31-23 Utvrđena diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa

18. Apr 2023.

br. 07-00-00040/2023-02 datum: 18.4.2023.

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo AA , advokat iz BB, u ime VV , protiv javne beležnice GG , zbog diskriminacije na osnovu porodičnog statusa. U toku postupka je utvrđeno da je bio zakazan termin za overu Ugovora o poklonu 20. decembra 2022. godine u 11:00 časova, da su u zakazanom terminu u javnobeležničku kancelariju pristupili podnositeljka pritužbe zajedno sa drugim ugovornim stranama, ocem, majkom i sestrom, koja je bila učesnica u postupku overe i svojim  maloletnim sinom od godinu i po dana. Takođe je utvrđeno da Ugovor o poklonu nije overen u javnobeležničkoj kancelariji GG 20. decembra 2022. godine. Utvrđeno je i da je podnositeljka pritužbe zajedno sa drugim ugovornim stranama pre ulaska u kancelariju radi overe ugovora od strane javne beležnice, boravila u čekaonici, da kada je GG izašla iz kancelarije, objasnila je strankama da će overa ugovora trajati oko 30-45 minuta, da će ugovor i klauzulu pročitati, pa bi prisustvo deteta ometalo pravilno sprovođenje postupka. U izjašnjenju javna beležnica GG navela je da nije izvršena overa ugovora zbog prisustva malog deteta, pravdajući svoje postupanje potrebama postupka overe. Ona je u svom izjašnjenju između ostalog navela da je u čekaonici zatekla ugovorne strane i malo dete od oko godinu i po dana, koje je „mahalo rukama i gugutalo, baš kao dete koje zahteva pažnju“, a da je nakon toga podnositeljki pritužbe ukazala da bi prisustvo deteta bilo ometajuće za postupak overe, jer bi tako malo dete „koje ne ume da se kontroliše“ uticalo na pažnju ugovornih strana, usled čega ugovorne strane ne bi mogle u potpunosti da shvate pravne posledice zaključenja Ugovora o poklonu. Poverenik konstatuje da javni beležnik kao delatnost od poverenja, koji postupa u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, jeste u obavezi da u potpunosti postupa u skladu sa pravilima Zakona o javnom beležništvu i drugim aktima kojima je regulisano njegovo postupanje. Međutim, pored obaveze poštovanja ovih zakonskih odredbi, javni beležnik dužan je u svom postupanju da vodi računa i o poštovanju drugih zakona, uključujući i Zakon o zabrani diskriminacije i načelo zabrane diskriminacije koje je proklamovano ovim zakonom.  Poverenik ukazuje da je odredbom člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi, dok je odredbom stava 4. istog člana propisano da se odredbe st. 1-3. ovog člana shodno primenjuju i na postupak pred Poverenikom. Poverenik je na osnovu celokupno utvrđenog činjeničnog stanja konstatovao da javna beležnica u skladu sa citiranim pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja nije pružila dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da su postojale bilo kakve objektivne smetnje da se overa izvrši. Odnosno, javna beležnica nije dostavila dokaze iz kojih se može zaključiti da bi prisustvo malog deteta uticalo na takav način da overu ugovora ne bi bilo moguće sprovesti u skladu sa zakonom. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik konstatuje da je javna beležnica GG propuštanjem da izvrši overu Ugovora o poklonu zbog prisustva malog deteta u kancelariji, diskriminisala podnositeljku pritužbe VV , na osnovu porodičnog statusa, čime je prekršila odredbe člana 6. i člana 15. Zakona o zabrani diskriminacije, zbog čega joj je preporučeno da uputi pisano izvinjenje VV zbog diskriminatornog postupanja prema njoj, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije. 

 

TOK POSTUPKA

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu VV, koju je u svojstvu punomoćnika podneo AA , protiv javne beležnice GG zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa. U pritužbi je između ostalog navedeno:

 

–  da je 20. decembra 2022. godine oko 11:00 časova podnositeljka pritužbe u svojstvu učesnice u postupku solemnizacije Ugovora o poklonu pred javnim beležnikom GG , pristupila u prostorije javnobeležničke kancelarije, kako bi potpisala ugovor koji je predmet overe;

 

– da su zajedno sa podnositeljkom pritužbe u prostoriju javnog beležnika pristupili i DD, ĐĐ, roditelji podnositeljke pritužbe i EE, sestra podnositeljke pritužbe, učesnica u postupku;

 

– da je podnositeljka pritužbe došla zajedno sa svojim maloletnim detetom, starim oko godinu i po dana, koji je bio u dečijim kolicima;

 

– da su svi zajedno čekali u čekaonici, da je dete mirno sedelo u kolicima, i nije remetilo atmosferu u javnobeležničkoj kancelariji, niti su zaposleni u kancelariji ukazali na postojanje nekog problema u vezi sa prisustvom deteta;

 

– da je nakon što je javna beležnica izašla iz svoje kancelarije, postavila pitanje ko će čuvati dete dok se overa ne završi, na šta je podnositeljka pritužbe odgovorila da dete nema ko da čuva, jer je otac deteta odsutan, a da su svi ostali članovi porodice, koji bi mogli da pričuvaju dete, učesnici u postupku overe;

 

– da ovakav odgovor nije „zadovoljio“ javnu beležnicu, zbog čega je podnositeljka pritužbe predložila da ostane u čekaonici sa detetom dok ona obavi posao sa ostalim prisutnima, a da naknadno uđe kako bi potpisala ugovor;

 

– ovaj predlog javnoj beležnici takođe nije bio prihvatljiv, pa je nakon kratkog ubeđivanja odbila da overi ugovor u zakazanom terminu, pri čemu nije donela nikakvu pisanu odluku;

 

-da je nacrt predmetnog ugovora bio dostavljen javnoj beležnici od strane punomoćnika ugovornih strana, putem mejla, a radi olakšanog postupka overe i prethodne kontrole od strane javne beležnice;

 

– da je zbog svega navedenog podnositeljka pritužbe morala da vrši overu kod drugog javnog beležnika, zbog kratkog roka ostanka u Srbiji, i to u susednoj opštini Kanjiža, što je prouzrokovalo dodatne neopravdane troškove;

 

– da je druga javna beležnica, ŽŽ, pod istim uslovima, izvršila overu ugovora, tri dana kasnije;

 

– da zbog toga što je navedeno ponašanje javne beležnice bilo neprihvatljivo, punomoćnik podnositeljke pritužbe je zatražio da se javna beležnica o tome izjasni;

 

– da podnositeljka pritužbe smatra da je zbog toga što je javna beležnica odbila da izvrši overu ugovora zbog prisustva maloletnog deteta, neosnovano uskratio pravo podnositeljki pritužbe na overu ugovora, čime je izvršio akt diskriminacije na osnovu porodičnog statusa i starosti;

 

– da je članom 2. stav 1. Zakona o javnom beležništvu propisano da je javno beležništvo služba od javnog poverenja, dok je članom 9. stav 1. Zakona propisano da je javni beležnik dužan da obavlja svoju delatnost u skladu sa propisima i načelom savesnosti i poštenja, dok je stavom 2. propisano da javni beležnik odbija, odnosno da može da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti određenih ovim zakonom samo iz razloga koji su određeni ovim zakonom, te da je odredbom člana 2. stav 1. tačka 4. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da izraz „organ javne vlasti“ označava fizičko lice kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

 

– da je članom 15. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, da je zabranjeno diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti u postupku zaštite prva lica pred sudovima i organima javne vlasti;

 

– da podnositeljka pritužbe smatra da odbijanje javnog beležnika da pristupi overi ugovora, neprihvatljivo,  samo iz razloga jer je podnositeljka pritužbe pristupila overi ugovora sa svojim maloletnim detetom;

 

– da javna beležnica, u odgovoru punomoćniku da razjasni razloge zbog kojih je odbila da ugovor overi, nije dala nikakav pravni osnov za takvo postupanje;

 

– da zbog svega navedenog podnositeljka pritužbe predlaže da Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u cilju utvrđivanja diskriminatornog postupanja, preduzme sve korake iz svoje zakonom propisane nadležnosti, i da odgovarajuću preporuku radi sprečavanja daljih akata diskriminacije.

 

1.2. U prilogu pritužbe dostavljeni su sledeći dokazi: 1) elektronska prepiska od 16. decembra 2022. godine; 2) Ugovor o poklonu; 3) elektronska prepiska od 21. decembra 2022. godine; 3) elektronska prepiska od 20. decembra 2022. godine; 4) punomoćje.

 

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje  javne beležnice GG .

1.5. U izjašnjenju javne beležnice GG od 16. marta 2023. godine, između ostalog navedeno je :

– da je dana 20. decembra 2022. godine podnosteljka pritužbe u  zakazano vreme, zajedno sa saugovaračima pristupila u javnobeležničku kancelariju radi overe ugovora o poklonu;

– da kada je izašla iz svoje kancelarije u čekaonici je videla da je sa podnositeljkom pritužbe i saugovaračima i dete od oko godinu dana, koje je „gugutalo i pravilo pokrete rukama i nogama, kao što to radi dete koje zahteva pažnju“;

– da je ljubazno objasnila strankama da će overa ugovora trajati oko 30-45 minuta, da će ugovor i klauzulu pročitati, pa bi prisustvo deteta ometalo pravilno sprovođenje postupka;

– da su na to stranke predložile da će neko od njih ostati u čekaonici i pričuvati dete, a da će samo na kraju ući u kancelariju gde se vrši overa kako bi potpisale ugovor;

– da je javna beležnica rekla da tako nešto nije moguće, jer sve ugovorne strane moraju biti prisutne tokom overe ugovora, jer bi u suprotnom takav ugovor bio ništav;

– da je predložila da pronađu nekoga ko nije ugovorna strana u postupku ko bi mogao da pričuva dete, na šta su odgovorili da nemaju nikoga drugog koga bi mogli pozvati, nakon čega je predloženo da se odredi drugi datum za overu, kada bi mogli da dođu bez deteta;

– da ni ovaj predlog nije bio prihvaćen od stane ugovornih strana, uz obrazloženje da poklonoprimac, podnositeljka pritužbe, živi u inostranstvu, i da joj drugi termin ne odgovara;

– nadalje je javna beležnica predložila da podnositeljka pritužbe dâ punomoćje nekom drugom licu, u koga ima poverenje, koje bi zaključilo ugovor u njeno ime, kako ne bi morala lično da prisustvuje overi;

– da podnositeljka pritužbe o ovom predlogu nije htela ni da razmišlja, nego su svi zajedno napustili javnobeležničku kancelariju, ljutito i u žurbi;

– da overu poklona nije odbila, da je sa strankama sve vreme razgovarala mirnim tonom i sa poštovanjem, da je saslušala svaki njihov argument i odgovarala smireno i pribrano;

–  da je članom 6. Pravilnika o javnobeležničkoj kancelariji propisano da kancelarija treba da bude smeštena u poslovnoj ili stambenoj zgradi, koja svojim spoljašnjim izgledom i unutrašnjim stanjem obezbeđuje uslove za nesmetan rad. Javni beležnik sam određuje gde će se prostorno nalaziti njegova kancelarija u mestu njegovog službenog sedišta i unutrašnje stanje kancelarije, to jest da javni beležnik treba da obezbedi uslove za nesmetan rad;

– da javnobeležnička kancalarija u svemu ispunjava navedene uslove, pa se i od stranaka očekuje da oni sami svojim ponašanjem te uslove ne remete, da se prema učesnicima u  postupku, drugim saugovaračima i javnom beležniku ponašaju sa pažnjom, uvažavanjem i poštovanjem;

– da isto kao kada bi neko pevuckao ili zviždao za vreme overe ugovora, dovođenje maloletnog deteta „ koje niti zna niti može da se kontroliše“ značilo ometanje uslova za nesmetan rad;

– da u konkretnom slučaju nije reč o diskriminaciji stranke na osnovu porodičnog statusa, nego o „pravilima lepog ponašanja“ i lepog vaspitanja; da se u takvoj situaciji saugovarači, sa pravom mogu pitati „zašto treba da trpe te nemoguće uslove“, a postavlja se i pitanje ništavosti ugovora usled nepostojanja uslova za overu, za koju je javni beležnik odgovoran;

– da overa ugovora o prometu nepokretnosti nikada nisu formalnosti, jer u postupku overe ugovora, javni beležnik prvo razgovora sa strankama, da bi od njih čuo njihovu pravu volju, da li je davanje stvarno besplatno, ili se očekuje nešto zauzvrat, da li možda radi o kupoprodajnom ugovoru, ili o ugovoru o doživotnom izdržavanju ili o ustupanju i raspodeli imovine za života;

– takođe, strankama se predočavaju i pravne posledice zaključenja ugovora o poklonu, da poklonoprimicu poklon može biti uračunat u njegov nasledni deo i da poklonodavac to može izričito sprečiti davanjem izjave koja se unosi u ugovor ili testament, da nužni naslednici u cilju zaštite nužnog dela mogu tražiti povrat poklona, pri čemu je potrebno razjasniti pojam nužnog dela, i naslednika; zatim druga prava i obaveze stranaka( poklonodavca i poklonoprimca), kao i trećih lica (poverilaca) i drugo;

– da je bilo više slučajeva da kada su stranke bile upoznate sa ovim pravilima u vezi sa Ugovorom o poklonu, odustale od zaključivanja istog;

– da se nakon navedenog, strankama predočava list nepokretnosti štampan na dan overe ugovora, koji su ažurirani prethodnog dana, te se pita da li je poklonodavac upisao neki teret u list nepokretnosti u međuvremenu, pri čemu se razjašnjava pojam tereta, a u klauzuli o overi ugovora se navodi odgovor poklonodavca, pita se poklonoprimac da li želi da se upozna sa podacima iz lista nepokretnosti, da li stranke žele da im se pre zaključenja ugovora izda kopija plana iz katastra, pri čemu se unosi njihov ugovor u klauzulu;

– u konkretnom slučaju stranke je trebalo upozoriti i na pravila raspolaganja zajedničkom imovinom stečenom u toku trajanja braka; a nakon obavljenog razgovora čita se ugovor o poklonu naglas i čita se klauzula o overi, što se čini kako bi se stranke upoznale sa sadržinom ugovora koje će potpisati;

– navedeno ide u prilog tome da overa nikada nije samo formalnost, nego je potrebno da stranke mogu da budu u stanju da čitav postupak aktivno prate, a prisustvom deteta njihova pažnja bi bila ometena;

– da u vezi sa diskriminacijom na osnovu starosti ( deteta) ustav RS propisuje da deca uživaju ljudska prava primereno uzrastu i duševnoj zrelosti, pa je moguće vršiti diskriminaciju samo onih prava koje neko ima;

– da maloletno dete nije poslovno sposobno jer nije sposobno da shvati značaj i pravne posledice svojih postupaka, a dete od godinu i po dana ne može da preduzme bilo kakvu radnju u kancelariji javnog beležnika, odnosno njega bi zastupao njegov zakonski zastupnik;

– da „čak ni na pozorišnu predstavu ljudi ne nose dete od godinu i po dana starosti, pa da li to onda znači da se u pozorištima vrši diskriminacija majki po osnovu porodičnog statusa, ili da je potrebno ispoljiti veći stepen odgovornosti prilikom odlaska u pozorište nego prilikom zaključenja ugovora i prometu nepokretnosti“;

– da javna beležnica izražava žaljenje jer je podnositeljka pritužbe njenu najbolju nameru da se i ona usluži u skladu sa pravilima struke i profesionalno, doživela kao neprijatnost.

1.6.  Uz izjašnjenje javne beležnice GG nisu dostavljeni dokazi.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Uvidom u elektronsku prepisku između AA i ZZ, od 16. decembra 2022. godine utvrđeno je da je u mejlu navedeno da se u prilogu nalazi dokumentacija potrebna za overu Ugovora o poklonu koja je zakazana za 20. decembar 2022. godine.

2.2. Uvidom u predlog Ugovora o poklonu, utvrđeno je da se Ugovor zaljučuje između DD i ĐĐ, kao poklonodavca i EE, kao poklonoprimca i VV, kao učesnice u postupku. Članom 1. ugovora propisano je da ugovorne strane saglasno izjavljuju da se nalaze u međusobnim rodbiniskim odnosima i to da su poklonodavci roditelji poklonoprimca i učesnice u postupku. Članom 2. ugovora određeno je da poklonodavci izjavljuju da su suvlasnici u jednakim udelima sa ½ privatne svojine, parcele upisane u list neporketnosti II, parcele br. JJ i KK. Članom 3. Ugovora propisano je da poklonodavci poklanjaju poklonoprimcu, ćerki, u celosti svoje nepokretnosti označene u članu 2. ugovora, a poklonoprimac prihvata poklonjene nepokretnosti sa zahvalnošću.

2.3. Uvidom u elektronsku prepisku od 21. decembra 2022. godine utvrđeno je da je u mejlu koji je AA uputio ŽŽ navedeno da strankama odgovara termin u petak u 8:30, kao i da je ukoliko ima potrebe za dodatnom dokumentacijom istu može dostaviti.

2.4. Uvidom u elektronsku prepisku od 20. decembra 2022. godine utvrđeno je da je u mejlu koji je AA uputio GG navedeno da je obavešten od svojih klijentkinja VV da je došlo do nekog nesporazuma prilikom overe ugovora o poklonu, koja je bila zakazana za 11:00, te da prema navodima klijentkinje do overe nije došlo zbog prisustva deteta, i da je potrebno razjasniti nastalu situaciju. U odgovoru GG je navela da nesporazuma nije bilo i da nije tačno da stranke nisu puštene unutra, već da su u kancelariju pristupile sa detetom od godinu i po dana. Takođe je navedeno, da je zadatak javnog beležnika u konkretnom slučaju da prilikom overe ugovora o poklonu stranke upozna sa pravnim pravilima koja su u vezi sa ugovorom o poklonu, da se utvrdi šta je prava volja stranaka, i obavi sve druge neophodne radnje, izvrši kontrola, a kako bi raspolaganja stranaka u svemu bila dozvoljena i kako bi se osigurala perfektna forma javnobeležničke isprave. Navedeno je i da javni beležnik za svoj rad odgovara i po pravilima građanskog i po pravilima krivičnog prava, kao i da bi trebalo da bude dozvoljeno javnom beležniku da u cilju postizanja maksimalnog rezultata u svom radu, a u interesu stranaka, odredi uslove u kojima će raditi, pri čemu bi prisustvo deteta, koje ne zna da se kontroliše, to ugrozilo.  Izraženo je i žaljenje što stranke nisu postupak shvatile pravilno, iako im je najljubaznije objašnjeno.

2.5. Uvidom u punomoćje koje je dala AA advokatu, utvrđeno je da je punomoćje dato za postupanje u postupku po pritužbi pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, koji se vodi protiv javne beležnice GG.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene priloge, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[3].

  • Ustav Republike Srbije[4], u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana 66. stav 1. Ustava propisano je da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 15. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da svako ima pravo na jednak pristup i jednaku zaštitu svojih prava pred sudovima i organima javne vlasti, dok je stavom 2. istog člana propisano da je zabranjeno diskriminatorsko postupanje službenog lica, odnosno odgovornog lica u organu javne vlasti u postupku zaštite prava lica pred sudovima i organima javne vlasti.

3.4. Odredbom člana 9. stav 1. Zakona o javnom beležništvu[5] propisno je da javni beležnik je dužan da obavlja svoju delatnost u skladu sa propisima i načelom savesnosti i poštenja, stavom 2. istog člana propisano je da javni beležnik odbija, odnosno može da odbije obavljanje poslova u okviru delatnosti određenih ovim zakonom samo iz razloga koji su određeni ovim zakonom, dok je stavom 3. propisano je da javni beležnik odgovara za svoj rad u skladu sa zakonom. Odredbom člana 53. stav 1. istog zakona propisano je da Javni beležnik ne sme da uskrati preduzimanje radnji za koje je ovlašćen, osim kada je ovim zakonom drukčije propisano, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da je javni beležnik dužan da odbije obavljanje službene radnje:1) ako je ona nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja; 2) ako utvrdi da je radnja prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice; 3) ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica; 4) ako raspolaže sa činjenicama da stranka nema ozbiljnu i slobodnu volju da zaključi određeni posao. Članom 53a. stav 1. propisano je da ako javni beležnik utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za sačinjavanje, potvrđivanje ili overu isprave, rešenjem će odbiti da preduzme službenu radnju. Članom 93. Zakona propisano je da javni beležnik potvrđuje (solemnizuje) privatnu ispravu kada je to zakonom određeno, stavom 2. istog člana propisano je da se u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave zaključuju se naročito:1) ugovor o prometu nepokretnosti;2) ugovor o hipoteci i založna izjava ako ne sadrže izričitu izjavu obvezanog lica da se na osnovu ugovora o hipoteci, odnosno založne izjave, može, radi ostvarenja dugovane činidbe, po dospelosti obaveze neposredno sprovesti prinudno izvršenje; 3) ugovor kojim se zasnivaju stvarne i lične službenosti. Nadalje je članom 93a stav 1. propisano da se potvrđivanje isprave vrši se stavljanjem klauzule o potvrđivanju (solemnizaciona klauzula) koja je uslov za punovažnost pravnog posla, dok je stavom 2. propisano da se solemnizacionom klauzulom javni beležnik potvrđuje da je strankama u njegovom prisustvu pročitana isprava, da su one izjavile da ta isprava u svemu i potpuno odgovara njihovoj volji i da su je svojeručno potpisale.

3.5. Etičkim kodeksom javnih beležnika[6], odredbom člana 7. stav 1. propisano je da na rad javnog beležnika ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička pripadnost ili bilo koji drugi oblik diskriminacije, po bilo kom ličnom svojstvu, dok je odredbom stava 2. istog člana propisano da svojim ponašanjem javni beležnik služi kao primer humanosti, poštovanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, čovekove sredine, pravde, slobode, istine, iskrenosti i pouzdanosti, koje principe i promoviše, uz poštovanje principa održivog razvoja društva zasnovanog na solidarnosti.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.6. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je u konkretnom slučaju potrebno utvrditi da li je javna beležnica GG izvršila akt diskriminacije na osnovu  porodičnog statusa, na taj način jer nije izvršila overu ugovora o poklonu podnositeljki pritužbe, kao ugovornoj strani, jer je u terminu kada je bila zakazana overa ugovora došla sa svojim maloletnim sinom od godinu i po dana. Poverenik konstatuje da je ovu pravnu stvar analizirao samo sa aspekta antidiskriminacionih propisa, odnosno nije se bavio eventualnim povredama drugih prava, koje su nadležnosti drugih organa.

3.7. U konkretnom slučaju, među stranama u postupku je nesporno da je bio zakazan termin za overu Ugovora o poklonu 20. decembra 2022. godine u 11:00 časova, da su u zakazanom terminu u javnobeležničku kancelariju pristupili podnositeljka pritužbe zajedno sa drugim ugovornim stranama, ocem, majkom i sestrom, koja je bila učesnica u postupku overe i svojim  maloletnim sinom od godinu i po dana. Takođe je među stranama u postupku nesporno da Ugovor o poklonu nije overen u javnobeležničkoj kancelariji GG 20. decembra 2022. godine. Takođe je nesporno da su podnositeljka pritužbe zajedno sa drugim ugovornim stranama pre ulaska u kancelariju radi overe ugovora od strane javne beležnice, boravili u čekaonici, a da kada je GG izašla iz kancelarije, objasnila je strankama da će overa ugovora trajati oko 30-45 minuta, da će ugovor i klauzulu pročitati, pa bi prisustvo deteta ometalo pravilno sprovođenje postupka.

3.8.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari od značaja odredba člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je definisana neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Takođe, relevantna je i odredba člana 45. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano da ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi, dok je odredbom stava 4. istog člana propisano da se odredbe st. 1-3. ovog člana shodno primenjuju i na postupak pred Poverenikom.

3.9. Poverenik je prilikom rešavanja ove pravne stvari imao u vidu navode iz izjašnjenja u kome javna beležnica GG nije negirala da nije izvršena overa ugovora zbog prisustva malog deteta, pravdajući svoje postupanje potrebama postupka overe. Ona je u svom izjašnjenju između ostalog navela da kada je izašla u čekaonicu radi prozivke, zatekla ugovorne strane i malo dete od oko godinu ipo dana, koje je „mahalo rukama i gugutalo, baš kao dete koje zahteva pažnju“, a da je nakon toga podnositeljki pritužbe ukazala da bi prisustvo deteta bilo ometajuće za postupak overe, jer bi tako malo dete „koje ne ume da se kontroliše“ uticalo na pažnju ugovornih strana, usled čega ne bi mogli u potpunosti da shvate pravne posledice zaključenja Ugovora o poklonu. Poverenik je imao u vidu navode da je u skladu sa Zakonom o javnom beležništvu propisano da se prilikom overe ugovora moraju preduzeti određeni koraci, kako bi overa bila punovažna, a koji se odnose na to da se mora ispitati stvarna volja ugovornih strana, da ugovor mora glasno da se pročita, da se upozorovaju na posledice zaključenja ugovora o poklonu, sa aspekta pravila naslednog i porodičnog prava, što sve iziskuje određen stepen pažnje ugovornih strana i učesnika u postupku. Takođe, Poverenik je cenio i navode iz izjašnjenja da je predlog podnositeljke pritužbe da ona ostane u čekaonici sa detetom i uđe samo kako bi potpisala ugovor, javna beležnica odbila, jer to ne bi bilo u skladu sa pravilima postupka, a takav ugovor bi bio ništav. Umesto toga, predložila je nekoliko opcija kako bi ugovor bio overen, a koje se odnose na angažovanje nekog trećeg lica, dolazak u drugom terminu bez deteta ili angažovanje punomoćnika koji bi u ime i za račun podnositeljke pritužbe zaključio Ugovor o poklonu.

3.10. Poverenik konstatuje da javni beležnik kao delatnost od poverenja, koji postupa u skladu sa načelom savesnosti i poštenja, jeste u obavezi da u potpunosti postupa u skladu sa pravilima Zakona o javnom beležništvu i drugim aktima kojima je regulisano njegovo postupanje. Međutim, pored obaveze poštovanja ovih propisa, javni beležnik dužan je u svom postupanju da vodi računa i o poštovanju drugih zakona, uključujući i Zakon o zabrani diskriminacije i načelo zabrane diskriminacije koje je istim proklamovano. To u konkretnom slučaju znači da je bilo neophodno da se uzmu u obzir sve okolnosti slučaja, dakle pre svega da se radi o majci koja je pristupila overi ugovora sa maloletnim, malim detetom, da ne živi u Srbiji, da su druge ugovorne strane bliski srodnici i majke i deteta, a da je otac deteta takođe van Srbije i da ne postoji drugi sistem podrške u pogledu čuvanja deteta. Predlozi javne beležnice da angažuju neko treće lice, da dođu u drugom terminu ili da podnositeljka angažuje punomoćnika radi zaključenja ugovora, govore u prilog tome da je osnovna prepreka overi ugovora činjenica da je u javnobeležničkoj kancelariji bilo prisutno malo dete, odnosno porodični status podnositeljke pritužbe. U pogledu predloga da se angažuje punomoćnik, Poverenik konstatuje da je to dodatan zahtev koji se postavlja podnositeljki pritužbe, kojim bi se izložila dodatnom trošku, a koji se ne postavlja drugim učesnicima u postupku overe, i koji je isključivo povezan sa činjenicom da je podnositeljka pritužbe majka malog deteta.

3.11. Takođe, ukoliko je javna beležnica procenila da se radi o takvim nepravilnostima zbog kojih nije moguće izvršiti overu, Poverenik ukazuje da je Zakonom o javnom beležništvu jasno propisano da je javni beležnik u obavezi da izvrši overu (član 53 stav 1.), osim u zakonom propisanim slučajevima, kada je dužan da odbije overu i to ukoliko je radnja overe nespojiva sa njegovom službenom delatnošću, naročito ako se njegovo učešće zahteva radi postizanja očigledno nedopuštenog ili nepoštenog cilja; ako utvrdi da je radnja prema zakonu nedopuštena, za koju sumnja da je stranka preduzima prividno ili da bi izbegla zakonske obaveze ili da bi protivpravno oštetila treće lice; ako utvrdi da stranka nema poslovnu sposobnost ili iz drugog zakonskog razloga ne može punovažno zaključivati pravne poslove, izuzev ako u postupku učestvuje zakonski zastupnik tog lica; ako raspolaže sa činjenicama da stranka nema ozbiljnu i slobodnu volju da zaključi određeni posao. (član 53. stav 2.). Nadalje, ukoliko javni beležnik utvrdi da postoje neke od navedenih prepreka za overu, dužan je o tome da donese rešenje. (član 53a. stav 1.). U konkretnom slučaju, a na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, može se konstatovati, da javna beležnica nije donela rešenje kojim je utvrdila postojanje nekih od zakonom propisanih razloga za neoveravanje isprave, već je svoju odluku da ne overi Ugovor o poklonu, zasnovala isključivo na pretpostavci da će prisustvo deteta uticati na postupak overe. Treba imati u vidu činjenicu da je dete bilo u prisustvu majke, kao i drugih poznatih srodnika, pa je verovatnoća da bi se uznemirilo ili ispoljilo takvo ponašanje koje bi ugrozilo postupak overe, minimalna.

