br. 07-00-41/2025-02  datum: 9.4.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe Udruženja AA koja je izjavljena protiv BB,  zbog izjave na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije 23.1.2025. godine. U pritužbi je navedeno da je izjavom: „Kako je moguće da imamo emisiju na ciganskom jeziku u 19 časova“ naglasivši da ne želi da mu iko zameri zbog onoga što će reći, diskriminisao pripadnike romske nacionalne manjine. Dalje su naveli da ova izjava omalovažava i ponižava značaj romskog jezika i implicira da emitovanje programa na romskom jeziku nije prihvatljivo u Republici Srbiji čime se šalje poruka da pripadnici romske zajednice ne zaslužuju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku i da je emitovanje programa na romskom jeziku u udarnom terminu „problematično“ što dodatno produbljuje postojeće stereotipe prema romskoj zajednici i doprinosi atmosferi isključivanja i netolerancije. Ukazali su da upotreba termina „ciganski jezik“ u ovom kontekstu dodatno pojačava uvredljivost izjave jer se ovaj termin godinama koristi u pežorativnom smislu i ima duboko ukorenjene negativne konotacije. U izjašnjenju na pritužbu BB je, između ostalog, naveo da je na ovoj sednici kritikovao REM i način na koji se bira novi sastav REM-a, da je pežorativno ponovio „ciganska emisija“ koju je naveo jedan od učesnika sednice, te da izrečeno nije bilo protiv romske emisije. Dalje je naveo da je u raspravi koja je bila katastrofalna od stane opozicionih članova i poslanika Narodne skupštine, dobio reč posle nekoliko sati rasprave i da je tom prilikom kritikovao raniji REM koji je skinuo emisiju za decu Radio Beograda prvog programa u 19:30 časova, i da je pitao: Zašto je skinuta dečija emisija u 19:30 časova i ubačena emisija romska u tom terminu“, pri čemu je naglasio da je ona mogla da ide posle 20 časova te da je iz toga jasno da nema ništa protiv romske emisije. Takođe je naveo da je u okviru ove diskusije učesnik sednice, podržavajući njegovu diskusiju naglasio reč „ciganska emisija“ što je on ponovio. Istakao je da je veliki prijatelj romskog naroda i da je na sednici bio izazvan raspravom koja se vodila i dobacivanjem drugih koji su upotrebili reč “ciganski jezik“ a da mu nije bila namera da uvredi Rome, niti romski jezik, niti da im uskrati pravo da budu informisani na svom jeziku, o čemu svedoči i činjenica da je dobitnik Nagrade za životno delo i za javnu upotrebu romskog jezika u kreativnoj i filmskoj emisiji, koju je dobio od Udruženja romskih književnika i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji, na manifestaciji obeležavanja romskog jezika. Uvidom u snikam sednice Odbora za kulturu i informisanje, utvrđeno je da je BB izjavio „Da ne govorim da mi imamo u emisijama u 19 časova, nemoj da mi zamere, u 19 časova je emisija na ciganskom jeziku. Da li je to moguće. To je moj stav…“. Poverenik najpre koristi priliku da ukaže da u postupku za zaštitu od diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da diskriminacija može biti izvršena i bez namere da se određeno lice ili grupa lica diskriminiše, što je slučaj u ovom predmetu. Povodom navoda da je BB ponovio tuđe navode „ciganska emisija“, Poverenik konstatuje da u skladu sa zakonom ne može da vodi postupak po službenoj dužnosti već po podnetoj pritužbi, zbog čega su razmatrani samo navodi iz pritužbe koja je podneta protiv BB, a ne i drugih lica. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je razmatrao konkretnu izjavu, te iako je nagrada za životno delo i za javnu upotrebu romskog jezika u kreativnoj i filmskoj emisiji izuzetno pohvalna i važna, ona prilikom analize izrečenog nije uzeta u obzir sem u smislu da ukazuje na odnos BB prema romskoj nacionalnoj manjini.   Prilikom analize predmeta pritužbe, odnosno izjave koja je bila povod za podnošenje pritužbe, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog postoji i radi zaštite prava i ugleda, drugih kako to propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskrimianije. Poverenik je ukazao da je korišćenje termina „Cigani„ „ciganski“ neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome, vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica etničke zajednice i produbljuje predrasude i stereotipre prema Romima. Javne ličnosti, u skladu sa domaćom i međunarodnom sudskom praksom imaju posebnu odgovornost za javno izgovorenu reč jer njihove izjave mogu da utiču na veći broj ljudi zbog čega je važno da svojim izjavama dodatno ne podstiču predrasude i stereotipe i ne stvaraju ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike bilo koje grupe lica. Nakon sprovedenog postupka, Povernik je  dao mišljenje da je izjavom datom na sedici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbij, BB povredio odredbe člana 12. stav 1. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio BB da uputi izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske populacije, na prvoj narednoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj bude učestvovao ili kako je navelo Udruženje romskih književnika, zato što u servisnoj zoni emitovanja radijskog programa pokriva teritorije opština i gradova gde je naveća koncetracija Roma, koji ovaj radio slušaju 24 časa dnevno, kao i da ubuduće vodi računa i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, koja je podneta protiv U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je …2025. godine, na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, koja je održana povodom izbora članova REM-a, BB izjavio: „Kako je moguće da imamo emisiju na ciganskom jeziku u 19 časova.“ Pre nego što je izjavio ovu izjavu BB je naglasio da ne želi da mu iko zameri zbog onoga što će reći, čime je jasno pokazao svest o neprimerenosti svojih reči;
• da ova izjava omalovažava i ponižava značaj romskog jezika i implicira da emitovanje programa na ovom jeziku nije prihvatljivo u Republici Srbiji. Na taj način, direktno se šalje poruka da pripadnici romske zajednice ne zaslužuju pravo na informisanje na svom maternjem jeziku;
• da je Romski jezik priznat kao jedan od jezika nacionalnih manjina, a njegovo korišćenje u medijima je garantovano domaćim i međunarodnim standardima ljudskih prava. Sugestija da je emitovanje programa na romskom jeziku u udarnom terminu „problematično“ dodatno produbljuje postojeće stereotipe prema romskoj zajednici i doprinosi atmosferi isključivanja i netolerancije;
• da je upotreba termina „ciganski jezik“ u ovom kontekstu dodatno pojačava uvredljivost izjave jer se ovaj termin godinama koristi u pežorativnom smislu i ima duboko ukorenjene negativne konotacije;
• da posebno zabrinjava činjenica da niko od prisutnih nije reagovao na izjavu BB, niti ga je opomenuo ili pokušao da ga spreči u iznošenju ovakvog stava. Naprotiv, prema video snimku, neki od prisutnih su se blago osmehivali i međusobno razmenjivali reakcije, čime su dodatno relativizovali težinu ovakvih reči.
  • Uz pritužbu je dostavljen video snikam navedene sednice.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1] i članom 25. Poslovnia o radu Poverenika[2] dostavio pritužbu na izjašnjenje BB.
  • U izjašnjenju na pritužbu, BB je, između ostalog, naveo:
• da je na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije …2025. godine, na kojoj je prisustvovao kao predlagač Udruženja scenskh umetnika, stručnjaka i saradnika Srbije u saradnji sa Udruženjem muzičkih umetnika Srbije i Vojvodine, gde su predlagači za novog člana REM-a, u raspravi koja je bila katastrofalna od stane opozicionih članova i poslanika Narodne skupštine, dobio reč posle nekoliko sati čudne rasprave;
• da je tom prilikom kritikovao raniji REM i način na koji se bira novi sastav REM-a, između ostalog, kritika se odnosila na raniji REM koji je skinuo emisiju za decu Radio Beograda prvog programa u 19:30 časova, kada je pitao: Zašto je skinuta dečija emisija u 19:30 časova i ubačena emisija romska u tom terminu“, a kako je naglasio ona je mogla da ide posle 20 časova i da nije protiv romske emisije. Napominje da je u okviru ove diskusije učesnik sednice, podržavajući njegovu diskusiju naglasio reč „ciganska emisija“ i on je pežorativno ponovio;
• da je razočaran postupkom udruženja koje je tražilo njegovu odgovornost ne znajući za njegovo delovanje u kulturi preko 50 godina;

da je uspešnu saradnju imao u mnogim zvaničnim manifestacijama u kojima su učestvovali  mnogi muzički umetnici,koji su dobijali značajne nagrad iz oblasti kulture i umetnosti na kojima je bio u žiriju, od Vukove nagrade, Zlatne značke, Zlatnog beočuga i mnogo drugih nagrada koje su zaslužni stvaraoci romske nacionalnosti dobijali;

• da je on veliki prijatelj romskog naroda i da je na sednici 23.1.2025. godine bio izazvan raspravom koja se vodila i dobacivanjem drugih koji su upotrebili reč“ciganski jezik“ i da mu nije bila namera da uvredi Rome, niti romski jezik, niti da im uskraćuje pravo da budu informisani na romskom jeziku;
• da u prilogu navedenom posebno ističe da je dobitnik Nagrade za životno delo i za javnu upotrebu romskog jezika u kreativnoj i filmskoj emisiji, koju je dobio od Udruženja romskih književnika i Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji, na manifestaciji obeležavanja romskog jezika.

• Povereniku je tokom postupka, Udruženje VV dostavilo podnesak u kome je navelo da je BB uputio izvinjenje što je na Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije…2025. godine koristio termin „Ciganin“ i „Ciganski jezik“ , umesto „Rom i „Romski jezik“. Dalje su naveli da podnosilac pritužbe širi paternalizam, kao da je romska zajednica u Srbiji nezrela i nesposobna da se sama razvija i izbori za svoja građanska i manjinska prava, jer bi Nacionalni savet romske nacionalne manjine prvi reagovao i uputio pritužbu, ukoliko je romska zajednica i drugi pripadnici NVO sektora shvatili izjavu BB uvredljivom. Naprotiv, Nacionalni savet romske nacionalne manjine i Udruženje VV dodelili su na centralnoj proslavi obeležavanja „Međunarodnog dana romskog jezika, gospodinu BB nagradu za životno delo iz oblasti unapređenja romske kulture i zalaganja za javnu upotrebu romskog jezika u kreativnoj i filmskoj industriji. Navedeno je i da se gospodin BB zalagao da se romskim medijima civilnog sektora umanji mesečna naknada za plaćanje emitovanja autorskih i srodnih prava SOKOJ i OFPSA za 75% u odnosu na komercijalne medije, kao i da će 2025. godine biti direktor „Sedmog međunarodnog festivala romske proze, poezije, aforizama i satire.“ S obzirom na navedeno, preložili su da Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donese odluku kojom se nalaže BB da se javno izvini romskoj zajednici preko sredstava javnog informisanja i to radia „Rom“, O. zato što u servisnoj zoni emitovanja radijskog programa pokriva teritorije opština i gradova gde je naveća koncetracija Roma, koji ovaj radio slušaju 24 časa dnevno.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u video snimak sednice od …2025, utvrđeno je da nakon davanja reči od strane predsednice Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, BB izjavio: „Prvo da pozdravim seminar koji održavamo, a ne skup koji je zakazan..Ja stvarno ne mogu da verujem da je ovaj odbor, odnosno skupštinsko telo pozvao kandidate i predlagače da ih zabavlja. Više je bilo političkih tema nego tema šta oni treba da rade i u čemu treba da se bore. Ovde ne treba da bude u REM-u nikakva politika, nikakve partijske organizacije, nikakvi drugi akti, nego profesionalnost, da ono za šta su izabrani da štite na pravičan način. To je jedini način da oni to rade, a REM dosada nije opravdao, pre svega ni radio televizijama, ni muzičkim, ni ostalim emisijama a da ne govorim o informativnom delu šta se događa, da ne govorim da mi imamo u emisijama u 19 časova, nemoj da mi zamere, u 19 časova je emisija na ciganskom jeziku. Da li je to moguće? To je moj stav, pre svega koji se bavim kulturom 50 godina, koji sam dva mandata bio poslanik Skupštine Srbije..“Mi predlagači smo očekivali da će danas biti priča sa kandidatima koji su jasno na samom početku predstavili sebe, a posle u diskusijama je bilo katastrofalno..“ Ja pripadam sebi, meni je partija u prolazu, a profesionalnost treba da bude ta isključivo za koje ljude biramo po svojim stavovima, a ovde vidim ima kandidata koji to zaslužuju i koji će to opravdati. I ja se samo zahvaljujem pre svega kandidatima što su izdržali ovo toliko časova i sve da nas slušaju, a ne znam šta da slušaju.“ Ovde samo treba da se ogradi od politike, da profesija pobeđuje u svim kategorijama. Hvala Vam što ste me saslušali, izvinjavam se što smo vas slušali beznačajno.“

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
• Ustav Republike Srbije^[4] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih^[5]. Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[6], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ali da se ta sloboda, između ostalog može podvrgnuti ograničenjima radi zaštite ugleda ili prava drugih.

3.4. Prema odredbama Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava,^[7] a strane ugovornice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.^[8]

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polni karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba  člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje,  ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[9] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.
• Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine^[10], propisano je da se utvrđene mere iz ove Strategije prevashodno odnose na suzbijanje ukorenjene nejednakosti sa kojom se suočavaju Romi i Romkinje u društvu i pored određenog napretka koji je do sada postignut prethodnim Strategijama. Takođe, kao opšti cilj Strategije, definisano je unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva. Kao jedan od posebnih ciljeva Strategije u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja naveden je i  cilj smanjenja nivoa diskrminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini, dok je kao mera za ostvarenje ovog cilja definisana kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegovu punu primenu u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma.

Analiza navoda  pritužbe, izjanjenja i dokaza  sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li izjava BB, na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, predstavlja povredu dostojansta lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva – pripadnost romskoj nacionalnoj manjini.

3.9. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nesporno je da je BB,  prilikom izlaganja na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, kada je govorio o izboru novog sastava REM-a i kritikama o radu ovog medijskog tela, između ostalog, izjavio: „…Da ne govorim da mi imamo u emisijama u 19, časova, nemoj da mi zamere, u 19 časova je emisija na ciganskom jeziku. Da li je to moguće. To je moj stav…“.

3.10. Poverenik je imao je u vidu i činjenicu da je povodom izjave BB, reagovalo i Udruženje VV, navodeći da je BB uputio izvinjenje što je na Odboru za kulturu i informisnje Narodne skupštine Republike Srbije, koristio termin, „cigani i „Ciganski jezik“, kao i da je gospodin BB od 2022. godine uložio sve napore o javnoj upotrebi romskog jezika u javnim sredstvima informisanja.  S tim u vezi, Poverenik ističe da, iako u postupcima za zaštitu od diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno da diskriminacija može biti izvršena i bez namere da se određeno lice ili grupa lica diskriminiše, u konkretnom slučaju, ovim se i potvrđuje da BB nije imao nameru da uznemiri i ponizi pripadnike ove nacionalne manjine. Međutim, bez obzira na to ova izjava je izazvala uznemirenje i ponižavajuće postupanje kod pripadnika ove nacionalne manjine zbog čega je i podneta pritužba Povereniku. Poverenik ukazuje i da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da pritužbu može da podnese svako lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, kao i organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, a u ime grupe lica čije je pravo povređeno.

3.11. Povodom navoda da je BB ponovio tuđe navode „ciganska emisija“, Poverenik konstatuje da u skladu sa zakonom ne može da vodi postupak po službenoj dužnosti već po podnetoj pritužbi, zbog čega su razmatrani samo navodi iz pritužbe koja je podneta protiv BB, a ne i drugih lica. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je razmatrao konkretnu izjavu, te iako je nagrada za životno delo i za javnu upotrebu romskog jezika u kreativnoj i filmskoj emisiji izuzetno pohvalna i važna, ona prilikom analize izrečenog nije uzeta u obzir sem u smislu, kao što je navedeno, da ukazuje na odnos BB prema romskoj nacionalnoj manjini.

3.12. Prilikom analize predmeta pritužbe, odnosno izjave koja je bila povod za podnošenje pritužbe, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog postoji i radi zaštite prava i ugleda, drugih kako to propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskrimianije. S tim u vezi, odredbom člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Naziv Rom/Romkinja koristi se od Prvog svetskog kongresa Roma, održanog 8. aprila 1971. godine, na kome je usvojen i međunarodno priznat termin Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da, imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine. Republika Srbija donela je Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine^[11] u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i  izložena je  otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji. Takođe, u Strategiji u delu 4.1. Pregled i analiza postojećeg stanja – horizontalne (sveprožimajuće) teme se navodi: „ehumanizacija i svođenje osoba i grupa na „cigane” ključni su elementi ciganizma. „Cigani” ne postoje. Ovaj konstrukt ima izuzetno negativnu konotaciju i prilepljuje se kao etiketa određenim osobama i zajednicama, a najčešće žrtve ovog konstrukta su Romi i Romkinje, iako ne i jedine. „Cigani” u tom konstruktu se smatraju ljudima niže klase i da stoga nemaju moralno pravo na ljudska prava. Takva dehumanizacija nije bazirana na zabludama ili neznanju već legitimiše veštački i izmišljeni konstrukt koji opravdava uvredljivo, pa i nasilno ponašanje većine prema „ciganima”. Vrlo često, umesto da se govori o problemima sa kojima se suočavaju Romi, govori se o „problemima sa ciganima” zbog njihovog navodnog „ciganskog” identiteta (karaktera) i načina života. „Cigani” u konstruktu rasista su, između ostalog, prljavi, nepošteni, neodgovorni, nesposobni i na druge načine loši i nepoželjni ljudi. Naravno, Romi to nisu i nemaju nikakve realne veze sa takvim konstruktom. Predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije u vezi sa Romima i Romkinjama su široko rasprostranjeni u društvu i posebno su naglašeni u vreme kriza.“ ^[12] 

U istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“^[13] svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“^[14], analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%). Takođe, rezultati Istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta ukazuju da je najveći stepen etničke distance prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a svega 28,5% ispitanika bi ih prihvatilo za supružnika.

3.13. Poverenik ukazuje da je korišćenje termina „Cigani„ „ciganski“ društveno neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome, vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica jedne etničke zajednice i produbljuje predrasude i stereotipre prema Romima, koji su jedna od najmarginilizovanijih društvenih grupa. Činjenica da je u pitanju izjava BB, povlači i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama ne stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje za pripadnike romske nacionalne manjine kojima se podržavaju i podstiču stereotipi i predrasude prema ovoj etničkoj zajednici.

3.14. Imajući u vidu sve navedeno Poverenik je doneo mišljenje da su izjavom „…Da ne govorim da mi imamo u emisijama u 19, časova, nemoj da mi zamere, u 19 časova je emisija na ciganskom jeziku. Da li je to moguće. To je moj stav…“ koja je data na sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije, ..2025. godine, povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije zbog čega je BB data preporuka mera da uputi izvinjenje pripadnicima romske nacionalne manjine na prvoj narednoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj bude učestvovao ili kako je navelo Udruženje VV na radiu „Rom“, O. zato što u servisnoj zoni emitovanja radijskog programa pokriva teritorije opština i gradova gde je naveća koncetracija Roma, koji ovaj radio slušaju 24 časa dnevno, kao i da ubuduće vodi računa i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

4. MIŠLjENjE

Izjavom datom na sedici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije ..2025. godine, BB je povredio odredbe člana 12. stav 1. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

5.1. Da uputi izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske populacije, na prvoj narednoj sednici Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije na kojoj bude učestvovao ili kako je navelo Udruženje VV na radiu „Rom“, O.

5.2. Da ubuduće vodi računa i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeniglasnik RS“, br. 78/24

[3] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21)

[5] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06), član 46.

[6] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[7] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori“, br. 6/98), član 1.

[8] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori“, br. 6/98), član 3. st. 1.

[9] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ“, br. 11/02, „Službeni list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US i 4718), član 3.

[10] „Službeni glasnik RS“, br. 23/22

[11] „Službeni glasnik RS“, broj 23/22, strana 20. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://minljmpdd.gov.rs/wp-content/uploads/2024/04/2-Revidirana-strategija-za-socijalo-ukljucvanje-Roma-i-Romkinja2022-2030.pdf

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 23/22

[13] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[14] Dostupno na : https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

47-25 Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti