528-24 Postupak po pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja

20. Nov 2024.

 br. 07-00-457/2024-02 datum: 20.11.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA iz … koju je podneo protiv BB, doktorke u Domu zdravlja (u daljem tekstu: DZ). U pritužbi je naveo da smatra da je diskriminisan na osnovu zdravstvenog stanja, rase, boje kože, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, osuđivanosti i izgleda. Podnosilac pritužbe je u pritužbi i dopuni pritužbe, između ostalog, naveo da se obratio doktorki u DZ zbog zdravstvenih tegoba i otvaranja bolovanja i da joj je tom prilikom ukazao da je HIV pozitivan od 2013. godine. Dalje je naveo da je dok je čekao da mu se izda potvrda o privremenoj sprečenosti za rad je video da na potvrdi „piše da ima Sidu“. Nakon toga se uznemirio zbog čega je ušao kod doktorke, pokazavši joj predmetnu potvrdu, nakon čega je ona rekla podnosiocu pritužbe „da krene sa njom“, nakon čega je otišla do medicinske sestre koja je odštampala potvrdu i kojoj se kritički obratila i upitala kako je mogla da odštampa potvrdu sa dijagnozom pacijenta da „boluje od Side“, te da je „otvorila novo bolovanje, gde na završnoj šifri nije pisalo ništa“, da je „to bolovanje bilo nevalidno jer ga poslodavac nije priznao, što je stvorilo dodatne probleme“ teda se zbog toga obraćao lekarskoj komisiji i Ministarstvu zdravlja. Imajući u vidu da na zahtev Poverenika, podnosilac pritužbe nije dostavio dopunu kojom je traženo da uredi pritužbu i da pojasni na koji način je diskriminisan na osnovu drugih ličnih svojstava: rase, boje kože, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, osuđivanosti i izgleda, Poverenik je u tom delu postupak obustavio zaključkom, dok je postupak nastavljen u delu koji se odnosi na zdravstveno stanje kao osnov diskriminacije. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja doktorke, između ostalog, navedeno je da se podnosilac pritužbe javio na pregled 26.6.2024. godine i da se tom prilikom požalio na tegobe koje perzistiraju duže vreme. Dalje je navela da je na osnovu ličnog pregleda izdala potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad pod dijagnozom „R53“ i da s obzirom da se bližio kraj meseca izdala je i doznake pod tom radnom dijagnozom u skladu sa MKB klasifikacijom (što nije dijagnoza ni za HIV ni za Sidu). Takođe je navela da podnosilac pritužbe „nije ni na koji način oštećen“ njenim postupanjem, jer ona nema štampač u svojoj ordinaciji već podatke ubacuje u zdravstveni karton i računar, a medicinska sestra štampa potvrde i doznake u drugoj prostoriji. Podatke pacijenata unosi u zdravstveni karton i šalje pacijenta sa tim zdravstvenim kartonom kod medicinske sestre u drugu prostoriju da odštampa doznake. Odštampane doznake medicinska sestra daje pacijentu „na ruke“ da ih pacijent vrati doktoru na potpis, nakon čega doktor proverava da li su uneti podaci na doznaci u redu i ako jesu, stavlja faksimil i daje ih pacijentu kako bi doznake odeno poslodavcu. U izjašnjenju je dalje ukazala da u obrascu doznake postoji rubrika za dijagnozu bolesti „koja mora obavezno da se upiše jer bez dijagnoze nije validna“, odnosno ako se ne upiše dijagnoza u elektronskom obrascu doznaka, „dolazi do prekida programa i nemogućnosti štampanja“. U konkretnom slučaju kada se podnosilac pritužbe kod nje vratio sa odštampanim doznakama od medicinske sestre radi stavljanja potpisa, videla je da je na doznaci pored dijagnoze “R53“, odštampana i dijagnoza „Sida – S“. Navela je da smatra da je do toga verovatno došlo jer je to bila poslednja dijagnoza u prethodnom izveštaju lekara kod kog je podnosilac pritužbe išao na pregled, i da ona to nije unela u doznaku, te da ne zna zbog čega je poslednja dijagnoza odštampana. Istakla je da tu doznaku na kojoj je pisala dijagnoza „Sida S“ nije potpisala već da je odmah dala nalog da se odštampa nova doznaka sa dijagnozom „R53“. Budući da su obe strane navele da je u konkertnom slučaju postupala nadležna zdravstvena inspekcija, Poverenik se, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog obratio Zdravstvenoj inspekciji. Ova inspekcija je obavestila Poverenika da je u DZ izvršena vanredna unutrašnja kontrola kvaliteta stručnog rada doktorke i rada medicinske sestre sa zaključkom da je „ispoštovana procedura pravilnog prijema i zbrinjavanja pacijenta“, kao i da je doktorka podnosiocu pritužbe izdala doznake za dane bolovanja u junu sa završnom dijagnozom „R53“. Uvidom u Međunarodnu klasifikaciju bolesti Poverenik je utvrdio da se u grupi Opšti simptomi i znaci (R50 -R69), pod šifrom dijagnoze „R53“ navodi „R53“- klonulost i umor (Languor et lassitudo). U toku postupka je dalje utvrđeno da doznaka na kojoj je kao početna dijagnoza navedena dijagnoza „R53“, a kao završna dijagnoza „Sida S“, nije potpisana od strane doktorke. Uvidom u kopiju zdravstvenog kartona u papirnom obliku utvrđeno je da je u rubriku gde se upisuje datum pregleda, naveden datum 26.6.2024. godine, a kao dijagnoza navedena je dijagnoza „R53“, dok je uvidom u rubriku iznad, a koju je potpisao drugi lekar nakon pregleda podnosioca pritužbe koji je obavljen 27.2.2018. navedena dijagnoza „V23“. Uvidom u međunarodnu klasifikaciju bolesti utvrđeno je da navedena dijagnoza podrazumeva Akutni sindrom side. Imajući u vidu navedeno Poverenik je poklonio veru iskazu doktorke da je ona kao dijagnozu upisala „R53“, a ne dijagnozu „Sida S“, odnosno da je ova dijagnoza verovatno povučena pogrešno iz sistema. S obzirom da je doktorka sve dijagnoze pisala u šiframa u skladu sa međunarodnom klasifikacijom bolesti te da čak i da je smatrala da je početna dijagnoza „R53“, može se pretpostaviti da bi onda i završnu dijagnozu upisala „V23“, a ne „Sida S“. Poverenik dalje konstatuje da među stranama nije sporno da je doznaku odštampala medicinska sestra, te da ova doznaka nije potpisana, već je nakon naloga doktorke ispravljena i izdata doznaka sa dijagnozom „R53“ kako je i navedeno u zdravstvenom kartonu koji se vodi u papitrnom obliku u delu u kojem je razlog obraćanja i dijagnozu, upisala doktorka. Zbog toga, Poverenik konstatuje da doktorka nije diskriminisala podnosioca pritužbe po osnovu njegovog zdravstvenog stanja, budući da nije navela u doznaci da podnosilac pritužbe ima Sidu, te samim tim ni poslodavac niti bilo koje treće lice nije moglo biti upoznato sa ovim podatkom. Stoga je Poverenik doneo mišljenje da doktorka nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz …, protiv BB, doktorke u Domu Zdravlja (u daljem tekstu: DZ), zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja, rase, boje kože, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, osuđivanosti i izgleda.
    • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da se podnosilac pritužbe 26.6.2024. godine obratio doktorki u Domu zdravlja u prepodnevnim časovima zbog otežanog disanja, preskakanja srca, bolova u predelu vrata, kičme i nogu, čestih promena raspoloženja i stalnog plača i nesanice;
  • da ga je doktorka „prekinula“, dok je navodio simptome koje ima i pitala ga „šta zapravo želi“, pri čemu je podnosilac pritužbe naglasio „da je HIV pozitivan od 2013. godine“, nakon čega je podvrgnut pregledu stetoskopom i upućen da uradi „dodatne preglede“;
  • da je podnosilac pritužbe uradio tom prilikom i EKG pregled, da je medicinska sestra pri navedenom pregledu „bila neljubazna“, te da je nakon očitanog EKG nalaza, doktorka „rekla da je sve u redu“ sa nalazom;
  • da je podnosilac pritužbe, dok je čekao da doktorka „udari pečat i potpiše dokumente kako bi ih overila, tj. da otvori bolovanje“, video da na potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad „piše da ima Sidu“;
  • da se podnosilac pritužbe nakon viđenog, uznemirio i počeo da se trese, da je ušao kod doktorke, pokazao joj predmetnu potvrdu pitajući „šta znači ta šifra“, a da ga je „doktorka pogledala blagim pogledom i potvrdila da ima Sidu“, na šta je podnosilac pritužbe izričito rekao da ne boluje od Side već da je „HIV pozitivan“;
  • da je doktorka, nakon toga, „drsko i bezobrazno“ uzela zdravstveni karton podnosioca pritužbe i potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i rekla podnosiocu pritužbe „da krene sa njom“;
  • da se doktorka, nakon svega kritički obratila medicinskoj sestri koja je odštampala podvrdu o privremenoj sprečenosti za rad i upitala kako je mogla da odštampa potvrdu sa dijagnozom pacijenta da „boluje od Side“, te da je doktorka „otvorila novo bolovanje, gde na završnoj šifri nije pisalo ništa“;
  • da je „to bolovanje bilo nevalidno jer ga poslodavac nije priznao, što je stvorilo dodatne probleme“.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je podnosiocu pritužbe dopis br. 07-00-457/2024-02 od 26.7.2024 godine, u kojem je zatražio da svoju pritužbu dopuni, tako što će naznačiti šta mu je napisano u potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad, kao i da ukoliko poseduje ovu potvdu dostavi kopiju iste, da pojasni šta smatra aktom diskriminacije doktorke protiv koje je podneo pritužbu na osnovu ličnih svojstava koje je naveo u pritužbi, s obzirom da je u pritužbi naveo da smatra da je diskriminisan pored zdravstvenog stanja i na osnovu rase, boje kože, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, osuđivanosti i izgleda, da dostavi fotografiju potvrde snimljene u kancelariji kod medicinske seste, budući da se u pritužbi pozvao na navedenu fotografiju a da je nije dostavio.
    • Podnosilac pritužbe je u dopuni pritužbe od 29.7.2024. godine, između ostalog, naveo da je sa doktorkom razgovarao o „proceduri za bolovanje“, da je pitao doktorku da li će mu na potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad pisati da je HIV pozitivan, te da je od doktorke dobio odgovor „da ništa ne brine i da će sve biti u redu“, ali da je predmetna potvrda odštampana sa dijagnozom „da ima Sidu“. Podnosilac pritužbe je pojasnio da mu poslodavac nije dao otkaz ugovora o radu, ali da mu je pretio otkazom, kao i da se, povodom konkretnog slučaja, obraćao lekarskoj komisiji i Ministarstvu zdravlja. Uz dopunu pritužbe, podnosilac pritužbe je dostavio fotografiju potvrde o privremenoj sprečenosti za rad.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od doktorke.
    • U izjašnjenju doktorke, između ostalog, navedeno je:
  • da se podnosilac pritužbe javio na pregled 26.6.2024. godine i da se tom prilikom požalio na tegobe koje perzistiraju duže vreme;
  • da je na osnovu ličnog pregleda kao izdala potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad pod dijagnozom „R53“, i da je zakazala kontrolni pregled za 4.7.2024. godine;
  • da su podnosiocu pritužbe, s obzirom na činjenicu da se bližio kraj meseca, izdate i doznake pod radnom dijagnozom „R53“, u skladu sa MKB klasifikacijom (što nije dijagnoza ni za HIV ni za Sidu), te samim tim smatra da pritužba nije osnovana;
  • da se podnosilac pritužbe istim povodom obratio pritužbama Zdravstvenoj inspekciji, nakon čega je Komisija za unutrašnji nadzor DZ izvršila uvid u dokumentaciju i u njeno postupanje, te da je utvrđeno da propusta u postupanju prema podnosiocu pritužbe nije bilo.
    • Budući da su obe strane u postupku navele da je povodom konkretne stvari podneta pritužba i Zdravstvenoj inspekciji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja u ovom predmetu, uputio dopis Ministarstvu zdravlja – Odeljenju za zdravstvenu inspekciju, Odseku za zdravstvenu inspekciju … … od … godine, kojim je zatraženo da se Povereniku dostave informacije o tome da li se podnosilac pritužbe obraćao Zdravstvenoj inspekciji, povodom postupanja doktorke, a u vezi sa izdavanjem izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad, kao i na koji način je Zdravstvena inspekcija postupila, odnosno koje je radnje preduzela. Takođe, Poverenik je i od doktorke zatražio dopunu izjašnjenja u kojem će detaljnije pojasniti ceo postupak izdavanja potvrda o privremenoj sprečenosti za rad.
    • Doktorka je u dopuni izjašnjenja navela:
  • da podnosilac pritužbe „nije ni na koji način oštećen“ njenim postupanjem, da nema štampač u svojoj ordinaciji već da podatke ubacuje u zdravstveni karton i računar, a medicinska sestra štampa potvrde i doznake u drugoj prostoriji;
  • da kada su doznake u pitanju, podatke pacijenata unosi u elektronski obrazac doznaka i u „papirni“ zdravstveni karton i šalje pacijente sa tim zdravstvenim kartonom kod medicinske sestre u drugu prostoriju da odštampa doznake, te da odštampane doznake medicinska sestra daje pacijentu „na ruke“ da ih pacijent donese doktoru na potpis, da zatim doktor proverava da li su uneti podaci na doznaci u redu i ako jesu, stavlja faksimil i daje ih pacijentu da doznake odnese svom poslodavcu;
  • da u obrascu doznake postoji rubrika za dijagnozu bolesti „koja mora obavezno da se upiše jer bez dijagnoze nije validna“, odnosno ako se ne upiše dijagnoza u elektronskom obrascu doznaka, „dolazi do prekida programa i nemogućnosti štampanja“;
  • da je u konkretnom slučaju kod podnosioca pritužbe, kada se vratio sa odštampanim doznakama od medicinske sestre i doneo ih njoj na potpis, videla da je na doznaci pored dijagnoze “R53“, odštampana i dijagnoa „Sida – S“, kao i da je do toga verovatno došlo jer je to bila poslednja dijagnoza u prethodnom izveštaju lekara za podnosioca pritužbe;
  • da još jednom napominje da doznaku nije štampala i da se greške u štampanju vrlo često dešavaju, te da ona nije potpisala tu doznaku, kao i da je odmah dala nalog da se odštampa nova doznaka samo sa dijagnozom „R53“, koju je i potpisala;
  • da radi u državnoj zdravstvenoj ustanovi koja je kareditovana od strane nadležnog ministarstva i da svi postupci koje je uradila su bili po proceduri i protokolu koji joj je naložen u toj ustanovi, kao i da koristi obrasce i kompjuterski program koji su oni odredili i koji su odobreni od strane nadležnog ministarstva i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
    • Republička zdravstvena inspektorka dostavila je Povereniku dopis od 13.9.2024. godine, u kojem je, između ostalog, navela da se predmet po pritužbi AA vodi u Odseku za zdravstvenu inspekciju … jer se podnosilac pritužbe obratio navedenom organu zbog činjenice da mu nije prebačen karton u drugi DZ, kao i zbog toga što smatra da je prethodnim postupanjem doktorke iz DZ … i medicinske sestre diskriminisan zbog načina na koji je popunjen izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad. Dalje, u dopisu je navedeno da je Zdravstvena inspekcija prikupila medicinsku i drugu relevantnu dokumentaciju u konkretnom slučaju, na osnovu koje je ustanovljeno da je doktorka izdala doznake sa dijagnozom „R53“.

U prilogu dopisa, dostavljena je sledeća dokumentacija: kopija Obaveštenja republičke zdravstvene inspektorke za AA br. … od … godine, kopije izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad izdatih za AA, za period od 26.6.2024. godine do 30.6.2024. godine i za period od 1.7.2024. godine do 25.7.2024. godine, kopija Izveštaja Komisije za unutrašnji stručni nadzor DZ od … godine, kopija elektronskog zahteva AA upućenog DZ za prebacivanje kartona u DZ … od 2.7.2024. godine, kopija Izveštaja lekara specijaliste Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – Klinike za infektivne i tropske bolesti od … godine i kopija zdravstvenog kartona AA.

  1. ČINjENIČNO STANjE
    • Uvidom u fotografiju dela Izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad za podnosioca pritužbe i to za period od 26.6.2024. godine do 30.6.2024. godine, a koju je podnosilac pritužbe dostavio u svojoj dopuni, utvrđeno je da je naznačena početna dijagnoza po MKB klasifikaciji – „R53“ (klonulost i umor), a završna „Sida S“.
    • Uvidom u kopiju dopisa republičke zdravstvene inspektorke, od … godine, koji je upućen podnosiocu pritužbe nakon njegovog podnošenja prigovora, utvrđeno je da je republička zdravstvena inspektorka obavestila podnosioca pritužbe o utvrđenom činjeničnom stanju u DZ, odnosno da je, između ostalog, u DZ izvršena „vanredna unutrašnja kontrola kvaliteta stručnog rada doktorke i medicinske sestre“ sa zaključkom da je „ispoštovana procedura pravilnog prijema i zbrinjavanja pacijenta“, kao i da je 4.7.2024. godine doktorka podnosiocu pritužbe izdala doznake za dane bolovanja u junu sa završnom dijagnozom „R53“.
    • Uvidom u Međunarodnu klasifikaciju bolesti utvrđeno je da se u grupi Opšti simptomi i znaci (R50 -R69), pod šifrom dijagnoze „R53“ navodi „R53“- klonulost i umor (Languor et lassitudo).
    • Uvidom u kopije izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad koje je dostavila republička zdravstvena inspektorka, utvrđeno je da je doktorka izdala izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za podnosioca pritužbe za period od 26.6.2024. godine do 30.6.2024. godine, sa dijagnozom „R53“, da je druga doktorka izdala drugi izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za period od 1.7.2024. godine do 25.7.2024. godine, sa završnom dijagnozom „F 41.2“ i za period od 26.7.2024. godine do 31.7.2024. godine pod istom završnom dijagnozom, dok je treća doktorka izdala izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za period od 1.8.2024. godine do 23.8.2024. godine, sa završnom dijagnozom „F 41.2“ za podnosioca pritužbe.
    • Uvidom u kopiju zdravstveog kartona podnosioca pritužbe koji se vodi u papirnom obliku, utrđeno je da je doktorka, od početka privremene sprečenosti za rad podnosioca pritužbe od 26.6.2024. godine do kraja privremene sprečenosti za rad, upisala u zdravstveni karton početnu i završnu dijagnozu „R53“. Uvidom u rubriku iznad koju je popunjavao lekar kome se podnosilac pritužbe obratio 27.2.2018. godine navedena je dijagnoza „V23“.
    • Uvidom u kopiju izveštaja Komisije za unutrašnji stručni nadzor DZ, utvrđeno je da je ova komisija izvršila unutrašnju kotrolu i proveru rada službe za zdravstvenu zaštitu u DZ, zbog činjenice da je AA podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije po osnovu zdravstvenog stanja, da je tom prilikom utvrđeno da doktorka nije izabrani lekar podnosioca pritužbe, da je u zdravstvenom kartonu podnosioca pritužbe uvidela izveštaj lekara specijaliste za infektivne bolesti, da je istu dijagnozu videla i u elektronskom kartonu podnosioca pritužbe, da je otvorila bolovanje podnosiocu pritužbe pod radnom dijagnozom „R53“ (po MKB10 klasifikaciji), da je prvobitna doznaka sa dijagnozom „B 23.8 Sida sa drugim stanjima“, odštampana iz razloga što je pacijent imao „definitivnu i završnu dijagnozu unetu u elektronski karton“, te da je doktorka odštampala novu doznaku sa drugom dijagnozom „R53“, ne zato što je podnosilac tako hteo, već zato što je početna dijagnoza bila klonulost i umor. Na kraju, navodi se da je „doktorka u obavezi da po Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva na svakom medicinskom dokumentu upisuje pravilno dijagnoze po MKB10 klasifikaciji“, te da je utvrđeno da nije bilo propusta u postupanju.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopune pritužbe, navode iz izjašnjenja, dopune izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.