3.12. U vezi navoda iz izjašnjenja da je postupak overe takav da se od javnog beležnika zahteva da preduzme određene radnje, utvrdi šta je prava volja stranaka, pročita ugovor i klauzulu, upozori na posledice zaključenja ugovora, Poverenik konstatuje da je u konkretnom slučaju, predlog ugovora sa svim odredbama sastavio advokat, koji je bio dostavljen javnobeležničkoj kancelariji nekoliko dana pre same overe ugovora, što je takođe činjenica koju je trebalo uzeti u obzir prilikom overe ugovora. Advokat, kao stručno lice, koje pruža pravnu pomoć, u skladu sa Zakonom o advokaturi[7] dužan je da pravnu pomoć pruža stručno i savesno, u skladu sa zakonom, statutom advokatske komore i kodeksom. Prilikom preuzimanja zastupanja advokat će klijentu ukazati, između ostalog i na svoju ocenu činjenične i pravne prirode predmeta[8], odnosno daće mu sve potrebne informacije koje su od značaja za preduzimanje te radnje, kao i posledice.

Nadalje, Poverenik konstatuje i da javna beležnica GG, u skladu sa citiranim pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, nije pružila dokaze na osnovu kojih se može zaključiti da su postojale takve objektivne smetnje koje su onemogućile da se overa izvrši. Takođe, javna beležnica nije dostavila ni dokaze iz kojih se može zaključiti da bi prisustvo malog deteta uticalo na nju u toj meri da ona ne bi mogla da postupa u skladu sa zakonom i preduzme sve neophodne radnje u postupku overe.

3.13. Takođe, Poverenik ukazuje da  je javni beležnik u obavezi da postupa i u skladu sa Etičkim kodeksom javnih beležnika[9], koji u članu 7. pod nazivom „Poštovanje osnovnih ljudskih prava“ stavom 1. propisuje da na rad javnog beležnika ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička pripadnost ili bilo koji drugi oblik diskriminacije, po bilo kom ličnom svojstvu. Stavom drugim istog člana propisano je da  svojim ponašanjem javni beležnik služi kao primer humanosti, poštovanja ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, čovekove sredine, pravde, slobode, istine, iskrenosti i pouzdanosti, koje principe i promoviše, uz poštovanje principa održivog razvoja društva zasnovanog na solidarnosti.

3.14. Na kraju, Poverenik koristi priliku i da ukaže da je neophodno raditi na tome da se sve usluge koje pružaju nosioci javnih ovlašćenja, uključujući i javno beležništvo koje je važan deo funkcionisanja pravosudnog sistema Republike Srbije, učini jednako dostupnim i majkama sa malom decom, da se prostori u kojima se te usluge pružaju učine pristupačnim i ovoj društvenoj grupi, a da se prilikom pružanja usluga vodi računa o svim okolnostima slučaja, kako bi se ostvarila puna inkluzija i ravnopravnost.

3.15. Imajući u vidu sve navedeno, može se zaključiti da je javna beležnica GG, propuštanjem da izvrši overu ugovora o poklonu zbog prisustva malog deteta u kancelariji, diskriminisala podnositeljku pritužbe VV , na osnovu porodičnog statusa, čime je prekršila odredbe člana 6. i člana 15. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

Javna beležnica GG, povredila je odredbe člana 6. i 15. Zakona o zabrani diskriminacije na taj način što nije izvršila overu Ugovora o poklonu dana 20. decembra 2022 godine, zbog prisustva malog deteta u kancelariji.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje javnoj beležnici GG da:

5.1. Uputi pisano izvinjenje VV zbog diskriminatornog postupanja prema njoj.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da javna beležnica GG obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko javna beležnica GG ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 33.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06, 115/21, 16/22

[5] „Sl. glasnik RS”, br. 31/11, 85/12, 19/13, 55/14 – dr. zakon, 93/14 – dr. zakon, 121/14, 6/15 i 106/15)

[6] sadržaj dostupan na: https://beleznik.org/public/documents/upload/eticki_kodeks_javnih_beleznika.pdf

[7] Zakon o advokaturi, „Sl. glasnik RS“ br. 31/11, 24/12- Odluka US

[8] Kodeks profesionalne etike advokata „Sl. glasnik RS“, br. 27/12, 159/20- odluka US

[9] sadržaj dostupan na: https://beleznik.org/public/documents/upload/eticki_kodeks_javnih_beleznika.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon31-23 Utvrđena diskriminacija na osnovu bračnog i porodičnog statusa Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top