011-00-3/2023-02 datum: 19.1.2023.

MINISTARSTVO ZDRAVLjA

Danica Grujičić, ministarka

11000 BEOGRAD

Nemanjina 22-26

Inicijative za izmene i dopune člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima

Poštovana gospođo Grujičić,

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratili su se građani i građanke ukazujući na problem u vezi sa transplatacijom organa. Naime, u njihovom obraćanju je navedeno da je poražavajuća činjenica da je u 2021. godini u Srbiji urađeno samo pet transplantacija, dok je na listi čekanja veliki broj ljudi. Pored toga je navedeno da je primera radi u 2013. godini urađeno 46 transplantacija dok je osam godina kasnije taj broj jednocifren. Dalje je navedeno da je pokrenuta peticija Donatorstvo je herojstvo koju je u rekordnom roku potpisao veliki broj ljudi.

U svojim obraćanjima građani su ukazali da problem prevashodno predstavlja činjenica da su određene odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima proglašene neustavnim zbog čega su od 25. novembra 2021. godine, od kada je odluka Ustavnog suda objavljena u Službenom glasniku „sve transplantacije obustavljene“. Takođe, u obraćanjima je navedeno da se „svi sa liste čekanja za transplataciju osećaju diskriminisano i odbačeno, kao da njihov život nije vredan“, uz isticanje podatka da „samo 10% osoba sa liste doživi transplataciju“.

Nakon prvog obraćanja građana, Poverenik se odmah obratio Ministarstvu zdravlja ovim povodom imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o primeni propisa i postupanju u skladu sa odlukama Ustavnog suda, a polazeći od činjenice da je Ministarstvo zdravlja nadležno za izradu nacrta izmena i dopuna spornih zakona. Poverenik je tražio od Ministarstva da nas obavesti o preduzetom. Dopisom Ministarstva zdravlja – Uprave za biomedicinu, broj 500-01-343/2022-21 od 6.4.2022. godine obavešteni smo da je Uprava za biomedicinu pripremila nacrt izmena člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.

Kako sporni zakoni još uvek nisu izmenjeni, polazeći od svojih nadležnosti propisanih članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije i imajući u vidu da je kao što znate transplantacija civilizacijsko dostignuće koje za veliki broj ljudi predstavlja ujedno i poslednju nadu za preživljavanje ili kvalitetnije življenje, koristimo priliku da se obratimo Ministarstvu zdravlja i ukažemo na određene odredbe Ustava i zakona.

Ustav Republike Srbije[1] u članu 2. propisuje da svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom (stav 2.). Odredbama člana 18. Ustava propisano je da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju. Stavom 2. iste odredbe, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 21. zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. istog člana propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Odredbama člana 23. Ustava propisano je da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite. Članom 25. Ustava propisano je da je fizički i psihički integritet nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (stav 2.).

Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini^[2] u članu 1. propisuje da strane ove Konvencije štite dostojanstvo i identitet svih ljudskih bića i garantuju svima, bez diskriminacije, poštovanje njihovog integriteta i drugih prava i osnovnih sloboda u pogledu primene biologije i medicine. Članom 2. Konvencije propisano je da interesi i dobrobit ljudskog bića imaju prednost nad samim interesom društva ili nauke. Strane, uzimajući u obzir zdravstvene potrebe i dostupna sredstva, preduzimaju odgovarajuće mere kako bi na području svoje nadležnosti osigurale pravičan pristup zdravstvenoj zaštiti odgovarajućeg kvaliteta (član 3).

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da akt diskriminacije označava svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 27. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.

Odlukama Ustavnog suda IUz-69/20 i IUz-223/18 od 20.5.2021. godine proglašene su neustavne odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koje su propisivale uslove za darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica i predviđale pretpostavljenu i opozivu saglasnost umrlog za doniranje.U odlukama Ustavnog suda je naglašeno da je „pretpostavljena saglasnost umrlog za doniranje organa i tkiva, koju poznaje većina evropskih zakonodavstava, saglasna sa Ustavom i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, ali da odredbe navedenih članova koje su utvrđivale uslove i postupak za doniranje posle smrti davaoca nisu u skladu sa načelom o vladavini prava, zbog njihove nedovoljne jasnosti, preciznosti i predvidljivosti“. Objavljivanje odluka Ustavnog suda bilo je odloženo za šest meseci, do kraja novembra 2021. godine, kako bi se državnim organima ostavilo dovoljno vremena da pre prestanka važenja osporenih odredaba budu izvršene izmene i dopune pomenutih zakona, kako bi se sprečilo nastajanje pravnih praznina u delu koji je uređivao presađivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih davalaca. S obzirom da do danas nisu usvojene neophodne izmene zakona, od novembra 2021. godine u Srbiji ne postoji pravni okvir koji uređuje uslove i postupak za presađivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica, zbog čega su, sve transplatacije u obustaljene.

Polazeći od nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti propisanih članom 33. stav 1. tačka 7. Zakona o zabrani diskriminacije, a uvažavajući činjenicu da je u međuvremenu fomirana nova Vlada i da je trebalo preuzeti sve započete aktivnosti po ovom ali i drugim važnim pitanjima, obraćamo Vam se inicijativom za što hitnije stavljanje u proceduru izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojima bi se uredili uslovi i postupak presađivanja ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica, s obzirom da protek vremena direktno utiče na kvalitet pa i samu dužinu života lica kojima je transplatacija jedini način za preživljanje.

[1] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09), član 2. stav 1. tačka 1.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

33-23 Inicijativa za izmene i dopune člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima