br. 07-00-471/2022-02 datum: 18. 11. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe A.A. protiv CSR …, zbog diskriminacije njenog sina B. B. na osnovu genetske osobenosti, invaliditeta i zdravstvenog stanja. U pritužbi je navedeno da je dečak B.B. korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica, da pohađa pripremno predškolski program, da boluje od retkog sindroma sa pridruženim dijagnozama od kojih jedna predstavlja hromozomski poremećaj i da mu je mišljenjem interresorne komisije preporučena podrška ličnog pratioca. Dalje je navedeno da je CSR … odbio zahtev za uslugu ličnog pratioca jer dete B.B. nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. U izjašnjenju direktora CSR … je navedeno da je rešenje doneto na osnovu Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i uslugu lični patilac deteta i da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da dete B. B. nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica i da u skladu sa važećim propisima ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac. U toku postupka je utvrđeno da je Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša propisano da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Dalje je utvrđeno da je Pravilnikom o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta koje je donelo Gradsko veće Grada Niš, propisano da se usluga lični pratilac deteta ostvaruje na osnovu osnovnih kriterijuma: mišljenje interresorne komisije da je detetu potreban lični pratilac; da dete ima manje od 18 godina ili do završetka redovnog školovanja i da dete redovno pohađa nastavu u vaspitno obrazovnoj ustanovi. Ovim Pravilnikom je dalje propisano da je jedan od posebnih kriterijuma kojim se ostvaruje prioritet na uslugu, i primanje uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć. Iz svega navedenog je utvrđeno da ostvarivanje prava na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć nije obavezni kriterijum na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na uslugu ličnog pratioca, kako je navedeno u rešenju Centra za socijalni rad …, kao i da B.B. ima mišljenje interresorne komisije o potrebi za uslugom lični pratilac, da  redovno pohađa pripremno predškolski program, na osnovu čega ima pravo na uslugu lični pratilac deteta u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša i Pravilnikom o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta. Grad Niš se donošenjem Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša obavezao da će pružiti uslugu lični pratilac detetu kojem je potrebna podrška, što je u konkretnom slučaju nesporno utvrđeno mišljenjem interresorne komisije. Usluga ličnog pratioca je namenjena deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju kojima je ova podrška neophodna u cilju lakšeg ostvarivanja osnovnih životnih potreba, te u tom smislu bi pogrešan bio pristup koji bi podrazumevao bilo kakvu selektivnost u omogućavanju ove usluge. S obzirom na sve utvrđeno, Poverenik je dao mišljenje da je Centar za socijalni rad … stavio u nepovoljniji položaj maloletnog B.B. na osnovu genetske osobenosti, invaliditeta i zdravstvenog stanja, na taj način što mu nije pružena usluga ličnog pratioca deteta u skladu sa zakonom, čime je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je Centru za socijalni rad … dao preporuke da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema maloletnom B.B. tako što će bez odlaganja preduzeti sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi mu u skladu sa propisima obezbedio pružanje usluge ličnog pratioca deteta, kao i da se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. A. protiv Centra za socijalni rad …, zbog diskriminacije njenog deteta na osnovu genetske osobenosti, zdravstvenog stanja i invaliditeta.
   • U pritužbi A. A. je, između ostalog, navedeno:

• da je Centar za socijalni rad … početkom decembra 2023. godine objavio da je otvorena prijava za uslugu lični pratilac i da je 13. decembra 2023. godine predala zahtev sa potrebnom dokumentacijom za svog sina B. B. koji je uključenu predškolsko vaspitno-obrazovni program;
• da je nakon isteka roka za uručenje rešenja predala žalbu preko advokata kako bi dobila rešenje povodom podnetog zahteva i da je advokat obavešten da će između 14. i 15. marta 2024. godine svima koji su podneli žalbu biti uručeno rešenje;
• s obzirom da nije dobila rešenje, zatražila je razgovor sa direktorom centra i da joj je 20. marta 2024. godine, na zakazanom razgovoru uručeno rešenje u kojem je navedeno da njeno dete ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac uz obrazloženje da je jedan od glavnih kriterijuma da je dete korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica;
• da je njeno dete nekoliko godina unazad korisnik osnovnog dodatka za pomoć i negu drugog lica, kao i da boluje od retkog sindroma, dijagnostikovanog 2018. godine, sa pridruženim dijagnozama F83, Q92.9 i R62;
• da je 20. juna 2024. godine na osnovu mišljenja lekarske komisije doneto novo rešenje kojim se detetu opet priznaje pravo na osnovni dodatak za pomoć i negu drugog lica;
• da je interresorna komisija 31. maja 2024. godine dala mišljenje da je detetu potrebno omogućiti pravo na uslugu ličnog pratioca.
  • Uz pritužbu je dostavljeno rešenje Centra za socijalni rad … broj … od 20. marta 2024. godine.
  • U dopuni pritužbe od 20. avgusta 2024. godine, A. A. je dostavila mišljenje interresorne komisije.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora Centra za socijalni rad ….
  • U izjašnjenju Centra za socijalni rad … je navedeno:
• da je Centar za socijalni rad … kao prvostepeni organ doneo rešenje br. … od 20. marta 2024. godine za B. B. kojim se odbija zahteva za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac;
• da je rešenje doneto na osnovu Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta, gde Gradsko veće utvrđuje kriterijume koji moraju biti ispunjeni da bi se ostvarilo pravo na uslugu lični pratilac deteta;
• da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da B. B. nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica i u skladu sa važećim propisima utvrđeno je da stranka ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u rešenje Centar za socijalni rad … br. … od 20. marta 2024. godine, utvrđeno je da je odbijen zahtev B. B. na ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac, dok je u obrazloženju navedeno da je Centar za socijalni rad …, na osnovu uvida u spise predmeta, utvrdio da B. B. „nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica i u skladu sa važećim propisima, utvrdio da stranka ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac pa je shodno tome rešeno kao u dispozitivu rešenja“.
• Uvidom u Zajedničko mišljenje Komisije za procenu potrebe za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu B.B. broj … od 31. maja 2024. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje Komisije o potrebi za dodatnom podrškom da se, između ostalog, omogući dečaku pravo na odlaganje polaska u prvi razred osnovne škole, uz obavezno ponovno pohađanje PPP i da se obezbedi pravno na uslugu lični pratilac deteta.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, razmatrao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, priloga dostavljenih uz pritužbu, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u odredbama člana 2. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Načelo jednakosti razrađeno je članom 4. ovog zakona u kojem je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6.). Dalje odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete, odnosno maloletnik ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice.
• Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta^[3], koja u članu 23. propisuje da države članice priznaju da dete sa invaliditetom treba da uživa pun i dostojan život, u uslovima kojima se obezbeđuje njegovo dostojanstvo, podstiče samostalnost i olakšava aktivno učešće deteta u zajednici, kao i da države članice treba da uvažavaju pravo deteta sa invaliditetom na posebnu negu, te da će podsticati i obezbeđivati pomoć detetu koje za to ispunjava uslove i onima koji su odgovorni za staranje o njemu, a za koju je podnet zahtev, zavisno od raspoloživih sredstava i koja odgovara stanju deteta i uslovima roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu. Stavom 3. ovog člana propisano je da uvažavajući posebne potrebe deteta sa invaliditetom, pomoć se u skladu sa tačkom 2. pruža besplatno uvek kada je to moguće, imajući u vidu finansijska sredstva roditelja ili drugih lica koja se staraju o detetu i koja je tako osmišljena da dete sa invaliditetom ima efikasan pristup i dobija obrazovanje, obuku, usluge zdravstvene zaštite i rehabilitacije, pripremu za zapošljavanje i mogućnost rekreacije na način koji doprinosi ostvarivanju što potpunije društvene integracije i ličnog razvoja deteta uključujući kulturni i duhovni razvoj. Članom 26. Konvencije je propisano da države članice uvažavaju pravo svakog deteta da koristi socijalnu zaštitu, uključujući socijalno osiguranje i da je potrebno da preduzimaju sve mere neophodne za puno ostvarivanje tog prava u skladu sa nacionalnim zakonima.
• Komitet za prava deteta doneo je i Komentar br. 9. koji se odnosi na prava deteta sa smetnjama u razvoju, u kojem se navodi da država treba da preduzme odgovarajuće mere radi sprečavanja svake diskriminacije dece, uključujući i na osnovu smetnji u razvoju. Izričito navođenje smetnji u razvoju kao osnova diskriminacije je jedinstveno a može se objasniti činjenicom da deca sa smetnjama u razvoju pripadaju jednoj od najosetljivijih grupa dece.
• Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom^[4] u članu 7. propisuje da će države preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri, uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode.
• Odredbom člana 20. stav 1. tačka 4. Zakona o lokalnoj samoupravi^[5] propisano je da se opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Navedenim članom je propisano i da opština preko svojih organa obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa. Članom 24. ovog zakona propisano je da grad vrši nadležnosti opštine, kao i druge nadležnosti i poslove državne uprave, koji su mu zakonom povereni.
• Zakonom o socijalnoj zaštiti^[6] propisane su usluge socijalne zaštite, među kojima su posebno navedene dnevne usluge u zajednici (dnevni boravak, pomoć u kući, svratište i druge usluge koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju), kao i usluge podrške za samostalan život (stanovanje uz podršku; personalna asistencija; obuka za samostalni život i druge vrste podrške neophodne za aktivno učešće korisnika u društvu). U skladu sa članom 5. ovog zakona usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Članom 14. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da se u centru za socijalni rad ostvaruju ovim zakonom utvrđena prava, kao i obezbeđuje pružanje usluga socijalne zaštite iz ovog zakona. Centar za socijalni rad osniva jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad može se osnovati za teritoriju jedne ili više jedinica lokalne samouprave.
• Članom 44. Zakona o socijalnoj zaštiti propisano je da dnevne usluge u zajednici obuhvataju aktivnosti koje podržavaju boravak korisnika u porodici i neposrednom okruženju, te da ove usluge obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Pored toga članom 45. ovog zakona propisano je da se usluge podrške za samostalan život pružaju pojedincu da bi se njegove mogućnosti za zadovoljenje osnovnih potreba izjednačile s mogućnostima ostalih članova društva, da bi mu se poboljšao kvalitet života i da bi mogao da vodi aktivan i samostalan život u društvu. Usluge podrške za samostalan život obezbeđuje jedinica lokalne samouprave, osim ako ovim zakonom nije predviđeno da ih obezbeđuje Republika Srbija.
• Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite^[7] propisuje bliže uslove i standarde za pružanje svih usluga socijalne zaštite. U ovom pravilniku u okviru dnevnih usluga u zajednici propisana je usluga lični pratilac. Naime, članom 83. ovog pravilnika propisano je da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti (član 84). Odredbama člana 87. stav 4. Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite propisano da lični pratilac ne može biti član porodičnog domaćinstva u kome živi korisnik, srodnik u pravoj liniji kao ni brat i sestra, odnosno brat i sestra po ocu ili majci korisnika.
• Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša^[8] propisana je usluga lični pratilac deteta. Odredbama člana 47b propisano je da svrha angažovanja ličnog pratioca je pružanje detetu odgovarajuće individualne praktične podrške radi uključivanja u redovno školovanje, i aktivnosti u zajednici, radi uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti. Stavom 2. ovog člana propisano je da uslugu neposredno pruža lični pratilac deteta kroz aktivnosti koje se planiraju i realizuju u skladu sa individualnim potrebama deteta, u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, oblačenja, hranjenja i komunikacije sa drugima. Dalje je odredbom stava 3. i 4. ovog člana propisano da se usluga može koristiti do kraja redovnog školovanja uključujući završetak srednje škole i da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu, odnosno školu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole.
• Dalje je Odlukom grad Niša propisano da se postupak za ostvarivanje prava iz ove odluke pokreće na zahtev stranke, odnosno njenog zakonskog zastupnika ili staraoca i po službenoj dužnosti i vodi se po odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o socijalnoj zaštiti (član 85.). Odredbama člana 86. je propisano da o zahtevima za ostvarivanje prava iz ove odluke odlučuje Centar za socijalni rad, osim o pravu na naknadu troškova za vantelesnu oplodnju o kome odlučuje Gradska uprava za društvene delatnosti, i prava na dnevni boravak o kome odlučuje ustanova u kojoj se pruža usluga dnevnog boravka. Po žalbama na rešenja Centra za socijalni rad odlučuje Gradska uprava za društvene delatnosti. Po žalbama na rešenja Gradske uprave za društvene delatnosti odlučuje Gradsko veće Grada Niša.
• Pravilnikom o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta[9] propisano je da pravo na uslugu lični pratilac deteta korisnici ostvaruju na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, a shodno odredbama Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge socijalne zaštite (član 14. stav 1). Dalje je propisano da se usluga lični pratilac deteta kao pravo iz oblasti socijalne zaštite ostvaruje na osnovu sledećih osnovnih kriterijuma: preporuka interresorne komisije (Komisija za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku kao informacija roditelju koga upućuje na dodatne institucije) gde je kao mera podrške predložen lični pratilac deteta; da dete ima manje od 18 godina ili do završetka redovnog školovanja i da dete redovno pohađa nastavu u vaspitno obrazovnoj instituciju čiji je osnivač Republika Srbija na teritoriji Grada Niša (član 15).
• Odredbama člana 16 Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta propisano je da su dodatni kriterijumi: bazični, porodično stanje i procena individualnih potreba korisnika. U stavu 2 ovog člana definisan je dodatni kriterijum „Bazični“: visina i težina oboljenja, odnosno mogućnost samostalnog zadovoljenja bazičnih potreba deteta iz oblasti održavanja lične higijene, kretanja uz pomoć pomagala, težeg stepena mentalne retardacije, slepila, nemogućnosti disanja bez potpore medicinskih aparata i dr. U stavu 3 ovog člana je navedeno da dete koje ostvaruje pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć (shodno Zakonu o socijalnoj zaštiti, član 94) ima pravo prvenstva.
• Dalje je odredbama člana 17 Pravilnika o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta propisano da prioritet pri ostvarivanju prava na uslugu imaju potencijalni korisnici koji kumulativno ispunjavaju najviše od sledećih posebnih kriterijuma koji proizilaze iz dodatnih kriterijuma: deca koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć (shodno Zakonu o socijalnoj zaštiti, član 94); deca koja ostvaruju pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć; deca koja žive da jednim roditeljem; deca iz porodičnog domaćinstva sa više dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju; roditelji ratni vojni invalidi od I do VII grupe kao i roditelji kojima je priznato pravo na uvećani dodatak za negu i tuđu pomoć, kao i da blizanci sa invaliditetom ostvaruju pravo na ličnog pratioca bez obzira na kriterijume. U stavu 2 ovog člana propisano je da stručni tim Centra za socijalni rad može, ukoliko to nalažu razlozi prevazilaženja određene novonastale hitne teške porodične situacije zbog iznenadne pogoršanja određene bolesti, nesreće ili drugih nepredviđenih iznenadnih okolnosti, a po izvršenoj stručnoj proceni, omogućiti pružanje ove usluge i na osnovu navedene procene koja se kumulativno primenjuje kao poseban kriterijum.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je maloletni B. B. stavljen u nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta rešenjem Centra za socijalni rad … kojim se odbija zahtev za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac iz razloga što nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica.
• Analizom utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu uvida u navode pritužbe, izjašnjenja i dostavljene priloga, nesporno je da maloletni B. B. ima potrebu za uslugom lični pratilac (na osnovu mišljenja interresorne komisije), kao i da je Centar za socijalni rad … odbio zahtev njegove majke za ovom uslugom (rešenje broj … od 20. marta 2024. godine) iz razloga što maloletni B. B. nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu dugog lica.
• U izjašnjenju direktora Centra za socijalni rad … broj … od 26. avgusta 2024. godine je navedeno da je uvidom u spise predmeta utvrđeno da maloletni B. B. nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica i da ne ispunjava uslove za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac.
• Poverenik je analizirao odredbe Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša i Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Nesporno je da je Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša propisano da je lični pratilac dostupan detetu sa invaliditetom odnosno sa smetnjama u razvoju, kome je potrebna podrška za zadovoljavanje osnovnih potreba u svakodnevnom životu u oblasti kretanja, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu. Osnovni kriterijumi na osnovu kojih se ostvaruje pravo na uslugu lični pratilac (u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite) jesu da dete ima mišljenje interresorne komisije kojim se preporučuje ova mera podrške, da je dete do 18 godina odnosno da je na redovnom školovanju i da redovno pohađa nastavu. Dodatni kriterijumi za ostvarivanja prava na ovu uslugu su podeljeni u tri grupe: bazične, porodično stanje i procena individualnih potreba korisnika. Bazični se odnose na visinu i težinu oboljenja odnosno mogućnosti samostalnog zadovoljenja bazičnih potreba deteta iz oblasti održavanja lične higijene, kretanja, mentalnog razvoja i dr. Propisano je da dete koje ostvaruje pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć ima pravo prvenstva. Dakle, ostvarivanje prava na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć nije ni osnovni i dodatni kriterijum za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac deteta, već je činjenica na osnovu koje se detetu daje prvenstvo u slučaju pravljenja rang liste korisnika usluge.
