417-22 Diskriminacija na osnovu pola u oblasti javna sfera

06. Oct 2022.

br. 07-00-259/2022-02 datum: 6.10.2022.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je A.A. podnelo protiv B.B..  U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je 24. juna 2022. godine na svom Tviter nalogu, B.B., komentarišući odluku Vrhovnog suda Sjedinjenih američkih država diskriminisao aktivistkinje, feminiskinje i sve žene koje se bore za ženska prava. Dalje je u pritužbi navedeno da je postavljajući fotografiju krava sa pratećim tekstom B.B. diskriminisao i dehumanizovao sve žene. U izjašnjenju B.B., između ostalog, navedeno je da se ne oseća krivim ni po jednom osnovu koji je u pritužbi naveden. Takođe, istaknuto je da podržava odluku Vrhovnog suda Sjedinjenih američkih država o zabrani abortusa jer, kako navodi, začeto dete je živ organizam i svako zalaganje za nasilno uklanjanje deteta iz majčine utrobe, osim ukoliko nije povezano sa medicinskim razlozima, može se smatrati ubistvom. Poverenik je sproveo postupak po pritužbi pri čemu je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog, postoji i radi zaštite prava i ugleda drugih, kako to, propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je B.B., na svom Tviter nalogu, izneo stavove i ideje koji predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica na osnovu ličnih svojstava – pol i članstvo u političkim sindikalnim i drugim organizacijama. Poverenik je u postupku najpre konstatovao da u konkretnom slučaju B.B., kao narodni poslanik, nije zaštićen imunitetom neodgovornosti, s obzirom da navedenu izjavu nije dao tokom vršenja svoje poslaničke funkcije. Takođe, B.B. se u svom izjašnjenju nije pozivao na poslanički imunitet. Stav B.B. o abortusu, iako je u suprotnosti sa ustavnim garancijama prava na slobodno planiranje porodice, predstavlja izraz njegove slobode mišljenja i izražavanja tog mišljenja. Poverenik je konstatuje da predmet ovog postupka nije njegovo mišljenje o pravu na prekid trudnoće, već stav koji je izneo o ženama, feministkinjama odnosno članicama organizacija koje se zalažu za prava žena. Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav u vezi sa slobodom izražavanja i ograničenjima ove slobode, da se svaki od slučajeva mora posmatrati zasebno i izolovano, uz analiziu poruke koji tekst šalje čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date. Povodom vremenskog konteksta, Poverenik najpre konstatuje da je navedena izjava data u trenutku pojačane društvene napetosti zbog odluke Ustavnog suda SAD-a u vezi sa abortusom, kao i inicijativa za zabranu abortusa koje su se pojavile u javnom prostoru i organizovanih protesta kako u inostranstvu tako i u Republici Srbiji protiv takve inicijative. Što se tiče poruke koju tekst šalje, tokom postupka je nesporno utvrđeno da je B.B., na svom Tviter nalogu, dakle na mestu dostupnom javnosti, komentarišući odluku Vrhovnog suda u SAD, feministička udruženja (odnosno udruženja koja se bore za jednaka prava muškaraca i žena) nazvao idiotskim, a zatim da je postavio fotografiju tri krave, iznad koje je napisao – „feministkinje u neverici zbog zabrane abortusa u SAD“. Analizom teksta i fotografije koja prati tekst može se zaključiti da je navedenim tekstom i fotografijom B.B. članice udruženja koja se bave zaštitom prava žena omalovažio i uznemirio. Objavljivanje teksta i fotografije na mestu koje je javno dostupno velikom broju ljudi, pored omalovažavanja, stvoreno je uvredljivo i degradirajuće okruženje prema ženama feministkinjama, odnosno svim ženama koje se zalažu za zaštitu prava žena. Pored toga, ovakvo poređenje žena sa domaćom životinjom (kravom) predstavlja i ponižavajuće postupanje na osnovu pola kao ličnog svojstva. Dakle, poređenje bilo koje žene sa kravom ima negativnu konotaciju i predstavlja stvaranje ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovanog na polu kao ličnom svojstvu. Imajući u vidu da je B.B. narodni poslanik koji je izabran voljom građana i građanki na funkciju koju obavlja, njegova odgovornost za izgovorenu reč je dodatno pojačana. Naime, činjenica da je u pitanju objava narodnog poslanika povlači veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne vređa, omalovažava i ponižava bilo koju grupu lica na osnovu određenog/ih ličnog/ih svojstava kao i da ne podržava i podstiče streotipe i predrasude. Poverenik je dao mišljenje da je B.B., na ovaj način povredio odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. S tim u vezi, B.B. je preporučeno da na svom Tviter ukloni objavu koja je predmet ove pritužbe kao i da ubuduće vodi računa da se u svojim javnim obraćanjima pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju lica ili grupe lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva.

 

TOK POSTUPKA

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo A. protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu pola.
  • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je narodni poslanik, B.B., na svom tviter nalogu, 24. juna 2022. godine, diskriminisao aktivistkinje, feminiskinje i sve žene koje se bore za ženska prava;

–  da je u svom postu, komentarišući odluku Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih država, sve žene koje se bore za ženska prava nazvao idiotima;

– da je drugim postom, koristeći fotografiju krava koje leže, širio mizoginiju prema ženama Srbije;

– da je svojim istupima diskriminisao žene po polu promovišući odluku Suda druge države koja ja u suprotnosti sa pozitivnim propisima u Srbiji;

– da  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti treba da reaguje i da svoje mišljenje o nesvakidašnjem govoru mržnje prema ženama;

Uz pritužbu su kao dokaz dostavljene dve fotografije sa tviter naloga B.B..

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka od B.B., zatraženo da se izjasni na navode iz pritužbe.
  •  U izjašnjenju B.B., između ostalog, navedeno je :
  • da je čudno da pritužbu „izvesne“ organizacije A.A. nije potpisala nijedna žene iz te organizacije već muškarac „što samo po sebi već dovoljno govori“;
  • da se apsolutno ne oseća krivim ni po jednom osnovu;
  • da je tačno da je podržao odluku Vrhovnog suda SAD o zabrani abortusa, jer, kako navodi, kao vernik ima pravo da iznese svoj stav zasnovan na učenju Svete crkve da je abortus ubistvo;
  • da je još iz perioda starog Rima definisan pojam „Nasciturus“ što znači „živo“, a nerođeno dete, kao i da živo a nerođeno dete ima brojna prava pre nego se rodi ako je to u njegovom najboljem interesu, što se posebno odnosilo na oblast nasleđivanja;
  • da se začeto dete smatra živim organiznom i da svako zalaganje za nasilno uklanjanje deteta iz majčine utrobe ukoliko posmatramo kao verujući ljudi, ali i strogo pravno, smatra ubistvom osim ako nije povezano sa medicinskim razlozima;
  • da smatra da se zabranom abortusa sprečavaju dalja ubistva, i da svako ko se zalaže za abortus, što neretko čine feministička udruženja, zapravo promoviše ubistvo;
  • da postavlja pitanje „koja je razlika između ubistva iz pištolja nekoga na ulici ili ubistva deteta u majčinoj utrobi, živog organizma kome kuca srce?“;
  • da smatra da je abortus teži oblik ubistva jer se ubija neko ko ne može da se brani i nema nikakvu šansu da preživi;
  • da smatra da udruženja vrše najgoru diskriminaciju prema ženama jer ih teraju da promovišu nasilje i ubistvo i on se protiv njihovog delovanja bori na svakom koraku;
  • da smatra da je u konkretnoj situaciji najstrašnija „njihova“ primitivna sebičnost, jer udruženje smatra da je ubistvo živog nerođenog deteta nešto što je sasvim normalna pojava, te da majka koja nosi dete ima pravo da radi sa svojim telom, kako udruženje promoviše, šta hoće.
  • da niko ne može nekome da uskrati pravo da živi;
  • da pored pada nataliteta sa kojim se suočavamo kao društvo, promovisanje abortusa kao nečeg normalnog samo dovodi do dalje erozije demografske slike;
  • da oni koji to promovišu, pored toga što mrze žene, mrze i društvo u kome žive, jer su sebični i sami sebi dovoljni, i nije ih briga za zajednicu;
  • da bi pritužbu trebalo u potpunosti odbaciti i pokrenuti postupak protiv udruženja zbog lažnog prijavljivanja i promovisanja diskriminacije prema ženama, i navođenja žena na nasilan prekid trudnoće.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u objavu B.B. od 24. juna 2022. godine, na Tviter nalogu, utvrđeno je da objavu prati tekst sledeće sadržine: „Sada će pripadnice raznih idiotskih feminističkih udruženja morati na aparate. NVO sektor u haosu i očaju. Bravo za stav Vrhovnog suda u SAD!“. Potom u sledećoj objavi pored teksta „feministkinje u neverici zbog zabrane abortusa u SAD“ postavljena je fotografija krava koje leže na travi.

 

  1. RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[1] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3.  Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustavom[3] se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[4], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena” označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se  obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[5], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito akose time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20.  ovog zakona zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, odnosno rod i rodni identitet ili zbog promene pola, odnosno prilagođavanje pola rodnom identitetu, kao i zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta. Dalje, zabranjeno je izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, odnosno rod i rodni identitet, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6.  Zakonon o rodnoj ravnopravnosti[6] članom 4. stav 1. propisuje da je diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje, na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zdravstvenom osiguranju, oblasti kulture, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Dalje, odredbom člana 6. stav 1. tačka 13. ovog zakona propisano je da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je B.B., na svom Tviter nalogu, izneo stavove i ideje koji predstavljaju uznemiravanje i ponižavajuće postupanje prema grupi lica na osnovu ličnih svojstava – pol i članstvo u političkim sindikalnim i drugim organizacijama.

3.8. Pre razmatranja samog predmeta postupka, Poverenik ukazuje da u konkretnom slučaju B.B., kao narodni poslanik, nije zaštićen imunitetom neodgovornosti, s obzirom da navedenu izjavu nije dao tokom vršenja svoje poslaničke funkcije. Takođe, B.B. se u svom izjašnjenju nije pozivao na poslanički imunitet.

3.9. U vezi sa procesnim primedbama iz izjašnjenja da pritužbu nije potpisala nijedna žena iz A.A., već muškarac, Poverenik ukazuje da je pretragom u registru APR,  utvrđeno je da je M.Đ. označen kao zakonski zastupnik udruženja A.A, a da je oblast ostvarivanja ciljeva ove organizacije civilnog društva zaštita ženskih prava i rodna ravnopravnost. Uvidom u statut udruženja koje je podnelo pritužbu Povereniku utvrđeno je da su  osnovni ciljevi udruženja dostizanje ravnopravnog učešća žena u javnom i političkom životu, zagovaranje za posebne mere kojima se otklanja neravnopravnost polova u javnoj sferi, afirmisanje ženskih ljudskih prava i rodne ravnopravnosti kao preduslova za izgradnju demokratskog društva, kao i za zalaganje iskorenjivanja diskriminacije na osnovu pola i roda u svim sferama života. Dalje, Poslovnik o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izričito propisuje da organizaciji, odnosno udruženju nije potrebna saglasnost za podnošenje pritužbe u slučaju diskriminacije grupe lica[7]. Zakon o zabrani diskriminacije, grupu lica definiše kao neodređeni broj lica društvene grupe koje povezuje neko lično svojstvo.[8] Imajući u vidu sve napred navedeno, Poverenik konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred ovim državnim organom, odnosno da je M.Đ. kao zakonski zastupnik Udruženja aktivno legitimisan za podnošenje konkretne pritužbe.

3.10. U vezi sa ličnim svojstvom koje predstavlja osnov diskriminacije, Poverenik ukazuje da diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava, postoji bez obzira na to da li se uticaj pojedinih ličnih svojstava može razgraničiti (višestruka diskriminacija) ili se ne može razgraničiti (intersekcijska diskriminacija). Kako su u pritužbi navedena dva lična svjstva, pol i članstvo u organizacijama, Poverenik je analizirao njihov međusobni uticaj u konkretnom slučaju, i utvrdio da se predmetna izjava odnosi na žene, i to na žene koje su članice organizacija koje se zalažu za prava žena.

3.11. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja B.B da kao „vernik ima pravo da iznese svoj stav i mišljenje zasnovano na učenju Svete crkve“, važno je istaći nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, ukoliko je takvo ograničenje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograničenje potrebno radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

3.12. S tim u vezi, potrebno je razgraničiti šta predstavlja slobodu mišljenja i izražavanja, a šta je, sa druge strane, nedozvoljen govor, odnosno govor koji ne uživa zaštitu. U konkretnom slučaju, stav B.B. o abortusu, iako je u suprotnosti sa ustavnim garancijama prava na slobodno planiranje porodice, predstavlja izraz njegove slobode mišljenja i izražavanja tog mišljenja. Poverenik podseća da je pravo na abortus civilizacijsko dostignuće, a reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja ne smeju biti dovedena u pitanje, jer je abortus u Republici Srbiji legalan i dozvoljen. Ustavom Republike Srbije[9] članom 63. propisano je da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. Međutim, predmet ovog postupka nije njegovo mišljenje o pravu na prekid trudnoće, već stav koji je izneo o ženama, feministkinjama odnosno članicama organizacija koje se zalažu za prava žena.

 

3.13. Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stav u vezi sa slobodom izražavanja i ograničenjima ove slobode, da se svaki od slučajeva mora posmatrati zasebno i izolovano, uz analiziu poruke koji tekst šalje čitaocima, a naročito uzimajući u obzir prostorni i vremenski kontekst u kom su date.

 

3.14.  Povodom vremenskog konteksta, Poverenik najpre konstatuje da je navedena izjava data u trenutku pojačane društvene napetosti zbog odluke Ustavnog suda SAD-a u vezi sa abortusom, kao i inicijativa za zabranu abortusa koje su se pojavile u javnom prostoru i organizovanih protesta kako u inostranstvu tako i u Republici Srbiji protiv takve inicijative.

 

3.15. Što se tiče poruke koju tekst šalje, tokom postupka je nesporno utvrđeno da je B.B., na svom Tviter nalogu, komentarišući odluku Vrhovnog suda u SAD, feministička udruženja (odnosno udruženja koja se bore za jednaka prava muškaraca i žena) nazvao idiotskim, a zatim da je postavio fotografiju tri krave, iznad koje je napisao – feministkinje u neverici zbog zabrane abortusa u SAD. S tim u vezi, Poverenik ukazuje na odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito akose time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. ovog zakona, između ostalog, zabranjeno je izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.16. Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, Poverenik najpre konstatuje da je na osnovu izvedenih dokaza nesporno da je ova objava B.B. učinjena na mestu koje je dostupno javnosti i koju može videti veliki broj lica. Analizom teksta i fotografije koja prati tekst može se zaključiti da je navedenim tekstom i fotografijom B.B. članice udruženja koja se bave zaštitom prava žena omalovažio i uznemirio na način da je ova udruženja nazvao idiotskim, a zatim putem objavljivanja fotografije na kojoj su prikazane tri krave uz naslov fotografije „Feministkinje u neverici zbog zabrane abortusa u SAD“, dodatno uznemirio i omalovažio sve žene koje se zalažu za zaštitu prava žena na indirektan način nazvajući ih kravama. Objavljivanje teksta i fotografije na mestu koje je javno dostupno velikom broju ljudi, pored omalovažavanja, stvoreno je uvredljivo i degradirajuće okruženje prema ženama feministkinjama, odnosno ženama koje se zalažu za zaštitu prava žena. Pored toga, ovakvo poređenje žena sa domaćom životinjom (kravom) predstavlja i ponižavajuće postupanje na osnovu pola kao ličnog svojstva. Navedeno poređenje je uvredljivo i ponižavajuće za sve žene i predstavlja povredu antidiskriminacionih propisa. Poverenik podseća da je pored odredaba Zakona o zabrani diskriminacije koje zabranjuju ovakav govor i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti propisana zabrana, pri čemu je odredbom člana 6. stav 1. tačka 13. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu. Dakle, poređenje bilo koje žene sa kravom ima negativnu konotaciju i predstavlja stvaranje ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovanog na polu kao ličnom svojstvu. Žene su češće diskriminisane ovakvim poređenjima u odnosu na muškarce i nije redak slučaj da ih u javnom i privatnom prostoru nazivaju kravama, kravetinama, guskama, kokoškama i sl.

 

3.17. Imajući u vidu da je B.B. narodni poslanik koji je izabran voljom građana i građanki na funkciju koju obavlja, njegova odgovornost za izgovorenu reč je dodatno pojačana. Naime, činjenica da je u pitanju objava narodnog poslanika povlači veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne vređa, omalovažava i ponižava bilo koju grupu lica na osnovu određenog/ih ličnog/ih svojstava kao i da ne podržava i podstiče streotipe i predrasude. Javne ličnosti, zbog uticaja na javno mnjenje, imaju i pojačanu odgovornost da svojim delovanjem ne krše propise o zabrani diskriminacije. Ovakav stav zauzeo je Apelacioni sud u Beogradu[10], koji je izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se prenose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“.

 

3.18. S obzirom da je rađanje ženska polna karakteristika, razumljiva je pojačana osetljivost žena na pitanje slobode odlučivanja o rađanju, s obzirom da je to pitanje povezano sa pravom na nepovredivost fizičkog integriteta. Poverenik podseća da je pravo na abortus civilizacijsko dostignuće, a reproduktivna prava i slobode spadaju u korpus ljudskih prava koja su kao takva zaštićena Ustavom i ne smeju biti dovedena u pitanje, jer je abortus u Republici Srbiji legalan i dozvoljen. Ustavom Republike Srbije članom 63. propisano je da svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece, dok Porodični zakon članom 5. propisuje da žena slobodno odlučuje o rađanju. Međutim, praksa Poverenika i brojna istraživanja ukazuju da su rodni stereotipi i koncept u kome su rađanje i majčinstvoo „merilo vrednosti“ žene i dalje izuzetno jaki.

3.19. Poverenik je saglasan sa B.B. oko konstatacije da je natalitet u našoj zemlji godinama u opadanju. S tim u vezi Poverenik godinama ukazuje da je populaciona politika jedna je od najznačajnih politika i da prilikom kreiranja mera i aktivnosti jednako treba uključiti i žene i muškarce. Nesporno je da Republika Srbija spada u grupu zemalja u kojoj je prisutan trend demografskog starenja i visoka prosečna starost stanovništva kao rezultat krupnih promena koje su se dešavale u starosnoj strukturi tokom 20. veka. Projekcije Republičkog zavoda za statistiku[11] koje su urađene za period 2011-2041. godine ukazuju da će u narednih trideset godina stanovništvo Republike Srbije i dalje biti izloženo delovanju procesa demografskog starenja, bez obzira na varijante projekcija. Ovaj trend i ovakva demografska situacija razlog je za posebnu fokusiranost i posvećenost pitanjima populacione politike, ali ne na način da se za takvu situaciju okrivljuju žene, da im se uskraćuje pravo izbora i odlučivanja, a posebno ne da se zbog svojih Ustavom zagarantovanih prava nazivaju kravama.

3.20. Na kraju, Poverenik podseća da je Republika Srbija, među prvim državama, ratifikovala Konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama, čime smo se obavezali da se svim sredstvima borimo protiv nasilja i diskriminacije žena, pri čemu, uz poštovanje svih garancija slobode govora, ovo pravo ne sme biti zloupotrebljeno na taj način što će se neko ko ne razmišlja na isti način vređati, ponižavati i omalovažavati. Ovo se posebno mora imati u vidu kada veliki broj korisnika prati određeni nalog na društvenoj mreži, jer se u tom slučaju diskriminatoran sadržaj čini vidljivim i dostupnim velikom broju građana i građanki.

 

  1. MIŠLjENjE

 

Objavom B.B., na Tviter nalogu 24. juna 2022. godine povređene su odredbe člana 12. a u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B. da:

5.1. Na svom Tviter nalogu ukloni objavu koja je predmet pritužbe.

5.2. Da se ubuduće u svojim javnim obraćanjima, pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju lica ili grupe lica na osnovu nekog ličnog svojstva.

Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B.B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21 i 9/22)

[3] član 46. st.1 i 2. Ustava Republike Srbije

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/81), član 5.

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[6] Zakon o rodnoj ravnopravnosti ( „Službeni glasnik RS“, br. 52/21) .

[7] Član 15. stav 3. Poslovnika o radu („Službeni glasnik RS“, br. 34/11)

[8] Zakon o zabrani diskriminacije, čl. 35 stav 3.

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 98/2006 i 115/2021 i 9/2022

[10] Presuda Apelacionog suda u Beogradu,  Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

[11]Projekcije stanovništva Republike Srbije 2011-2041, Republički zavod za statistiku, dostupno na internet stranici: https://popis2011.stat.rs/?p=3403

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon417-22 Diskriminacija na osnovu pola u oblasti javna sfera Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top