011-00-13/2024-02 datum: 14.05.2024. godine

MINISTARSTVO PRAVDE

Maja Popović, ministarka

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-26

Predmet: Inicijativa za izmenu člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija 

Poštovana gospođo Popović,

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u okviru nadležnosti propisanih Zakonom o zabrani diskriminacije^[1] prati sprovođenje zakona i drugih propisa i inicira donošenje ili izmenu propisa u cilju unapređenja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije. S tim u vezi, Poverenik je u prethodnom periodu Ministarstvu pravde podneo više inicijativa sa obrazloženjem, koje su se odnosile na izmenu i/ili dopunu više zakona čije predlaganje, odnosno izrada nacrta je u nadležnosti Ministarstva. Imajući u vidu da je izabrana nova Vlada, a da Zakon o izvršenju krivičnih sankcija[2] nije izmenjen, ponovo podnosimo i dopunjujemo raniju inicijativu za izmene i dopune ovog zakona

Odredbom člana 181. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da u slučajevima kada se osuđeni za krivična dela protiv života i tela, protiv polne slobode ili protiv braka i porodice, otpušta sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno uslovno otpušta, kao i u slučaju bekstva iz zatvora, zavod će obavestiti žrtvu krivičnog dela, dok je stavom 2. propisano da obaveštenje iz stava 1. ovog člana zavod dostavlja žrtvi ako je ona to tražila, i ako procena rizika zavoda ukazuje na potrebu preventivne zaštite žrtve.

Međutim, pored rezultata različitih istraživanja, praksa pokazuje da žrtve u jednom broju slučajeva ne poznaju svoja prava, i ne zahtevaju da, a u skladu sa navedenim članom, budu obaveštene.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici[3], obavezuje države potpisnice na potpunu posvećenost borbi protiv nasilja prema ženama, odnosno obavezuje države da preduzmu sve neophodne zakonodavne ili druge mere i da, sa potpunom posvećenošću spreče, istraže, kazne i obezbede reparaciju za dela nasilja obuhvaćena Konvencijom.  Sve opšte obaveze (mere) koje su predviđene članovima 12-17. Konvencije moraju da obuhvate i odgovaraju specifičnim potrebama lica ugroženih određenim okolnostima, a preduzetim merama u središte moraju biti postavljena ljudska prava svih žrtava. Posebno, Konvencija obavezuje strane ugovornice da preduzmu sve neophodne zakonodavne i druge mere zaštite svih žrtava od daljeg nasilja.  Konvencijom su predviđene i hitne mere zaštite žrtava, kao što je obezbeđivanje obaveštenosti žrtava, barem u slučajevima kada žrtve i njihove porodice mogu biti u opasnosti, o bekstvu počinioca, odnosno privremenom ili trajnom puštanju na slobodu (član 56. stav 1. tačka b) Konvencije).

Članom 6. Direktive (2012)29 EU propisano je da će države članice garantovati da se žrtvama pruži mogućnost da budu obaveštene pismenim putem, bez nepotrebnog odlaganja, ukoliko je pritvoreno lice, krivično gonjeno ili osuđeno za krivična dela koja se tiču žrtve pušteno ili pobeglo iz pritvora. Osim toga, države članice će omogućiti da žrtve budu obaveštene o svakoj meri koja je izrečena u cilju njihove zaštite, u slučaju puštanja ili bekstva počinioca krivičnog dela (stav 5). Žrtve će, ukoliko to zatraže, imati pravo da dobiju informaciju propisanu stavom 5. barem u slučajevima gde postoji opasnost ili konkretan rizik od nanošenja povrede ili štete žrtvi, osim ukoliko ne postoji konkretan rizik od nanošenja povrede ili štete počiniocu krivičnog dela upućivanjem dotičnog pismenog obaveštenja (stav 6).

Poverenik podseća i da je u aprilu 2024. godine usvojena nova direktiva Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o borbi protiv nasilja prema ženama i porodičnog nasilja[4] (2022/0066(COD) PE-CONS 33/24) čija je svrha sveobuhvatan okvir efektivne prevencije i borbe protiv nasilja prema ženama i porodičnog nasilja. Pored ostalog, direktiva će ojačati postojeće i uvesti nove mere u vezi sa definicijom relevantnih krivičnih dela i kazni s njima u vezi, ojačati zaštitu žrtava i olakšati njihov pristup pravnoj zaštiti, uvesti i ojačati mehanizme podrške žrtvama, podržati sakupljanje relevatnih podataka, prevenciju, koordinaciju i saradnju. Konkretnije, direktiva utvrđuje pravila za sprečavanje i borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici i uspostavlja minimalna pravila koja se odnose na (a) definiciju krivičnih dela i kazni u oblastima seksualne eksploatacije žene i dece i sajber kriminal (b) prava žrtava svih oblika nasilja prema ženama ili nasilja u porodici pre, tokom i u odgovarajuće vreme nakon krivičnog postupka (c) zaštitu i podršku žrtvama, prevenciju i ranu intervenciju. Ova direktiva koju države članice EU moraju uvesti u svoje zakonodavstvo u roku od tri godine, ceo jedan deo posvećuje podršci žrtvama. Između ostalog, ova direktira akcenat stavlja na potrebu da se zaštiti žrtava pristupa individualno, te individualna procena za identifikaciju potrebe za zaštitom žrtava (čl.16.), a imajući u vidu ranije direktive koje se bave ovom tematikom, obavezuje države članice da specifične potrebe žrtve za zaštitu budu identifikovane putem individualne procene, i po potrebi u saradnji sa svim relevantnim nadležnim organima. Ta individualna procena mora da se fokusira na rizik koji preti od počinioca (ili osumnjičenog) krivičnog dela i uključuje, između ostalog, i rizik od ponovljenog nasilja (čl.16.st.3.tač.1).

Ustavom Republike Srbije[5] u članu 21. propisana zabrana svake diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav garantuje pravo na život, propisujući da je ljudski život neprikosnoven (član 24. stav 1. Ustava). S tim u vezi, podsećamo da je i Evropski sud za ljudska prava, u više navrata, u svojim odlukama[6] potencirao da je rodnozasnovano i porodično nasilje jedno od najtežih formi diskriminacije žena, sa, često, najtežim posledicama.

Ustavna zabrana diskriminacije razrađena je Zakonom o zabrani diskriminacije[7] koji zabranjuje svaku diskriminaciju na osnovu pola, roda i rodnog identiteta, ili bilo kog drugog ličnog svojstva, odnosno ako se postupa protivno načelu rodne ravnopravnosti, odnosno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda žena i muškaraca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici[8] izričito predviđa i saradnju u sprečavanju nasilja u porodici, odnosno predviđa određivanje lica za vezu koja moraju biti imenovana u policijskoj upravi, osnovnom i višem javnom tužilaštvu, osnovnom i višem sudu i centru za socijalni rad (član 24.), kao i da se na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje grupa za koordinaciju i saradnju (član 25.) čije su obaveze utvrđene ovim zakonom.

Kao deo procesa zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom, predviđen je i individualni plan zaštite i podrške žrtvi (član 31.) kojim su predviđene mere zaštite koje moraju, između ostalog, da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, ali i da spreče da se nasilje ponovi.

Pored toga, članom 4. ovog zakona propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na saradnju u sprečavanju nasilja u porodici (čl. 24-27) u krivičnim postupcima za krivična dela: 1) proganjanje (član 138a Krivičnog zakonika); 2) silovanje (član 178. Krivičnog zakonika); 3) obljuba nad nemoćnim licem (član 179. Krivičnog zakonika); 4) obljuba nad detetom (član 180. Krivičnog zakonika); 5) obljuba zloupotrebom položaja (član 181. Krivičnog zakonika); 6) nedozvoljene polne radnje (član 182. Krivičnog zakonika); 7) polno uznemiravanje (član 182a Krivičnog zakonika); 8) podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183. Krivičnog zakonika); 9) posredovanje u vršenju prostitucije (član 184. Krivičnog zakonika); 10) prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnih lica za pornografiju (član 185. Krivičnog zakonika); 11) navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama (član 185a Krivičnog zakonika); 12) zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193. Krivičnog zakonika); 13) nasilje u porodici (član 194. Krivičnog zakonika); 14) nedavanje izdržavanja (član 195. Krivičnog zakonika); 15) kršenje porodičnih obaveza (član 196. Krivičnog zakonika); 16) rodoskvrnuće (član 197. Krivičnog zakonika); 17) trgovina ljudima (član 388. Krivičnog zakonika); 18) druga krivična dela, ako je krivično delo posledica nasilja u porodici. Stavom 2. ovog člana propisano je da se ovaj zakon primenjuje i na pružanje zaštite i podrške žrtvama krivičnih dela iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: krivična dela određena ovim zakonom).

Poverenik podnosi ovu inicijativu za izmenu člana 181. Zakona o krivičnim sankcijama, kako bi se razmotrilo uvođenje obaveze za nadležne organe da, po službenoj dužnosti u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, onako kako je ono definisano u Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, obaveste žrtvu o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, bez obzira na procenu rizika od strane zavoda u konkretnom slučaju, kako je navedeno u stavu 2. ovog člana. Imajući u vidu direktive Evropske unije koje obavezuju države članice da omoguće žrtvi da bude obaveštene o navedenim činjenicama kao i o svakoj meri koja je izrečena u cilju njihove zaštite, u slučaju puštanja ili bekstva počinioca krivičnog dela, Poverenik predlaže da ukoliko se ne usvoji inicijativa da žrtva u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja bude obavezno obaveštena, da se razmotri utvrđivanje obaveze za nadležne organe da u svakoj fazi postupka ukažu žrtvi kako i na koji način može da dobije odnosno da zatraži dobijanje obaveštenja iz člana 181. stav 1. Zakona.  Takođe, Poverenik je mišljenja da je i prvi stav člana 181. Zakona potrebno dopuniti upućivanjem na odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (član 4) kojim su propisana krivična dela u kojima se ovaj zakon primenjuje i koji član zakona obuhvata veći broj krivičnih dela od onih propisanih članom 181. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

U svojim godišnjim izveštajima o radu, Poverenik veliku pažnju posvećuje borbi protiv nasilja prema ženama, i svakoj vrsti rodno zasnovanog nasilja. U svom poslednjem izveštaju[9] za 2023. godinu, kao i prethodnih godina, naglašeno je da je rodno zasnovano nasilje jedan od najraširenijih oblika kršenja prava žena u svetu, a femicid je jedan od najdrastičnijih oblika ovog nasilja. Podsećamo da je u Srbiji u 2023. godini, prema podacima iz medija, ubijeno 28 žena. Rodno zasnovano nasilje zahteva stalno, ali pre svega, sveobuhvatno sagledavanje stanja i hitno reagovanje odgovarajućim merama u sistemu zaštite i prevencije. Poverenik je, takođe, podržao inicijativu za uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida upućenu Narodnoj skupštini, međutim taj mehanizam još uvek nije uspostavljen, iako je deo zvanične Strategije za borbu protiv nasilja nad ženama. U izveštaju koji je 15. marta 2024. godine podnet Narodnoj skupštini, pored ostalog je ukazano i da su na medijskoj sceni i dalje prisutni senzacionalističko, čak netačno i neprofesionalno izveštavanje prilikom teških zločina, kao i kršenje prava na privatnost žrtve, svedoka i porodica, pretpostavku nevinosti osumljičenih i zanemarivanje interesa javnosti, što nužno negativno utiče, odnosno otežava rad nadležnih organa. Činjenicu da je učinilac krivičnog dela pušten iz zatvora ne treba žrtva da saznaje iz medija, već je neophodno da bude upoznata da su sagledani svi rizici od eventualne opasnosti i sekundarne viktimizacije i ponovljenog nasilja i da će u slučaju potrebe imati mogućnost preventivne zaštite.

U okviru ove inicijative skrećemo pažnju i na istraživanje „Zašto žene ne prijavljuju nasilje u porodici[10]?“ koje je Poverenik, tokom 2023. godine sproveo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Rezultati, koji su važni za sagledavanje unapređenja zakonodavnog okvira relevatnog za poboljšanje položaja žena žrtava ili potencijalnih žrtava, su dali dublji uvid u stavove više od 1.000 ispitanica, pokazujući da je neophodno ojačati poverenje u institucije, ali i da su podrška porodice i okoline ključni da bi žene prijavile nasilje.

Na osnovu svega navedenog, a imajući u vidu važnost sveobuhvatnog delovanja na unapređenju propisa kojima se štiti položaj žrtava nasilja, Poverenik podnosi ovu inicijativu i predlaže da Ministarstvu da usvoji predložene izmene člana 181. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija. Pored ove inicijative, molimo Vas da razmotrite i inicijativu Poverenika za izmene i dopune odredaba Krivičnog zakonika, broj 011-00-12/2024-02 od 14. maja 2024. godine.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33. stav 1. tačka 7, a u vezi tačke 5.

[2] „Službeni glasnik RSˮ, br. 55/14 i 35/19

[3] „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 12/13

[4] https://data.consilium.europa.eu/doc/document/PE-33-2024-INIT/en/pdf

[5] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06 i 115/21)

[6] Opuz v. Turkey – 33401/02 https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22002-1449%22]}

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 94/16

[9] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[10] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/istrazivanje-zasto-zene-ne-prijavljuju-nasilje-u-porodici/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

390-24 Inicijativa za izmenu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija