540-2024 Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida

br. 011-00-12/2024-02 datum: 22.7.2024.godine

 

MINISTARSTVO PRAVDE

ZA SAVET ZA SUZBIJANjE NASILjA U PORODICI

Maja Popović, ministarka i predsednica Saveta

 

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-26

 

 

 

Predmet: Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida

 

 

Poštovana gospođo Popović,

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. Imajući u vidu nadležnost Ministarstva pravde, kao i nadležnost Saveta za suzbijanje nasilja u porodici, kojim predsedevate, obraćamo Vam se inicijativom za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida, odnosno za unapređenje propisa u pogledu prikupljanja, vođenja i objavljivanja statističkih podataka o slučajevima femicida i rodno zasnovanog nasilja.

 

Ujedinjene nacije su objavile krajem 2023, da je prethodne godine u svetu ubijeno najviše žena i devojčica za poslednje dve decenije, dok se u Srbiji, nezvanično navodi podatak o ubijenih 28 žena, što i dalje ukazuje da ovaj gorući društveni problem, iz godine u godinu ne jenjava.

 

Kako se godinama broj izvršenih femicida ne smanjuje, a imajući u vidu da adekvatno i centralizovano prikupaljanje podataka može doprineti boljem sagledavanju problema i planiranju preventivnih aktivnosti i drugih adekvatnih mera podrške, 2022. godine podržali smo inicijativu za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida koju je organizacija FemPlatz uputila Narodnoj skupštini, a koju su podržale i druge organizacije civilnog društva koje su važan partner u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

 

 

Pored toga, u Redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2023. godinu dali smo i opštu preporuku Savetu za suzbijanje nasilja u porodici, Ministarstvu pravde, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojom smo preporučili uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida, kao i unapređenje sinhronizovanog i koordinisanog delovanja svih aktera na prevenciji nasilja prema ženama i nasilja u porodici uz pravovremeno sankcionisanje počinioca. U Izveštaju je takođe ukazano da još uvek nije usvojen Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021-2025. godine, zbog čega je neophodno što pre preduzeti aktivnosti na njegovom usvajanju. Nevedenom strategijom, podsećamo, predviđena je, između ostalog, i mera 2.5. Sprečavanje femicida kao ekstremne manifestacije postojećih oblika nasilja prema ženama čije sprovođenje je u nadležnosti Ministarstva pravde (kao i Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja). Cilj ove mere je upravo uspostavljanje kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida u Republici Srbiji. U Strategiji je još navedeno i da rodno zasnovana ubistva žena nisu novi oblik nasilja, već ekstremna manifestacija postojećih oblika rodno zasnovanog nasilja prema ženama. Ova ubistva nisu izolovani incidenti koji se dešavaju nenadano i neočekivano, već predstavljaju konačan akt nasilja koji traje već dugo. Ove menifestacije su duboko kulturološki i društveno ukorenjene, društvo ih prihvata kao neminovnost, toleriše ih i opravdava o čemu svedoče javno dostune informacije i natpisi o delu u medijima. Izostaje odgovornost države kad su u pitanju ubistva žena.

 

Šta bi žene ohrabrilo da prijave nasilje i kako da se poboljša položaj žrtava rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, govore i zaključci iz istraživanja Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici? [2], koje je rezultat zajedničkog rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), a koje je sprovedeno u okviru projekta „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III“. Kao što Vam je poznato ovaj program, koji zajednički sprovode Vlada Republike Srbije, UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP, uz podršku Vlade Švedske, predstavili smo na konferenciji koju je Poverenik organizovao 2023. godine, a na kojoj ste govorili u uvodnoj sesiji.

Studija predstavlja rezultat sveobuhvatnog istraživanja o uzrocima nedovoljnog prijavljivanja nasilja u porodici, posebno žena koje su u riziku od intersekcijske diskriminacije. Specifični ciljevi istraživanja su bili identifikovanje: (1) faktora koji podstiču žene da prijave nasilje u porodici, (2) prepreka (fizičkih, tradicionalnih, kulturnih, društvenih i ličnih) koje sprečavaju žene da traže pomoć, (3) procedura koje treba poboljšati radi obezbeđivanja povećanja prijavljivanja nasilja u porodici, (4) oblasti i prioriteta kada je u pitanju institucionalni odgovor na nasilje. Konačno, specifični cilj bilo je i identifikovanje preporuka za poboljšanje pristupa žena adekvatnoj podršci i poboljšanje institucionalnog odgovora na nasilje.