  • Članom 73. stav 1. Zakona o zdravstvenom osiguranju[3] propisano je da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima iz člana 72. ovog zakona (u koje spadaju i zaposlena lica), ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad: 1) usled bolesti ili povrede van rada; 2) usled profesionalne bolesti ili povrede na radu; 3) zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće; 4) zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini; 5) zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom; 6) zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi; 7) u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
  • Odredbama člana 6. Zakona o pravima pacijenata[4] propisano je da pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite, kao i da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite, pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije. Odredbama člana 14. stav 1. ovog zakona, između ostalog, propisano je da pacijent ima pravo na poverljivost svih ličnih informacija, koje je saopštio nadležnom zdravstvenom radniku, odnosno zdravstvenom saradniku, uključujući i one koje se odnose na stanje njegovog zdravlja i potencijalne dijagnostičke i terapijske procedure, kao i pravo na zaštitu svoje privatnosti tokom sprovođenja dijagnostičkih ispitivanja i lečenja u celini, kao i da je zabranjeno da nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik, saopšti drugim licima lične informacije iz stava 1. ovog člana.
  • Odredbama člana 7. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva[5], propisano je da se podaci o ličnosti sadržani u medicinskoj i zdravstvenoj dokumentaciji, obrađuju u skladu sa ovim zakonom, odnosno drugim zakonima kojim je uređena obrada podataka o ličnosti, kao i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Odredbama člana 36. ovog zakona propisano je da se u sistemu zdravstvene zaštite koriste, između ostalog i sledeći obrasci: 1) recept; 2) uput za specijalističko-konsultativni pregled; 3) uput za laboratorijski i drugi dijagnostički pregled; 4) interni uput (za ampuliranu terapiju, previjanje, kućno lečenje, polivalentnu patronažnu službu, savetovališta); 5) uput za stacionarno lečenje; 6) laboratorijski nalaz; 7) uput za lekarsku komisiju; 8) nalaz i mišljenje zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika odnosno lekarske komisije; 9) lekarsko uverenje; 10) izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad i potvrde; 11) sanitarna knjižica; 12) drugi obrasci, te da sadržinu navedenih obrazaca, koji sadrže i podatke o ličnosti određene ovim zakonom propisuje ministar, kao i da podatke u obrasce iz stava 1. ovog člana unosi ovlašćeni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice, kao i da se obrasci iz stava 1. ovog člana vode u elektronskom obliku.
  • Na osnovu odredaba 33. stav 2. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva („Sl. glasnik RS“, br. 123/14, 106/15, 105/17 i 25/19 – dr. zakon), koji je prestao da važi stupanjem na snagu novog Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva („Sl. glasnik RS“, br. 92/23), Ministar zdravlja doneo je Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, koji je i dalje na snazi, uzimajući u obzir da je odredbama člana 60. važećeg Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva propisano da će se ovaj pravilnik primenjivati dok se novi ne donese u skladu sa važećim zakonom.
  • Odredbama člana 1. Pravilnika o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite[6], između ostalog, propisano je da se ovim pravilnikom uređuje sadržina obrazaca koji se koriste u sistemu zdravstvene zaštite, među kojima je i obrazac izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad. Odredbama člana 9. ovog pravilnika taksativno su navedeni podaci koji se unose u izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad, pa su tako definisani i uzroci privremene sprečenosti za rad koji se upisuju u ovaj izveštaj, a to su: 1) bolest; 2) mera obavezne izolacije; 3) pratilac, 4) bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, 5) davalac organa, ćelija i tkiva, 6) povreda na radu, 7) povreda van rada, 8) profesionalna bolest, 9) nega deteta do tri godine, 10) nega deteta preko tri godine, 11) nega drugog obolelog člana, 12) nega deteta do 18 godina i 13) porodiljsko odsustvo;

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Poverenik najpre konstatuje da je podnosilac pritužbe podneo pritužbu protiv doktorke, navodeći da je diskriminisan po osnovu više ličnih svojstava, uključujući i zdravstveno stanje. Imajući u vidu da na zahtev Poverenika, podnosilac pritužbe nije dostavio dopunu kojom je traženo da pritužbu uredi u delu koji se odnosi na to da je diskriminisan na osnovu drugih ličnih svojstava: rase, boje kože, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, osuđivanosti i izgleda, Poverenik je u tom delu postupak obustavio zaključkom. Sa druge strane, budući da je podnosilac pritužbe u dopuni pritužbe dostavio fotografiju izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad na kojoj je pisala završna dijagnoza „Sida S“, te da je na osnovu toga mogao biti diskriminisan, odnosno stavljen u neopravdano nepovoljniji položaj po osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, Poverenik je pritužbu sa dopunom uputio doktorki na izjašnjenje.
  • Imajući u vidu predmet pritužbe zadatak Poverenika je da utvrdi da li je postupanjem doktorke podnosilac pritužbe stavljen u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva. Naime, u toku postupka Poverenik je razmatrao to da li je doktorka povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualno povrede nekih drugih prava nisu razmatrane imajući u vidu da su u nadležnosti drugih državnih organa.
  • S obzirom da podnosilac pritužbe ističe da je diskriminisan na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva prilikom pružanja zadravstvene zaštite navođenjem u potvrdi o privremenoj sprečenosti da ima Sidu, Poverenik najpre koristi priliku da ukaže da su osobe koje žive sa HIV-om/AIDS-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa. Osobe koje žive sa HIV-om/AIDS-om svakodnevno se susreću sa odbacivanjem, isključivanjem, osudom i drugim problemima, što može, između ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om/AIDS-o
  • Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018–2025. godine, u kojoj je istaknuto da je Opšti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbeđenje lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om; 3) zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strateške informacije za akciju. U okviru poglavlja zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se smanji stigma i eliminiše diskriminacija u okruženju prema PLHIV i ključnim populacijama u riziku uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava.
  • Imajući u vidu, važnost zdravstvene zaštite i položaj osoba koje žive sa HIV-om jako je važno da zdravstveni radnici prilikom pružanja zdravstvene zaštite ne postupaju diskriminatorno i da na taj način dodatno ne otežavaju njihov položaj izlažući ih mogućoj viktimizaciji. S tim u vezi, Poverenik u potpunosti razume navode podnosioca pritužbe da se jako uzrujao i da se tresao kada je na odštampanoj potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad uočio da je u dijagnozi napisano „Sida S“. O strahu od moguće viktimizacije u slučaju da poslodavac sazna da ima HIV, govore i navodi podnosioca pritužbe da je već prilikom pregleda ukazao na svoj HIV status i da je pitao doktorku da li će mu na potvrdi o privremenoj sprečenosti za rad pisati da je HIV pozitivan, te da je od doktorke dobio odgovor „da ništa ne brine i da će sve biti u redu“, ali da je predmetna potvrda ipak odštampana sa dijagnozom „da ima Sidu“.
  • S tim u vezi, Poverenik je zatražio od doktorke da se izjasni na navode iz pritužbe i da pojasni ceo postupak izdavanja doznaka, kao i da objasni šta je pisalo na doznaci koja je izdata podnosiocu pritužbe. U svom izjašnjenju i dopuni izjašnjenja doktorka je navela da se podnosilac pritužbe javio na pregled 26.6.2024. godine i da se tom prilikom požalio na tegobe koje perzistiraju duže vreme, te da je nakon ličnog pregleda izdala potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad pod dijagnozom „R53“, u skladu sa MKB klasifikacijom (što nije dijagnoza ni za HIV ni za Sidu) i da je zakazala kontrolni pregled za 4.7.2024. godine. Dalje je pojasnila da podatke pacijenata unosi u zdravstveni karton i šalje pacijenta sa tim zdravstvenim kartonom kod medicinske sestre u drugu prostoriju da odštampa doznake. Odštampane doznake medicinska sestra daje pacijentu „na ruke“ da ih pacijent vrati doktoru na potpis, nakon čega doktor proverava da li su uneti podaci na doznaci u redu i ako jesu, stavlja faksimil i daje ih pacijentu kako bi doznake odeno poslodavcu. U izjašnjenju je dalje navela da u obrascu doznake postoji rubrika za dijagnozu bolesti „koja mora obavezno da se upiše jer bez dijagnoze nije validna“, odnosno ako se ne upiše dijagnoza u elektronskom obrascu doznaka, „dolazi do prekida programa i nemogućnosti štampanja“. U konkretnom slučaju kada se podnosilac pritužbe kod nje vratio sa odštampanim doznakama od medicinske sestre radi stavljanja potpisa, videla je da je na doznaci pored dijagnoze „R53“, odštampana i dijagnoza „Sida – S“. Navela je da smatra da je do toga verovatno došlo jer je to bila poslednja dijagnoza u prethodnom izveštaju lekara kod kog je podnosilac pritužbe išao na pregled, i da ona to nije unela u doznaku, te da ne zna zbog čega je poslednja dijagnoza odštampana. Istakla je da tu doznaku na kojoj je pisala dijagnoza „Sida S“ nije potpisala već da je odmah dala nalog da se odštampa nova doznaka sa dijagnozom „R53“. Dalje je navela da se podnosilac pritužbe istim povodom obratio pritužbama Zdravstvenoj inspekciji, nakon čega je Komisija za unutrašnji nadzor DZ izvršila uvid u dokumentaciju i u njeno postupanje, te da je utvrđeno da propusta u postupanju prema podnosiocu pritužbe nije bilo.
