br. 07-00-484/2025-02 datum: 15.10.2025.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA, protiv Stambene zajednice BB sa Novog Beograda, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi i dopuni pritužbe je navedeno da podnositeljka pritužbe stanuje u zgradi u ul. … na Novom Beogradu, da je osoba sa invaliditetom kojoj je utvrđeno telesno oštećenje u visini od 100%, da joj je onemogućen pristup zgradi iako u zgradi postoji ulaz u nivou površine zemlje ali da njegovo korišćenje stanarima nije dozvoljeno, da je više puta molila upravnika zgrade da joj omogući korišćenje navedenog ulaza, radi odlaska kod lekara, ali da je upravnik to uvek odbijao. Podnositeljka pritužbe je dalje navela da se upravniku zgrade poslednji put obratila pisanim putem 30.11.2024. godine, te da je on nakon toga „naprasno obnovio zabranu korišćenja prilaza zgradi u nivou zemlje, a da na spoljnom stepeništu ispred glavnog ulaza postoji strmina čiji je nagib tri puta veći od propisanog, što je čini opasnom kako za osobe koje je za kretanje koriste kolica tako i za druge osobe koje se otežano kreću. Upravnik stambene zajednice je u izjašnjenju i dopuni izjašnjenja naveo da je povodom zahteva podnositeljke pritužbe održana skupština stanara, da je doneta odluka o prikupljanju ponuda za izgradnju koso pomične ravni pored spoljnog stepeništa kod glavnog ulaza, da se tim povodom obratio i Vojnoj ustanovi …, koja obavlja poslove održavanja zgrade, da je ova ustanova obavestila upravnika da ne može pružiti usluge u vezi ugradnje koso – pomične ravvni, kao i da nijedna ponuda za ugradnju koso pomične ravni nije prihvaćena od strane stanara zbog visoke cene nabavke i ugradnje. Upravnik je u izjašnjenju naveo da kod spoljnog stepeništa ispred glavnog ulaza postoji kosa rampa, ali koja je u nagibu većem od proipisanog, kao i da drugi ulaz u zgradu ne može biti korišćen od strane stanara za pristup zgradi „iz higijenskih razloga“, odnosno zato što je taj prostor pre više od trideset godina korišćen za odlaganje smeća, a da se sada izdaje u zakup. Nakon sprovedenog postupka, odnosno analize navoda iz pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja i dopune izjašnjenja, kao i dostavljenih dokaza u vidu foografija, Poverenik je konstatovao da je ulaz u stambenu zgradu u ul. …, u nivou površine zemlje, te da može biti korišćen za ulaz ili izlaz iz zgrade, budući da je podnositeljka pritužbe istakla da je ovaj ulaz koristila prethodno, a što upravnik stambene zajednice nije osporio. Dalje, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je konstatovao da upravnik stambene zajednice nije preduzeo sve radnje iz svoje nadležnosti, kako bi ovaj ulaz bio dostupan podnositeljki pritužbe kao osobi sa invaliditetom i drugim licima koja za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću. Naime, nesporno je da stambena zgrada u ul. … poseduje više od deset spratova te da, na osnovu važećih propisa ima obavezu obezbeđivanja pristupačnog ulaza. Takođe, Poverenik nije mogao uvažiti navode upravnika stambene zajednice da se ulaz koji je u ravni sa zemljom ne može koristiti za ulaz i izlaz iz zgrade zbog „higijenskih razloga“, kao i zbog toga što je prostor u okviru ovog ulaza izdat u zakup, iz razloga što je podnositeljka pritužbe navela da je ranije ovaj ulaz koristila bez ikakvih poteškoća, te da je na osnovu toga nesumnjivo da se ovaj ulaz može koristiti za pristup zgradi. Upravnik stambene zajednice je, u okviru svojih nadležnosti, a uzimajući u obzir da skupština stanara nije prihvatila ponude za izgradnju koso – pomične ravni ispred glavnog ulaza, bio u obavezi da preduzme adekvatne radnje, kako bi ovaj ulaz koji je u ravni sa zemljom bio doveden u funkciju nesmetanog korišćenja od strane podnositeljke pritužbe, a sve kako bi se ispoštovali važeći propisi u pogledu obezbeđivanja pristupačnosti. Zbog svega navedenog, Poverenik je doneo mišljenje da stambena zajednica u ul. …, kao i upravnik ove stambene zajednice, nisu preduzeli sve radnje iz svoje nadležnosti, kako bi se podnositeljki pritužbe kao osobi sa invaliditetom omogućio nesmetan pristup zgradi, te da su na taj način povredili odredbe člana 6. a u vezi člana 26. Zakona o zabrani diskriminacije. Stambenoj zajednici je preporučeno da preduzme sve radnje iz svoje nadležnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnog ulaza u stambenu zgradu u ul. … bilo izgradnjom koso pomične ravni na glavnom ulazu ili na drugi zakonom propisan način, bilo činjenjem dostupnim ulaza koji je ranije koristila podnositeljka pritužbe, a koji je u ravni sa površinom zemlje, ali koji trenutno nije u funkciji.
TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz Beograda, protiv Stambene zajednice BB, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da podnositeljka pritužbe stanuje u zgradi u ul. … na Novom Beogradu, da je osoba sa invaliditetom kojoj je utvrđeno telesno oštećenje u visini od 100% zbog čega se kreće uz pomoć pomagala;
– da je podnositeljki pritužbe onemogućen pristup zgradi, da su joj na taj način ugrožena osnovna ljudska prava, počev od prava na slobodu kretanja, prava na odlazak kod lekara, zubara i dr. prava;
– da u zgradi postoji ulaz u nivou površine zemlje ali da njegovo korišćenje stanarima nije dozvoljeno, da je više puta molila upravnika zgrade da joj omogući korišćenje navedenog izlaza, radi odlaska kod lekara, ali da je upravnik to uvek odbijao;
– da se upravniku zgrade poslednji put ovim povodom obratila pisanim putem 30.11.2024. godine, te da je nakon toga „naprasno obnovio zabranu korišćenja prilaza zgradi u nivou zemlje;
– da na spoljnom stepeništu postoji strmina čiji je nagib tri puta veći od propisanog, što je čini opasnom kako za osobe koje je za kretanje koriste kolica tako i za prolaznike u podnožju, odnosno ne postoji mogućnost da osobe sa invaliditetom koriste spoljno stepenište;
– da podnositeljka pritužbe nije prva ni jedina osoba sa invaliditetom u zgradi i da su osobe sa invaliditetom koje žive u zgradi već više od deset godina diskriminisane na ovaj način;
– da moli Poverenika za pomoć u sprečavanju ovakvog vida diskriminacije jer su na ovaj način osobama sa invaliditetom uskraćena sva ljudska prava, počev od prava na slobodu kretanja, pa na dalje.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) Fotografije pristupa zgradi i 2) Kopija zahteva za omogućavanje nesmetanog i bezbednog pristupa zgradi osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama koji je podnositeljka pritužbe podnela upravniku 30.11.2024. godine.
1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od upravnika stambene zajednice.
1.5. U izjašnjenju upravnika stambene zajednice, između ostalog, navedeno je:
– da je podnositeljka pritužbe vlasnica stana br. 1. u zgradi na navedenoj adresi, da živi u zajednici sa suprugom i sinom, kao i da se prvi put obratila upravniku zgrade povodom problema pristupačnosti ulaza u zgradu 28.11.2024. godine, dostavljanjem na mejl adresu Zahteva za omogućavanje nesmetanog i bezbednog pristupa zgradi osobama sa invaliditetom;
– da je upravnik, nakon prijema zahteva, predložio dopunu dnevnog reda sednice skupštine stanara zakazane za 30.11.2024. godine, uvrštavajući i zahtev podnositeljke pritužbe u dnevni red, da su prisutni članovi skupštine stanara prihvatili dopunu, da je sednica održana iako nije bilo kvoruma, kao i da je na sednici skupštine stanara odlučeno „da se mora pomoći u obimu koliko se to objektivno može“;
– da je upravnik neposredno pre održavanja pomenute sednice skupštine stanara pronašao na internetu nekoliko specijalizovanih firmi koje se bave ugradnjom koso – pomičnih platformi za osobe sa invaliditetom, kao i da su se „sve cene kretale oko 20.000 evra;
– da je na sednici skupštine stanara jedan od komšija rekao da postoji jedna firma iz … koja može takve rampe da ugradi za 10.000 evra, te da je upravnik zatražio kontakt sa tom firmom, radi dobijanja ponude i prikupljanja saglasnosti vlasnika stanova za navedenu investiciju;
– da koso – pomična ravan predstavlja jednu vrstu lifta i podrazumeva održavanje i redovan servis od strane nezavisnih stručnih organa, jer zbog tehničke neispravnosti, kao i liftovi, može izazvati nezgode i povrede;
– da se upravnik u međuvremenu obratio i Vojnoj ustanovi … da učestvuju u izvođenju radova, servisiranja ili tehničkog nadzora, u vezi sa ugradnjom koso – pomične ravni, budući da sa navedenom ustanovom imaju zaključen ugovor o održavanju zgrade, ali da je 9.12.2024. godine dobio odgovor od ustanove da se ne bave „ovakvim sistemima“ i da ne mogu da budu ni stručni nadzor ukoliko se pronađe izvođač za postavljanje koso – pomične ravni;
– da je jedina ponuda koja je prispela za izgradnju koso pomične ravni bila ponuda firme iz …, koja je predviđala cenu za ugradnju koso pomične ravni u iznosu od 1.769.550,00 dinara sa garantnim rokom na ispravnost opreme od dve godine, te da je ta ponuda odbijena zbog visine cene na skupštini stanara 24.2.2025. godine;
– da je nakon toga razmatrana mogućnost traženja subvencija od strane Grada Beograda, ali da je uslov bio „da pre traženja bilo kakve subvencije stambena zajednica pređe u sistem održavanja kod JKP „Gradsko stambeno“, što upravnik nije učinio budući da stambena zajednica, kako navodi, „ima ugovor o održavanju“ sa Vojnom ustanovom … „i da su za sada vrlo zadovoljni njihovim radom“;
– da je kod ulaza u zgradu napravljena „kosa ravan za invalide“, da je navedena ravan napravljena „prema tehničkim mogućnostima“, odnosno da ne ispunjava tehničke standarde u pogledu pojedinih propisanih dimenzija, odnosno nagiba, koju je prethodno koristio „invalid koji je stanovao u zgradi i koji je koristio invalidska kolica“;
– da na zadnjoj strani zgrade, odnosno na strani iz pravca ul. …, postoji ulaz u zgradu, odnosno „metalna vrata, da je tu do pre 40 godina bila smećara koju su vlasnici zatvorili iz bezbednosnih i higijenskih razloga, da je bilo puno provala, krađa, uništavanja i paljenja podruma“, da se kroz „smećaru“ moglo ulaziti u zgradu u nivo podruma, da je taj prostor od 15 metara kvadratnih još pre 35 godina iznajmljen kao magacinski prostor od čega stambena zajednica prihoduje 200 evra mesečno, da samo vlasnici podruma poseduju ključeve od vrata „smećare“, kao i da se od nivoa podruma može doći liftom ili stepenicama;
– da u „smećari postoji na plafonu „otvor i tunel prečnika jedan metar, kao i da je tunel bio elevator za smeće sa vrha zgrade“;
– da je stambena zgrada projektovana 1968. godine, a useljena u februaru 1972. godine, da po građevinskoj strukturi ima tehničku etažu, etažu podrumskih prostorija vlasnika stanova, prizemlje i 16 spratova za ukupnim brojem od 119 stanova u jednom ulazu, kao i da zgrada ima projektovan samo jedan ulaz.
1.6. U prilogu izjašnjenja dostavljeno je: 1) Fotografije ulaza u zgradu i prilaza zgradi sa stepeništem i kosom rampom; 2) skica postojeće kose ravni; 3) fotografija ulaza u zgradu sa zadnje strane; 4) elektronski i pisani dopis podnositeljke pritužbe od 28.11.2024. i 30.11.2024. godine, kojim od upravnika zahteva omogućavanje nesmetanog pristupa zgradi za osobe sa invaliditetom; 5) Kopija dopisa upravnika zgrade Vojnoj ustanovi … od 4.12.2024. godine, sa odgovorom Vojne ustanove …; 6) Kopija obaveštenja o pristiglim ponudama za ugradnju koso – pomične ravni od 24.2.2025. godine; 7) dopis Gradskom zelenilu Beograd; 8) snimci ekrana prepiske sa Info centrom i 9) odgovor JP „Gradsko stambeno“ Beograd broj 00-30619/2 od 22. maja 2024. godine.
1.7. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nakon prijema izjašnjenja, upravniku stambene zajednice uputio dopis br. 07-00-484/2025-02 od 21.7.2025. godine, u kojem mu je ukazano da je podnositeljka pritužbe u pritužbi navela da na spoljnom stepeništu postoji strmina čiji je nagib tri puta veći od propisanog, te da ne postoji mogućnost da osobe sa invaliditetom koriste spoljno stepenište, kao i da je navela da u zgradi postoji izlaz u nivou površine zemlje ali da njegovo korišćenje stanarima nije dozvoljeno, te da je više puta molila upravnika zgrade da joj omogući korišćenje navedenog izlaza, radi odlaska kod lekara, ali da je upravnik to uvek odbijao. Zbog navedenog, Poverenik je predmetnim dopisom zatražio od upravnika stambene zajednice da svoje izjašnjenje dopuni tako što će: 1) precizirati iz kojih razloga se odlučio za ugradnju koso – pomične ravni na nagibu na spoljnom stepeništu kao vidu rešenja problema pristupačnosti za osobe sa invaliditetom, a nije, primera radi, zahtevao od Vojne ustanove … da „zaravna“ nagib, odnosno da preduzme radove radi dovođenja nagiba do zadovoljavajućeg stepena strmine; 2) precizirati da li tzv. „smećara“ kako je opisano u izjašnjenju, predstavlja ulaz u nivou površine zemlje, koji je podnositeljka pritužbe navela, i iz kojih razloga podnositeljki pritužbe nije dozvoljeno da koristi navedeni ulaz; 3) precizirati da li sa Vojnom ustanovom …, stambena zajednica ima ugovor o održavanju samo u vezi sa održavanjem liftova u zgradi, ili se održavanje odnosi i na druge poslove održavanja zgrade, budući da Poverenik nije mogao da zaključi iz navoda iz izjašnjenja o kakvom vidu održavanja zgrade je reč.
1.8. U dopuni izjašnjenja upravnika stambene zajednice navedeno je:
– „da se stambena zajednica nije odlučila za ugradnju koso pomične ravni“, da se koristi kosa ravan napravljena na spoljašnjem stepeništu i da je koriste „svi, stare osobe, majke sa decom i osobe sa invaliditetom, kao i da tehničke mogućnosti ne dozvoljavaju da se napravi rampa koja bi zadovoljavala uslove propisane Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama;
– da tzv. „smećara“ predstavlja prostoriju u kojoj su držani kontejneri za smeće, da su pristup toj prostoriji imali radnici JKP „Gradska čistoća“ prilikom odnošenja smeća, da je ta prostorija zatvorena pre više od 30 godina i da je tada data u zakup, kao i da to „nije bio ulaz u zgradu“;
– da sa Vojnom ustanovom … stambena zajednica ima zaključen ugovor o održavanju zgrade od 1994. godine, te da navedena vojna ustanova održava liftove, vodovod, kanalizaciju, hidrofor i sve radnje hitnih intervencija i navedenih aktivnosti;
1.9. U prilogu dopune izjašnjenja dostavljena je kopija ugovora o održavanju zgrade, zaključenog sa Vojnom ustanovom …
1.10. Podnositeljka pritužbe dostavila je dopunu pritužbe Povereniku elektronskim putem u kojem je, između ostalog navela da je upravnik zgrade u Viber grupi stanara 16.8.2025. godine, poslao uvredljivu poruku svim stanarima u kojoj je naveo da „nije nadležan za probleme pristupa zgradi osoba sa invaliditetom“, da skupštinu stanara čini nekolicina upravnikovih prijatelja, kao i da se stanari zgrade ne obaveštavaju ni o kakvim aktivnostima skupštine stanara. Dalje, podnositeljka pritužbe je još jednom napomenula da izlaz/ulaz u zgradu u nivou površine zemlje postoji, ali da je zaključan i da se izdaje za novac „pod raznim izgovorima“ da je taj novac potreban zgradi, iako se određeni deo novca, po drugom osnovu, takođe izdvaja za redovno i investiciono održavanje zgrade „preko Infostana“. Podnositeljka pritužbe je posebno napomenula da se bezbednost zgrade „lako rešava“, tako što bi se uveo ključ na tom ulazu, kao i kod glavnog ulaza. Na kraju, podnositeljka pritužbe je navela da se u više navrata obraćala upravniku stambene zajednice sa pitanjem na osnovu čega i kome je „taj izlaz izdat“, uz dostavljanje finansijskih izveštaja stambene zajednice, ali da joj upravnik nikada ni na jedno obraćanje nije odgovorio. Uz dopunu pritužbe, dostavljena je fotografija spoljnog ulaza u ravni površine zemlje, kopija Viber poruke upravnika stambene zajednice, kao i kopija računa JKP „Infostan“.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u fotografiju stambene zgrade u ul. … utvrđeno je da zgrada ima ulaz, odnosno izlaz iz grade u nivou površine zemlje, kao i da su vrata na ovom ulazu zaključana sa dva katanca.
