br. 021-01-683/2023-02 datum: 28. 6. 2023.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i upućuje preporuke mera organima javne vlasti i drugim licima za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje predškolskoj ustanovi

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI I ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

U cilju ostavrivanja ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, kako bi se unapredila preventivno-zdravstvena zaštita, ustanovila interna pravila i procedure i obezbedio najbolji interes dece u svim predškolsim ustanovama, Poverenik preporučuje predškolskoj ustanovi da :

• izmeni formular za upis deteta na način da roditelj već prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu naznači da dete ima retku, neurotransmitersku ili hroničnu nezaraznu bolest;

• unapredi i prilagodi interna pravila tako da, ukoliko je u ustanovi upisano dete sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima, dete boravi u predškolskoj ustanovi i učestvuje u svim aktivnostima ustanove uz primenu životno potrebne terapije u toku boravka koja im pomaže da zaštite i unaprede svoje zdravlje, bez diskriminacije;

• svojim opštim aktima ili izmenama/dopunama već postojećih akata ne zahteva ponovni upis u predškolsku ustanovu svake radne godine za decu koja su već ranije upisana i nastavljaju boravak u predškolskoj ustanovi, u cilju pravne sigurnosti i ostvarivanja prava na kvalitetno obrazovanje u kontinuitetu.

Potrebno je da o preduzetom predškolska ustanova obavestiti Poverenika u roku od 30 dana od prijema preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, u skladu sa zakonom, nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo.

Obrazloženje

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti su se obratili Udruženje za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug“ i Udruženje „Hrabriša“ iz Novog Sada ukazujući na položaj dece sa nezaraznim hroničnim bolestima u koje spada i dijabetes, kao i retkim bolestima, u obrazovnom sistemu. Naime, udruženje „Plavi krug“ je ukazalo da su u toku istraživanja sprovedenog za studiju „Mi i drugi. Borba protiv diskriminacije i drugih oblika stigme kod dijabetesa“, kao i iz iskustava roditelja dece sa dijabetesom, došli do saznanja da se stigmatizacija dece sa dijabetesom dešava i u vrtiću i u osnovnoj školi, iako je statistički mnogostruko prisutnija u školi. Navode da se deca sa dijabetesom susreću sa diskriminacijom još prilikom upisa u vrtiće kada vaspitači odbijaju da prime dete sa dijabetesom u grupu, kao i da vaspitači i medicinske sestre ne žele da detetu mere nivo šećera i daju terapiju. Prema navodima roditelja, i ako upišu dete u vrtić, jedan od roditelja mora stalno da bude prisutan ili na raspolaganju vrtiću kako bi merio šećer detetu, davao insulin, računao obroke i obavljao druge potrebne radnje u cilju održavanja zdravlja deteta i sprečavanja mogućih zdravstvenih komplikacija. Roditelji navode da deca sa dijabetesom u vrtićima ne idu na izlete osim ako ne pođe i roditelj koji zbog toga mora da uzme slobodan dan.

Udruženje „Hrabriša“ koje pruža podršku porodicama sa decom sa neurotransmiterskim oboljenjima, dopa-reaktivnim distonijama i drugim neurometaboličkim oboljenjima, dostavilo je Povereniku Inicijativu za unapređenje položaja dece sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima. U dopisu je navedeno da Inicijativu podnose da se unapredi preventivno-zdravstvena zaštita u predškolskim ustanovama, prilagode interna pravila i procedure, i na taj način omogući deci sa retkim, neuortransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima jednak položaj: uslovi za upis i boravak u predškolskim ustanovama uz primenu životno potrebne terapije u toku boravka koja im pomaže da zaštite i unaprede svoje zdravlje. Dalje je ukazano da svaka predškolska ustanova svojim internim aktom,  donetim u formi procedura, pravila, pravilnika i slično, reguliše pitanje preventivno-zdravstvene zaštite. U dostavljenoj Inicijativi za unapređenje položaja dece ovo udruženje je predložilo tri izmene: 1) izmena formulara za upis deteta kako bi se već prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu naznačilo da dete ima hroničnu nezaraznu bolest; 2) izmena statuta predškolske ustanove kojom bi se definisalo da prioritet za upis imaju i deca sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima i 3) da predškolska ustanova kreira format koji će roditelji popuniti i predati odgovornoj osobi u ustanovi o specifičnim potrebama i zdravstvenim rizicima deteta zajedno sa mišljenjem pedijatra.

Udruženje „Hrabriša“ je održalo konferenciju „Unapređenje mehanizma zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim oboljenjima u predškolskim ustanovama”. Na konferenciji je između ostalog ukazano da su anketirali roditelje i na pitanje da li je detetu omogućeno da popije neophodne lekove tokom boravka u vrtiću, 40,4% ispitanika je odgovorilo negativno, dok 2% navodi da deci terapiju daju kod kuće. Na pitanje da li smatraju da bi bilo poželjno da se detetu koje ima hroničnu nezaraznu bolest omogući da popije lek tokom boravka u vrtiću, čak 93% ispitanika je odgovorilo potvrdno, 84,2% ispitanika smatra da bi im svakodnevicu olakšalo ukoliko bi dete dobijalo terapiju tokom boravka u predškolskoj ustanovi.

Deca sa retkim neurotransmiterskim bolestima, poteškoćama u razvoju i hroničnim bolestima zahtevaju redovno uzimanje terapije, nekada i na svaka 3-4 sata. Suplementacija je neophodna, a izostanak terapije u određeno vreme može vitalno ugroziti dete. Udruženje ukazuje da deca sa retkim neurotransmiterskim bolestima koja su na vreme dijagnostikovana i uključena u lečenje funkcionišu u skladu sa svojom starosnom dobi, nemaju mentalnih niti motoričkih ograničenja te im nije potreban lični pratilac tokom boravka u predškolskoj ustanovi. Radi unapređenja kvaliteta preventivno-zdravstvene zaštite dece sa retkim neurotransmiterskim, hroničnim nezaraznim bolestima i poteškoćama u razvoju u obrazovnom sistemu, potrebno je postići bolju uključenost dece koja svakodnevno žive sa izazovima hroničnih nezaraznih oboljenja, budući da su im jednako važni socijalizacija i vreme provedeno sa njihovim vršnjacima.

Kao jedna od hroničnih nezaraznih bolesti izdvaja se i dijabetes. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“[2] u Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja i peti vodeći uzrok opterećenja bolestima i procenjuje se da oko 460.000 odraslog stanovništva Srbije zna da ima dijabetes, dok kod približno 36% obolelih dijabetes još uvek nije otkriven. Više od 1,2 miliona dece i adolescenata (0–19 godina) u svetu živi sa tipom 1 dijabetesa. Kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika i osoba sa dijabetesom je osnovni preduslov optimalne zdravstvene zaštite: ranog otkrivanja dijabetesa, dobre kontrole bolesti i sprečavanja nastanka njegovih komplikacija.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je povodom Međunarodnog dana retkih bolesti objavio da se procenjuje da u svetu oko 300 miliona ljudi živi sa nekom retkom bolešću, a da Evropska komisija procenjuje da u Srbiji oko 6-8%  stanovnika (400.000) živi sa nekom dijagnozom retke bolesti. Analizom podataka dobijenih iz zdravstvenih ustanova u Srbiji sa sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite, tokom 2020. godine, bolnički je lečeno 14.913 osoba sa dijagnozom retke bolesti. Ove bolesti (koja uključuje grupu od preko 6.000 različitih oboljenja) se javljaju kod manje od pet osoba na 10.000 stanovnika, karakteriše ih progresivan tok i često rani smrtni ishod. Oboleli od retkih bolesti i njihove porodice često se susreću sa različitim teškoćama, prirodni tok mnogih retkih bolesti je nepoznat, mnoge se kasno dijagnostikuju ili ostaju nedijagnostikovane, što dodatno otežava njihovu identifikaciju i evidenciju, zbog čega mnoge retke bolesti ostaju „nevidljive”.

Pored toga što narušeno zdravlje utiče na kvalitet života obolele dece, ova deca su izložena i većem riziku od diskriminacije, kako među vršnjacima tako, potencijalno i od strane nastavnog i nenastavnog osoblja. Poverenik je u svojoj praksi imao više primera  diskriminacije dece zbog zdravstvenog stanja u obrazovnim ustanovama, kada su bila izložena ismevanju, omalovažavanju, iskljičivanju od strane vršnjaka, kao i nerazumavanju nastavnog osoblja i neadekvatnom reagovanju. Dodatna emocionalna i psihološka osetljivost dece školskog uzrasta poteškoće koje nosi samo oboljenje i težnju dece i adolescenata da umanjuju značaj i težinu simptoma i bolesti, prvenstveno kako bi izbegli stigmatizaciju u školskom okruženju, dovode decu i učenike u povećan rizik, kao i do diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. I mediji su pisali o nekim od slučajeva kada su učenici nazivani pogrdnim imenima zato što moraju da ubrizgaju insulin ili zato što koriste insulinske pumpe.

Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je postupajući po pritužbama roditelja dece koja su upisana u predškolsku ustanovu i redovno pohađaju vrtić, utvrdio da pojedine predškolske ustanove izmenom svojih opštih akata/pravilnika nameću obavezu roditeljima i drugim zakonskim zastupnicima da za svaku narednu radnu godinu podnose nove zahteve za upis dece, iako su deca već ranije upisana i redovno pohađaju predškolsku ustanovu. Po podnetim zahtevima, predškolska ustanova je ponovo ispitivala uslove za prijem dece u skladu sa novim pravilnikom o upisu dece, što je  za posledicu imalo da neka od ranije upisane dece naredne godine više nisu mogla da nastave boravak u predškolskoj ustanovi, i nalazila su se na listi čekanja. Roditelji su isticali da im niko nije objasnio na koji način se vrši upis dece, tj. prijem dece za narednu radnu godinu i da su smatrali da su njihova deca upisana kao i do tada, a da je bilo potrebno samo da se opredele i izjasne da li će im deca biti u celodnevnom ili poludnevnom boravku. Takođe, u ovim postupcima je utvrđeno i da su roditelji, odnosno drugi zakonski zastupnici ranije upisane dece imali zaključene ugovore sa predškolskom ustanovom na neodređeno vreme, kojima je, između ostalog bilo propisano u kojim slučajevima davalac i primalac usluge mogu jednostrano da raskinu ugovor, uz otkazni rok od 15 dana. Međutim, u konkretnim slučajevima ugovori nisu bili jednostrano raskinuti, bilo od strane roditelja ili predškolske ustanove, zbog razloga propisanih odredbom ugovora, već je predškolska ustanova samo obavestila roditelje da  naredne školske godine deca više ne mogu da borave u predškolskoj ustanovi zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta.

Konvencija o pravima deteta^[3] u članu 3. propisuje da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Strane ugovornice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonskih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i u tom cilju će preduzeti sve odgovarajuće zakonodavne i administrativne mere. Strane ugovornice će obezbediti da se institucije, službe i ustanove odgovorne za brigu ili zaštitu dece prilagode standardima koje su utvrdili nadležni organi, posebno u oblasti sigurnosti, zdravlja, u pogledu broja i podobnosti osoblja, kao i stručnog nadzora.

Zakon o zabrani diskriminacije propisuje da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom. Dalje propisuje da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima (član 19). Odredbama člana 22. ovog zakona propisano je da svako dete ima jednaka prava i zaštitu u porodici, društvu i državi, bez obzira na njegova ili lična svojstva roditelja, staratelja i članova porodice. Istim članom zabranjena je diskriminacija dece prema zdravstvenom stanju.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[4] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje i da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje (član 3.). Dalje, ovim zakonom je propisano da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije (član 7. stav 1. tačka 1).

Odredbom člana 100. ovog zakona propisano je da Ustanova ima statut. Statut je osnovni opšti akt ustanove, kojim se bliže uređuje organizacija, način rada, upravljanje i rukovođenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeđivanja ostvarivanja prava i obaveza deteta i učenika, prava i obaveza roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, zaštita i bezbednost dece, učenika i zaposlenih i mere za sprečavanje povreda zabrana utvrđenih ovim zakonom, način objavljivanja opštih akata i obaveštavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom (stav 2). Članom 119. ovog zakona propisano je da organ upravljanja ustanove donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju^[5]  propisuje da se predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje u skladu sa Ustavom, zakonom kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, ratifikovanim međunarodnim konvencijama i ovim zakonom, polazeći od prava deteta, razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih i socijalnih potreba dece i porodica sa decom predškolskog uzrasta (član 1.). Jedan od ciljeva predškolskog vaspitanja i obrazovanja je podrška celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvije svoje kapacitete, proširuje iskustva u izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu (član 4. stav 1. tačka 1). Istim članom propisani su i principi predškolskog vaspitanja i obrazovanja: dostupnost, demokratičnost, otvorenost, autentičnost i razvojnost. Dostupnost kao princip predškolskog vaspitanja i obrazovanja jeste jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etničke, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivališta, materijalnog ili zdravstvenog stanja, teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 13. stav 3. ovog zakona propisano je da je da se upis dece u predškolsku ustanovu vrši u skladu sa Zakonom, dok se način i postupak upisa dece u predškolsku ustanovu bliže uređuju statutom, uz saglasnost osnivača.

Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja nege i preventivno-zdravstvene zaštite dece u predškolskoj ustanovi[6] propisani su bliži uslovi i načini ostvarivanja nege i preventivno-zdravstvene zaštite dece u predškolskoj ustanovi. Ovim pravilnikom je u članu 2. propisano da negu i preventivno-zdravstvenu zaštitu u predškolskoj ustanovi obavlja medicinska sestra – saradnik na poslovima unapređivanja preventivno-zdravstvene zaštite i medicinska sestra – saradnik na poslovima nege i preventivne zdravstvene zaštite, u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast obrazovanja i vaspitanja i propisima kojima se uređuje oblast zdravstvene zaštite. Stavom 2. istog člana je propisano da predškolska ustanova, radi ostvarivanja delatnosti iz člana 1. ovog pravilnika mora da obezbedi najmanje jednu medicinsku sestru – saradnika na poslovima nege i preventivne zdravstvene zaštite u svakom objektu predškolske ustanove koji ima do osam vaspitnih grupa celodnevnog programa, odnosno šesnaest grupa poludnevnog programa, bez obzira na uzrast dece. Dalje stavom 3. je propisano da predškolska ustanova sa 72–80 vaspitnih grupa dece uzrasta od šest meseci do polaska u školu, bez obzira na trajanje programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, mora da obezbedi najmanje jednu medicinsku sestru – saradnika na poslovima unapređivanja preventivno-zdravstvene zaštite.

Stručno-metodološkim uputstvom za sprovođenje nege i preventivno-zdravstvene zaštite dece u predškolskim ustanovama, koje je sastavni deo Pravilnika, propisano je da kod deteta sa hroničnom nezaraznom bolesti, zbog koje može u toku boravka deteta u predškolskoj ustanovi doći do pogoršanja zdravstvenog stanja, roditelj, odnosno staratelj medicinskoj sestri dostavlja stručno mišljenje i uputstva izabranog pedijatra o merama koje treba sprovesti u toku boravka deteta u predškolskoj ustanovi; kao i da prilikom upisa deteta sa hroničnim nezaraznim bolestima ili sa invaliditetom u predškolsku ustanovu, roditelj, odnosno staratelj upoznaje medicinsku sestru – saradnika u objektu u kome se vrši prijem deteta sa zdravstvenim stanjem deteta, radi planiranja i pripreme prostora, sprovođenja neophodnog higijensko-dijetetskog režima i neophodne nege deteta.

Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu^[7] propisuju se bliži uslovi za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu. Članom 2. ovog pravilnika propisano je da predškolska ustanova u skladu sa svojim mogućnostima i iskazanim potrebama porodica za različitim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na zahtev roditelja, odnosno staratelja, vrši upis dece predškolskog uzrasta, prema sledećim kriterijumima za utvrđivanje prioriteta za upis: deca iz društveno osetljivih grupa, deca žrtve nasilja u porodici, deca iz porodica koja koriste neki oblik socijalne zaštite i deca bez roditeljskog staranja, deca samohranih roditelja, deca iz socijalno nestimulativnih sredina, deca sa smetnjama u psihofizičkom razvoju, deca iz porodice u kojoj je dete koje je teško obolelo ili ima smetnje u psihofizičkom razvoju, deca teško obolelih roditelja, deca čiji su roditelji ratni vojni invalidi ili imaju status raseljenog ili prognanog lica, deca predložena od strane centra za socijalni rad, deca iz sredina u kojima je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj; deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata; deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici; deca čija su braća ili sestre upisani u istu predškolsku ustanovu; ostala deca.

U skladu sa propisima, ustanova obrazovanja donosi svoje opšte i druge akt poštujući opšte principe obrazovanja i vaspitanja kojima se na najcelishodniji način obezbeđuje ostvarivanje opštih ishoda obrazovanja i pri tome uključuje roditelje, odnosno druge zakonske zastupnike i njihova udruženja i lokalnu zajednicu[8].

Osnovni opšti akt ustanove je statut ustanove kojim se između ostalog propisuje i donošenje opšteg akta ustanove o uslovima za prijem, upis, boravak i ispis dece iz ustanove.

U vezi upisa dece u predškolsku ustanovu, nesporno je da predškolske ustanove na osnovu statuta i zakona donose opšte akte kojima uređuju oblasti iz delokruga svog rada, među kojima je i akt, odnosno  Pravilnik o upisu dece u predškolsku ustanovu. Nesporno je i da ovaj pravilnik mora biti u saglasnosti sa statutom predškolske ustanove, zakonima, kao i citiranim Pravilnikom o bližim uslovima za utvrđivanje prioriteta za upis dece u predškolsku ustanovu.  S tim u vezi, prilikom upisa dece predškolska ustanova proverava ispunjenost uslova u skladu sa zakonom i opštim aktima ustanove i odlučuje o svakom konkretnom zahtevu roditelja i drugog zakonskog zastupnika za upis dece.  Dakle, u situacijama kada predškolska ustanova po podnetom zahtevu i konkursu jednom izvrši upis dece u predškolsku ustanovu, i zaključi ugovore (kao davalac usluge) sa roditeljima ili drugim zakonskim zastupnicima, nema opravdanja da se za svaku narednu radnu godinu podnosi novi zahtev za upis dece koja su već ranije upisana. Ukoliko je razlog/cilj ponovnog zahteva za upis dece u nerednu radnu godinu da se ne prime deca čiji roditelji ne izmiruju svoje obaveze, ili deca koja neredovno dolaze u vrtić, ili eventualna promena radnopravnog statusa roditelja, ili promena mesta prebivališta deteta i roditelja, Poverenik ukazuje da je i pored toga neopravdana odluka da se upis vrši svake godine, ne vodeći računa o kontinuitetu i najboljem interesu deteta (socijalizaciji, sticanju radnih navika, potreba za vaspitnim uticajem i dr). Naime, eventualno neizmirivanje obaveza prema preškolskoj ustanovi je već propisano (kao i sankcija) ugovorom koji se zaključuje nakon prvog upisa dece između korisnika usluga (roditelja ili drugih zakonskih zastupnika) i davaoca usluga (predškolske ustanove). Takođe, ukoliko je cilj da se naknadno sagleda eventualna promena radnopravnog statusa roditelja, ili promena mesta prebivališta, nema opravdanja da se deci koja redovno pohađaju ustanovu odjednom uskrati ovo pravo, jer su im sada roditelji (ili jedan od njih) nezaposleni, ili je došlo do promene prebivališta deteta, jer ove okolnosti ne mogu biti od uticaja na odluku o daljem boravku dece u predškolskoj ustanovi. Prema tome, sve dok deca redovno pohađaju ustanovu, dok roditelji redovno izmiruju obaveze, u skladu sa ugovorom i pravilnikom, nema opravdanja da se deci koja su već upisana i redovno pohađaju predškolsku ustanovu uskrati pravo da nastave boravak u ustanovi. Imajući u vidu ciljeve, dostupnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja, Poverenik ističe da je roditeljima i deci koja su već upisana u predškolsku ustanovu neophodno obezvediti pravnu sigurnost, odnosno deci pravo na obrazovanje u kontinuitetu (do polaska u školu), bez  obaveze da se upisuju svake godine. Izmenom opšteg akta ustanove/pravilnika, kojim se nameće obaveza roditeljima i drugim zakonskim zastupnicima da ponovo podnose zahteve i konkurišu za upis dece svake naredne radne godine, iako deca već redovno pohađaju predškolsku ustanovu,  ne vodi se računa o kontinuitetu i najboljem interesu deteta.

S obzirom na zagarantovano pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i pravo na obrazovanje dece, bez diskriminacije, Poverenik je u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, Ministarstvu zdravlja uputio inicijativu da utvrdi procedure o postupanju sa decom i učenicima sa nezaraznim hroničnim bolestima, retkim bolestima u predškolskom ustanovama, kao i u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja u cilju podrške, dobre kontrole bolesti i sprečavanja nastanka njenih komplikacija, što utiče i na unapređenje njihovog položaja, kao i zaštitu od stigmatizacije i diskriminacije. Takođe, Poverenik se obratio i Ministarstvu prosvete, uz čiju saglasnost, kao i podršku i saradnju, ove procedure treba distribuirati predškolskim ustanovama, kao i osnovnim i srednjim školama u Republici Srbiji. S tim u vezi Ministarstvo je svojim dopisom broj 500-01-5/2023-16 od 22. marta 2023. godine obavestilo Poverenika da je dalo mišljenje o Protokolu o postupanju u školi sa učenicima koji imaju šećernu bolest koji je sačinilo Ministarstvo zdravlja. Ministarstvo smatra da je izrada stručnih uputstava i smernica za predškolske ustanove i škole, utemeljenih na odgovarajućim stručnim doktrinama u oblasti zdravlja, poznavanje specifičnih izazova na terenu, primera dobre prakse saradnje vaspitno-obrazovnih ustanova i zdravstvenih ustanova, uz konsultovanje udruženja roditelja dece obolele od hroničnih nezaraznih i retkih bolesti i strukovnih udruženja, važan korak u unapređivanju kvaliteta, dostupnosti i pravednosti u obrazovnom sistemu. Ministarstvo ukazuje da je posebno važno sprovesti stručne analize i steći celovite uvide u dosadašnja iskustva, uspostavljene mehanizme i načine saradnje između vaspitno-obrazovnih i ustanova u oblasti zdravlja, kao i ostvarene rezultate i mogućnosti daljeg jačanja kompetencija vaspitnog/nastavnog kadra u ovoj specifičnoj oblasti. Ministarstvo ukazuje da podržava inicijative kojima se dodatno obezbeđuje sigurni i podsticajni uslovi za razvoj i učenje dece i učenika sa specifičnim zdravstvenim problemima u sistemu obrazovanja.

Iz obraćanja građana Povereniku, kao i iskustava iznetih na konferenciji Udruženja „Hrabriša“, ukazano je na primere dobre prakse kada su se zaposleni u predškolskim ustanovama angažovali da se dodatno edukuju i informišu o konkretnim oboljenjima, kao i da se organizuju tako da detetu i roditeljima pruže svu potrebnu podršku na način da ni detetu ni roditelju ne bude uskraćeno ili otežano ostvarivanje drugih prava. Tako je predškolska ustanova na teritoriji Beograda organizovala predavanje o dijabetesu tipa 1 za vaspitače, gde su informisali vaspitače o simptomima hipoglikemije i hiperglikemije,  i kako osoblje vrtića treba da reaguje u tim situacijama, što je vrlo ohrabrilo vaspitače i roditelje. Postignut je dogovor povodom ishrane deteta, davanja terapije i postupanja u određenim situacijama. Medicinska sestra u vrtiću meri nivo šećera u krvi u vreme koje je dogovoreno, kao i po potrebi i daje insulin pre obroka, a vaspitačica prati ponašanje i stanje deteta dok je u ustanovi. U drugom slučaju, dobrim planiranjem i organizacijom jedna medicinska sestra koja je zadužena za više objekata predškolske ustanove, pruža podršku svoj deci sa nezaraznim hroničnim bolestima u ustanovi kojoj je dodatna pomoć i/ili preventivna zaštita potrebna.

S tim u vezi ukazujemo  da su u praksi institucije postojali slični slučajevi koji su nakon donetih mišljenja i preporuka uspešno rešeni. Praksa potvrđuje spremnost predškolskih ustanova kada se radi o sličnim situacijama da prihvate i implementiraju preporuke Poverenika.  Primera radi, Povereniku su se obraćali roditelji dece koji su pohađali predškolsku ustanovu, a koji su imala određene zdravstvene probleme, alergije na određene namirnice, zbog čega deca nisu dobijala adekvatne obroke. Takođe, roditelji su se žalili da je deci zbog ovakvih i drugih zdravstvenih problema bilo onemogućeno da pohađaju rekreativnu nastavu, izlete ekskurzije. Nakon donete preporuke Poverenika predškolske ustanove preduzele su mere na obezbeđivanju uslova za pripremu hrane deci sa specifičnim zahtevima.

Poverenik posebno ukazuje da oba udruženja navode da su kroz iskustva roditelja došli do saznanja da se u predškolskim ustanovama za decu sa hroničnim nezaraznim bolestima saznaje tek ukoliko ista budu upisana u predškolsku ustanovu u momentu kada započne boravak deteta u predškolskoj ustanovi te u većini slučajeva, ne uvažavajući mišljenja pedijatra i interresorne komisije, od roditelja se zahteva da lično daju detetu neophodnu terapiju u toku boravka u predškolskoj ustanovi sa opravdanjem nedovoljnog kadrovskog kapaciteta. Sve navedeno predstavlja velike probleme roditeljima koji nisu u mogućnosti da napuštaju svoje radno mesto da bi se njihovom detetu dala terapija u tačno određeno vreme. Udruženje Hrabriša zaključuje da u oblasti preventivno zdravstvene zaštite dece u predškolskoj ustanovi ne postoji dovoljna informisanost niti roditelja o njihovim pravima i pravima njihove dece niti zaposlenih u predškolskoj ustanovi o njihovim obavezama.

Kada bi se blagovremeno imala saznanja o broju dece sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim bolestima, kao i informacije o vrsti terapije koju primaju i načinu na koji se terapija daje, predškolska ustanova bi, sa službom preventivno zdravstvene zaštite i u saradnji sa roditeljima, mogla blagovremeno da iznađe rešenje i model postupanja u ovakvim situacijama. Stručno-metodološko uputstvo za sprovođenje nege i preventivno zdravstvene zaštite u predškolskoj ustanovi propisuje da roditelj prilikom upisa deteta u ustanovu informiše medicinsku sestru-saradnika o zdravstvenom stanju i specifičnim potrebama i zdravstvenim rizicima deteta, te da se dostavlja medicinskoj sestri stručno mišljenje i uputstvo izabranog pedijatra o merama koje treba sprovesti u toku boravka deteta u predškolskoj ustanovi. Navedeno je propisano kao obaveza, međutim, u praksi ne postoji jasno uputstvo za roditelje kako se obaveštavaju zaposleni službe preventivno zdravstvene zaštite prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu.

Ukoliko bi se omogućilo da se već u formularu za prijavu deteta u predškolsku ustanovu navede da je u pitanju “dete sa retkim, neurotransmiterskim ili hroničnim nezaraznim bolestima”, predškolska ustanova bi u momentu prijave na konkurs imala uvid u ukupan broj dece sa retkim, neurotransmiterskim i hroničnim nezaraznim oboljenjima te eventualnu povećanu potrebu za dodatnim angažovanjem službe preventivno-zdravstvene zaštite kao i za eventualno proširenjem postojećih ljudskih kapaciteta, sve sa ciljem da se navedenoj kategoriji dece omogući da dobiju svoju terapiju u vrtiću, na vreme, od strane imenovanog kadra u vrtiću. Takođe, na ovaj način bi se omogućilo da predškolska ustanova na vreme bude informisana o potrebama deteta i da ima dovoljno vremena da pripremi kadar, prostor i potrebnu podršku. Izuzetno je važna permanentna saradnja između domova zdravlja, zaposlenih zdravstvenih radnika i zaposlenih u obrazovnim ustanovama, kako po pitanju preventivnog delovanja tako i neophodne edukacije u cilju pružanja podrške i reagovanja u slučaju potrebe.

U skladu sa propisima, a imajući u vidu ciljeve i principe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, pre svega podršku celovitom razvoju i dobrobiti deteta i dostupnost svih oblika obrazovanja, Poverenik upućuje ovu preporuku mera svim predškolskim ustanovama za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije da bi se unapredila preventivno-zdravstvena zaštita, ustanovila interna pravila i procedure i obezbedila pravna sigurnost, odnosno ostvarivanje prava na obrazovanje u kontinuitetu u svim predškolskim ustanovama. Propisanom procedurom bi se omogućilo deci sa hroničnim nezaraznim bolestima (među koje spada i dijabetes) i deci sa retkim bolestima jednak položaj kada su u pitanju uslovi za upis i boravak u predškolskim ustanovama uz primenu životno potrebne terapije u toku boravka koja im pomaže da zaštite i unaprede svoje zdravlje, što se takođe odražava i na unapređenje njihovog položaja i zaštitu od stigmatizacije i diskriminacije. Poverenik upućuje i preporuku da se izmeni formular za upis deteta na način da roditelj već prilikom upisa deteta u predškolsku ustanovu naznači da dete ima retku, neuortransmitersku ili hroničnu nezaraznu bolest čime bi se omogućilo da predškolska ustanova na vreme budu informisana o potrebama deteta i da ima dovoljno vremena da pripremi kadar, prostor i potrebnu podršku. Izuzetno je važna permanentna saradnja između domova zdravlja, zaposlenih zdravstvenih radnika i zaposlenih u obrazovnim ustanovama, kako po pitanju preventivnog delovanja tako i neophodne edukacije u cilju pružanja podrške i reagovanja u slučaju potrebe. Na kraju, Povernik upućuje preporuku u cilju ostvarivanja pravne sigurnosti, odnosno prava na obrazovanje u kontinuitetu (do polaska u školu) za decu koja su već upisana i pohađaju predškolsku ustanovu, bez  obaveze da se upisuju svake godine.

Sva deca imaju pravo da odrastaju u sredini koja stimuliše njihov psihomotorni razvoj i priprema ih za polazak u školu, u skladu sa Konvencijom UN o pravima deteta. Sva deca su jednaka, pa im treba omogućiti uslove za ravnopravan razvoj. Rešavanje navedenih izazova je važno pre svega radi pružanja kvalitetne zdravstvene zaštite i uključivanja dece u svakodnevne aktivnosti sa svojim vršnjacima, a zatim i zbog roditelja kojima je potrebna podrška, posebno za davanje terapije deci, dok su oni na svojim radnim obavezama. Inkluzija dece sa zdravstvenim teškoćama ili određenim zdravstvenim stanjima iziskuje povećan napor na svim nivoima – porodice, zaposlenih u predškolskim ustanovama, školama i zajednice u celini. Stoga je na svakom od ovih nivoa neophodno obezbediti adekvatnu podršku kako bi zdravlje i sigurnost dece bili osigurani.

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u skladu sa članom 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje predškolskoj ustanovi preporuku mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tačka 9)

[2] https://www.batut.org.rs/index.php?content=2470

[3] Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta („Sl.list SFRJ- Međunarodni ugovori“, br. 15/19 i „Sl. list SRJ- Međunarodni ugovori“, br.4/96 i 2/97

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020 i 129/2021

[5] „Sl.glasnik RS“, br. 18/10, 101/17, 113/17- dr.zakon, 95/18- dr.zakon, 10/19, 86/19- dr.zakon, 157/20- dr.zakon, 123/21- dr.zakon i 129/21, član 3. stav 4.

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 112/2017

[7] “Službeni glasnik RS“, br.44/11

[8] član 99. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

356-23 Preporuka mera svim predškolskim ustanovama