07-00-372/2022-02 datum: 15.12.2022.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A. iz Sjenice protiv direktora rudnika mrkog uglja „C.C., zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je 2002. godine zasnovao radni odnos u rudniku „C.C.“ na poslovima jamski vozač uglja. Dalje je navedeno da je nakon zadobijene povrede na radu, 2009. godine, premešten na lakše radno mesto bravaar u mašinskoj radionici ali da posao koji obavlja može da dovode do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, zbog čega se obraćao poslodavcu, usmeno i pismeno, radi premeštaja na drugo radno mesto, ali „bezuspešno“. U izjašnjenju direktora rudnika „C.C.“ navedeno je da je podnosilac pritužbe nakon povrede na radu raspoređen na lakše radno mesto (bravar u mašinskoj radionici) u skladu sa stručnom spremom, kao i da poslovi tog radnog mesta ne predviđaju jamski, noćni ni težak fizički rad, odnosno da podnosilac pritužbe obavlja lakše poslove u skladu sa rešenjem. Poverenik je sproveo postupak u kojem je uvidom u dostavljene dokaze utvrđeno da nisu utvrđene promene u ograničenjima poslova koje je podnosilac pritužbe sposoban da obavlja. Daljom analizom opisa poslova radnog mesta prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kao i analizom Akta o proceni rizika utvrđeno je da radno mesto na koje je podnosilac pritužbe raspoređen ne predviđa noćni rad, rad u jami i težak fizički rad, odnosno da radno mesto na koje je raspoređen podnosilac pritužbe nije radno mesto sa povećanim rizikom. Imajući u vidu da uz pritužbu nisu dostavljeni dokazi odnosno lekarski nalazi da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja, niti je vršena procena radne sposobnosti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, može se zaključiti da podnosilac pritužbe na radnom mestu bravar obavlja poslove koji uvažavaju ograničenja navedena u rešenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Imajući u vidu izvedene dokaze i utvrđeno činjenično stanje, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik je dao mišljenje da direktor rudnika mrkog uglja „C.C.“ nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Međutim, Poverenik koristi priliku da ukaže da su brojna istraživanja pokazala da je, bez obzira što se proces rada sve više automatizuje razvojem novih tehnologija, u centru svakog uspešnog privrednog subjekta uvek čovek i njegove sposobnosti, kompetencije i potencijali koji se u punoj meri mogu ostvariti ukoliko su ispunjeni preduslovi koji se odnose na zadovoljstvo na radnom mestu, zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, socijalnu sigurnost i visinu zarade. S tim u vezi kada god postoje mogućnosti da zaposleni bude premešten na drugo radno mesto koje bi dodatno olakšalo rad zaposlenom koji već ima utvrđena ograničenja u pogledu radne sposobnosti, takav zahtev bi trebalo razmotriti. Poverenik takođe ukazuje da ukoliko bi nova procena radne sposobnosti pokazala da je kod zaposlenog došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i novih ograničenja poslodavac je u tom slučaju u obavezi da zaposlenog rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa rešenjem nadležnog organa.
- TOK POSTUPKA
- Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A.A. iz Sjenice, protiv direktora rudnika „C.C.“ B.B., zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja.
- U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da je 2002. godine zasnovao radni odnos u rudniku „C.C.“ Sjenica koji pripada JPPEU Resavica, na poslovima jamski vozač uglja;
– da je 2009. godine doživeo nesreću na radu kada mu je prilikom povlačenja transporta iz otkopa pao veliki komad uglja na glavu kojom prilikom je zadobio tešku telesnu povredu glave ( prelom lobanje, krvarenje na mozgu, potres mozga);
– da mu zabranjen rad u jami, noćni rad i obavljanje teških fizičkih poslova;
– da „problem“ nastaje kada nije mogao da dobije radno mesto prema ograničenim radnim sposobnostima čiji je uzrok teška telesna povreda na radu;
– da je upisao Ekonomsku školu i stekao diplomu ekonomskog tehničara kako bi lakše došao do radnog mesta, što ga je i rukovodstvo rudnika ohrabrivalo jer je dosta kadrovskih radnika otišlo u penziju i uzelo socijalni program;
– da je „rešenje koje nosi posle povrede“ bravar u mašinskoj radionici koje nikad nije obavljao, da trenutno obavlja posao pomoćnog radnika u elektro službi gde radi na namotavanju trafoa, servisiranju sklopki; popravljanju lampi, održavanjau svetlosnih instalacija u zgradi rudnika, dopremanju el.materijala iz magacina, „takoreći sve i svašta“ u nadi da će biti sistematizovano radno mesto koje odgovara njegovim ograničenim radnim sposobnostima i kvalifikacijama;
– da se više puta obraćao direktoru sa molbom da ga rasporedi na neko od slobodnih radnih mesta za koje ima kvalifikaciju i koje mu „zakonom i savešću“ pripada zbog ograničenih radnih sposobnosti;
– da se poslednji put direktoru pisanim putem obratio 25. avgusta 2022. godine, zbog upražnjenog radnog mesta evidentičar nadnica, ali da mu je direktor odgovorio šest dana kasnije obavestivši ga da ne postoji slobodno radno mesto;
– da je direktor u svom odgovoru naveo da ga PIO komisija nije proglasila „invalidom ni preostalom radnom sposobnošću“;
– da za ceo radni staž nikad nije imao nikakav disciplinski postupak, ni u privatnom životu problem sa zakonom, već je, pre povrede, puno puta bio nagrađivan kao najbolji radnik;
– da smatra da nije potrebno da na „politički ili kriminalan način“ interveniše kako bi dobio radno mesto.
Uz pritužbu je dostavljen: 1) zahtev od 25. avgusta 2022. godine; 2) odgovor direktora RMU „C.C.“ od 31. avgusta 2022. godine; 3) žalba na odgovor od 8. septembra 2022. godine; 4) diploma Tehničke škole u Tutinu o stečenom srednjem obrazovanju; 5) Rešenje republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijala Novi Pazar br. 182.8-1 00106/10 od 28. jula 2010. godine; 6) otpusna lista Zdravstvenog centra Užice.
1.3. Radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i daljeg postupanja po pritužbi Poverenik je od podnositelja pritužbe zatražio dopunu pritužbe.
U dopuni pritužbe, između ostalog, navedeno je:
– da aktom diskriminacije smatra to što mu direktor kao „radnika koji je doživeo tešku povredu na radu i posle nekoliko godina ne dozvoljava da dobije radno mesto u skladu sa ograničenim sposobnostima i kvalifikacijama koje je stekao“;
– da smatra da je on trebao biti prioritet zbog povrede na radu;
– da posao bravara u mašinskoj radionici nikada nije obavljao zbog težine posla;
– da se Nacionalnoj službi za zapošljavanje nije obraćao niti je ko od njega to tražio, da ima rešenje gde piše da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti već umanjenje radne sposobnosti;
– da poslodavac nije raspisao konkurs za popunjavanje radnog mesta „evidentičar nadnica“ tako da nije ni mogao da aplicira;
– da u firmi postoje osobe sa invaliditetom, koje su raspoređene u službi obezbeđenja, u lampari, dispičeri čiji je sistem rada četvoro brigadni.
1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je zatražio izjašnjenje direktora rudnika „C.C.“, B.B., na navode iz pritužbe.
1.5. U izjašnjenju direktora B.B. navedeno je:
– da je Nermin Mujović, zbog potrebe poslodavca za niskokvalifikovanim izvršiocima, zasnovao radni odnos 8. maja 2002. godine u RMU „C.C.“ na poslovima radnik u jami, odnosno jamski vozač uglja;
– da je nakon povrede na radu raspoređen na lakše radno mesto (bravar u mašinskoj radionici) u skladu sa njegovom stručnom spremom;
– da je raspoređen na poslove koji ne predviđaju jamski, noćni ni težak fizički rad;
– da se zaposleni nalazi u povlašćenom položaju u odnosu na druge zaposlene i da mu se više toleriše u odnosu na druge zaposlene jer ne obavlja u potpunosti poslove svog radnog mesta, već neke lakše (poslovi pomoćnog radnika u lampari i sl.);
– da što se tiče navoda oko prijema novih i raspoređivanja starih radnika ima pravo (uz saglasnost direktora kompanije) da raspoređuje zaposlene u okviru rudnika poštujući zakon, sistematizaciju, stručnu spremu zaposlenih, radnu sposobnost, radno iskustvo, ostvarene rezultate u toku rada, sve u cilju boljeg i kvalitetnije poslovanja rudnika;
– da kao dugogodišnji direktor, sa velikim radnim iskustvom, gde je zaposleno 400 radnika i gde se prema svima mora podjednako ophoditi, zaposleni Nermin Mujović ni po kom osnovu nije diskriminisan niti stavljen u neravnopravan položaj.
Uz izjašnjenje su dostavljeni: 1) Akt o unutrašnjem uređenju i proceni rizika; 2) Sistematizacija radnog mesta sa opisom posla za zaposlenog.