2.2. Uvidom u kopiju zahteva podnositeljke pritužbe od 30.11.2024. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe navedenog datuma pismeno zahtevala od upravnika stambene zajednice da omogući nesmetan i bezbedan pristup zgradi osobama sa invaliditetom, kao i da je navela da se to može ostvariti postavljanjem adekvatne rampe, postavljanjem kose stepenišne platforme za osobe sa invaliditetom, ili oslobađanjem za besplatnu upotrebu već postojećeg ulaza/izlaza u nivou zemlje. Takođe, u zahtevu je podnositeljka pritužbe predložila da se, u slučaju izbora postavljanja rampe ili kose stepenišne platforme finansijska sredstva obezbede iz budžeta stambene zajednice, a da, ukoliko nema finansijskih sredstava, bude omogućeno besplatno korišćenje izlaza odnosno ulaza u u zgradu koji je u nivou zemlje.
2.3. Uvidom u elektronski dopis podnositeljke pritužbe od 28.11.2024. godine, utvrđeno je da je podnositeljka pritužbe prethodno podnela zahtev za omogućavanje nesmetanog pristupa zgradi sa osobe sa invaliditetom upravniku stambene zajednice i elktronskim putem.
2.4. Uvidom u fotografiju glavnog ulaza u zgradu, utvrđeno je da se neposredno ispred glavnog ulaza u zgradu nalaze dva stepenika kao i kosa ravan.
2.5. Uvidom u fotografije prostora neposredno ispred glavnog ulaza u zgradu, utvrđeno je da se do glavnog ulaza u zgradu dolazi preko stepeništa, pored kojeg se neposredno nalazi i kosa rampa.
2.6. Uvidom u elektronski dopis od 9.12.2024. godine, utvrđeno je da se upravnik stambene zajednice obratio Vojnoj ustanovi …, koju je obavestio da je stambena zajednica donela odluku da izvrši prilagođavanje spoljašnjeg stepeništa za potrebe osoba sa invaliditetom, da se na spoljašnjem stepeništu koje je dužine deset metara nalazi kosa ravan nagiba većeg od dozvoljenog, kao i da zbog tehničkih mogućnosti, stambena zajednica ne može da napravi kosu ravan sa propisanim nagibom od pet do osam stepeni. Dalje, utvrđeno je da je upravnik stambene zajednice pitao Vojnu ustanovu … da li ova ustanova može da pristupi realizaciji nabavke i ugradnje koso pomične rampe, kao i da li može da odredi stručnjake da budu tehnički nadzor u realizaciji navedenog prpjekta ukoliko se nađe drugi izvođač i da nakon toga preuzme ravan na održavanje.
2.7. Uvidom u elektronski dopis Vojne ustanove …, utvrđeno je da je ova ustanova uputila odgovor upravniku stambene zajednice 9.12.2024. godine, u kojem je navela da Vojna ustanova … nije u mogućnosti da izvede tražene radove usled nedostatka stručnog osoblja za održavanje takve vrste elektronskog sistema i tehničkog nadzora koji bi mogao da kontroliše radove ukoliko se angažuje drugi izvođač.
2.8. Uvidom u kopiju obaveštenja upravnika stambene zajednice od 24.2.2025. godine, utvrđeno je da su stanari stambene zajednice obavešteni da su prikupljene dve validne ponude za ugradnju koso pomične ravni na spoljašnjem stepeništu i to u iznosu od 1.769.550,00 dinara i 2.332.000,00 dinara, te da su stanari pozvani da zajednički razmotre ponude uz napomenu da bi se najjeftinija ponuda mogla finansirati iz budžeta stambene zajednice, ali da pri tom ne bi ostala finansijska sredstva ni za jednu drugu namenu u toku tekuće godine.
2.9. Uvidom u kopiju ugovora zaključenog između stambene zajednice i Vojne ustanove …, utvrđeno je da je predmetni ugovor zaključen 1994. godine, kao i da se na osnovu ugovora, Vojna ustanova … obavezala da na stambenoj zgradi vrši redovno održavanje a prema usvojenoj ponudi.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopune pritužbe, izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatim konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom , čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Član 2. stav 1. tačka 3. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
3.5. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (član 5 f).
3.6. Takođe, Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih. Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uključi organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
3.7. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu 2. stav 1. tačka. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 26. ovog zakona propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
3.8. Zakonom o planiranju i izgradnji[5] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. stav 2. propisao je da se stambene i stambeno-poslovne zgrade sa deset i više stanova moraju projektovati i graditi tako da se svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad. Dalje je odredbama člana 135. stav 10 ovog zakona propisano da se, u slučaju izvođenja radova na uklanjanju prepreka za osobe sa invaliditetom, deci i starim osobama, ne dostavlja overena saglasnost suvlasnika, odnosno vlasnika posebnih delova zgrade, već se kao dokaz dostavlja odluka stambene zajednice u skladu sa propisom kojim se uređuje stanovanje i održavanje zgrada.
3.9. Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada[6] propisano je da su zajednički delovi zgrade delovi koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade i da nad njima vlasnici posebnih delova imaju pravo zajedničke nedeljive svojine u skladu sa zakonom kojim se uređuju svojinsko-pravni odnosi (član 8). Dalje je propisano da stambena zajednica ima upravnika kojeg bira skupština stambene zajednice iz redova članova skupštine stambene zajednice (član 49). Upravnik, između ostalog, zastupa i predstavlja stambenu zajednicu i izvršava odluke stambene zajednice (član 40). Članovi skupštine stambene zajednice su svi vlasnici posebnih delova (član 41) i skupština stambene zajednice, između ostalog, donosi odluku o preduzimanju radova na zajedničkim delovima zgrade (član 42. stav 1 tačka 8)). Skupština stambene zajednice donosi odluke običnom većinom glasova prisutnih članova koji imaju pravo glasa po određenom pitanju, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano, dok o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku i kreditnim zaduživanju stambene zajednice skupština stambene zajednice odlučuje većinom koju čine 2/3 ukupnog broja glasova.
3.10. Odredbom člana 3. stav 1. tačka 7. Pravilnika o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[7] propisano je da pristupačnost predstavlja rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike ili godine starosti, osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak ili rad. Takođe, odredbama člana 1. stav 2. ovog pravilnika propisano je da se pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, odnosi na zgrade javne i poslovne namene, objekte za javnu upotrebu (ulice, trgovi, parkovi i sl.), kao i na stambene i stambeno poslovne zgrade sa deset i više stanova.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.11. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je razmotriti da li je podnositeljka pritužbe stavljena u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva u pogledu pristupačnosti stambene zgrade u ul. …
3.12. S tim u vezi, Poverenik najpre konstatuje da među stranama nije sporno da je podnositeljka pritužbe osoba sa invaliditetom koja ima utvrđeno telesno oštećenje u visini od 100% i koja se kreće uz pomoć ortopedskog pomagala; da stanuje u stambenoj zgradi u ul. …, da glavni ulaz u zgradu nije pristupačan za osobe sa invaliditetom budući da stepenište ispred glavnog ulaza ima kosu rampu koja je pod nagibom većim od dozvoljenog; da stambena zgrada ima vrata odnosno drugi ulaz u zgradu koji je u nivou zemlje i koji nema stepenište koje za podnositeljku priitužbe predstavljaju prepreku da samostalno uđe u zgradu. Sa druge strane među stranama je sporno da li je stambena zajednica preduzela sve radnje iz svoje nadležnosti kako bi se omogućio nesmetan pristup zgradi podnositeljki pritužbe kao osobi sa invaliditetom koja za kretanje koristi pomagalo.
3.13. S tim u vezi, podnositeljka pritužbe je u pritužbi i dopuni pritužbe navela da zgrada poseduje sporedni ulaz u nivou površine zemlje koji može da se koristi radi ulaza i izlaza u zgradu, da bezbednost može da se ostvari ugradnjom brave na vratima ovog ulaza uz dodelu ključeva svim stanarima, dok upravnik stambene zajednice u izjašnjenju i dopuni izjašnjenja navodi da se ovaj ulaz u zgradu, sa zajedničkim prostorom izdaje u zakup, kao i da je prethodno korišćen za odvoz smeća iz zgrade (pre više od trideset godina), te da ne može biti korišćen „iz higijenskih razloga“.
