br. 07-00-246/2019-02 datum: 22. 7. 2019.
MIŠLjENjE
Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela N.o.o.s.i.s, u ime i uz saglasnost I. J, protiv privrednog društva „V.“ doo B, zbog diskriminacije I. J. na osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je I. J. sa … 15. aprila 2019. godine imala let za Tiranu i da joj je usluga ukrcavanja u avion pružena na nebezbedan i ponižavajući način – unošenjem u avion uz uske strme stepenice na uskoj stolici (kabinska kolica) na kojoj sigurnosni kaiš nije radio. Dalje je navedeno da je prvi razlog podnošenja pritužbe to što aerodrom nema ambu lift. U izjašnjenju privrednog društva „V.“ doo B. je navedeno da razumeju neprijatnu situaciju u kojoj se našla I. J. prilikom ukrcavanja u avion ATR na letu za Tiranu, a koja je prouzrokovana kvarom na kopči na kabinskim kolicima. Navedeno je da raspolažu adekvatnom opremom koja je potrebna za nesmetan ulaz osobama sa invaliditetom u vazduhoplov, i da kabinska kolica koja je I. J. koristila pripadaju privrednom društvu. Dalje je navedeno da je način ulaska u avion određen tehničkim karakteristikama samog aviona koji je u vlasništvu avio kompanija. U konkretnom slučaju ulazak u avion ATR nije moguć preko avio mosta, već isključivo uz stepenice, koje su kod konkretnog tipa aviona ATR, sastavni deo opreme vazduhoplova i iz tog razloga su korišćene prilikom ukrcavanja I. J. u vazduhoplov. U toku postupka je utvrđeno da je među stranama nesporno da je 15. aprila 2019. godine, prilikom ukrcavanja I. J. u avion, kopča na kabinskim kolicima bila neispravna. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je privredno društvo „V.“ doo B, propuštanjem da 15. aprila 2019. godine za ukrcavanje u avion tipa ATR putnice I. J, osobe sa invaliditetom, obezbedi ispravna i bezbedna kabinska kolica, povredilo odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Zbog toga je privrednom društvu „V.“ doo B, data preporuka da obezbedi ispravnu aerodromsku opremu koju će koristiti za ukrcavanje putnika koji se otežano kreću i osoba sa invaliditetom u avione u koje, zbog tipa aviona nije moguće ući preko avio mosta; da preko N. o. o. s. i. S, uputi pisano izvinjenje I. J. zbog događaja koji se odigrao 15. aprila 2019. godine prilikom ukrcavanja u avion na relaciji … – Tirana, kao i da razmotri mogućnost nabavljanja ambu lifta u okviru aerodromske opreme.
1. TOK POSTUPKA
1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila, u ime i uz saglasnost I. J., N. o. o. s. i. s.(u daljem tekstu: NOOIS) protiv … zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
– da je I. J. 15. aprila 2019. godine u 00,25 časova sa … imala let avionom tipa ATR za Tiranu, kao i da je putovala u prisustvu svoje personalne asistenkinje B. D, s obzirom da je I. J. osoba sa invaliditetom i korisnica elektromotornih kolica;
– da se prilikom ukrcavanja u avion, ponovila situacija koja se uvek dešava kada leti avionom tipa ATR, kao i da je ovog puta bilo posebno riskantno;
– da je zbog ulaska u avion pomoću kabinskih kolica (jer aerodrom nema ambu-lift, što je prvi razlog podnošenja ove pritužbe) direktno ugrožena bezbednost putnika sa invaliditetom;
– da I. J. boluje od progresivne mišićne distrofije od rođenja, njene fizičke mogućnosti su veoma male i svaki ulazak u mali avion (kao i izlazak iz njega) predstavlja rizik po njenu bezbednost i sigurnost;
– da te noći kabinska kolica nisu imala ispravan pojas (kopča nije radila), zbog čega je njen ulazak u avion bio doveden u pitanje, usluga ulaska u avion pružena je na nebezbedan i ponižavajući način – unošenje u avion uz uske strme stepenice na uskoj stolici na kojoj sigurnosni kaiš nije radio, mimo svih međunarodnih standarda bezbednosti;
– da su zaposleni koji su trebali da obezbede njen ulazak u avion zvali supervizora da bi ukazali na problem sa nebezbednošću kabinskih kolica, kao i da je supervizor predložio improvizaciju – ručno držanje pojasa i upotrebu njenog ličnog pojasa koji je I. J. imala kod sebe;
– da je u avion ušla koristeći svoj lični pojas, pod ogromnim stresom, kao i da je ovo tipična situacija koja se redovno ponavlja i pitanje je kako još uvek niko nije nastradao;
– da je prilikom loših vremenskih uslova više puta pokisla ili stajala na snegu i velikom minusu, dovoljno dugo da njeno zdravlje bude ugroženo dok traje ulazak u avion – prebacivanje na kabinska kolica, „pokušaje“ nameštanja pojasa, ulazak/izlazak u/iz aviona, stepenik po stepenik itd;
– da je događaj od 15. aprila 2019. godine bio dovoljno rizičan i diskriminatoran, da se I. J, i kao fizičko lice i kao izvršna direktorka NOOIS-a odluči da podnese pritužbu, imajući u vidu da ovo drastično kršenje člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom;
– da su brojne osobe sa invaliditetom imale identičan problem, na primer D. T. je na sličan način iznet iz aviona Lufthanse kojim je u Beograd doputovao iz Minhena 27. marta 2019. godine;
– da bi problem bio rešen nabavkom ambu-lifta, kao i novim adekvatnim kabinskim kolicima (više komada);
– da će NOOIS podići tužbu ukoliko … ne reši problem u što kraćem roku.
1.3. U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) saglasnost I. J. da NOOSI podnese pritužbu u njeno ime Povereniku za zaštitu ravnopravnosti; 2) izjava I. J. povodom događaja koji je predmet pritužbe i 3) izjava B. D., personalne asistentkinje I. J, povodom događaja koji je predmet pritužbe.
1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je zatražio izjašnjenje Aerodroma … o osnovanosti navoda pritužbe.
1.5. Dana 10. jula 2019. godine, NOOIS je precizirao da, na osnovu saznanja da je od 22. decembra 2018. godine društvo sa ograničenom odgovornošću „V.“ doo Beograd operater Aerodroma, pritužbu podnosi protiv ovog privrednog društva.
1.6. U izjašnjenju privrednog društva „V.“ doo B. – S, između ostalog, navedeno je:
– da je zahtev za izjašnjenje upućen privrednom društvu AD Aerodrom …, koje nije operater aerodroma od 22. decembra 2018. godine, a u skladu sa odredbama Ugovora o koncesiji, kao i da je iz navedenog razloga, kompaniji „V.“ doo B. naknadno prosleđen dopis;
– da u potpunosti razumeju neprijatnu situaciju u kojoj se našla I. J. prilikom ukrcavanja u avion ATR na letu za Tiranu, a koja je prouzrokovana kvarom na kopči na kabinskim kolicima;
– da kao društveno odgovorna kompanija „V.“ doo B. ulaže konstantne napore da svim korisnicima usluga, a posebno osobama sa invaliditetom, učini boravak na aerodromu što prijatnijim, pa je tako osobama sa invaliditetom omogućeno nezavisno kretanje po čitavom kompleksu aerodroma, kao i pristup svim zajedničkim prostorijama na beogradskom aerodromu;
– osoblje aerodroma je uvek na raspolaganju svim putnicima, a naročito osobama sa invaliditetom u slučajevima kada se kao putnici deklarišu da im je pomoć osoblja potrebna;
– „V.“ doo B. raspolaže adekvatnom opremom, koja je potrebna kako bi se omogućio nesmetan ulaz licima sa invaliditetom u vazduhoplov, kao i da je u samoj pritužbi navedeno da je I. J. koristila kabinska kolica koja pripadaju „V.“ doo B. Navedena oprema se, po pravilu pregleda svakodnevno;
– da je način ulaska u avion određen tehničkim karakteristikama samog aviona koji je u vlasništvu avio kompanija. U konkretnom slučaju ulazak u avion ATR nije moguć preko avio mosta, već isključivo uz stepenice, koje su kod konkretnog tipa aviona ATR, sastavni deo opreme vazduhoplova i iz tog razloga su iste korišćene prilikom ukrcavanja I. J. u vazduhoplov;
– da smatraju da u konkretnom slučaju nije došlo do diskriminacije s obzirom da je operativno osoblje preduzelo mere predviđene procedurama i praksom dobrog poslovanja;
– da im je žao što je i pored navedenog došlo do određenih neprijatnosti za putnicu;
– da će kompanija u narednom periodu istražiti tržište i razmotriti nabavku dodatnih transportnih sredstava i opreme za lica sa invaliditetom kako bi neprijatne situacije izbegli u potpunosti.
2. ČINjENIČNO STANjE
2.1. Uvidom u izjavu I. J. od 25. aprila 2019. godine, priloženu uz pritužbu, utvrđeno je da je I. J. izjavila da je 15. aprila 2019. godine putovala u Tiranu, sa svojom personalnom asistentkinjom B. D, i da je ukrcavanje u avion tipa ATR na Aerodromu … bilo vrlo riskantno. Dalje je navedeno da se prilikom ukrcavanja u avion pomoću kabinskih kolica (jer aerodrom nema ambu-lift što je prvi razlog za podnošenje ove pritužbe) direktno ugrožava bezbednost putnika sa invaliditetom, naročito soba sa najtežim oblicima fizičkog oštećenja. Navedeno je da I. J. boluje od progresivne mišićne distrofije od rođenja, da je ceo život u kolicima, kao i da su njene fizičke mogućnosti veoma male i svaki ulazak i izlazak iz malog aviona predstavlja rizik po njeno zdravlje. U izjavi je navedeno da 15. aprila 2019. godine kabinska kolica nisu imala ispravan pojas (kopča nije radila), zbog čega je njen ulazak u avion bio doveden u pitanje. Osoblje aerodroma je pozvalo supervizora koji je preporučio improvizaciju – ručno držanje pojasa, kao i upotrebu njenog ličnog pojasa koji je imala kod sebe. Navedeno je da je ovo tipična situacija koja se redovno ponavlja, kao i da se prilikom loših vremenskih uslova, dogodilo da više puta pokisne ili stoji na snegu i velikom minusu, dovoljno dugo da joj zdravlje bude ugroženo. U izjavi je navedeno da se ovo dešava i drugim osobama sa invaliditetom koje putuju sa Aerodroma …. Dalje je navedeno da bi problem bio prevaziđen nabavkom ambu-lifta, kao i novim adekvatnim kabinskim kolicima (više komada).
2.2. Uvidom u izjavu B. D. od 25. aprila 2019. godine, utvrđeno je da navodi da je kao personalna asistentkinja I. J. putovala sa njom 15. aprila 2019. godine za Tiranu sa aerodroma …. Dalje je navedeno da se diskriminacija dogodila usled činjenice da aerodrom nema ambu-lift za bezbedan i dostojanstven ulazak osoba koje ne mogu da se kreću, u ATR-ove avione, kao i zbog činjenice da su tom prilokm korišćena potpuno nebezbedna kabinska kolica koja nisu imala sigurnosni pojas (tačnije, bio je neispravan i neupotrebljiv). Dalje je navedeno da je I. J. pristala da uđe u avion jer je koristila svoj lični pojas, kao i da je bila izuzetno uznemirena zbog situacije koja je bila veoma riskantna i mogla je da ima kobne posledice. Navedeno je i da se ova situacija redovno ponavlja kada putuju ATR-ovim avionima, a problem bi bio rešen nabavkom ambu-lifta, kao i novim adekvatnim kabinskim kolicima.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA
3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, izjave svedokinja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.
Pravni okvir
3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
3.3. Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
3.4. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom[4], pod diskriminacijom po osnovu invaliditeta, podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničavanje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike diskriminacije, uključujući uskraćivanje razumnog prilagođavanja. Države strane ugovornice će zabraniti svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantovaće osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti, kao i da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osigurale da privatna lica i preduzetnici koji pružaju usluge i drže objekte otvorene za javnost, ili namenjene javnosti, uzmu u obzir sve aspekte pristupačnosti za osobe sa invaliditetom.
3.5. Zakon o zabrani diskriminacije definiše diskriminaciju kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
3.6. Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[5], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Odredbama člana 13. st. 1. i 2. zabranjena je diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi i javnim površinama, a pod uslugom, u smislu ovog zakona, smatra se svaka usluga koju, uz nakandu ili bez nje, pravno ili fizičko lice pruža u okviru svoje delatnosti. Odredbama stava 5. istog člana propisano je da diskriminacija na osnovu invaliditeta u pogledu dostupnosti usluga naročito obuhvata i pružanje usluge osobi sa invaliditetom pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojim se usluga pruža drugim korisnicima, osim ako bi pružanje usluge pod redovnim uslovima ugrozilo život ili zdravlje osobe sa invalidititetom ili drugog lica. Dalje, odredbama člana 27. stav 1. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invaliditeta u prevozu u svim granama saobraćaja. Odredbama člana 28. propisano je da se diskriminacijom zbog invaliditeta ne smatra organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom prevoznim sredstvima prilagođenim potrebama tih putnika i organizovanje prevoza putnika sa invaliditetom uz povlastice za prevoz tih putnika.
Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa
3.7. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je privredno društvo „V.“ doo B. stavilo u nepovoljniji položaj I. J. na osnovu invaliditeta, tako što joj nije obezbedilo bezbedno ukrcavanje u avion na letu za Tiranu 15. aprila 2019. godine, kao i da li privredno društvo stavlja u neopravdano nepovoljniji položaj osobe sa invaliditetom time što za ulazak u avione tipa ATR nema obezbeđen ambu lift.
3.8. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre konstatuje da među stranama nije sporno da da je I. J. putovala 15. aprila 2019. godine za Tiranu i da su za ulazak u avion korišćena kabinska kolica sa neispravnom kopčom na pojasu. Poverenik je analizirao navode privrednog društva da je „neprijatna situacija u kojoj se našla I. J.“ uzrokovana kvarom na kopči na kabinskim kolicima, kao i da smatraju da u konkretnom slučaju nije došlo do diskriminacije s obzirom da je „operativno osoblje preduzelo mere predviđene procedurom i praksom dobrog poslovanja“. Nesporno je da je I. J. 15. aprila 2019. godine, ukrcana u avion uz korišćenje kabinskih kolica koja su imala neispravnu kopču. Izjave I. J. i B. D. se poklapaju u svim navodima pa i u navodu da je osoblje koje je obezbeđivalo ukrcavanje I. J. pozvalo supervizora zbog nastalog problema oko neispravne kopče i bezbednog ukrcavanja u avion, kao i da je ukrcavanje I. J. obavljeno korišćenjem njenog kajiša za kolica. U pritužbi je navedeno da je usluga ulaska u avion pružena na nebezbedan i ponižavajući način – unošenjem u avion uz uske strme stepenice na uskoj stolici na kojoj sigurnosni kaiš nije radio. Ovi navodi pritužbe nisu osporeni u izjašnjenju. S obzirom da je privredno društvo operater aerodroma, kao i da je u izjašnjenju potvrđeno da je prilikom ukrcavanja I. J. korišćena kabinska kolica ovog privrednog društva, nesporna je odgovornost privrednog društva za ispravnost opreme i bezbedno ukrcavanje putnika u avion.
3.9. U skladu sa zakonom, diskriminacija postoji u slučaju kada se osoba sa invaliditetom, zbog svog ličnog svojstva, aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljene ili bi mogle biti stavljene u nepovoljniji položaj. U konkretnom slučaju, I. J. je stavljena u nepovoljniji, nebezbedan i rizičan položaj u odnosu na ostale putnike koji nemaju invaliditet propuštanjem privrednog društva „V.“ doo B. da joj obezbedi bezbedno ukrcavanje u avion. Naime, propuštanjem da obezbedi ispravna kabinska kolica, privredno društvo je dovelo I. J. u situaciju povećanog rizika prilikom ulaska u vazduhoplov, što je kod nje izazvalo osećanje nebezbednosti, straha i stres. S obzirom na sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da je privredno društvo „V.“ doo B. korišćenjem neispravne opreme 15. aprila 2019. godine, stavilo I. J. u nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta i time povredilo odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
3.10. Povodom navoda pritužbe da je prvi razlog podnošenja pritužbe činjenica da Aerodrom … nema ambu lift za ukrcavanje putnika u vazduhoplove, Poverenik je analizirao navode izjašnjenja da „V.“ doo B. raspolaže adekvatnom opremom, da je način ulaska u avion određen tehničkim karakteristikama samog aviona koji je u vlasništvu avio kompanije, odnosno da je ulazak u avion ATR moguć samo uz stepenice koje su kod konkretnog tipa aviona deo opreme aviona. Tačni su navodi pritužbe da kod pojedinih tipova vazduhoplova kod kojih nije moguće ukrcavanje putnika preko avio mosta, putnici izlaze na platformu za avione i bivaju izloženi različitim vremenskim prilikama (padavinama, niskim ili visokim temperaturama). Osobe sa invaliditetom su u tim situacijama izložene vremenskim prilikama nešto više vremena s obzirom da je za njihovo ukrcavanje u avion potrebno više vremena nego putniku koji samostalno koristi stepenice.
S aspekta zabrane diskriminacije i obaveze omogućavanja osobama sa invaliditetom da koriste usluge avio kompanija i aerodroma na ravnopravan način sa ostalim putnicima, Poverenik konstatuje da je operater aerodroma obavezan da omogući svim putnicima nezavisno kretanje po kompleksu aerodroma i zajedničkim prostorijama, kao i ukrcavanje u vazduhoplove. U izjašnjenju privrednog društva nije navedeno da li u okviru aerodromske opreme poseduje i ambu lift kao posebnu vrstu opreme kojom se savladavaju visinske razlike. Takođe, Povereniku nije poznato da li u konkretnom slučaju ambu lift nije korišćen jer privredno društvo ne raspolaže ovom opremom ili isključivo zbog tipa vazduhoplova. Nesporno je da je operater aerodroma kao i avio prevoznik u obavezi da svim putnicima uslugu učini dostupnom na način koji je bezbedan i koji nije pod nepovoljnijim uslovima od onih pod kojim se usluga pruža drugim korisnicima. Ukrcavanje putnika u vazduhoplov pomoću kabinskih kolica je prepoznat način ukrcavanja osoba koje se otežano kreću i osoba sa invaliditetom, na međunarodnom nivou (Wheelchair – cabin (WCHC) i Wheelchair – stairs (WCHS)). Ukoliko postoji komforniji, bezbedniji i brži način pružanja usluge, privredno društvo može naći poslovni interes da svojim korisnicima obezbedi i takav način, ipak i kabinska kolica su oprema kojom se ispunjava zakonska obaveza dostupnosti usluge. Svakako, svako privredno društvo ima poslovni interes da se korisnici osećaju prijatno i bezbedno prilikom korišćenja njegovih usluga i to ih motiviše da unapređuju svoje usluge.
3.11. S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da je privredno društvo „V.“ doo B, 15. aprila 2019. godine pružilo I. J. uslugu pod drugačijim i nepovoljnijim uslovima od onih pod kojim je uslugu pružilo drugim putnicima, jer su za ukrcavanje u avion korišćena neispravna kabinska kolica što je povećalo rizik od povrede i kod I. J. izazvalo osećanje straha i nebezbednosti.
4. MIŠLjENjE
Propuštanjem da obezbedi ispravna i bezbedna kabinska kolica za ukrcavanje putnice I. J., u avion tipa ATR, dana 15. aprila 2019. godine, privredno društvo „V.“ doo B. povredilo je odredbe člana 6. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 27. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
5. PREPORUKA
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu „V.“ doo B:
5.1. Da obezbedi ispravnu aerodromsku opremu koju će koristiti za ukrcavanje putnika koji se otežano kreću i osoba sa invaliditetom u avione u koje, zbog tipa aviona nije moguće ući preko avio mosta.
5.2. Da preko N. o. o. s. i. S, uputi pisano izvinjenje I. J. zbog događaja koji se odigrao 15. aprila 2019. godine prilikom ukrcavanja u avion na relaciji … – Tiran.
5.3. Da razmotri mogućnost nabavljanja ambu lifta u okviru aerodromske opreme.
Potrebno je da privredno društvo „V.“ doo B, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.
Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko privredno društvo „V.“ doo B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.
Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.
[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09
[2] član 1. stav 2.
[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06
[4] Zakon o potvrđivanju konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)
[5] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
314-19 pritužba NOOSIS protiv V. doo B. zbog diskriminacije I.J. na osnovu invaliditeta u oblasti pružanja usluga 
