437-22 Inicijativa za stavljanje van snage Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda

08. Jul 2022.

br. 07-00-272/2022-02 datum: 8.7.2022

 

ADVOKATSKA KOMORA BEOGRADA

Momčilo M. Bulatović, advokat

11000 Beograd

Dečanska 13

 

Predmet:  Inicijativa za stavljanje van snage Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda, del. br. 4235/2022 od 7. juna 2022. godine

 

 

Poštovani gospodine Bulatoviću,

 

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratila se Advokatska komora Srbije navodeći da je  Upravni odbor Advokatske komore Beograda dodneo Odluku br. 4235/2022 od 7. juna 2022. godine, kojom je uveden dodatni kriterijum za upis u Imenik advokata te Komore. Pored ostalog navedeno je da je odredbom člana 65. Zakona o advokaturi[1], advokatskim komorama u sastavu Advokatske komore Srbije povereno vršenje javnih ovlašćenja u prvom stepenu među kojima je i javno ovlašćenje: odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera. Advokatska komora Srbije ukazuje da je navedenom odlukom Upravni odbor Advokatske komore Beograda bez ikakvog pravnog osnova uveo dodatni uslov za upis u imenik advokata te Komore, mimo uslova propisanih članom 6. stav 1. Zakona o advokaturi. Dalje se navodi da  se odlukom Upravog odbora Advokatske komore Beograda sprovodi posredna diskriminacija kandidata za upis u imenik advokata koji su advokatski ispit položili pred Komisijom za advokatski ispit Advokatske komore Srbije i drugih advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije. Smatraju da je na ovaj način Advokatska komora Beograda povredila odredbe čl. 5, 7, 8 i člana 13. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije[2].

 

S tim u vezi Poverenik je sa aspekta svoje nadležnosti analizirao Odluku del. br. 4235/2022 koju je Advokatska komora Beograda donela 7. juna 2022. godine (u daljem tekstu: Odluka).

 

Uvidom u Odluku utvrdio da je Upravni odbor Advokatske komore Beograda na 13. sednici održanoj dana 7. juna 2022. godine, na osnovu člana 23. Statuta Advokatske komore Beograda doneo Odluku koja glasi: „UVODI SE obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda.“

 

Poverenik najpre ukazuje da je Ustavom Republike Srbije[3] utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (član 21. st. 1 i 3.); da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima; da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava; da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje (član 18.); da svako ima pravo na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta (član 60. st. 2. i 3.); da pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom (član 67. stav 2.); da svi imaju jednak pravni položaj na tržištu, da su zabranjeni  akti kojima se suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog  ili dominantnog položaja član 84. st. 1 i 2.);  da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, kao i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom (član 97. tač. 2, 6. i 17.); da se u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza građana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad, zakonom može poveriti obavljanje određenih poslova iz nadležnosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, da se pojedina javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, da se javna ovlašćenja mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima (član 137. st. 1. do 3.).

Članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđeno je da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 1. Protokola broj 12 uz ovu konvenciju, utvrđeno je da će se svako pravo koje zakon predviđa ostvariti bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao npr. polu, rasi, boji kože, jeziku, veroispovesti, političkom i drugom uverenju, nacionalnom ili društvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom, imovini, rođenju ili drugom statusu, a da javne vlasti neće ni prema kome vršiti diskriminaciju po pomenutim osnovima.

 

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[4], kojim je regulisana opšta zabrana diskriminacije, i to tako što je propisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti. Prema odredbi člana 2. stav 1. tačka 1. ovog zakona diskriminacija je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.

 

Zakonom o zabrani diskriminacije definisani su posebni slučajevi diskriminacije. Odredbom člana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Takođe, odrebom člana 8. ovog zakona propisano je da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da je diskriminacija zabranjena u oblasti rada, odnosno narušavanja jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanja pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti.

 

Zakonom o advokaturi uređena je advokatska služba, uslovi za bavljenje advokaturom i oblici rada advokata, prava, obaveze i odgovornosti advokata i advokatskih pripravnika i organizacija i rad advokatskih komora. Odredbom člana 2. ovog zakona propisano je da je advokatura nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, te da se samostalnost i nezavisnost advokature ostvaruje pored ostalog, organizovanjem advokata u Advokatsku komoru Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, kao samostalne i nezavisne organizacije advokata, donošenjem opštih akata od strane advokatskih komora, odlučivanjem o prijemu u advokaturu i o prestanku prava na bavljenje advokaturom (član 2. stav 1. i stav 2. tač. 3) do 5)). Prema članu 4. tač. 2), 3) i 10), Zakona, “advokat” je lice koje je upisano u imenik advokata, položilo advokatsku zakletvu i bavi se advokaturom, “kandidat” je lice koje je podnelo zahtev za upis u imenik advokata, sve dok nije upisano u imenik advokata i položilo advokatsku zakletvu, “imenik advokata” je imenik advokata državljana Republike Srbije.

 

Prema odredbama člana 5. Zakona, pravo na bavljenje advokaturom stiče se donošenjem odluke o upisu u imenik advokata i polaganjem advokatske zakletve, a postupak za ostvarivanje prava na bavljenje advokaturom pokreće se zahtevom kandidata za upis u imenik advokata podnetim advokatskoj komori na čijem području će biti sedište advokatske kancelarije kandidata.

 

Odredbom člana 6. Zakona o advokaturi propisani su uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, i to:

 

1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

 

2) položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

 

3) državljanstvo Republike Srbije;

 

4) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

 

5) nepostojanje radnog odnosa;

 

6) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

 

7) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

 

8) dostojnost za bavljenje advokaturom;

 

9) obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom Advokatske komore Srbije;

 

10) protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu Advokatske komore Srbije, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

 

Smatra se da nije dostojan poverenja za bavljenje advokaturom kandidat iz čijeg se života i rada, u skladu sa opšteprihvaćenim moralnim normama i kodeksom, može zaključiti da se neće savesno baviti advokaturom i čuvati njen ugled.

 

Ispunjenost uslova za upis u imenik advokata iz stava 1. tač. 6) i 8) ovog člana advokatska komora ceni po slobodnoj oceni.

 

Kandidat koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, ne polaže advokatski ispit.

 

Odredbom člana 8. stav 2. istog zakona propisano je da ako kandidat ispunjava uslove iz člana 6. stav 1. ovog zakona, advokatska komora donosi odluku o upisu u imenik advokata.

 

Odredbom člana 13. stav 1. propisano je da advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, upisuje se u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

 

Dalje, odredbom člana 63. stav 1. ovog zakona propisano je da su Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu samostalne i nezavisne profesionalne organizacije advokata, osnovane u skladu sa zakonom i Statutom Advokatske komore Srbije, koje su nadležne za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa, u skladu sa ovim zakonom i svojim statutom.

 

Prema članu 65. stav 1. tač. 1), i 9) Zakona, Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu, pored ostalih imaju sledeća javna ovlašćenja – odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera (tačka 1)), vođenje imenika iz tačke 1. ovog stava (tačka 9)), s tim što prema članu 65. st. 2. i 3. Zakona, Advokatska komora Srbije kao drugostepeni organ vrši javno ovlašćenje iz stava 1. tač. 1) i 9), dok advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije u prvom stepenu vrše javna ovlašćenja iz stava 1. tač. 1) i 9).

 

Dalje Poverenik ukazuje i na odredbe člana 73. Statuta advokatske komore Beograda[5] koja propisuje identične uslove za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako Zakonom o advokaturi nije drugačije određeno, i to:

 

  1. diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;

 

  1. položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji;

 

  1. državljanstvo Republike Srbije;

 

  1. opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost;

 

  1. nepostojanje radnog odnosa;

 

  1. neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom;

 

  1. nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika, direktora ili predsednika upravnog odbora u pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, stečajnog upravnika, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije;

 

  1. dostojnost za bavljenje advokaturom;

 

  1. obezbeđen radni prostor pogodan za bavljenje advokaturom i ispunjenost tehničkih uslova, u skladu sa aktom AKS;

 

  1. protek najmanje tri godine od donošenja konačne odluke o odbijanju zahteva za upis u imenik advokata bilo koje od advokatskih komora u sastavu AKS, ako je kandidat prethodno podnosio zahtev koji je odbijen.

 

Dalje, Pravilnik o advokatskom ispitu u članu 4. stav 1. propisuje da se ispit polaže pred Komisijom advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije na čijoj teritoriji nadležnosti kandidat ima prebivalište, ili  pred Komisijom Advokatske komore Srbije.

 

Poverenik konstatuje da iz navedenih odredaba sledi da se advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, koja se bavi pružanjem pravne pomoći fizičkim i pravnim licima, može obavljati samo ukoliko je lice član Advokatske komore Srbije i advokatske komore u njenom sastavu. Ove komore su po svojoj pravnoj prirodi obavezna samostalna i nezavisna udruženja advokata nadležna za vršenje javnih ovlašćenja i obavljanje poslova od opšteg interesa u skladu sa zakonom i njihovim statutom, koje odlučuju o prijemu u advokaturu na osnovu poverenog javnog ovlašćenja.

 

Takođe, sledi da  su zakonske pretpostavke za sticanje prava na upis u imenik advokata taksativno nabrojane Zakonom i postavljene kao uslovi koje lice koje zahteva upis  mora da ispuni, što znači da svi kandidati koji podnesu zahtev za upis u imenik advokata moraju ispunjavati iste uslove propisane članom 6. ovog zakona, a jedan od uslova je i položen pravosudni i advokatski ispit u Republici Srbiji. Zakonodavac pravi izuzetak kada je reč o kandidatu koji je obavljao sudijsku ili javnotužilačku funkciju najmanje 12 godina, koji u tom slučaju ne moraju da polažu advokatski ispit. Takođe, Zakon o advokaturi reguliše i upis bez ispitivanja uslova kada je reč o kandidatu koji premešta sedište advokatske kancelarije  sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu  Advokatske komore Srbije.

 

Dalje, Statut advokatske komore Beograd, kao opšti pravni akt kojim se uređuju ciljevi, zadaci i poslovi Advokatske komore Beograda, njena organizacija i delokrug njenih organa, postupak izbora i opoziva organa komore, način vršenja javnih ovlašćenja i druga pitanja od značaja za organizaciju i rad, ne predviđa niti postavlja kao uslov za upis u imenik advokata, položen advokatski ispit pred Advokatskom komorom Beograda, iz čega se zaključuje da Statut u skladu sa zakonom ne pravi razliku gde je advokatski ispit položen, pred kojom advokatskom komorom, već samo kao uslov postavlja da je ovaj ispit položen u Republici Srbiji.

 

Imajući u vidu sve navedeno Poverenik ukazuje da se propisivanjem dodatnog obavezujućeg uslova kojim se uvodi obavezno polaganje advokatskog ispita pred Advokatskom komorom Beograda, kao uslov za upis u Imenik advokata Advokatske komore Beograda, mimo Ustava i Zakona, u neopravdano nepovoljniji položaj stavljaju sva ona lica koja ispunjavaju sve uslove propisane Zakonom o advokaturi a koja su advokatski ispit položili pred drugim advokatskim komorama s obzirom na svoje mesto prebivališta u datom trenutku, kao i da se postavlja pitanje na koji način se dati uslov postavlja u slučaju premeštaja advokatskih kancelarija i upisa u Imenik advokata lica za koja zakon ne propisuje kao obavezan uslov polaganje advokatskog ispita.

Pored toga, Poverenik posebno ukazuje i na odredbe člana 60. Ustava kojima se utvrđuje da svako ima pravo  na slobodan izbor rada i da su svima, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta, a potom  i člana 84. koji reguliše jednak pravni položaj na tržištu.

Imajući u vidu sve navedeno, a u skladu sa članom 33. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da Poverenik prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa, podnosimo ovu inicijativu za stavljanje van snage Odluke br. 4235/2022 od 7. juna 2022. godine.

 

Advokatska komora Beograda obavestiće u roku od 15 dana Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o preduzetom. U slučaju da Povereniku ne bude dostavljeno obaveštenje, Poverenik će razmotriti preduzimanje drugih mera iz svoje nadležnosti u skladu sa članom 33. Zakona o zabrani diskriminacije.

[1] „Službeni gloasnik RS“, br. 31/11 i 24/12 – OUS

[2] „Službeni gloasnik RS“, br.22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik  RS“, broj 98/06, 115/21 i 16/22

[4]„Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 37/18

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon437-22 Inicijativa za stavljanje van snage Odluke Upravnog odbora Advokatske komore Beograda Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top