3.14. Uzimajući u obzir dostavljene dokaze u vidu fotografija, Poverenik je konstatovao da je sporedni ulaz u stambenu zgradu u ul. …, u nivou površine zemlje, te da na ovom ulazu ne postoji stepenište koje bi za podnositeljku pritužbe predstavljalo prepreku da se samostalno kreće, odnosno da kao osoba sa invaliditetom koja za kretanje koristi pomagala samostalno pristupi zgradi u kojoj stanuje. Poverenik dalje konstatuje da je podnositeljka pritužbe istakla da je ovaj ulaz koristila prethodno, a što upravnik stambene zajednice nije osporio.
3.15. Poverenik dalje konstatuje da je nesporno da stambena zgrada u ul. … poseduje više od deset spratova te da na osnovu važećih propisa mora biti pristupačna osobama sa invaliditetom. Imajući u vidu zakonsku obavezu Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije mogao uvažiti navode upravnika stambene zajednice da se sporedni ulaz ne može koristiti za ulaz i izlaz iz zgrade zbog „higijenskih razloga“, te da je ovaj prostor izdat u zakup.
3.16. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom jer omogućava aktivno učešće u svim oblastima života na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti naglašava da poštovanje ličnosti i dostojanstva osobe sa invaliditetom zahteva obezbeđivanje uslova za samostalnost osobe sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Neophodno je naglasiti da se nepristupačnošću objekata, osobe sa invaliditetom dovode u situaciju u kojoj im je onemogućeno ili otežano ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, koja su dostupna svim drugim građanima i građankama.
3.17. U redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2024. godinu[8] navedeno je da je tokom 2024. godine Povereniku upućen veći broj pritužbi zbog nepristupačnosti različitih objekata. U izveštaju je ukazano da pristupačnost, kako arhitektonska tako i informaciona i komunikaciona jedan je od osnovnih preduslova za ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života. Poverenik više godina ukazuje na neophodnost intenziviranja rada na primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima sa ciljem omogućavanja nesmetanog pristupa javnim objektima i površinama, javnom prevozu, informacijama, komunikacijama i uslugama za sve građane.
3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Ustav Republike Srbije, međunarodni ugovori i zakonski okvir u ovoj oblasti nesumnjivo nameću dužnost nadležnim organima da preduzmu sve potrebne mere radi obezbeđivanja pristupačnosti objekata i površina, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. S tim u vezi odredbama člana 5. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se zgrade javne i poslovne namene moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.19. Imajući u vidu antidiskriminacione propise, kao i propise koji se odnose na stambene objekte, nakon sprovedenog postupka i uvida u dostavljene dokaze, Poverenik je doneo mišljenje da stambena zajednica u ul. …, povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
4. MIŠLjENjE
U postupku po pritužbi koju je podnela AA, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, utvrđeno je da stambena zajednica u ul. …, kao i upravnik ove stambene zajednice, nisu preduzeli sve radnje iz svoje nadležnosti, kako bi se podnositeljki pritužbe kao osobi sa invaliditetom omogućio nesmetan pristup zgradi, te da su na taj način povredili odredbe člana 6. a u vezi člana 26. Zakona o zabrani diskriminacije.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje stambenoj zajednici i upravniku:
5.1. Da preduzme sve radnje iz svoje nadležnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnog ulaza u stambenu zgradu u ul. … bilo izgradnjom koso pomične ravni na glavnom ulazu ili na drugi zakonom propisan način, bilo činjenjem dostupnim ulaza koji je ranije koristila podnositeljka pritužbe, a koji je u ravni sa površinom zemlje, ali koji trenutno nije u funkciji.
Potrebno je da Stambena zajednica u ul. …, odnosno upravnik obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Stambena zajednica u ul. … ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021
[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21
[4] Ustav Republike Srbije, član 21.
[5] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 , 145/14 i 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20, 52/21 i 62/23
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 104/16 i 9/20 – dr. zakon
[7] „Službeni glasnik RS“, broj 22/15
[8] Dostupno na linku: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
513-25 Diskriminacija po osnovu invaliditeta 
