br. 07-00-31/2020-02 datum: 8.3.2021.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz …, podnete protiv Javnog preduzeća BB, Javnog preduzeća VV i Opštine GG zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da objekat u ul. … br. … u …, koji je u vlasništvu Opštine GG, a koji koriste javna preduzeća nepristupačan osobama sa invaliditetom. U toku postupka je utvrđeno da je Skupština opštine GG donela Odluku br. … o prenosu nepokretnih stvari u javnoj svojini na korišćenje Javnom preduzeću VV. Imajući u vidu navedeno, kao i da je u uvidom u Katastar nepokretnosti utvrđeno da je Opština GG upisana kao vlasnik objekta, a Javno preduzeće VV kao korisnik objekta, Poverenik je zatražio izjašnjenje od predsednika Opštine GG, kao i od Javnog preduzeća VV. U izjašnjenju predsednika Opštine GG navedeno je da se ulaz u objekat u ul. …br. …, koji koristi Javno preduzeće VV nalazi u gotovo istoj ravni sa trotoarom, „sa eventualnom visinskom razlikom od 15 centimetara između trotoara i samog ulaza u prostorije objekta“, da se rad sa strankama u Javnom preduzeću VV vrši u prizemlju objekta, te da je taj deo objekta najbliži ulici i da do njega nije teško doći, da trenutno ne postoji rampa za premošćavanje visinskih prepreka niti obeleženog parking mesta za osobe sa invaliditetom, ali da će se Opština GG, kao osnivač Javnog preduzeća VV, dodatno postarati i dati predloge Javnom preduzeću VV za preduzimanje svih neophodnih mera kako bi se objekat, u potpunosti učinio pristupačnim osobama sa invaliditetom. U izjašnjenju Javnog preduzeća VV, navedeno je da je ovo preduzeće, nakon prijema pritužbe na izjašnjenje, preduzelo mere kako bi se sporni objekat učinio pristupačnim osobama sa invaliditetom, tako što je naknadno obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom, na vidnom mestu obeležen naziv preduzeća na objektu, kao i da je omogućen neometan ulaz, bez ikakvih prepreka u prizemlje objekta, gde je omogućen rad sa strankama na šalteru. Poverenik je zatražio od podnosioca pritužbe da se izjasni da li ostaje pri podnetoj pritužbi. Podnosilac pritužbe je obavestio Poverenika da ostaje pri podnetoj pritužbi jer vrata nisu dovoljno široka da bi osobe sa invaliditetom sa invalidskim kolicima mogle da uđu u objekat javnog preduzeća, kao i „da se stepenik nalazi ispred vrata a kada se vrata otvore nalazi se još jedan stepenik i nema dovoljno mesta u objektu da bi osobe sa invaliditetom mogle da okrenu invalidska kolica“. U prilogu dopisa podnosilac pritužbe je dostavio fotografiju ulaza na kojoj se uočava da se na ulazu u objekat nalazi stepenik visine oko 15 cm. Prilikom analize predmeta Poverenik je imao u vidu pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga podnosi pritužbu izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno, načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta. Poverenik pohvaljuje napore Opštine i Javnog preduzeća da objekat učine pristupačnim osobama sa invaliditetom, međutim imajući u vidu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, odnosno da Opština i Javno preduzeće nisu dostavili dokaze da je objekat pristupačan u skladu sa propisanim standardima pristupačnost Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da je u konkretnom slučaju došlo do povrede odredaba člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poverenik je preporučio Opštini GG, kao vlasniku objekta i Javnom preduzeću VV, kao korisniku objekta, da preduzmu sve potrebne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti usluga ovog preduzeća osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA iz …, podnetu protiv Javnog komunalnog preduzeća BB (u daljem tekstu: JKP BB), zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da JKP BB, nije obezbedila nesmetan pristup objektu osobama sa invaliditetom, na adresi u ul. … br. …, …;
– da se u prostorije JKP BB može ući samo korišćenjem stepenica koje predstavljaju trajnu nesavladivu arhitektonsku prepreku za osobe koje se kreću uz pomoć kolica;
– da nije vidnom tablom obeležen sam objekat, kao i da ne postoji obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom;
– da JKP BB nema zakonskog zastupnika niti zaposleno lice, kome bi se mogla podneti pritužba na rad ovog javnog preduzeća.
1.3. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, nakon podnošenja pritužbe, prvobitno uputio zahtev za izjašnjenje na navode iz pritužbe JKP BB iz …, međutim pošiljka je vraćena Povereniku, sa naznakom dostavljača da „subjekt ne postoji više“. Nakon toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, uvidom u Odluku Skupštine opštine GG br. 020-778/14-01 od 7.11.2014. godine o prenosu nepokretnih stvari u javnoj svojini na korišćenje Javnom preduzeću VV[1], utvrdio da je sporni objekat u ul. … br. … u …, predat Javnom preduzeću VV (u daljem tekstu: JP VV) na korišćenje, u cilju pružanja komunalnih usluga.
1.4. Saglasno navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, uputio je dopis podnosiocu pritužbe, sa zahtevom da pritužbu dopuni, odnosno precizira u pogledu lica protiv kojeg podnosi pritužbu.
1.5. Podnosilac pritužbe je 20.3.2020. godine, svoju pritužbu dopunio, tako što je naveo da pritužbu proširuje na JP VV, kao i na Opštinu GG, kao vlasnika spornog objekta i osnivača navedenog javnog preduzeća.
1.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je od predsednika Opštine GG, ĐĐ i direktora JP VV, DD, zatraženo da se izjasne o navodima iz pritužbe i dopune pritužbe.
1.7. U izjašnjenju predsednika Opštine GG, između ostalog, navedeno je:
– da je ulaz u objekat u ul. … br. …, koji koristi JP VV nalazi u gotovo istoj ravni sa trotoarom i da je veoma frekventan, „sa eventualnom visinskom razlikom od 15 centimetara između trotoara i samog ulaza u prostorije objekta“;
– da se rad sa strankama u JP VV vrši u prizemlju objekta, gde se nalazi šalterska služba, te da je taj deo objekta najbliži ulici i da do njega nije teško doći, čak ni osobama sa invaliditetom, budući da se nalazi odmah posle ulaznih vrata objekta;
– da je ostatak poslovnog prostora JP VV, mimo šalterske službe, gde se obavlja rad sa strankama, odvojen sa nekoliko stepenika, ali da se u tom delu objekta ne odvija nikakav rad sa strankama;
– da trenutno ne postoji rampa za premošćavanje visinskih prepreka niti obeleženog parking mesta za osobe sa invaliditetom, ali da će se Opština GG, kao osnivač JP VV, dodatno postarati i dati predloge JP VV za preduzimanje svih neophodnih mera kako bi se objekat u ul. … br. …, …, u potpunosti učinio pristupačnim osobama sa invaliditetom;
1.8. U izjašnjenju DD, direktora JP VV, između ostalog, navedeno je:
– da su sve primedbe podnosioca pritužbe uvažene, kao i da su navedene prepreke koje čine objekat u ul. … br. … u …, nepristupačnim za osobe sa invaliditetom otklonjene, tako što je omogućen nesmetan ulaz osobama sa invaliditetom do prostorija računovodstva, koje se nalazi u prizemlju objekta, gde se takođe nalazi šalter služba i rad sa strankama;
– da je na spoljnom delu objekta jasno postavljen naziv JP VV;
– da je obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom neposredno ispred ulaza u objekat;
Uz izjašnjenje, dostavljene su fotografije, u prilog iznetim navodima
1.9. Imajući u vidu navode iz dostavljenih izjašnjenja, Poverenik se obratio podnosiocu pritužbe sa zahtevom da se izjasni da li ostaje pri podnetoj pritužbi.
