бр. 011-00-16/2024-02 datum: 4.6.2024.
MINISTARSTVO ZDRAVLjA
Dr Zlatibor Lončar, ministar
11000 BEOGRAD
Nemanjina 22-26
Predmet: Inicijativa za izmenu člana 185. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ br. 25/2019 i 92/2023)
Poštovani gospodine Lončar,
Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se podnositelj pritužbe ukazujući na nepovoljan položaj prethodno osuđivanih lica, a u vezi sa uslovima za izdavanje odnosno obnavljanje licence za samostalno obavljanje zdravstvene delatnosti, tražeći od Poverenika da preduzme mere iz svoje nadležnosti.
U skladu sa članom 33. stav 7. Zakona o zabrani diskriminacije[1] propisano je da Poverenik prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.
Istim zakonom propisano je da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
Zabrana od diskriminacije zajemčena je i članom 21. Ustava Republike Srbije[2], kao i brojnim međunarodnim aktima, poput Evropske konvencije o ljudskim pravima[3].
S tim u vezi, ukazujemo na član 185. stav 1. tačka 4. Zakona o zdravstvenoj zaštiti[4] kojim su regulisani uslovi za oduzimanje licence zdravstvenom radniku. Ovom odredbom propisano je da Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara po službenoj dužnosti oduzima licencu zdravstvenom radniku ukoliko je pravosnažno osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci ili težu kaznu, odnosno ukoliko je izvršio krivično delo protiv zdravlja ljudi.
Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika[5], odredbom člana 11. stav 1. propisuje da je nadležna komora dužna da po službenoj dužnosti utvrdi da nije nastupio neki od razloga za oduzimanje licence utvrđenih članom 185. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Privremeno oduzimanje licence iz ovog razloga može trajati do brisanja osude u skladu sa Krivičnim zakonikom[6].
Članovima 98. i 99. Krivičnog zakonika određeni su rokovi u kojima se stiče uslov za rehabilitaciju osuđenih lica, a koji je u konkretnom slučaju deset godina nakon izdržane, oproštene ili zastarele kazne, uz ispunjenje ostalih uslova. Ovo smatramo za neprimereno duge rokove za oduzimanje licence. Zdravstevni radnik koji nije dobio odnosno nije obnovio licencu ne može obavljati zdravstvenu delatnost.
Takođe, postavlja se pitanje opravdanosti preširoko postavljenih uslova za oduzimanje licence i da li je svrsishodno propisati da će se zdravstvenom radniku oduzeti licenca ukoliko je pravosnažno osuđen za bilo koje umišljajno krivično delo. Izvesno je da nije svako krivično delo podjednako društveno opasno, a postoje i grupe dela čije izvršenje ni na koji način ne utiče na kvalitet obavljanja posla zdravstvenog radnika, njegovu stručnost i etičnost. Svakako, opravdano je oduzimanje licence za izvršeno krivično delo protiv zdravlja ljudi kao i za neka druga posebno teška krivična dela, koja bi trebalo taksativno navesti.
Analizom ove odredbe, kao i upoređivanjem sa sličnim propisima može se uočiti da se za razliku od zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, kada je reč o zaposlenima u drugim javnim službama propisuju uži kriterijumi kada će stručnom radniku biti oduzeta licenca i to tako što su najčešće u zakonu nabrojana krivična dela ili grupe krivičnih dela čije izvršenje može dovesti do gubitka licence. Tako na primer Zakon o osnovama sitema obrazovanja i vaspitanja[7] propisuje da nastavnik, vaspitač, odnosno stručni saradnik licencu gube ukoliko su izvršili neko od taksativno nabrojanih krivičnih dela. Takođe Zakonom o socijalnoj zaštiti[8] propisano je da direktor centra za socijalni rad može biti razrešen ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv prava po osnovu rada, protiv časti i ugleda, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv službene dužnosti, kao i protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, dok stručnom radniku licenca može biti oduzeta pre roka ako poslove ne obavlja u skladu sa propisima i standardima; dođe do otkaza ugovora o radu zbog učinjene povrede radne obaveze ili radne discipline ili grubo prekrši Etički kodeks.
Imajući u vidu navedeno postavlja se pitanje da li su zdravstveni radnici u odnosu na zaposlene u drugim javnim službama stavljeni u bitno nepovoljniji položaj.
Opšti cilj Zakona o zdravstvenoj zaštiti je ostvarivanje najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana. Poverenik je mišljenja da sredstvo kojim se želeo postići opravdani legitimni cilj (preopširni i prestrogi uslovi za oduzimanje licence) nije srazmerno pomenutom cilju. Pravne posledice osude ne smeju biti takve da nesrazmerno pogađaju profesionalni život bivših osuđenih lica, naročito imajući u vidu da je jedan od ciljeva izdržavanja kazne resocijalizacija učinioca krivičnih dela i njihova integracija u društvo.
Brojna istraživanja, kao i praksa Poverenika ukazuju da su osuđivana lica koja su kaznu odslužila u većem riziku od diskriminacije nakon završenog izdržavanja kazne, pogotovo u oblasti zapošljavanja. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2023. godinu ukazano je da zapošljavanje bivše osuđenih lica poseban izazov, s obzirom da prema ovim licima postoje brojne predrasude i stereotipi. Poslodavci neretko traže potvrdu o neosuđivanosti, što dodatno otežava zapošljavanje ovih lica, a time i njihovu resocijalizaciju, reintegraciju i uključivanje u društvo nakon povratka iz ustanova za izdržavanje kazne. Ovo su bili razlozi zbog kojih je Poverenik 2023. godine, Nacionalnoj službi za zapošljavanje uputio preporuku mera da intenzivira uključivanje bivše osuđenih lica kao teže zapošljivih u mere aktivne politike zapošljavanja sa ciljem ostvarivanja prava na rad, kako bi se na taj način postigao veći efekat na resocijalizaciju i reintegraciju u društvo. Naime, lica koja su odslužila kaznu zatvora izuzetno se teško integrišu u društvo, pre svega zbog teškoća pri zapošljavanju, jer poslodavci prema njima iskazuju nepoverenje i predrasude a do posla dolazi gotovo zanemarljivi broj. Zbog nemogućnosti zapošljavanja nakon izdržavanja kazne zatvora suočavaju se sa čitavim nizom problema, a podršku očekuju i dobijaju najpre od strane porodice, prijatelja ili udruženja, dok institucionalna podrška uglavnom izostaje. Svrha služenja kazne zatvora je reintegracija bivše osuđenih lica u društvo, a da bi reintegracija bila uspešna, vrlo je bitno kakva vrsta podrške i programa je na raspolaganju nakon izlaska na slobodu.[9]
Na društvenom dijalogu na temu „Rehabilitacija, resocijalizacija i reintegracija bivših osuđenika – put do korisnog člana društva“ je, između ostalog navedeno da se u stručnim krugovima govori, iako ne postoje precizne informacije, da je procenat povrata u srpskim zatvorima 65-70%, kao i da se ovako visok procenat recidiva može pripisati nedostatku programa koja pomažu licima koja su otpuštena sa izdržavanja kazne zatvora da se uključe u normalan društveni život. Krajnji cilj izdržavanja zatvorske kazne mora biti vraćanje osuđenog lica u društveni život zato što se oni po izlasku na slobodu, susreću sa nizom problema materijalne, socijalne i psihološke prirode jer su društveni mehanizmi reintegracije nedovoljni, a predrasude i prepreke brojne. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u svojim godišnjim izveštajima o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti ukazivao na položaj ranije osuđivanih lica, između ostalog dajući i opštu preporuku[10] da je potrebno preduzimati mere za unapređivanje položaja osuđenih lica i njihovu punu socijalnu uključenost, bez stigmatizacije, posebno u postupku zapošljavanja. što uključuje i odgovarajuće normativne izmene.
Imajući u vidu sve navedeno, u skladu sa odredbom člana 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, upućujemo ovu inicijativu Ministarstvu da razmotri izmenu člana 185. Zakona o zdravstevnoj zaštiti tako da u stavu 1. tačka 4. ne određuje osuđivanost za sva krivična dela kao razlog za oduzimanje licence, već da kao u drugim zakonima koji uređuju rad zaposlenih u obrazovnim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite i sl. tačno pobroji krivična dela ili grupe krivičnih dela koja predstavljaju razlog za oduzimanje licence. Takođe, može se razmotri i određivanje kraćeg perioda zabrane obavljanja delatnosti (neizdavanje licence) u odnosu na normu koja upućuje na zakonsku ili sudsku rehabilitaciju propisanu Krivičnim zakonikom.
Potrebno je da nas obavestite o preduzetom. Koristimo priliku da podsetimo da nam u skladu sa propisanim procedurama dostavite Nacrt zakona na mišljenje.
[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21
[2] „Službeni glanik RS“, br. 98/06 i 115/21
[3] „Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispravka i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/12 i 10/15
[4] „Službeni glasnik RS“, br. 25/19 i 92/23
[5] „Službeni glasnik RS“, br. 76/22
[6] „Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19
[7] „Službeni glasnik RS“, br. 88/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20, 129/21 i 92/23
[8] „Službeni glasnik RS“ br. 24/11 i 117/22-Odluka US, član 126. i 188.
[9] Više na: https://ravnopravnost.gov.rs/802-23-preporuka-mere-nacionalnoj-sluzbi-za-zaposljavanje/
[10] Dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
429-24 Inicijativa za izmenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti 