- ČINjENIČNO STANjE
2.1. Na osnovu navoda iz pritužbe i izjašnjenja utvrđeno je da je A.A. zaposlen u rudniku mrkog uglja „C.C.“ na radnom mestu bravar u mašinskoj radionici.
2.2. Uvidom u Ekspertizu Zdravstvenog centra Užice broj 4801 utvrđeno je da je u ekspertizi, između ostalog navedeno: „Pacijent primljen kao hitan na odeljenje hirurške intenzivne nege zbog povrede glave zadobijene na radnom mestu tako što mu je na glavu pao grumen uglja pri izlasku iz rudnika. S obzirom da nema indikacije za daljim hirurškim lečenjem otpušta se na dalje kućno lečenje uz savet za mirovanje i analgetik po potrebi“.
2.3. Uvidom u rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijala Novi Pazar broj 182. 8-1 00106/10 od 28. jula 2010. godine, utvrđeno je da ovim rešenjem A.A. nije priznato pravo na invalidsku penziju, jer ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno je da A.A. nije sposoban za rad u jami, noćni rad i teške fizičke poslove.
2.4. Uvidom u diplomu o stečenom srednjem obrazovanju Tehničke škole u Tutinu, utvrđeno je da je A.A. položio maturski ispit sa dobrim uspehom za školsku 2018/19 godinu, čime je stekao srednje obrazovanje za obrazovni profil „ekonomski tehničar“.
2.5. Uvidom u Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u RMU „C.C.“ utvrđeno je da je u odeljku V.1. Mašinska radionica spolja pod tačkom 59. opisan opis poslova za radno mesto – Bravar: vršenje bravarskih opravki i montaža mašinskih postrojenja i uređaja u skladu sa propisima o zaštiti na radu i tehničkim propisima po jugoslovenskom standardu; ne pušta u rad postrojenja koja su neispravna i bez odgovarajuće zaštite; obustavlja rad ukoliko kvarovi ugrožavaju ljudske živote i imovinu rudnika; vrši popravke svih vrsta jamskih transportera, vrši utovar i istovar svih mašinskih delova i uređaja za potrebe jame, popravlja reduktore, turbospojnice, vitlove, vipere, lančanice; vodi radnu listu, vreme, utrošak materijala.
2.6. Uvidom u Akt o proceni rizika utvrđeno je da je tačkom 59. obrađeno radno mesto Bravar. U Aktu su definisane grupe opasnosti i štetnosti u procesu rada kojima je zaposleni izložen pri radu: 1) mehaničke povrede usled rada ručnim bravarskim alatima i ručnim mehanizovanim alatima; moguće teške mehaničke povrede usled udara sredstava unutrašnjeg transporta; pad materijala, delova ili visećeg tereta kod rada ili manipulacije; povrede nastale na istom nivou pri kretanju i radu usled saplitanja ili okliznuća, ili usled upada u kanal; 2) štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju neadekvatnim mikroklimatksim uslovima u radnom prostoru (visoka ili niska temperatura ili promaja); prisustvo prašine i dima u radnom prostoru, visok nivo buke u radnom prostoru. U delu Zaključak o proceni rizika na poslovima radnog mesta Bravar, navedeno je da Bravar nije radno mesto sa povećanim rizikom jer nivo rizika ni u jednom aspektu ne prelazi 70 poena.
- MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosi[2].
3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
3.5. Zakon o radu[4] u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminaciju lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invaliditet, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualnu orijentaciju, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovno stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, u odnosu na uslove rada i sva prava iz radnog odnosa. Odredbom člana 81. stav 2. propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama ovog zakona propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom (član 101.). Odredbama člana 102. ovog zakona je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona, kao i da, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra tehnološkim viškom (član 102.).
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.6. Imajući u vidu predmet pritužbe u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je direktor rudnika mrkog uglja „C.C.“ diskriminisao podnosioca pritužbe na osnovu zdravstvenog stanja i invaliditeta kao ličnog svojstva.
3.7. Poverenik ukazuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje diskriminacije, dok navodi koji se odnose na postojanje eventualno neke druge povrede prava nisu razmatrani. Imajući u vidu pojam diskriminacije iz člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da je za utvrđivanje diskriminacije u svakom konkretnom slučaju neophodno da je neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje zasnovano na nekom ličnom svojstvu (osnovu diskriminacije) i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i konkretnog akta diskriminacije.
3.8. Među stranama nije sporno da je podnosilac pritužbe 2002. godine zasnovano radni odnos u RMU „C.C.“ odnosno da je 2009. godine doživeo povredu na radu, gde mu je prilikom povlačenja transporta iz otkopa pao veći komad uglja na glavu kojom prilikom je zadobio tešku telesnu povredu. Takođe, nesporno je da je rešenjem Republičkog fonda za PIO navedeno da A.A. nije sposoban za teške fizičke poslove, noćni rad i rad u jami. Podnosilac pritužbe je u pritužbi naveo da se 25. avgusta 2022. godine obratio poslodavcu sa molbom da ga premesti sa radnog mesta bravar na neko drugo radno mesto iz razloga pogoršanja zdravstvenog stanja. Međutim uz dopunu pritužbe nisu dostavljeni lekarski nalazi koji svedoče da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja.
3.9. Odredbom člana 81. stav 2. Zakona o radu propisano je da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama ovog zakona propisano da je poslodavac dužan da zaposlenom sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom (član 101.). Dalje, odredbama člana 171. stav 1. regulisana je izmena ugovorenih uslova rada i propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, između ostalog, i radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada. Stavom 2. istog člana propisano je da se odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručen spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. U skladu sa navedenim odredbama zakona, drugi odgovarajući posao na koji bi A.A. mogao biti premšten je onaj za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu a koji je zaključen radi obavljanja poslova radnog mesta bravar, KV- III stepen stručne spreme, pri čemu posao mora biti u skladu sa ograničenjima. Odredbom člana 102. ovog zakona, propisano je da ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposleni se smatra tehnološkim viškom.
3.10. Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja da je A.A. prvobitno, 8. maja 2002. godine, zasnovao radni odnos kao niskokvalifikovani radnik u jami odnosno jamski vozač uglja nakon čega ga je poslodavac 2009. godine, zbog povrede na radu, rasporedio na lakše radno mesto (bravar u mašinskoj radionici) u skladu sa njegovom stručnom spremom. Analizom priloženih dokaza utvrđeno je da Aktom o proceni rizika za radno mesto Bravar nisu predviđeni uslovi rada koji podrazumevaju noćni rad, rad u jami i teške fizičke poslove, odnosno poslove koji bi bili suprotni ograničenjima navedenim u Rešenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koje je izdato u postupku po zahtevu za ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Imajući u vidu da uz pritužbu nisu dostavljeni dokazi odnosno lekarski nalazi da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja, niti je vršena nova procena radne sposobnosti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, može se zaključiti da podnosilac pritužbe na radnom mestu bravar obavlja poslove koji uvažavaju ograničenja navedena u rešenju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
3.11. Takođe, u izjašnjenju se navodi da se podnosilac pritužbe nalazi u povlašćenom položaju jer mu se više toleriše u odnosu na druge zaposlene, da ne obavlja u potpunosti poslove svog radnog mesta nego neke lakše (poslovi pomoćnog radnika u lampari i sl.), kao i da poslodavac ima pravo da zaposlene raspoređuje poštujući sistematizaciju, radno iskustvo, radnu sposobnost, a pre svega ostvarene rezultate. S tim u vezi Poverenik ukazuje da poslodavac svojim ovlašćenjima treba da se služi, prateći stanje i promene na radu i unapređujući uslove za zdrav i bezbedan rad. Pravo na dostojanstven rad, na pravične i povoljne uslove za rad, pravičnu zaradu i jednaku naknadu za rad iste vrednosti, napredovanje, bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, sve su to prava koja su egzistencijalna i koja suštinski utiču na rad i život zaposlenih. Brojna istraživanja su pokazala da je, bez obzira što se proces rada sve više automatizuje razvojem novih tehnologija, u centru svakog uspešnog privrednog subjekta uvek čovek i njegove sposobnosti, kompetencije i potencijali koji se u punoj meri mogu ostvariti ukoliko su ispunjeni preduslovi koji se odnose na zadovoljstvo na radnom mestu, zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu, socijalnu sigurnost i visinu zarade. S tim u vezi kada god postoje mogućnosti da zaposleni bude premešten na drugo radno mesto koje bi dodatno olakšavalo rad zaposlenom koji već ima utvrđena ograničenja u pogledu radne sposobnosti, Poverenik je mišljenja da bi takav zahtev trebalo razmotriti. Poverenik takođe ukazuje da ukoliko bi nova procena radne sposobnosti pokazala da je kod zaposlenog došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja i novih ograničenja u pogledu vrste poslova poslodavac je u obavezi da zaposlenog rasporedi na odgovarajuće radno mesto u skladu sa rešenjem nadležnog organa.
- MIŠLjENjE
U postupku po pritužbi A.A. iz Sjenice, utvrđeno je da direktor rudnika mrkog uglja „C.C.“, B.B. nije povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21
[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.
[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21)
[4] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
536-22 Diskriminacija na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti rada i zapošljavanja 
