br. 07-00-376/2022-02 datum: 21.11.2022.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA, podnete protiv BB, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, a povodom izjava koje je dao u jutarnjem programu na TV VV, dana 30. avgusta 2022. godine. U pritužbi je između ostalog navedeno da je BB svojim izjavama ugrozio dostojanstvo LGBT osoba, naročito transrodnih, s obzirom da je govoreći o promeni pola istakao da je to „izopačenost i neprirodna deformacija ljudske ličnosti“. Takođe, naveo je da su istopolni brakovi protivprirodni i da Parada ponosa predstavlja kršenje Ustava i vređanje javnog morala. U izjašnjenju na navode iz pritužbe, BB je naveo najpre primedbe u pogledu aktivne legitimacije podnosioca pritužbe i urednosti pritužbe. Nakon toga istakao je razloge zbog kojih smatra da svojim stavovima nije prekršio Zakon o zabrani diskriminacije, a koji se, u relevantnom delu odnose na Ustavne garancije slobode govora i slobode veroispovesti. U toku postupka utvrđena je sadržina izjava BB uvidom u snimak emisije jutarnjeg programa. Analizom predmetnih izjava utvrđeno je da BB nije pozivao na nasilje prema pripadnicima LGBT populacije, međutim, iznosio je stavove i mišljenja koji obiluju predrasudama i negativnim stereotipima o ovoj društvenoj grupi. Takođe, nesporno je utvrđeno da je na pitanje o promeni pola dao izjavu da je u pitanju „izopačenost i neprirodna deformacija ljudske ličnosti“ a o osobama drugačije seksualne orijentacije i samoj paradi ponosa iznosio negativne vrednosne sudove. Imajući u vidu Ustavna ograničenja slobode izražavanja, praksu Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova, kao i Ustavne i zakonske odredbe o zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, a ceneći vremenski i prostorni kontekst datih izjava, Poverenik je tokom posrtupka utvrdio da je izjavama uoči održavanja Europrajda, BB javno izražavao stavove i ideje koje predstavljaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu ličnog svojstva i zagovarao negativne stereotipe o osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Zbog toga, Poverenik je dao mišljenje da je BB, u jutarnjem programu TV VV, svojim izjavama o LGBT osobama, povredio odredbe člana 12 stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. BB je preporučeno da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom ljudskih prava LGBT osoba kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se susreću pripadnici ove populacije, i da se ubuduće prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.
- TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje AA, pritužbom podnetom protiv narodnog poslanika BB, zbog diskriminacije po osnovu rodnog identiteta, seksualne orijentacije i polnih karakteristika, a povodom izjava datih tokom gostovanja u jutarnjem programu na jednoj televiziji. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
- da je BB, gostujući u jutarnjem programu na televiziji VV 30.8.2022. godine, izjavio da decu treba zaštititi od promocije homoseksualizma, transrodnosti i promene pola, kao i da su homoseksualni brakovi protivprirodni a da Parada ponosa predstavlja kršenje Ustava i zakona Srbije i vređanje javnog morala;
- da je, govoreći o promeni pola u emisiji i odgovarajući sagovorniku, izjavio „nije u pitanju nikakav zdrav razvoj civilizacijske misli, već izopačenost i neprirodna deformacija ljudske ličnosti“;
- da je takođe izjavio da „imamo svoju tradiciju, veru, svoje porodične, tradicionalne vrednosti koje štitimo i štitimo našu decu od propagande homoseksualizma, transrodnosti, promene pola…“, kao i da je dalje tokom emisije izjavio, misleći na LGBT osobe, da su „njihovi ciljevi legalizacija homoseksualnih brakova, njihovi ciljevi su usvajanje dece od strane takvih lažnih i protivprirodnih brakova, sve je to kršenje Ustava i zakona Srbije i vređanje javnog morala…naš je cilj zaštita naše dece od propagande homoseksualne ideologije“;
- da su homoseksualni brakovi protivprirodni, a da Parada ponosa predstavlja kršenje Ustava i zakona Republike Srbije i vređanje javnog morala;
- da podnosilac pritužbe smatra da je BB, iznošenjem ovakvih stavova, ugrozio dostojanstvo LGBTIKA osoba, naročito transrodnih osoba, te da je napravljen još veći jaz između LGBTIKA osoba i osoba heteroseksualne orijentacije.
- Uz pritužbu je dostavljen link ka snimku emisije, u kojoj je BB dao izjave koje su bile razlog podnošenja pritužbe.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od narodnog poslanika BB.
- Narodni poslanik BB je u izjašnjenju, između ostalog, naveo:
- da je pritužba neuredna jer ne sadrži pečat podnosioca, odnosno potpis lica koje tvrdi da je žrtva diskriminacije;
- da je pritužba podneta od strane nelegitimisanog lica, budući da se uvidom u registar Agencije za privredne registre, u delu – oblast ostvarivanja ciljeva, udruženje koje je podnosilac pritužbe, jasno vidi da je podnosilac pritužbe udruženje koje je registrovano za promociju prava lezbejki, gej, biseksualnih, transrodnih, interseks i kvir osoba, odnosno da ovo udruženje ne može imati aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe u konretnom slučaju, budući da se ne bavi zaštitom ljudskih prava, u skladu sa članom 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije;
- da smatra i da je pritužba neosnovana iz razloga što, gostujući u jutarnjem programu na jednoj televiziji 30.8.2022. godine, „nije diskriminisao nijednu osobu koja sebe smatra pripadnikom tzv. LGBT populacije“;
- da je u emisiji više puta ponovio da „ako postoje konkretni problemi, spreman je da, kao narodni poslanik, primi delegaciju lica koja sebe smatraju pripadnicima LGBT zajednice, da zajednički rešavamo probleme i da ih zaštiti od bilo kakve diskriminacije“;
- da je u emisiji izneo svoje slobodno uverenje da decu „trebamo štititi od promocije homoseksualizma“, što predstavlja njegovo slobodno uverenje koje je utemeljeno „u učenju pravoslavne vere kojoj pripada i na taj način uživa svoje pravo na slobodu govora i slobodu veroispovesti“;
- da Zakon o zabrani diskriminacije, u članu 18. stav 1. navodi da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu slobodnog ispoljavanja vere ili uverenja, odnosno ako se licu ili grupi lica uskraćuje pravo na sticanje, održavanje, izražavanje i promenu vere ili uverenja, kao i pravo da privatno i javno iznese ili postupi shodno svojim uverenjima;
- da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, uzimajući u razmatranje podnetu pritužbu, upravo prekršio navedenu odredbu Zakona o zabrani diskriminacije, „jer ukida njegovo zagarantovano pravo“, odnosno pravo da javno iznese stav ili postupi shodno svojim uverenjima;
- da član 46. Ustava Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, kao i da je svako slobodan na izražavanje svog mišljenja i ubeđenja;
- da smatra da, polazeći od navedenih odredaba, nije postupio diskriminatorno „prema podnosiocima pritužbe“;
- da mu svoje uverenje nalaže da promoviše i podržava prirodnu porodicu i odnos između muškarca i žene, što je i ustavna kategorija, „s obzirom da Ustav uređuje porodicu kao odnos između muškarca i žene, a ne kao odnos između muškarca i muškarca ili žene i žene“;
- da smatra da svaka promocija i propaganda, koja je suprotna ustavnim odredbama, treba biti zakonom ograničena, kako bi se sačuvao javni moral društva, a koje ograničenje predviđa i Ustav u članu 46. stav 2;
- da Zakon o zabrani diskriminacije članom 21. stav 2. propisuje da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a da je zabranjeno diskriminatorno postupanje zbog takvog izjašnjavanja, da gostujući u jutarnjem programu BB nije zabranio bilo kome da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, da nikoga zbog navedenog izjašnjavanja nije diskriminisao, te da nije pozvao na linč homoseksualaca, niti pozvao druge da na bilo koji način diskriminišu LGBT osobe.
- da ne postoji uzročno – posledična veza između ličnih svojstava navedenih u pritužbi i njegovog postupanja u navedenoj emisiji.
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. U toku postupka, na osnovu linka ka snimku emisije, koji je podnosilac pritužbe dostavio, utvrđeno je da je Jutjub kanal VV televizije postavio snimak emisije jutarnjeg programa u kojoj je narodni poslanik BB gostovao sa još jednim sagovornikom na ovoj televiziji, a povodom iznošenja i sučeljavanja stavova u vezi sa pitanjem održavanja „Europrajda“, kao i protestnog skupa pod nazivom „Porodična šetnja“.
2.2. Uvidom u snimak navedene emisije, utvrđeno je da je sagovornik BB, na pitanja voditeljke, u uvodnom izlaganju komentarisao poslate poruke zvaničnika Evropske unije, koji su poručili zbog čega je neophodno održati ove godine „Europrajd“ u Srbiji. U tom kontekstu, sagovornik BB izneo je stavove da poruka zvaničnika Evropske unije predstavlja poruku „modernog sveta“, kao i da predstavnici vlasti u Republici Srbiji, „sve više upućuju apel“ da se „Europrajd“ ne održi. Komentarišući održavanje protestne šetnje (skupa protivnika održavanja „Europrajda“) pod nazivom „Porodična šetnja“, sagovornik BB izjavio je da je „to bilo sve samo ne porodična šetnja, dovoljno je pogledati desetak fotografija i da vidite da to sa porodicom nema apsolutno nikakve veze“. Na pitanje voditeljke sa čim ima veze, sagovornik je odgovorio: „pa ima veze sa ljudima u maskirnim uniformama, ima veze sa nadrilekarima, ima veze sa teoretičarima zavera, ima veze sa kompetentim lekarima koji šalju ljude u Trst u vreme pandemije, ima veze sa tabadžijama, ima veze sa Noćnim vukovima…“. Pored svega, sagovornik je naglasio da BB kao predsednik jedne političke organizacije podržava ovakvu, po njegovim ocenama, negativnu manifestaciju.
- Dalje, utvrđeno je da je BB, nakon uvodnog izlaganja sagovornika, između ostalog izjavio da „LGBT populacija nema poštovanja prema većinskoj Srbiji, da ne može da gura prst u oko većinskoj Srbiji, da ne može da provocira da ne može da vređa, da ne može na Gej paradama da nosi transparente koji vređaju visoke velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve ili veru ili tradiciju ili bilo šta što poštuje ta većinska, tradicionalna porodična Srbija. To bi bio početak recimo nekog normalnijeg razgovora, komunikacije i funkcionisanja“. Dalje, BB izjavljuje da protivnici „ Europrajda“ a kojima i on pripada, kao i učesnici „Porodične šetnje“, kako je naveo „imaju svoju veru, svoju tradiciju, svoje porodične vrednosti koje štitimo, štitimo našu decu od propagande homoseksualizma, transrodnosti, promene pola i svega onoga što nam dolazi sa Zapada“. Takođe, BB je napomenuo da pokret GG nije organizator „Porodične šetnje“, već da su se pripadnici ove političke organizacije samo „priključili“ ovoj manifestaciji. BB navodi u negativnom kontekstu i „da nam zvaničnici Evropske unije pored Europrajda nameću priznanje lažne države Kosovo, uvođenje sankcija Rusiji, te da je Porodična šetnja bila odgovor na sve te pritiske i ucene“.
- Na pitanje voditeljke šta se htelo postići „Porodičnom šetnjom“, BB je odgovorio: „Želimo da pošaljemo poruku Vladi Republike Srbije da ne sme da pristane na ucene iz Brisela i na održavanje Europrajda po svaku cenu…pritisci će svakog dana biti sve veći…ova totalitarna i agresivna promocija homoseksualizma…njen cilj nije Gej parada….njihovi ciljevi su legalizacija homoseksualnih brakova, njihovi ciljevi su usvajanje dece od strane takvih lažnih i protivprirodnih brakova, sve je to kršenje Ustava i zakona države Srbije, vređanje javnog morala i, naravno, ugrožavanje javnog zdravlja kada imate u obziru da je Svetska zdravstvena organizacija izradila posebno uputstvo za LGBT populaciju koja je zapravo najviše pogođena novom zaraznom bolešću Majmunskih boginja…“.
- U nastavku emisije, sagovornik je postavio, između ostalog, pitanje BB, da li bi ga BB zaštitio, ako bi ga neki učesnik „Porodične šetnje“ napao, dodajući da je taj učesnik „inspirisan celokupnom ideologijom“ pokreta GG. BB je odgovorio da bi ga zaštitio od bilo kakvog nasilja, provokacija i diskriminacije, da niko u ovoj državi nema pravo da primenjuje fizičko nasilje prema drugome, kao i da „niko i nikad ne može biti inspirisan“ govorima političkih predstavnika pokreta GG na nasilje, uz napomenu da „čitava priča“ pokreta GG predstavlja „zaštitu naše dece od propagande homoseksualne ideologije“. Dalje, pojašnjava da „kada vi ulazite u udžbenike, vrtiće, škole, kada vršite propagandu…..hoćete da vam citiram biologiju za osmi razred, sve ono što se tamo nalazi…..u ovom trenutku u Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama se razmatra zakon koji će omogućiti deci do 14 godina da nemaju nikakav pol i da tek sa 14 godina sami odlučuju kog su pola…zamislite u kom pravcu onda ide ova civilizacija…nisu to pretpostavke, to je praksa na Zapadu, koji ide u tom pravcu da ne postoje muško i žensko, da to nije biološka odrednica, već da svako u toku svog života donosi odluku o tome kog je pola…dakle, znači sad ćemo imati i te polne manjine, znači sad nema muškarac i žena, nego pre podne si muško, po podne si žensko, uveče si međupol, sutradan si…“. Na opasku sagovornika da to ne znači da će zbog navedenog BB i drugi biti ugroženi, BB odgovara: „To ne znači da ćete vi moći da našoj deci namećete tu vašu ideologiju…to nije nikakav zdrav razvoj civilizacijske misli, već izopačenost i neprirodna deformacija ljudske ličnosti polnog identiteta mladih ljudi, koju vi želite da nam nametnete“. Sagovornik je na kraju dodao da ovom temom treba da se bave psiholozi a ne BB i on.
- Nakon toga, sagovornik je postavio još jedno pitanje BB. Pitanje se odnosilo na to da li bi BB, svoju decu „pre poverio na čuvanje Kačavendi i Pahomiju“, ili svom sagovorniku u emisiji. BB je odgovorio da ovo pitanje „predstavlja neprestanu potrebu gospode iz LGBT propagande da se bave našom decom, da se bave episkopima Srpske pravoslavne crkve, da određuju koga treba uhapsiti, koga treba krivično goniti, da vređaju javni moral i da vređaju naše tradicionalne i porodične vrednosti“. Zatim, BB još jednom ponavlja da „ako postoje konkretni problemi pripadnika LGBT populacije“ da je spreman da „primi njihovu delegaciju“ kako bi zajednički rešili probleme i kako bi ih zaštitio od bilo kakve diskriminacije, uz napomenu da LGBT zajednica u Srbiji nije ugrožena, da „oni imaju predsednika Vlade“, već treći mandat, kao i da ne zna „šta oni još hoće, da oni ne shvataju da svojim ponašanjem konstanto provociraju i iritiraju većinsku Srbiju“, a da sa druge strane imaju zakonsku i svaku drugu vrstu zaštite. Ovaj deo rasprave sa sagovornikom u emisiji, BB je zaključio rečima: „ako postoje konkretni problemi, ajmo da ih rešavamo, ali da šetaju (misleći na pripadnike LGBT populacije), da promovišu nastranosti na ulicama, znamo svi kako izgledaju gej parade širom Evrope…jedino rešenje da se spreči ova promocija je zabrana Gej parade na sto godina…Mi ćemo u skupštini predložiti zakon o zabrani promocije homoseksualizma maloletnim licima…oni ne mogu to promovisati našoj deci kroz udžbenike, kroz škole, kroz vrtiće, kroz medije, kroz zakone…da se vratimo na suštinu, ako bilo koji homoseksualac ima bilo koji problem, ja lično, ova država, mora da ga zaštiti od bilo kog problema sa kojim se on suočava…da li ga neko maltretira na poslu, bilo gde, to ne sme da se dešava“.
- Nakon ovog izlaganja BB, sagovornik je napomenuo da ne postoji promocija niti ideologija homoseksualizma, na šta mu je BB, u nastavku odgovorio: „a šta je legalizacija homoseksualnih brakova ako nije ideologija vaša….ne možete to dobiti to je protivprirodno, kao da dete ima tatu i tatu…“. Sagovornik iznosi opasku da neće BB odlučivati o tome šta je protivprirodno a šta nije, na šta je BB dodao: „Nećete ni vi, kao manjina odlučivati u Srbiji“, napominjući u raspravi da „seksualna orijentacija nije ljudsko pravo“.
- Na kraju debate, voditeljka je pitala sagovornika BB, šta bi po njegovom mišljenju, trebalo da bude poruka sa eventualno održanog „Europrajda“, na šta je sagovornik odgovorio da bi glavna poruka trebalo da bude zahtev za jednakošću, „zahtev za to da živimo normalnim životom, zahtev da ako zagrlite svog parnera na ulici, da ne budete prebijeni, zahtev da živite podjednako komotno u Srbiji kako živi gospodin BB“.
- Sa druge strane, BB je sumirao svoje učešće u emisiji rečima da pripadnici LGBT populacije „ dakle,sve mogu što je u granicama koje ne vređaju javni moral……da se grle i ljube na ulicama, jel vi znate šta je javni moral u Srbiji“, pojašnjavajući da „grljenje i ljubljenje homoseksualaca na ulici“ predstavlja vređanje javnog morala u Srbiji, da „javni moral u Srbiji ne priznaje homoseksualnost kao nešto što nije deo našeg pogleda na svet, to je suprotno našoj veri, suprotno svim tradicionalnim vrednostima…..ko vam brani da se poljubite u obraz….imate predsednika Vlade, šta više hoćete od ove države, ja se slažem da je bezveze da je lezbejka već treći mandat predsednik vlade ove države!“
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[1]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[3] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[4]
3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
- S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je BB, izjavama datim u jutarnjem programu i stavovima o osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
- Uzimajući u obzir da je BB u svom izjašnjenju na pritužbu prevashodno istakao da podnosilac pritužbe nema aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe, jer nije organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava u smislu odredaba člana 35. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da pritužba ne sadrži pečat podnosioca, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pre upuštanja u analizu izjava BB datih u emisiji, ukazuje na relevantne odredbe koje se odnose na ove proceduralne primedbe.
- Najpre, članom stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Udruženje ili organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u ime grupe lica čije je pravo povređeno i bez saglasnosti pojedinaca koji čine tu grupu, ukoliko se povreda odnosi na neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo iz člana 2. stav 1. tačka 1) ovog zakona.
- U vezi sa navodima da udruženje koje je podnelo pritužbu ne predstavlja udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, je izvršio uvid u osnivački akt i statut organizacije, kojima su utvrđeni ciljevi zbog kojih je osnovana kao i oblast ostvarivanja tih ciljeva, u skladu sa odredbama članova 11. i 12. Zakona o udruženjima[6]. Uvidom u odredbe statuta ovog udruženja, utvrđeno je da su navedeni ciljevi poput „učešća u stvaranju zakonske regulative i društvene klime usmerene ka otklanjanju svih oblika nasilja i diskriminacije LGBTIKA osoba“, kao i „ukidanja svih oblika diskriminacije na osnovu klasne pripadnosti, socijalnog položaja, statusa, rase, vere, nacije, starosne pripadnosti, zdravstvenog statusa, pola i roda i drugog, te zalaganje za socijalnu pravdu i sigurnost“ kao i promocija prava ovih osoba. Uzimajući u obzir definisane ciljeve udruženja u statutu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može konstatovati da Udruženje AA ima aktivnu legitimaciju za podnošenje pritužbe u konkretnom slučaju, odnosno da se može smatrati organizacijom koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
- Što se tiče navoda BB da je pritužba neuredna jer ne sadrži pečat podnosioca, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je članom 25. stav 4. Zakona o privrednim društvima[7] propisano da prilikom zaključivanja pravnih poslova, odnosno preduzimanja pravnih radnji od strane društva, sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašćenja, kao i druga pravna lica, ne mogu isticati primedbe u pogledu nekorišćenja pečata, niti se iste mogu isticati kao razlog za poništaj, raskid, odnosno nepunovažnost zaključenog pravnog posla, odnosno preduzete pravne radnje, čak i u slučaju kada je internim aktima društva propisano da društvo ima i koristi pečat u poslovanju. U vezi sa tim, neophodno je i ukazati da odredbe člana 11. stav 3. Zakona o udruženjima, u delu u kom se ustanovljava obaveza upotrebe pečata, prestaju da važe 1. oktobra 2018. godine, tj. danom početka primene člana 160. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.
- Nakon razmatranja proceduralnih prigovora Poverenik je pristupio analizi sadržine izjave koja je predmet postupka, a koja je utvrđena uvidom u snimak emisije. Analizom predmetnih izjava u emisiji jutarnjeg programa na televiziji, utvrđeno je da BB ne poziva na nasilje prema pripadnicima LGBTI populacije i pokazuje određenu spremnost da čuje sa kakvim se izazovima ovi građani suočavaju. Međutim, njegove izjave obiluju predrasudama i negativnim stereotipima među kojima prednjače uverenja da se seksualnost može promovisati, da je to identitet koji će se pod određenim društvenim uticajem podsticati ili pak promeniti, da su pripadnici LGBT populacije nemoralne osobe, koje imaju za cilj rušenje tradicionalnih vrednosti i mogu negativno da utiču na heteroseksualnu porodicu.
- S tim u vezi potrebno je najpre razumeti da je seksualna orijentacija trajna (bilo da je hetero, homo, bi ili aseksualna) i predstavlja obrazac emocionalne, romantične ili seksualne privlačnosti. U relevantnim dokumentima Ujedinjenih nacija seksualna orijentacija je definisana kao sposobnost svake osobe da oseća emocionalnu, fizičku ili seksualnu privlačnost prema osobama različitog i/ili istog pola. Rodni identitet, odnosi se na vlastitu polnu samospoznaju koji može i ne mora da se podudara sa polom koji je osobi pripisan rođenjem. Rodni identitet odnosi se na sopstveni osećaj tela i ispoljavanje roda odećom, govorom i ponašanjem.[8] Takođe, seksualna orijentacija i rodni identitet se u brojnim domaćim i međunarodnim propisima prepoznaju kao osnov diskriminacije, i njihova zaštita predstavlja ljudsko pravo. Takođe, nije moguće promovisati bilo koji oblik seksualne orijentacije s obzirom da se ne radi o izboru već o prirodnim varijetetima ljudske seksualnosti. Jedini izbor koji osoba bilo koje seksualne orijentacije može da napravi je da odustane od intimnosti. Sa druge strane, ono što je moguće promovisati je zaštita osoba nenormativne seksualnosti od osude, diskriminacije, povrede ljudskog dostojanstva i nasilja. Uvrežena je i predrasuda da su rodni identitet ili seksualna orijentacija delovi identiteta osobe koji će vremenom nestati ili proći ili da su stvar pomodarstva i izbora pojedinca. Takođe ono što često čujemo je i da se takvi identiteti nameću „sa Zapada“, iako je činjenica da je procentualno učešće osoba drugačije seksualne orijentacije u svakom društvu podjednako, samo je stepen vidljivosti ovih osoba drugačiji i zavisi od tolerantnosti društva prema manjinama. Takođe, položaj osoba drugačije seksualne orijentacije i stepen ostvarivanja prava na jednakost i integrisanosti u društvo ni na koji način ne mogu da utiču na položaj lica heteroseksualne orijentacije i njihova prava, uključujući pravo na lični i porodični život po svom izboru i poštovanje savremenih ili tradicionalnih vrednosti. Seksualna orijentacija je samo jedan deo identiteta osobe, i kao što je to slučaj sa opštom populacijom, tako i je i LGBT populacija heterogena grupa ljudi. U tom smislu bilo kakve generalizacije o LGBT osobama u pogledu njihovih verskih ili političkih ubeđenja, mogu samo da budu rezultat stereotipa i predrasuda. Takođe, ostvarivanje prava LGBT osoba na jednakost i zaštitu od diskriminacije, ne može biti od uticaja na verska ubeđenja bilo kog lica, jer su verska ubeđenja intimna i lična stvar svakog pojedinca, dok ostvarivanje prava na istopolno partnerstvo LGBT osoba, ne može da bude od bilo kakvog uticaja na pravo heteroseksualnih osoba na brak i njihovo poštovanje „tradicionalnih vrednosti“.
- Međutim, osim stereotipa i predrasuda o LGBT osobama, BB je izneo i svoj negativan vrednosni sud o osobama čiji se rodni identitet ne podudara sa polom pripisanim na rođenju, i promeni pola, navodeći da se tu ne radi o civilizacijskom dostignuću već o „izopačenosti i neprirodnoj deformaciji ljudske ličnosti, polnog identiteta mladih ljudi“. Poverenik ukazuje da promena pola, tačnije usaglašavanje pola/polnih karakteristika sa rodnim identitetom, nije izraz samovolje i hira, već dugotrajan i kompleksan proces za čije je ostvarivanje neophodna saglasnost i supervizija lekara različitih specijalnosti. Transrodna stanja se u srpskoj medicini proučavaju sa dugom tradicijom, a naši stručnjaci u ovoj oblasti su među najcenjenijima u svetu. S tim u vezi dodatno je nejasno insistiranje da je ideja „rodnog identiteta“ nešto što je proizvod „propagande koja dolazi sa zapada“.
- Pored citirane „izopačenosti i neprirodne deformacije ljudske ličnosti“, u jednom delu izlaganja BB navodi da se na Paradi ponosa „promoviše nastranost na ulicama“. Ove dve izjave su uvredljive i zapaljive i produbljuju jaz između ove manjine i opšte populacije. Neretko se u javnom diskursu istopolna orijentacija asocira sa pojavom koja je izraz devijacije i nastranosti, pa samim tim i nešto čega se treba stideti i što treba sakriti. S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud je u presudi Rev 1329/2014 od 7.10.2015. godine, zauzeo stav da negativan vrednosni sud o homoseksualnosti kao „bolesti“, izrečen u kontekstu predstojeće Parade ponosa, predstavlja povredu dostojanstva grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. Na posletku, u vezi sa izjavom BB da pripadnici LGBT populacije vređaju javni moral, Poverenik ukazuje da nijedan pripadnik bilo koje manjine po sebi ne može da vređa javni moral činjenicom da toj populaciji pripada, dok sa druge strane ponašanje bilo koje osobe nevezano za seksualnu orijentaciju ili drugo lično svojstvo, može da bude u skladu ili u suprotnosti sa onim što se smatra javnim moralom. Dakle, negativne generalizacije upravo dovode do predrasuda i stereotipa o određenim društvenim grupama koje vode do diskriminacije.
- U izjašnjenju na navode iz pritužbe BB je naveo razloge zbog kojih smatra da svojim izjavama o osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, nije povredio Zakon o zabrani diskriminacije. U relevantnom delu, razlozi koji su navedeni u izjašnjenju odnose se na uživanje prava na slobodu govora i slobodu veroispovesti. S tim u vezi potrebno je, razgraničiti šta predstavlja slobodu mišljenja i izražavanja, a šta je, sa druge strane, nedozvoljen govor, odnosno govor koji ne uživa zaštitu.
- Najpre, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Slično tome, Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, članom 10, regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
- Dakle, pravo na slobodu izražavanja, odnosno iznošenje sopstvenog stava o određenom pitanju, nije neograničeno. Prema odredbama Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zaštita ugleda i prava drugih je jedno od legitimnih ograničenja ovog prava.
- Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja prava na slobodu govora u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava i poruka koje se šalju, kao i prostornog i vremenskog konteksta u kojem su izjave date, te utvrđuje da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo srazmerno legitimnom cilju[9].
- S tim u vezi, u pogledu vremenskog konteksta, predmetna izjava BB data je uoči održavanja manifestacije Europrajd, dakle u trenutku pojačane društvene napetosti kada su se na ulicama Beograda održavale šetnje i protesti protiv održavanja Europrajda 2022, čime je doprineo produbljivanju jaza i netrpeljivosti prema LGBTI osobama od strane jednog dela većinske populacije.
Prema podacima organizacije civilnog društva „Da se zna!“ [10] koja pruža podršku LGBT osobama i u svom radu se bavi evidentiranjem prijava nasilja, u periodu pred održavanje Europrajda, broj incidenata u kojima su žrtve verbalnog ili fizičkog nasilja LGBT osobe, višestruko se povećao.
- U pogledu prostornog konteksta, Poverenik ukazuje da se pripadnici LGBT populacije u Srbiji, i dalje suočavaju sa nasiljem, neprihvatanjem i brojnim drugim problemima. Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gotovo četvrtina ispitanika ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu kolege (22%), trećina njih ne želi da se sa njima druži (30%), polovina ne želi da im pripadnici LGBT populacije budu vaspitači dece (45%), dok čak 63% ispitanika bi imala nešto protiv da oni sami ili njihova deca budu u braku sa LGBT osobom. Osobe drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta, susreću se sa nerazumevanjem i osudom čak i u svojim porodicama, i neretko su žrtve fizičkog i psihičkog nasilja. Rezultati istraživanja o LGBT osobama u Evropskoj uniji (EU), Severnoj Makedoniji i Srbiji, koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) 2019. godine, pokazuju da više od polovine LGBT osoba u Srbiji (53%) izbegava da bude otvoreno oko svog LGBT identiteta članovima porodice, prijateljima i komšijama iz straha da će biti napadnuti, maltretirani ili da će im pretiti. Takođe, imaju tendenciju da svoju seksualnu orijentaciju i rodni identitet sakriju u javnom prevozu (63%), na javnim mestima i u zgradama (59%), kao i u kafićima, restoranima, pabovima i klubovima (49%). Većina LGBT osoba izbegava da javno drže za ruku istopolnog partnera (71%). Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i polnih karakteristika rasprostranjena je u različitim oblastima života i ima dalekosežne efekte na ukupnu dobrobit i zdravlje LGBT osoba. Shodno tome, LGBT osobe u Srbiji manje su zadovoljne svojim životom u poređenju sa opštom populacijom. Stigma i diskriminacija sprečavaju LGBT osobe da ostvare svoj puni potencijal i ometaju njihov doprinos razvoju društva. Uključivanje LGBT osoba stoga nije samo briga o ljudskim pravima, već i važno socio-ekonomsko pitanje. Istraživanje FRA o položaju LGBT otkrilo je da je 17% LGBT ispitanika u prethodnih pet godina doživelo fizičke ili seksualne napade, a 41% je doživelo uznemiravanje u prethodnih 12 meseci zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Većina LGBT osoba koje su doživele nasilje (82% u slučaju fizičkog ili seksualnog napada i 90% u slučaju uznemiravanja) odlučilo je da to ne prijavi. Glavni razlozi za neprijavljivanje fizičkih ili seksualnih napada bili su: nedostatak poverenja u policiju (35%), strah od homofobne i/ili transfobne reakcije policije (29%), osećaj stida i srama (28%) i sumnja da bi se bilo šta dogodilo nakon prijavljivanja (27%).
- Poverenik za zaštitu ravnopravosti ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava. O diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, Evropski sud za ljudska prava govorio je i u svojoj presudi u predmetu Vejdeland i drugi protiv Švedske[11]. Naime, u ovoj presudi sud je istakao da je diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije podjednako ozbiljna kao i diskriminacija zasnovana na rasi, poreklu i boji kože, te da „napadi“ na određene osobe počinjeni vređanjem, ismevanjem ili klevetanjem određenih grupa stanovništva mogu biti dovoljni kako bi se vlasti opredelile da suzbijaju ovakav govor i u onim slučajevima kada u govoru nema poziva na čin nasilja ili druga krivična dela. U lecima koji su bili predmet konkrtetnog postupka pred sudom, između ostalog nevedno je da homoseksualnost predstavlja „devijantnu seksualnu sklonost“, ima „moralno pogubno dejstvo“ na društvo i odgovorna je za razvoj HIV-a i side. Sve te tvrdnje predstavljale su, prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, teške navode pune predrasuda, čak iako nisu bile neposredni poziv na dela mržnje.
- U slučaju Christine Goodwin v. United Kingdom[12] navedeno je: „poštovanje ljudskog dostojanstva i ljudske slobode predstavlja samu suštinu Konvencije. Konkretno, po članu 8 Konvencije, u kojem pojam lične autonomije predstavlja važno načelo na kojem se temelji tumačenje garantija koje taj član sadrži, štiti se lična sfera svakog pojedinca, uključujući i njegovo pravo na određivanje podataka o svom identitetu kao ljudske jedinke (vidi, pored ostalog, Pretty v. the United Kingdom, br. 2346/02, presuda od 29. aprila 2002, st. 62, kao i Mikulić v. Croatia, br. 53176/99, presuda od 7. februara 2002, st. 53.). U dvadeset i prvom veku, pravo transrodnih osoba na lični razvoj i fizičku i moralnu sigurnost, kakvu u punom smislu uživaju ostali članovi društva, ne može da se posmatra kao nešto što je kontroverzno i što iziskuje da prođe neko vreme da bi pitanja s tim u vezi mogla da se sagledaju u jasnijem svetlu. Ukratko, nezadovoljavajuća situacija u kojoj transrodne osobe koji su putem operacije promenile pol žive u nekakvom međuprostoru, ne pripadajući u potpunosti ni jednom ni drugom polu, više nije održiva.“
- Imajući u vidu Ustavna ograničenja slobode izražavanja, praksu Evropskog suda za ljudska prava i domaćih sudova, kao i Ustavne i zakonske odredbe o zabrani diskriminacije po bilo kom osnovu uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, a uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst date izjave, Poverenik nalazi da je izjavama uoči održavanja Europrajda, BB javno izražavao stavove i ideje koje predstavljaju povredu dostojanstva grupe lica na osnovu ličnog svojstva i zagovarao negativne stereotipe o osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Nesporno je da sloboda izražavanja jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva, međutim ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kom ličnom svojstvu. Ovo naročito imajući u vidu da je BB nosilac javne funkcije koja povlači za sobom i veću odogovornost za javno izgovorenu reč, kao i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče predrasude i stereotipe, već da svojim delovanjem doprinosi većoj društvenoj koheziji, toleranciji i integrisanosti manjinskih grupa.
- MIŠLjENjE
Svojim izjavama u jutarnjem programu TV VV, o pripadnicima LGBT populacije, BB je povredio je odredbe člana 12 stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
- PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:
5.1. Da se sastane sa predstavnicima jedne organizacije civilnog društva koja se bavi zaštitom ljudskih prava LGBT osoba kako bi se upoznao sa problemima sa kojima se susreću pripadnici ove populacije, kao i kakve posledice po njih izazivaju izjave koje stvaraju neprijateljsko i uvredljivo okruženje u svakodnevnom životu.
5.2. Da se ubuduće prilikom davanja izjava u medijima pridržava propisa o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.
[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21
[3] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 1.
[4] Ustav Republike Srbije, član 46. stav 2.
[5] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15
[6] „Sl. glasnik RS“, br. 51/09, 99/11 – dr. zakoni i 44/18 – dr. zakon
[7] „Sl. glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21
[8] Principi primene Zakona o međunarodnim ljudskim pravima vezanim za seksualnu orijentaciju i rodni identitet, tzv. UN Džogdžakarta principi, koje je sastavio međunarodni ekspertski tim u oblasti ljudskih prava, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je država potpisnica navedenog dokumenta Ujedinjenih Nacija.
[9] Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine
[10] https://dasezna.lgbt/prijavi-nasilje/
[11] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, predstavka broj 1813/07, presuda od 21.12.1999. godine
[12] Predstavka 28957/95, presuda od 11. jula 2002. godine, strana 244. paragraf 90.
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
538-22 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije u oblasti javnog informisanja i medija