Od ukupnog uzorka koji su činile 1004 ispitanice, njih 35% je navelo da je doživelo neki od oblika nasilja, i to 15% ispitanica je navelo da je doživelo verbalno i psihološko nasilje, 6% socio-ekonomsko, 12% fizičko nasilje, 3% seksualno nasilje, a 12% je navelo da je doživelo neki od oblika nasilja, ali su o tome odbile da govore. U odnosu na socio-ekonomski status, ispitanice lošijeg statusa su navele da su češće preživele neki oblik nasilja. Značajna razlika je uočena kod učestalosti svih oblika nasilja kod žena koje dolaze iz ranjivih grupa podložnih intersekcijskoj diskriminaciji (osobe sa invaliditetom, pripadnice nacionalnih i etničkih manjina, ispitanice koje za sebe kažu da su siromašne…). Kada je reč o ispitanicama koje su doživele jedan ili više oblika nasilja, čak 78% njih istaklo je da im se ono događalo više od jedanput.

Kako postoje različiti razlozi zbog kojih se žene koje dožive neki oblik nasilja u porodici odluče da to nasilje ne prijave, ispitanice su odgovarale koji su sve mogući razlozi za takvu odluku i u najvećem procentu (75%) opredelile za odgovor da je strah od osobe koja vrši nasilje najčešći razlog zbog koga nasilje ne prijavljuju. Odgovor da su stid i sramota zbog nasilja kome su izložene glavni razlog, navođen je u nešto više od polovine slučajeva (51%), dok se polovina opredelila za odgovore da ne prijavljuju nasilje jer nemaju gde da odu ili osećaju strah od osude i odbacivanja od strane porodice i okoline (50%). Ključni razlozi zbog kojih se nisu obratile nijednoj instituciji nakon doživljenog nasilja navele su strah od posledica i još većeg nasilja (za 38%), stid i sramota (za 35%) i želja da se sačuvaju brak i porodica (28%).

Za gotovo trećinu žena (31%), razumevanje i podrška okoline (porodice i prijatelja), ključna je stvar koja bi im pomogla da se osnaže da prijave nasilje. Na drugom mestu našla se podrška institucija (razumevanje problema, profesionalno zastupanje, zaštita) za koju se opredelilo 27% ispitanica, a da je finansijska podrška nešto što bi im pomoglo da se osnaže da prijave nasilnika, navelo je 15% žena. Ako bi bile žrtve nasilja u porodici, najveći broj žena (38%) prvo bi se obratio članovima porodice za podršku, policiji bi se obratilo 28%, dok bi od prijatelja podršku tražilo 9% ispitanica. Skoro svaka deseta učesnica u istraživanju je rekla da se u slučaju doživljenog nasilja u porodici, ne bi nikome obratila – 8%.

Smatramo važnim što je početkom 2024. godine inoviran Opšti protokol o postupanju u multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici[3]. Ovaj protokol je značajan jer detaljnije razrađuje zakonske obaveze državnih organa i ustanova o otkrivanju i suzbijanju rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja, i kao takav bazira se prvenstveno na modelu multisektorske saradnje, koji je uspostavljen Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici. Tačka 8.5. ovog protokola posvećena je i evidenciji podataka i obavezi učesnika u sistemu zaštite žrtava rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici da vode zakonom propisane evidencije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. U Protokolu je ukazano da bi trebalo obezbediti javnu dostupnost svih statističkih podataka iz ažuriranih evidencija koji se prikupljaju. Pored toga ovim protokolom je propisano praćenje njegove primene (tačka 8.4). U ovoj tački je navedeno da radi unapređivanja postupanja u slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici ministarstva u čijoj su nadležnosti unutrašnji poslovi, porodičnopravna zaštita, socijalna zaštita, zdravlje i poslovi pravosuđa pratiće primenu Opšteg i posebnih protokola, kao i efekte postupanja. Takođe je predviđeno da će primenu Opšteg protokola pratiti kontinuirano Savet za suzbijanje nasilja u porodici koji će predlagati mere za unapređenje koordinisanog delovanja nadležnih organa, ustanova i drugih subjekata u sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.  Na sednici Saveta je ukazano na potrebu donošenja posebnih protokola u postupanju i slučajevima nasilja prema ženama u porodici i u partnerskim odnosima kojima će se detaljnije urediti načini postupanja nadležnih organa i ustanova u okviru pojedinih sektora iz oblasti porodičnopravne zaštite, socijalne zaštite, pravosuđa, unutrašnjih poslova i zdravlja.

 

Imajući u vidu planirano unapređenje pravnog okvira, smatramo da nedavno usvojena direktiva Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema ženama i porodičnog nasilja[4] (2022/0066(COD) PE-CONS 33/24) može poslužiti kao dobar pravac u kojem ovo unapređenje treba da ide.

 

Ova direktiva koju države članice Evropske unije moraju da u roku od tri godine uvedu u svoj pravni sistem, utvrđuje minimalna pravila koja se odnose na (a) definiciju krivičnih dela i kazni u oblastima seksualne eksploatacije žene i dece i sajber kriminal (b) prava žrtava svih oblika nasilja prema ženama ili nasilja u porodici pre, tokom i u odgovarajuće vreme nakon krivičnog postupka (c) zaštitu i podršku žrtvama, prevenciju i ranu intervenciju. Član 44. Direktive ukazuje na obaveze koje države članice moraju preduzeti i u oblasti uspostavljanja sistema za prikupljanje, razvoj, proizvodnju i deseminaciju statističkih podataka. U skladu sa Direktivom ovi statistički podaci moraju biti dostupni na centralnom nivou, razvrstani po polu, starosnoj grupi kojoj pripada žrtva, kao i starosnoj grupi kojoj pripada počinilac, zatim, ukoliko je relevantno i moguće mora postojati podatak o odnosu između žrtve i počinioca.

 

Statistika u skladu sa ovim aktom treba da sadrži i podatak o vrsti krivičnog dela, odnosno podatak o broju prijavljenih dela (podnetih krivičnih i drugih prijava) na godišnjem nivou, kao i broj i tip sudskih odluka. Statistički podaci takođe treba da sadrže i izvore svih prethodno nevedenih potrebnih podataka. Dalje, direktiva obavezuje države članice da u statističkoj evidenciji moraju postojati i podaci o kapacitetu skloništa za žrtve nasilja, kao i broj telefonskih poziva upućen nacionalnim SOS linijama.

 

Imajući u vidu sve navedeno, upućujemo ovu inicijativu kako bi se što pre uspostavio delotvoran nacionalni sistem odnosno mehanizam za praćenje slučajeva femicida i rodno zasnovanog nasilja, kao i prikupljanje, vođenje i objavljivanje podataka iz evidencije. Ovi podaci predstvljaju preduslov za kvalitetno sagledavanje problema nasilja kao i planiranje neophodnih mera i aktivnosti u cilju njegove prevencije i sprečavanja, ali i zaštite kako žrtava, tako i potencijalnih žrtava nasilja.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

[2]Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici?, dostupno na internet stranici: https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2023/03/Zasto-zene-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici-Rezultati-istrazivanja.pdf

[3]  https://www.mpravde.gov.rs/files/%D0%97%D0%B0%D0%BA%D1%99%D1%83%D1%87%D0%B0%D0%BA%20%D0%92%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5%20%20%D0%BE%20%D1%83%D1%81%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%9A%D1%83%20%D0%9E%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D0%B3%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%2029.3.2024.pdf

[4] https://data.consilium.europa.eu/doc/document/PE-33-2024-INIT/en/pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković


microsoft-word-icon540-2024 Inicijativa za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida Download


 

Print Friendly, PDF & Email
back to top