• Koji potencijalni korisnici usluge lični pratilac imaju prioritet pri ostvarivanju ove usluge uređeno je odredbama člana 17 Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite. Ovim članom je propisano da prioritet imaju potencijalni korisnici koji kumulativno ispunjavaju najviše od taksativno navedenih posebnih kriterijuma koji proizilaze iz dodatnih kriterijuma, a to su 1) deca koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć (shodno Zakonu o socijalnoj zaštiti, član 94); 2) deca koja ostvaruju pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć; 3) deca koja žive da jednim roditeljem; 4) deca iz porodičnog domaćinstva sa više dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju; 5) roditelji ratni vojni invalidi od I do VII grupe kao i roditelji kojima je priznato pravo na uvećani dodatak za negu i tuđu pomoć, kao i da 6) deca blizanci sa invaliditetom ostvaruju pravo na ličnog pratioca bez obzira na kriterijume.
• Iz svega navedenog je nesporno da ostvarivanje prava na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć nije obavezni kriterijum na osnovu kojeg se ostvaruje pravo na uslugu ličnog pratioca, kako je navedeno u rešenju Centra za socijalni rad …. Ovaj kriterijum je jedan od posebnih kriterijuma koji može obezbediti prioritet u ostvarivanju usluge, jednako kao i ostvarivanje prava na dodatak za tuđu negu i pomoć. Naime, da bi imalo prioritet u ostvarivanju prava na uslugu, dete treba kumulativno da ispuni što više od kriterijuma među kojima su jednako vrednovani ostvarivanje prava na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć i ostvarivanje prava na dodatak za tuđu negu i pomoć. Ova dva prava isključuju jedan drugog jer osoba koja ostvaruje pravo na uvećani dodatak ne može ujedno ostvarivati i pravo dodatak za tuđu negu i pomoć. Zakonom o socijalnoj zaštiti je propisano da pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe (član 92 stav 1), dok pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice iz člana 92. stav 1. ovog zakona za koje je, na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da ima telesno oštećenje od 100 % po jednom osnovu ili da ima organski trajni poremećaj neurološkog i psihičkog tipa i lice iz člana 92. stav 1. ovog zakona koje ima više oštećenja, s tim da nivo oštećenja iznosi po 70% i više procenata po najmanje dva osnova. Postojanje telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju zbog kojih je neophodna pomoć i nega drugog lica su svakako uslov za ostvarivanje prava na dodatak za tuđu negu i pomoć, ali i za ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac deteta.
• S tim u vezi, maloletni B. B. koji na osnovu mišljenja interresorne komisije ima potrebu za uslugom lični pratilac i, po navodima pritužbe redovno pohađa pripremno predškolski program, ostvaruje pravo na uslugu lični pratilac deteta u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, Odlukom o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša i Pravilnikom o utvrđivanju kriterijuma za izbor korisnika usluge personalne asistencije i usluge lični pratilac deteta. Pored toga maloletni B. B. je i, po navodima pritužbe, korisnik dodatak za tuđu negu i pomoć.
• Centar za socijalni rad … je rešenjem broj … od 20. marta 2024. godine odbio zahtev maloletnog B. B. na ostvarivanje prava na uslugu lični pratilac uz obrazloženje da ne ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava iz razloga što nije korisnik uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica. Na ovaj način je Centar za socijalni rad … stavio B. B. u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu njegovog zdravstvenog stanja, genetske osobenosti i invaliditeta.
• U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite predstavljaju aktivnosti pružanja podrške i pomoći pojedincu i porodici radi poboljšanja, odnosno očuvanja kvaliteta života, otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti, kao i stvaranje mogućnosti da samostalno žive u društvu. Angažovanje ličnog pratioca ima za cilj da se detetu i učeniku pruži odgovarajuća individualna podrška radi školovanja i aktivnosti u zajednici i radi postizanja što većeg nivoa samostalnosti deteta. Stoga, podrška ličnog pratioca nije usluga na koju dete može da čeka, jer propusti u njenom obezbeđivanju mogu da otežaju deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju napredovanje u školovanju i uključivanje u zajednicu. U konkretnim slučajevima, interresorna komisija je utvrdila da je maloletnom B. B. potrebna dodatna podrška u vidu usluge ličnog pratioca kako bi bio uključen u redovnu nastavu. Važno je naglasiti da ovaj dodatni vid podrške detetu spada u usluge iz domena socijalne zaštite, o čijem obezbeđivanju se, u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, stara lokalna samouprava, te je iz tog razloga i obaveza jedinice lokalne samouprave da uspostavi i obezbedi pružanje ove usluge svoj deci kojoj je ova usluga neophodna.
• Grad Niš se donošenjem Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite na teritoriji grada Niša obavezao da će pružiti uslugu lični pratilac detetu kojem je potrebna podrška, što je u konkretnom slučaju nesporno utvrđeno mišljenjem članova interresorne komisije.
• Usluga ličnog pratioca je namenjena deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju kojima je ova podrška neophodna u cilju lakšeg ostvarivanja osnovnih životnih potreba, te u tom smislu bi pogrešan bio pristup koji bi podrazumevao bilo kakvu selektivnost u omogućavanju ove usluge. Pružanje usluge ličnog pratioca treba da bude jednako dostupna svakom detetu kod koga je nadležni organ ustanovio potrebu za ovom dodatnom podrškom. Nije dovoljno samo propisati odlukom lokalne samouprave ovaj vid podrške, već je pored toga neophodno obezbediti sredstva za realizaciju usluge, licenciranog pružaoca usluge kao i dovoljan obuhvat i kontinuitet u pružanju usluge na način da svako dete kome je ova podrška potrebna bude obuhvaćeno datom uslugom te da jednom dostignut nivo standarda vremenom ne bude derogiran. Samo na taj način, jedinica lokalne samouprave ispunjava zakonsku obavezu u pogledu pružanja ove usluge.
• Imajući u vidu značaj usluge ličnog pratioca kao podrške deci sa invaliditetom i poteškoćama u razvoju, a u cilju njihovog uključivanja u redovno školovanje, aktivnosti u zajednici i uspostavljanja što većeg nivoa samostalnosti, Poverenik ukazuje i na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu broj GŽ 3827/2014 od 1. jula 2015. godine kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Subotici broj P 1102/2013 od 9. jula 2014. godine za naknadu štete. Apelacioni sud je potvrdio odgovornost tuženih, predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave, za nastalu materijalnu štetu u imovini tužioca, roditelja deteta sa autizmom. Sud je utvrdio da su predškolska ustanova i lokalna samouprava uzrokovale materijalnu štetu u imovini tužioca koja je nastala angažovanjem logopeda, reedukatora i personalnog asistenta za maloletno dete, kao i na ime putnih troškova. Sud je ukazao da se odgovornost predškolske ustanove za naknadu materijalne štete zasniva na činjenici da nije obezbedila neophodan kadar, dok je odgovornost lokalne samouprave zasnovan na činjenici da nije obezbedila neophodna sredstva za angažovanje potrebne podrške.

4. MIŠLjENjE

Centar za socijalni rad … stavio je u nepovoljniji položaj maloletnog B. B. na osnovu genetske osobenosti, invaliditeta i zdravstvenog stanja, na taj način što mu nije pružena usluga ličnog pratioca deteta u skladu sa zakonom, čime je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje Centru za socijalni rad … preporuku da:

• otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema maloletnom B. B. tako što će bez odlaganja preduzeti sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi mu u skladu sa propisima obezbedio pružanje usluge ličnog pratioca deteta;
• se ubuduće u okviru svojih aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Centar za socijalni rad … obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Centar za socijalni rad … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21

[3] Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 -dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 24/11 i 117/2022 – odluka US, član 40. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 44.

[7] „Službeni glasnik RS”, br. 42/13, 89/18 i 73/19

[8] „Službeni list grada Niša“, br. 101/12, 96/13, 44/14, 118/18, 18/19, 63/19, 92/20, 131/22, 87/2023 i 116/2023

[9] „Službeni list grada Niša“, br. 22/2024

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

542-24 Pritužba protiv CSR zbog diskriminacije deteta na osnovu invaliditeta