1.10. Podnosilac pritužbe je obavestio Poverenika da ostaje pri podnetoj pritužbi jer vrata na ulazu u objekat nisu dovoljno široka da bi osobe sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica, mogle da uđu u objekat javnog preduzeća, kao i „da se stepenik nalazi ispred vrata a kada se vrata otvore nalazi se još jedan stepenik i nema dovoljno mesta u objektu da bi osobe sa invaliditetom mogle da okrenu invalidska kolica“.
U prilogu dopisa, podnosilac pritužbe je dostavio fotografiju ulaza na kojoj se uočava da se na glavnom ulazu u objekat nalazi stepenik visine visine oko 15 cm.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u podatke Katastara nepokretonsti, utvrđeno je da se objekat u ul. … br. … u … nalazi u javnoj svojini čiji je imalac prava Opština GG, dok je JP VV imalac prava korišćenja na navedenom objektu, dok je način korišćenja objekta definisan kao „poslovni prostor komunalnih delatnosti“
2.2. Uvidom u odredbe člana 2. Odluke Skupštine Opštine GG br. 020-778/14-01 od 7.11.2014. godine o prenosu nepokretnih stvari u javnoj svojini na korišćenje Javnom preduzeću VV[3], utvrđeno je da se određene nepokretnosti, među kojima se nalazi i objekat u ul. … br. … u …, izuzimaju od JKP BB i predaju Javnom preduzeću VV na korišćenje, a u cilju pružanja komunalnih usluga.
2.3. Uzimajući u obzir navode iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da među strankama nije sporno da objekat u ul. … br. …, …, u trenutku podnošenja pritužbe nije bio pristupačan za osobe sa invaliditetom.
2.4. Uvidom u fotografije koje su dostavljene uz izjašnjenje direktora JP VV, utvrđeno je da je ispred ulaza u objekat u ul. … br. … u … obeleženo parking mesto za osobe sa invaliditetom, da je vidljivo istaknut naziv javnog preduzeća, da se ispred glavnog ulaza nalazi stepenik, dok je bočni ulaz u ravni sa trotoarom
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe, dopune pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su priloženi, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[4]
3.3. Ustav Republike Srbije[5] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da je Republika Srbija ratifikovala UN Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom[6], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva[7]. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da preduzima odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbedi pristupačnost fizičkog okruženja, ravnopravno sa drugima, u cilju samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života. Te mere, između ostalog, uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera koje ometaju ili otežavaju pristup zgradama, putevima, prevoznim sredstvima i drugim objektima u zatvorenom i otvorenom prostoru, uključujući tu i pristup informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, kao i pristup drugim uslugama i objektima namenjenim javnosti. Republika Srbija se, takođe, obavezala da će preduzeti odgovarajuće mere da utvrdi, promoviše i prati minimalne standarde i smernice za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene, odnosno, koje stoje na raspolaganju javnosti[8].
3.5. U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima[9] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije[10] (član 5 f).
3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u skladu sa zakonom. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa javne vlasti da preduzmu mere radi uklanjanja barijera koje osobama sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
3.7. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[11], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
3.8. Zakonom o planiranju i izgradnji[12] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.9. Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama[13] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je između ostalog propisano da tu spadaju, između ostalog i objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i poslovni objekti. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge). Odredbama člana 17. ovog pravilnika, između otalog, propisane su dimenzije širine ulaznih vrata, neophodne za nesmetan prolaz osoba sa invaliditetom, koje se kreću uz pomoć kolica, dok je članom 18. stav 2. propisano da podovi u stambenim i drugim prostorijama ne mogu imati visinske razlike niti druge prepreke (pragove), a ako ih imaju one ne mogu biti više od 2 centimetra i moraju biti zaobljenih ivica.
3.10. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.11. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je objekat u ul. … br. … u …, čiji je vlasnik Opština GG, a korisnik JP VV, pristupačan osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti.
