenik ukazuje da poistovećivanje osobe sa invaliditetom ili bolešću, odnosno dijagnozom predstavlja zastareli i napušteni medicinski pristup invaliditetu. Republika Srbija je ratifikovanjem Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom napustila tzv. medicinski pristup i prihvatila socijalni pristup invaliditetu koji prilazi invaliditetu kao socijalnom fenomenu. Naime, medicinski model posmatra invaliditet kao individualnu patologiju koju lekari treba da leče i rehabilituju. Prema tom modelu, problem je u osobi koja ima invaliditet, a fokus je na medicinskoj dijagnozi, a ne na osobi. Zastupnici ovog zastarelog modela smatraju da je osnovni način „rešavanja problema“ invaliditeta lečenje, rehabilitacija i adaptacija osobe na njeno trenutno „stanje“, a osoba sa invaliditetom je pasivna i „trpi“ pomoć koja joj se pruža. Sa druge strane, socijalni model pomera fokus sa dijagnoze na osobu, odnosno, okruženje koje treba da pruži jednake mogućnosti za učešće svih članova društva. Invaliditet je direktno srazmeran stepenu socijalne integracije, a težište se stavlja na barijere koje postoje u zajednici i koje otežavaju osobi sa invaliditetom da iskaže svoje sposobnosti i koristi socijalne i druge resurse. Socijalni model posmatra osobu sa invaliditetom kao proaktivnu osobu koja ima pravo da odlučuje o svom životu i da bira one usluge i resurse zajednice za koje smatra da su joj potrebni^[13].
• S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da je odluka PU … da Preliminarne liste postanu Konačne liste dece primljene po konkursu bez uzimanja u obzira utvrđene činjenice o statusu deteta B. B. PU … je prekršilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, podnositeljka pritužbe je podnela zahtev za upis deteta B. B. u vaspitnu ustanovu u propisanom roku i u drugostepenom postupku po žalbi utvrđeno je da dete B. B. ima status deteta iz osetljive grupe koje se upisuje po prioritetu. Drugostepena upisna komisija predškolske ustanove onemogućila je detetu B. B. upis, uprkos činjenici da je njegov status promenjen nakon razmatranja žalbe i da je utvrđeno da ima pravo upisa u ustanovu po prioritetu kao dete sa smetnjama u razvoju. Okolnost da se dete B. B. nakon odlučivanja po žalbi i utvrđenog statusa deteta koje se upisuje po prioritetu, pozicionirao na prvoj poziciji na listi, zahtevala je od drugostepena komisije da izmeni preliminarnu listu i omogući detetu B. B. upis u skladu Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu.
• U toku postupka po pritužbi, PU … obavestila je Poverenika da je dete B. B. upisano u vrtić „V“ … usled proširenja kapaciteta ustanove na osnovu odluke Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, čime su otklonjene posledice diskriminatornog postupanja predškolske ustanove. Zbog toga je preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Predškolskoj ustanovi … usmerena na prevenciju diskriminacije i unapređenje ravnopravnosti.

4. MIŠLjENjE

Propuštanjem da postupi u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu i upiše dete B. B. u predškolsku ustanovu po prioritetu za upis, PU … stavila je u nepovoljniji položaj dete B. B. na osnovu njegovog zdravstvenog stanja i tako prekršila odredbe čl. 6. i 19. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje PU … da:

• Upozna članove prvostepene i drugostepene upisne komisije koji su učestvovali u odlučivanju o zahtevu za upis deteta B. B, kao i članove Tima za inkluzivno obrazovanje, sa mišljenjem sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-309/2019-02 od 4. oktobra 2019. godine.
• Ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti iz svoje nadležnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da PU … obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ovih preporuka, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko PU … ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] https://www.euprava.gov.rs/eusluge/opis_usluge?generatedServiceId=3055 pristupljeno 18. juna i 3. oktobra 2019.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[5] Ustav Republike Srbije, član 21.

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 4/96 i 2/97)

[7] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09

[8] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[9] „Službeni glasnik RS”, broj 88/17 i 27/18 – dr. zakon

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 18/10, 101/17, 113/17 – dr. zakon i 95/18 – dr. zakon i 10/19

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 44/11

[12] „Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje, član 158.

[13] „Ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom: Primeri dobre prakse“, Zaštitnik građana, Beograd, 2011.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

599-19 pritužba AA protiv PU … zbog diskriminacije deteta BB na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja