br. 07-00-465/2024-02 datum: 19.7.2024. godine
HITNO!
MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA
Ivica Dačić, ministar
11000 BEOGRAD
Bulevar Mihajla Pupina br. 2
Poštovani gospodine Dačiću,
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje građana AA povodom problema koji je nastao prilikom izdavanja ličnih dokumenata po osnovu humanitarnog boravka za žene prepoznate kao žrtve trgovine ljudima. U dopisu je navedeno da na izdatim dokumentima, kao osnov boravka, boldovanim slovima piše da su u pitanju žrtve trgovine ljudima, što predstavlja ozbiljno kršenje privatnosti i poverljivosti podataka ovih osoba. Takođe, navedeno je da takva praksa može dovesti do stigmatizacije i sekundarne viktimizacije žrtava, jer dokumenti koji se koriste svakodnevno (kod poslodavaca, stanodavaca i drugih) otkrivaju osetljive informacije i mogu izazvati znatiželju i dodatni rizik za te osobe. U prilogu dopisa Udruženje je Povereniku dostavilo primere dozvola za privremeni boravak koje se izdaju licima koje su žrtve trgovine ljudima, kao visoko poverljive podatke.
Imajući u vidu navedeno, Poverenik je izvršio analizu priloga, kao i pravnog okvira koji uređuje ovu materiju.
Ustav Republike Srbije[1] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Članom 26. Ustava propisana je zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada. Ovim članom u da niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu (stav 1), da je svaki oblik trgovine ljudima zabranjen (stav 2), da je zabranjen prinudni rad (stav 3), kao i da se seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra prinudnim radom (stav 4).
Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[2], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 3. stav 2. ovog zakona propisano je da stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajemčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije. Takođe, odredbama člana 13. stav 1. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da su ropstvo, trgovina ljudima, segregacija, aparthejd genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje teški oblici diskriminacije.
Poverenik ističe da je Republika Srbija potpisala i ratifikovala najvažnija međunarodna dokumenta u vezi sa trgovinom ljudima, pre svega Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunske protokole[3], kao i Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima[4].
Članom 3. Zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima[5] propisano je da primena odredaba ove konvencije, a posebno korišćenje mera zaštite i unapređenja prava žrtava treba obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao što su pol, rasa, boja, jezik, veroispovest, političko ili neko drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, pripadnost nekoj nacionalnoj manjini, imovina, rođenje ili neki drugi status.
Kada je reč o zaštiti i unapređenju prava žrtava, u čl. 9. do 11. naglašene su obaveze država potpisnica koje se odnose na identifikaciju i pomoć žrtvama, kao i na zaštitu njihove privatnosti. Tako je članom 11. stav 1. ove konvencije propisano da svaka strana ugovornica treba da zaštiti privatan život i identitet žrtava. Lični podaci o njima treba da se čuvaju i koriste u skladu sa uslovima predviđenim Konvencijom o zaštiti pojedinaca u pogledu automatske obrade ličnih podataka (ETS br. 108). Stavom 2. ovog člana propisano je da svaka strana ugovornica treba da usvoji mere kojima će posebno da osigura da identitet ili podaci koji omogućavaju identifikaciju deteta koje je žrtva trgovine ljudima, ne budu javno objavljeni putem medija, ili na bilo koji drugi način, osim u izuzetnim slučajevima, u cilju lakšeg pronalaženja članova porodice ili da se na drugi način obezbedi dobrobit i zaštita deteta, dok je stavom 3. propisano da svaka strana ugovornica treba da razmotri donošenje mera, u skladu sa članom 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda prema tumačenju Evropskog suda za ljudska prava, čiji je cilj podsticanje medija na zaštitu privatnog života i identiteta žrtava putem medijske samoregulacije ili regulatornih ili koregulatornih mera.
Takođe, odredbom člana 12. stav 2. ove konvencije propisano je da svaka strana ugovornica treba da pokloni odgovarajuću pažnju potrebi da se obezbedi sigurnost i zaštita žrtve, dok je odredbom st. 4. i 7. istog člana propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji pravila prema kojima će žrtve koje zakonito borave na njenoj teritoriji imati pravo na pristup tržištu rada, stručnom usavršavanju i obrazovanju, kao i da u cilju sprovođenja odredbi iz ovoga člana, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se usluge pružaju na osnovu dogovora i dobijenih informacija, vodeći računa o posebnim potrebama ugroženih lica i pravima dece na smeštaj, obrazovanje i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
Članom 14. Konvencije uređena je dozvola boravka. Navedenim članom je propisano da svaka strana ugovornica treba da izda žrtvama boravišnu dozvolu čija se važnost može produžiti u jednom ili drugom opisanom slučaju, ili u oba: a) ako nadležne vlasti smatraju da je njihov boravak nužan zbog njihove lične situacije; b) ako nadležne vlasti smatraju da je njihov boravak nužan zbog njihove saradnje sa nadležnim organima u istrazi ili krivičnim postupcima (stav 1). Boravišna dozvola za decu koja su žrtve trgovine ljudima, ako to zakon predviđa, izdaje se u skladu sa najboljim interesima deteta i, kad je to potrebno, produžava se pod istim uslovima (stav 2). Neprodužavanje ili povlačenje boravišne dozvole regulisano je odredbama unutrašnjeg prava strane ugovornice (stav 3). Ako žrtva podnese molbu za izdavanje neke druge vrste boravišne dozvole, strana ugovornica treba da uzme u obzir da žrtva ima, ili je imala, boravišnu dozvolu izdatu u skladu sa stavom 1. (stav 4). Uzimajući u obzir obaveze strana ugovornica na koje se odnosi član 40. ove konvencije, svaka strana ugovornica treba da obezbedi da se izdavanjem dozvole, u skladu sa ovom odredbom, ne ugrožava pravo na traženje i dobijanje azila (stav 5).
U članu 17. ove konvencije dodatno je naglašeno da primenjujući mere iz ovog poglavlja, strane ugovornice treba da teže unapređenju rodne ravnopravnosti. Pored toga, u glavi V Konvencije Saveta Evrope koja se odnosi na istrage, krivično gonjenje i procesno pravo, dodatno se afirmišu mere zaštite žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima, i naglašava se obaveza strana ugovornica da usvoje zakonodavne ili druge mere kako bi se tokom sudskih postupaka obezbedila zaštita privatnosti žrtve i, po potrebi, njenog identiteta; kao i bezbednost žrtve i zaštita od zastrašivanja (član 30).
Zaštita žrtava, svedoka i lica koja sarađuju sa sudskim organima propisana je odredbom člana 28. stav 1. tako da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se obezbedila efikasna i odgovarajuća zaštita od moguće odmazde ili zastrašivanja, posebno u toku i posle istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca, i to:
- a) za žrtve;
- b) po potrebi, za one koji prijave krivično delo utvrđeno u skladu sa članom 18. ove konvencije ili koji na neki drugi način sarađuju sa istražnim organima i tužilaštvom;
- v) za svedoke koji svedoče o krivičnim delima utvrđenim u skladu sa članom 18. ove konvencije;
- g) po potrebi, za članove porodice lica iz tačke a) i v).
Navedenim članom takođe je propisano da svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne da bi se omogućile i ponudile različite vrste zaštite. To bi moglo da obuhvati fizičku zaštitu, preseljenje, promenu identiteta i pomoć u pronalaženju poslova, kao i da dete žrtva trgovine ljudima dobije posebne mere zaštite koje će voditi računa o njegovim najboljim interesima. Takođe, svaka strana ugovornica treba da usvoji zakonodavne ili druge mere koje su potrebne kako bi se, ukoliko je neophodno, pružila odgovarajuća zaštita od moguće odmazde ili zastrašivanja, posebno tokom i nakon istrage i krivičnog gonjenja izvršilaca, za članove grupa, fondacija, udruženja ili nevladinih organizacija i da svaka strana ugovornica treba da razmotri mogućnost da zaključi ugovore ili sporazume s drugim državama u cilju primene ovog člana.
Delovanje Nacionalnog mehanizma za identifikaciju, pomoć i zaštitu žrtava u Republici Srbiji, čini nekoliko zakona i brojni podzakonski akti, više državnih strategija i akcionih planova.
Strategijom prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017-2022[6] kao poseban cilj bio je utvrđen cilj 8.3. kojim je bilo predviđeno unapređenje proaktivnog sistema otkrivanja slučajeva trgovine ljudima, efikasno procesuiranje fizičkih i pravnih lica i pravna zaštita žrtava trgovine ljudima koja podrazumeva unapređene programe zaštite svedoka, pravne zaštite žrtava trgovine ljudima, bezbednosti žrtava, sprečavanje sekundarne viktimizacije i efikasne mehanizme za obeštećenjem žrtava trgovine ljudima. Iako je ova strategija istekla 2022. godine u njoj su bili predviđeni važni koraci koje je trebalo preduzeti u ovoj oblasti. Umesto nove strategije 2024. godine donet je Program za borbu protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji za period 2024-2029., koji kao što vam je poznato, predstavlja međusektorski planski dokument kojim se na celovit način utvrđuju ciljevi i mere za suprotstavljanje trgovini ljudima u Republici Srbiji. Program, kao i ranija strategija ima za cilj da unapredi poštovanje i zaštitu ljudskih prava i obezbedi kontinuirani sveobuhvatan odgovor društva na problem trgovine ljudima kroz unapređen sistem prevencije, pravovremene identifikacije, pomoći i zaštite žrtava, kao i suzbijanje trgovine ljudima. Program je donet za period od 2024. do 2029. godine, uz Akcioni plan za njegovo sprovođenje za period 2024-2026. godine. Cilj Programa je da donese promenu u četiri ključne oblasti borbe protiv trgovine ljudima – krivično gonjenje, zaštita žrtava trgovine ljudima, partnerstvo i koordinacija i prevencija, koja između ostalog obuhvata i radnu eksploataciju odgovarajući na izazove prepoznate tokom rada članova Radne grupe i u konsultativnom procesu, kao i na preporuke iz Izveštaja Grupe eksperata za borbu protiv trgovine ljudima Saveta Evrope za Republiku Srbiju u okviru trećeg kruga ocenjivanja usklađenosti sa Konvencijom Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima i TIP Izveštaja Stejt Departmenta o trgovini ljudima. U ovom programu, između ostalog, pokazatelji mere 1.4. Unapređenje pristupa pravdi i zaštite žrtava trgovine ljudima, posebno žena i dece, tokom istrage i sudskog postupka, jesu i žrtve kojima je određen status posebno osetljivog svedoka u odnosu na ukupan broj žrtava koje učestvuju u krivičnom postupku za trgovinu ljudima, što znači da je svaka žrtva trgovine ljudima potencijalni svedok ili posebno osetljiv svedok. Takođe, akcenat je stavljen i na podizanje svesti javnosti o problemu trgovine ljudima sa naglaskom na etičkom medijskom izveštavanju (mera 3.2.), u okviru koje je predviđeno i obučavanje novinara o primeni etičkih i profesionalnih standarda u izveštavanju o žrtvama trgovine ljudima i zaštiti privatnosti i identiteta žrtava.
U Standardnim operativnim procedurama za postupanje sa žrtvama trgovine ljudima[7] ukazano je da organi vlasti, organizacije civilnog društva i međunarodne organizacije koji učestvuju u identifikaciji, upućivanju, pružanju pomoći i podrške žrtavama trgovine ljudima su dužni da štite podatke o ličnosti. Budući da nacionalni i prekogranični mehanizmi identifikacije, upućivanja, podrške i zaštite žrtava trgovine ljudima uključuju i značajno prikupljanje i obradu podataka o ličnosti, što posledično može dovesti i do narušavanja privatnosti žrtava trgovine ljudima, važno je uspostaviti punu primenu člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda o pravu na poštovanje privatnog i porodičnog života. Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i zaštita podataka o ličnosti su povezani pojmovi, na šta ukazuje i praksa Evropskog suda za ljudska prava. Zaštita podataka o ličnosti se smatra savremenim i aktivnim pravom, koje se sprovodi tako što se uspostavlja sistem kontrole i ravnoteže, kada je reč o obradi podataka o ličnosti. U ovim procedurama dalje je navedeno da kada je reč o podacima o ličnosti, koje prikupljaju i obrađuju policija i pravosudni organi obrada tih podataka mora uvek biti adekvatna, relevantna i ograničena u odnosu na svrhu.
Zakonom o strancima[8] u članu 40. stav 1. propisano je da privremeni boravak je dozvola boravka stranog državljanina u Republici Srbiji i može da se odobri strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana u periodu od 180 dana, duže od perioda boravka određenog međunarodnim ugovorom, odnosno duže od perioda na koji je izdata viza za duži boravak, po osnovu:
1) zapošljavanja;
2) školovanja ili učenja srpskog jezika;
3) studiranja;
4) učestvovanja u programima međunarodne razmene učenika ili studenata;
5) stručne specijalizacije, obuke i prakse;
6) naučno istraživačkog rada ili druge naučno obrazovne aktivnosti;
7) spajanja porodice;
8) obavljanja verske službe;
9) lečenja ili nege;
10) vlasništva nad nepokretnosti;
11) humanitarnog boravka;
12) statusa pretpostavljene žrtve trgovine ljudima;
13) statusa žrtve trgovine ljudima;
14) drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.
Stavom 2. ovog člana propisano je da u slučajevima iz stava (1) tač. 2)-4) i 6)-14) ovog člana izdaje se dozvola za privremeni boravak, a u slučajevima iz tač. 1) i 5) jedinstvena dozvola.
Stavom 3. istog člana propisano je da stranac kome je privremeni boravak odobren po nekom od osnova propisanih u stavu (1) ovog člana, dužan je da u Republici Srbiji boravi u skladu sa osnovom zbog koje mu je boravak i odobren. Stavom 4. je propisan izuzetak od pravila, odnosno da se izuzetno od stava (1) ovog člana, a u skladu sa interesom Republike Srbije, Vlada aktom utvrđuje kategorije stranaca, kriterijume, način i bliže uslove odobravanja privremenog boravka strancima, kao što su: stranci investitori u Republici Srbiji, stranci talenti, stranci koji su uključeni u inovacione delatnosti, stranci srpskog porekla, stranci digitalni nomadi, stranci sa visokim kvalifikacijama i dr.
Odredbom člana 101a. Zakona o strancima koji propisuje sadržaj dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole propisano je:
(1) Dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola izdaje se, u obliku kartice, na obrascu na kom su personalizovani podaci o vrsti dozvole.
(2) Obrazac iz stava (1) ovog člana sadrži sledeće podatke: prezime, ime, dan, mesec i godinu rođenja, pol, evidencijski broj stranca, državu rođenja, državljanstvo, osnov boravka i napomenu.
(3) U obrazac iz stava (1) ovog člana se unose i slike biometrijskih podataka stranca i to: fotografija i potpis, kao i registarski i serijski broj dozvole, datum izdavanja, rok važenja i organ izdavanja.
(4) Obrazac iz stava (1) ovog člana sadrži mikrokontroler (čip) u koji se unose vidljivi podaci na ispravi i podaci o adresi stanovanja stranca, biometrijski otisak prsta stranca, podaci o pravu na rad, kao i drugi podaci o strancu i sa njim povezanim fizičkim i pravnim licima, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju evidencije i obrada podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao i prostor za mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očitavanja podataka.
(5) Po zahtevu stranca kome se izdaje ili je izdata dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, u skladu sa posebnim propisima, u mikrokontroler (čip) se upisuje kvalifikovani elektronski sertifikat imaoca i odgovarajući podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, tako da dozvola postaje sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.
(6) Obrazac iz stava (1) ovog člana štampa se na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom i na engleskom jeziku, a podaci o prezimenu i imenu stranca se upisuju onako kako su upisani u putnu ispravu stranca u transkripciji na engleskom jeziku, dok se podaci o državljanstvu upisuju na način kako se međunarodno priznatim troslovnim kodom označava država čiji je stranac državljanin, a podaci o državi rođenja stranca upisuju se ćiriličnim pismom, na način kako se na srpskom jeziku naziva država čiji je stranac državljanin.
Odredbama člana 101b. ovog zakona koji reguloše izdavanje dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole propisano je:
(1) Strancu koji ispunjava uslove za odobrenje privremenog boravka, odnosno jedinstvene dozvole nadležni organ izdaje dozvolu za privremeni boravak, odnosno jedinstvenu dozvolu, pri čemu je potrebno lično prisustvo stranca u cilju uzimanja njegovih biometrijskih podataka.
(2) Maloletnom strancu, do navršene dvanaeste godine života ne uzimaju se otisci prstiju i potpis, a prilikom izdavanja dozvole za privremeni boravak maloletnom strancu, neophodno je prisustvo jednog roditelja, staratelja, odnosno zakonskog zastupnika.
(3) Stranac kome se izdaje dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola, a koji zbog svojih verskih ili nacionalnih običaja nosi kapu ili maramu kao sastavni deo nošnje, odnosno odeće, može biti fotografisan sa kapom ili maramom.
(4) Prilikom uzimanja biometrijskih podataka strancu se izdaje potvrda koja služi kao dokaz o započetom procesu izdavanja dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.
(5) U postupku izdavanja dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole plaća se propisana taksa, u skladu sa zakonom.
(6) Stranac kome je dozvola za privremeni boravak, odnosno jedinstvena dozvola oštećena ili ako fotografija više ne odgovara njegovom izgledu, odnosno kada iz drugih razloga ne može da služi svojoj svrsi, dužan je da u roku od 15 dana od dana nastupanja razloga iz ovog stava podnese zahtev za izdavanje nove dozvole za privremeni boravak, odnosno jedinstvene dozvole.
Pravilnikom o odobravanju privremenog boravka[9] propisuju se bliži uslovi za odobrenje privremenog boravka, izgled zahteva za odobrenje privremenog boravka i izgled obrasca dozvole za privremeni boravak (član 1.). Odredbama člana 7. ovog pravilnika propisano je da zahtev podnosi stranac po nekom od osnova za odobrenje privremenog boravka, u skladu sa odredbama člana 40. i člana 46. stav 2. Zakona o strancima.
Ovim pravilnikom, koji je donet 2024 godine, detaljno je propisano kako stranac podnosi zahtev u slučajevima iz člana 40. stav 1. tač. 1. do 11, dok tačke 12) i 13) koje se odnose na potencijalne žrtve trgovine ljudima kao i žrtve trgovine ljudima nisu obrađene.
Jedina dva člana pravilnika koji govore o žrtvama nasilja u porodici, žrtvama organizovanog kriminala i drugim razlozima su član 18. i 22. ovog pravilnika, s tim što član 22. detaljnije uređuje boravak iz humanitarnih razloga.
Naime, ovim članom je propisano da ako stranac podnese zahtev iz humanitarnih razloga zbog porodičnih, kulturnih ili društvenih veza koje ostvaruje sa Republikom Srbijom, a zbog specifičnih okolnosti koje se odnose na njegov prethodni boravak u Republici Srbiji nije bio u mogućnosti da na zakonit način podnese zahtev, prilaže dokaze iz člana 43. Zakona, a kao dokaz o opravdanosti zahteva za odobrenje humanitarnog boravka, stranac prilaže jedan ili više dokaza na osnovu kojih se može utvrditi da je u prethodnom periodu u Republici Srbiji završio školu, bio radno angažovan, da u Republici Srbiji ima bliske srodnike po pravoj, odnosno pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva sa kojima održava bliske kontakte, da je zasnovao bračnu zajednicu, da razume i govori srpski jezik, te da zbog navedenih okolnosti postoje osnovani izgledi da se nakon regulisanja boravka u Republici Srbiji potpuno integriše u društveni život. Stavom 2. ovog člana je propisano da se specifične okolnosti iz stava 1. ovog člana mogu odnositi na neposedovanje putne isprave, koju stranac iz opravdanih razloga (npr. rata u zemlji porekla stranca ili zbog drugih razloga koji nisu zavisili od njega) nije bio u mogućnosti da pribavi, na tešku materijalnu situaciju u kojoj se stranac nalazio, a koja nije zavisila od njega, odnosno na to da stranac zbog posebno teških zdravstvenih razloga, životne dobi ili opravdane porodične ili lične situacije nije regulisao svoj boravak u Republici Srbiji. Stavom 3. je propisano da opravdanost zahteva za odobrenje humanitarnog boravka za stranca koji sarađuje sa policijom ili pravosudnim organima, a njegovo prisustvo je neophodno u postupku koji se vodi pred tim organima, dokazuje se potvrdom organa o njegovom učešću u tom postupku, koja se pribavlja po službenoj dužnosti, dok je stavom 4. propisano da Zahtev za humanitarni boravak za maloletnog stranca koji je napušten, koji je žrtva organizovanog kriminala ili je iz drugih razloga ostao bez roditeljskog staranja ili bez pratnje, podnosi socijalni radnik u prisustvu maloletnika.
Imajući u vidu navedeni pravni okvir, koji predstavlja samo deo pravnog okvira koji reguliše zabranu trgovine ljudima kao i zaštitu žrtava trgovine ljudima, može se zaključiti da zaštita žrtava trgovine ljudima između ostalog, podrazumeva pre svega bezbednost žrtava, kao i sprečavanje sekundarne viktimizacije. Ne treba zaboraviti da žrtve trgovine ljudima mogu biti svi, a prema godišnjem izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, 79% identifikovanih žrtava čine žene, a čak 40% žrtava različitih oblika eksploatacije su deca[10].
Pravo na privatnost je važno za svakog čoveka, s tim što za osobe koje su preživele tako traumatične situacije i koje su u strahu od sekundarne viktimizacije, ima dodatni značaj jer saopštavanje njihovog identiteta drugima, odnosno licima koja o tome ne treba da imaju saznanje, predstavlja ozbiljan rizik po njihovu bezbednost.
Pravo na privatnost žrtava trgovine ljudima, kao i pravo na privatnost svih, spada u grupu osnovnih, fundamentalnih prava čoveka koja imaju za cilj zaštitu moralnog i duševnog integriteta svakog ljudskog bića. Pored toga, pravo na privatnost obuhvata kontrolu nad količinom informacija o nama koje će biti učinjene dostupnim javnosti ili nekom njenom delu, ali i kontrolu informacija koje dolaze do nas, što se često gubi iz vida. Kada govorimo o odnosu prava na privatnost i prava na ravnopravnost, može se reći da privatnost kao pojam stoji u samoj srži ravnopravnosti, odnosno da je često kršenje prava na privatnost samo korak od diskriminacije. S tim u vezi, činjenica da je podatak upisan u dozvolu boravka gde je kao osnov boravka navedeno „žrtva trgovine ljudima“ dovodi u opasnost ove osobe i predstavlja potencijalnu pretnju za njihovu fizičku bezbednost, ovo posebno imajući u vidu da ove osobe neretko učestvuju u postupku kao svedoci, čime otkrivanje njihovog identiteta stavlja žrtvu i u opasnost od odmazde, kao i dodatne viktimizacije.
Članom 33. stav 1. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da Poverenik organima javne vlasti i drugim licima upućuje preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik preporučuje Ministarstvu da što hitnije reaguje i da ubuduće kada se radi o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima (član 40. stav 1. tačka 12. Zakona o strancima) ili o žrtvama trgovine ljudima (član 40. stav 1. tačka 13. Zakona o strancima) ne upisuje opisno osnov boravka u ovim slučajevima jer to za navedene situacije ne predviđa ni Pravilnik. Naime, ukoliko je praksa da se u delu dozvole boravka „Osnov boravka“ upisuje „Žrtva trgovine ljudima“ ili „Pretpostavljena žrtva trgovine ljudima“, smatramo da se takva praksa mora hitno promeniti, a ukoliko je u pitanju individualna greška, ili praksa pojedinih policijskih uprava na teritoriji Republike Srbije, neophodno je odmah preduzeti adekvatne mere i osobama čije kopije dozvola Vam u prilogu šaljemo (u zatvorenom kovertu), izmeniti u skladu sa svim međunarodnim standardima i nacionalnim propisima. Takođe, ukazujemo da bi efikasnu prevenciju predstavljalo i svojevrsno uputstvo ili izmene postojećeg Pravilnika kojima će se preciznije definisati postupanje policijskih uprava u ovim slučajevima. Na taj način sprečiće se svaka eventualna greška ili propust i, što je navažnije zaštititi lica koja su u veoma osetljivom položaju.
Potrebno je da nas u što kraćem roku obavestite o preduzetom.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21
[2]„ Službeni glasnik RS“, br. 22/09
[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 6/01)
[4] Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 19/09)
[5] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 19/09
[6] Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava 2017-2022, „Službeni glasnik RS“, broj 77/17
[7] https://www.srbija.gov.rs/vest/360701
[8] „Službeni glasnik RS“, br. 24/19, 31/19 i 62/23
[9] „Službeni glasnik RS“, br. 6/2024
[10] https://foruminfo.rs/zrtve-trgovine-ljudima-u-srbiji-u-najvecem-broju-zene-i-deca/
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
535-24 Preporuka mera Ministarstvu unutrašnjih poslova u slučajevima kada se radi o žrtvama trgovine ljudima 