3.12. Među stranama u postupku, nije sporno da objekat u ul. … br. … u … nije bio pristupačan osobama sa invaliditetom u trenutku podnošenja pritužbe. Međutim, u izjašnjenju se navodi da su, nakon primljene pritužbe, preduzete određene konkretne radnje radi obezbeđivanja pristupačnosti.
3.13. Poverenik ukazuje da je za analizu u konkretnom predmetu bitno posebno pravilo o teretu dokazivanja, propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Naime, prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je lice protiv koga se podnosi pritužba izvršilo akt diskriminacije zbog nekog njegovog ličnog svojstva, a ukoliko to učini, teret dokazvanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je pritužba podneta.
3.14. S tim u vezi, direktor JP VV, u svom izjašnjenju, dostavio je fotografije, kao dokaz preduzetih mera radi obezbeđenja pristupačnosti spornog objekta osobama sa invaliditetom. Poverenik pohvaljuje nastojanje ovog Javnog preduzeća da bez odlaganja preduzme mere radi obezbeđivanja pristupačnosti, međutim istovremeno ukazuje da u skladu sa pravilima o preraspodeli tereta dokazivanja nije dokazano da je u potpunosti obezbeđen nesmetan pristup osobama sa invaliditetom, odnosno da je objekat koji koristi JP VV, pristupačan osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica. Naime, uvidom u fotografije ne može se utvrditi da li objekat u ul. … br. …, uključujući sporedni ulaz u objekat za prijem stranaka u prizemlju gde se nalazi šalter sala za rad sa strankama u potpunosti ispunjava sve tehničke standarde i elemente pristupačnosti, koji su definisani Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
3.15. Takođe, uvidom u predmetne fotografije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može konstatovati da, iako se sporedni ulaz za prijem stranaka nalazi u istoj ravni sa trotoarom, nema dokaza da je osobama koja za kretanje koriste kolica, omogućeno da pristupe trotoaru na kojem se nalazi sporni objekat, sa ulice, odnosno da ne postoje visinske barijere između ulice i trotoara, ili da su, ukoliko postoje, na određeni način otklonjene ili premošćene.
3.16. Saglasno svemu navedenom, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pohvaljuje napore Opštine GG i JP VV da, preduzimanjem određenih radnji, učini objekat u ul. … br. … u … pristupačnim za osobe sa invaliditetom. Međutim, kako nije dokazano da je predmetni objekat, nakon preduzetih radnji u potpunosti pristupačan za osobe sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica, odnosno da nisu u potpunosti otklonjene sve prepreke i barijere za nesmetan pristup objektu, Poverenik ukazuje da ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno biće dovedena u situaciju nemoći, u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. Samim tim, navedenoj kategoriji lica je onemogućeno da koriste usluge JP VV pod jednakim uslovima i ravnopravno sa drugim građanima i građankama.
4. MIŠLjENjE
Objekat u ul. … br. … u …, nije pristupačan za osobame sa invaliditetom, čime su prekršene odredbe člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Opštini GG i JP VV:
5.1. Da preduzmu sve potrebne mere u cilju obezbeđivanja pristupačnosti usluga JP VV osobama sa invaliditetom koja za kretanje koriste kolica
5.2. Da vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krše zakonske propise o zabrani diskriminacije.
Potrebno je da Opština GG, kao vlasnik objekta u ul. … br. … u … i JP VV, kao korisnik navedenog objekta, obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Opština GG i JP VV ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Sl. glasnik opštine GG“, br. 14/14
[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[3] „Sl. glasnik Opštine GG“, br. 14/14
[4] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09)
[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 98/06)
[6] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)
[7] član 1. stav 1. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
[8] član. 9. st. 1 i 2. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom
[9] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)
[10] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)
[11] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16
[12] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14
[13] „Službeni glasnik RS“, broj 22/15
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
40-21 Utvrđeno diskriminatorno postupanje po osnovu invaliditeta 