  • Budući da su obe strane navele da je u konkertnom slučaju postupala nadležna zdravstvena inspekcija, Poverenik se, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije obratio Zdravstvenoj inspekciji. Uvidom u kopiju dopisa republičke zdravstvene inspektorke, utvrđeno je da je u DZ izvršena „vanredna unutrašnja kontrola kvaliteta stručnog rada doktorke i medicinske sestre“ sa zaključkom da je „ispoštovana procedura pravilnog prijema i zbrinjavanja pacijenta“, kao i da je doktorka podnosiocu pritužbe izdala doznake za dane bolovanja u junu sa završnom dijagnozom „R53“.
  • Imajući u vidu navedeno Poverenik je izvršio uvid u Međunarodnu klasifikaciju bolesti, kojom prilikom je utvrdio da se u grupi Opšti simptomi i znaci (R50 -R69), pod šifrom dijagnoze „R53“ navodi „R53“- klonulost i umor (Languor et lassitudo). Uvidom u kopiju potvrde koju je podnosilac pritužbe dostavio u prilogu dopune pritužbe a na kojoj je kao početna dijagnoza navedena dijagnoza „R53“, a kao završna dijagnoza „Sida S“, Poverenik konstatuje da se ne uočava potpis doktorke. Uvidom u kopiju zdravstvenog kartona u papirnom obliku, koji je dostavljen Povereniku, utvrđeno je da je u rubriku gde se upisuje datum pregleda, naveden datum 26.6.2024. godine, a kao dijagnoza navedena je dijagnoza „R53“, dok je uvidom u rubriku iznad, a koju je potpisao drugi lekar nakon pregleda podnosioca pritužbe koji je obavljen 27.2.2018. navedena dijagnoza „V23“. Uvidom u međunarodnu klasifikaciju bolesti utvrđeno je da navedena dijagnoza podrazumeva Akutni sindrom side.
  • Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje Poverenik je poklonio veru iskazu doktorke da je ona kao dijagnozu upisala „R53“, a ne dijagnozu „Sida S“, odnosno da je ova dijagnoza verovatno povučena pogrešno iz sistema. S obzirom da je doktorka sve dijagnoze pisala u šiframa u skladu sa Međunarodnom klasifikacijom bolesti te da čak i da je smatrala da je početna dijagnoza „R53“, može se pretpostaviti da bi onda i završnu dijagnozu upisala „V23“, a ne „Sida S“. Poverenik dalje konstatuje da među stranama nije sporno da je doznaku odštampala medicinska sestra, te da je ova doznaka odmah nakon ukazivanja, po nalogu doktorke ispravljena. Uvidom u dokaze koji su dostavljeni od zdravstvenog inspektora, Poverenik je utvrdio da je izdata doznaka sa dijagnozom „R53“ kako je i navedeno u zdravstvenom kartonu koji se vodi u papirnom obliku u delu u kojem je razlog obraćanja i dijagnozu, upisala doktorka. Zbog toga, Poverenik konstatuje da doktorka nije diskriminisala podnosioca pritužbe po osnovu njegovog zdravstvenog stanja, budući da nije navela u doznaci da podnosilac pritužbe ima Sidu, te samim tim ni poslodavac niti bilo koje treće lice nije moglo biti upoznato sa ovim podatkom.
  • Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je doneo mišljenje da doktorka nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno nije diskriminisala podnosioca pritužbe.
  1. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi AA nije utvrđeno da je doktorka povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 25/19 i 92/23

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 45/13 i 25/19 – dr. zakon

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 92/23

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 31/ 21

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon528-24 Postupak po pritužbi zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top