305-21 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa

27. Aug 2021.

br. 07-00-297/2021-02 datum: 27.8.2021. godine

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je  AA podnela protiv BB, generalnog direktora firme „VV“ i GG, direktorke finansija i računovodstva firme „VV“, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa. Podnositeljka je u pritužbi između ostalog navela da se prijavila na konkuris za posao u firmi VV, za radno mesto na poziciji „Accountant“, da je početkom marta pozvana na testiranje i da joj je 14. aprila 2021. godine upućen mejl sa predlogom ugovora o radu u kojem je naveden 17. maj 2021. godine kao datum zasnivanja radnog odnosa. Dalje je navela da je zakazanog dana došla na potpisivanje ugovora o radu, da joj je tom prilikom predočen novi datum zasnivanja radnog odnosa 12. maj 2021. godine zbog čega je direktorki GG saopštila „da nije sigurna da će moći da počne sa radom navedenog dana jer je u tom terminu planirala odmor“, odnosno  da čeka turističku vizu radi putovanja u Veliku Britaniju u kojoj živi njen partner. Dalje, navedeno je da je diretorka ovu informaciju saopštila generalnom direktoru firme koji se saglasio sa mišljenjem da je podnositeljka pritužbe „rizičan radnik“, zbog čega sa njom nije zaključen ugovor o radu. U izjašnjenju BB i GG, između ostalog, navedeno je da je na zakazanom sastanku na kojem je bilo planirano da potpiše ugovor o radu, podnositeljka pritužbe „značajno promenila ponašanje i prvi put iznela činjenicu da je podnela zahtev za dobijanje vize radi putovanja na odmor u Veliku Britaniju i da bi krenula sa radom nakon povratka iz te države“. Dalje, navedeno je da ovakav predlog podnositeljke nije bio „prihvatljiv za poslodavca“, imajući u vidu da je trebalo da se započne sa procesom obuke, kao i činjenicu da bi planirani put u Veliku Britaniju po svim tadašnjim epidemiološkim merama podrazumevao njen boravak u izolaciji najmanje 14 dana, „što bi značajno omelo planirane aktivnosti, a moglo bi i negativno da utiče na zdravlje svih ostalih zaposlenih za šta poslodavac nije želeo da preuzme rizik“. Analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, kao i ocenom dostaljvenih dokaza može se konstatovati da je podnositeljka pritužbe prisustvovala većem broju sastanaka u firmi VV, između ostalog i sa licima protiv kojih je podneta pritužba i da joj ni na jednom od njih nije bilo postavljeno pitanje koje se odnosilo na njen bračni i porodični status, već joj je nakon održanih interjua sa predstavnicima firme, poslat predlog ugovora o radu sa pozivom da, ukoliko je saglasna sa njegovim odredbama, dođe u prostorije firme da ga potpiše. Dalje, utvrđeno je da je „problem“ nastupio na dan zaključenja ugovora o radu, odnosno da ugovorne strane nisu postigle sporazum u pogledu datuma početka rada i zasnivanja radnog odnosa podnositeljke pritužbe. S obzirom da ugovor predstavlja saglasnost volja ugovornih strana i da se smatra zaključenim onog trenutka kada su se ugovorne strane saglasile oko bitnih elemenata ugovora, očigledno je da u konkretnom slučaju razlog zbog kojeg sa podnositeljkom pritužbe nije zaključen ugovor o radu, nije njen bračni i porodični status, već činjenica da između podnositeljke pritužbe i rukovodstva firme VV nije postignuta saglasnost oko datuma njenog stupanja na probni rad kod poslodavca, koji je u konkretnom slučaju bitan element ugovora s obzirom da od njega počinje da teče rok od 6 meseci na koji se zaključuje. Saglasno svemu navedenom, Poverenik je dao mišljenje da rukovodstvo privrednog društva VV nije povredilo odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

  1. TOK POSTUPKA

1.1.  Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA, protiv BB, generalnog direktora firme „VV“ i GG, direktorke finansija i računovodstva firme „VV“, zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa.

1.2. Podnositeljka je u pritužbi, između ostalog, navela:

  • da se na konkurs za posao na poziciji „Accountant“, u firmi VV prijavila preko sajta za zapošljavanje „Infostud“ i bila pozvana na testiranje početkom marta koje je „uspešno savladala“;
  • da joj je 14. aprila 2021. godine upućen mejl sa predlogom ugovora o radu na koji se „pozitivno izjasnila“ i o tome obavestila poslodavca, a da je u predlogu ugovora, kao datum početka rada, naveden datum 17. maj 2021. godine;
  • da je 19. aprila 2021. godine dobila mejl od direktorke GG u kojem je pozvana da dođe u 17 sati na potpisivanje ugovora, a kada je došla, predočen joj je novi datum početka rada 12. maj 2021. godine;
  • da je tom prilikom direktorki rekla „da nije sigurna da će moći da počne sa radom navedenog dana jer je ugovorom predviđeni rok bio 17. maj 2021. godine, a da je u predloženom terminu planirala odmor“ i saopštila joj da čeka turističku vizu sa čim se direktorka složila i rekla joj da dođe sutradan da potpiše ugovor o radu;
  • da je 20. aprila 2021. godine ponovo došla na potpisivanje ugovora o radu, sa čijim odštampanim primercima je sačekala direktorka GG i da je tom prilikom pitala „da li je dobila vizu i o razlozima zbog kojih putuje“;
  • da joj „iskreno rekla“ da ima partnera koji živi u Velikoj Britaniji i da jedino može da otputuje ukoliko dobije vizu, a kada je videla da je ovo priznanje izazvalo „šok“ kod direktorke, rekla joj je da „uopšte neće da putuje ukoliko to nju toliko uzrujava i predstavlja problem“;
  • da je direktorka izjavila da „planirani put nije problem, ali da je ona rizičan i nestabilan radnik koji može da napusti firmu, s obzirom da nije udata i da je po njenom mišljenju sasvim izvesno da će u narednom periodu ova okolnost biti promenjena“, kao i da je generalnom direktoru takođe predočila činjenicu da podnositeljka pritužbe nije udata i da ima partnera koji živi u inostranstvu;
  • da se direktor saglasio sa mišljenjem da je ona „rizičan radnik“, da je tom prilikom gospođa GG izjavila da ne može da potpiše ugovor o radu sa podnositeljkom pritužbe i da je „čeka neprijatnost jer će morati da kontaktira nekog od drugih kandidata koje je njenim izborom prethodno obavestila o negativnom ishodu konkursa po njih“.

1.3. Uz pritužbu je kao dokaz dostavljena elektronska korespodencija između podnositeljke pritužbe i privrednog društva „VV“ i predlog ugovora o radu.

1.4. Imajući u vidu da je pritužba podneta pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama zakona o zabrani diskriminacije[1], Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavio je i sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[2], pa je od BB, generalnog direktora firme „VV“ i GG, direktorke finansija i računovodstva firme „VV“, zatraženo izjašnjenje o navodima i osnovanosti pritužbe.

1.5. U izjašnjenju BB, generalnog direktora firme „VV“ i GG, direktorke finansija i računovodstva firme „VV“, između ostalog, navedeno je:

 

  • da su navodi podnositeljke pritužbe „u kojima ističe da je diskriminisana prilikom razgovora za zasnivanje radnog odnosa u privrednom drštvu „VV“ netačni i neosnovani“;

 

  • da je „u potpunosti netačno“ da su predstavnici privrednog društva protiv kojih je podneta pritužba na bilo koji način diskriminatorski postupali prema podnositeljki pritužbe, „a naročito su netačni navodi iz pritužbe da ugovor o radu nije zaključen zbog pola, odnosno bračnog i porodičnog statusa podnositeljke pritužbe“;

 

  • da ni u jednom od nekoliko razgovora koji su obavljeni sa podnositeljkom pritužbe kao kandidatkinjom za posao, nisu postavljana pitanja u vezi sa porodičnim statusom ili bračnim stanjem, već je ona sama na poslednjem razgovoru „potencirala tu temu“, što predstavnicim firme „nije od značaja“;

 

  • da je privredno društvo „VV“ deo internacionalne grupacije koja vodi računa i poštuje zakone Republike Srbije, kao i interna pravila koja se odnose na kodekse ponašanja zaposlenih, a sve u cilju poštovanja najviših svetskih standarda, kako u poslovanju, tako i u međuljudskim odnosima zaposlenih;

 

  • da su svi zaposleni upoznati sa relevantnim propisima i internim pravilima, „a sve u cilju sprečavanja bilo kakvog oblika diskriminacije“ i da „upravo zahvaljujući tome privredno društvo „VV“ važi za pouzdanog poslovnog partnera i poslodavca od ugleda, jer među zaposlenima nikada nije pravljena razlika koja bi se zasnivala na ličnim svojstvima pojedinca“;

 

  • da je kandidatkinja AA pozvana na razgovor po konkursu koji je sproveden u aprilu 2021. godine, „a koji je obavljen sa namerom da se u što kraćem roku pronađe zamena za koleginicu koja je trebalo da otpočne odsustvo zbog trudnoće i porođaja“;

 

  • da je na zakazanom sastanku na kojem je bilo planirano da potpiše ugovor o radu, podnositeljka pritužbe „značajno promenila ponašanje i to nakon što je prvi put iznela činjenicu da je podnela zahtev za dobijanje vize radi putovanja na odmor u Veliku Britaniju i da bi krenula sa radom nakon povratka iz te države“;

 

  • da „s obzirom na potrebe poslodavca, takav predlog kandidatkinje nije bio prihvatljiv i to isključivo iz poslovnih razloga“, jer je trebalo da se započne sa procesom obuke novozaposlenog, a u slučaju da kandidatkinja otputuje u Veliku Britaniju, po svim tadašnjim epidemiološkim merama ona bi morala da provede u izolaciji najmanje 14 dana „što bi značajno omelo planirani proces njene obuke“;

 

  • da je na pomenutom sastanku kandidatkinja svojim „arogantnim ponašanjem pokazala da se rukovodi isključivo svojim sopstvenim interesima i da je ne zanimaju rokovi poslodavca, niti činjenica da bi njen povratak sa putovanja iz Velike Britanije i dolazak na posao, mogao „negativno da utiče na zdravlje svih ostalih zaposlenih“ za šta poslodavac nije želeo da preuzme rizik;

 

  • da je okolnost na koju je podnositeljka pritužbe ukazala prilikom razgovora, a to je da je 6 meseci pre konkurisanja na posao bila nezaposlena i da za sve to vreme nije otputovala na odmor, već da želi da putuje nakon potpisivanja ugovora o radu, čime bi dovela u pitanje sam početak rada ili zdravlje drugih zaposlenih, poslodavcu je ukazivalo na neodgovoran odnos prema radu i poslodavcu“;

 

  • da su „ceneći odnos kandidatkinje prema obavezama koje joj se predočavaju u vezi sa radom i početkom obuke, a pogotovo njeno iskazano ponašanje na poslednjem sastanku“, predstavnici firme „nedvosmisleno saopštili kandidatkinji da sa njom ne mogu nastaviti razgovor jer se pokazalo da ona ipak nije kandidat u skladu sa potrebama i standardima poslodavca“;

 

  • da je nako toga, podnositeljka pritužbe počela da iznosi brojne uvrede na račun predstavnika firme „što je samo potvrdilo stav da ona ne ispunjava zahtevane kriterijume, posle čega je svaki razgovor sa njom prekinut“.

 

1.6. Uz izjašnjenje je u vidu priloga dostavljen „Kodeks ponašanja grupe DD“.

 

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1.  Uvidom u mejl prepisku od 12. marta 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla m na mejl jm poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „Poštovana AA, ovom prilikom  želimo da Vas pozovemo na testiranje i intervju za poziciju Accountant za koju ste se prijavili. Zamolila bih da potvrdite Vaš dolazak“, kao i odgovor: „Poštovana, potvrđujem dolazak. Da li mi možete reći nešto više o testiranju?“ na koji je usledio povratan odgovor: „Zahvaljujemo se na potvrdi. Očekujemo Vas sutra. Testiranje se odnosi na računovodstvena pravila“.

 

2.2. Uvidom u mejl prepisku od 22. marta 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla m na mejl m poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „Poštovana, da li Vam odgovora da dođete sutra, 23. 03. 2021. na intervju radi dalje selekcije u 16:30?“, kao i odgovor: „Poštovana, može, vidimo se sutra“.

 

2.3. Uvidom u mejl prepisku od 1. aprila 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla om na mejl cm poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „Poštovana, Vezano za otvorenu poziciju Accountant pozivamo Vas na finalni intervju u sredu 7. aprila 2021. godine. Mesto intervjua je u našem officu kao i do sada. Na ovom intervjuu će biti direktor i ja“.

 

2.4. Uvidom u mejl prepisku od 14. aprila 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla om na mejl m poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „Poštovana, u skladu sa našim razgovorom u vezi regrutacije na poziciji Računovođe/Accountant-a u kompaniji VV šaljem ti u prilogu predlog ugovora o radu. Molim te da pogledaš koje su odredbe ugovora o radu, opis radnog mesta/zadaci, datum početka rada i druge detalje. Zarada je definisana u bruto iznosu što prevedeno na neto iznosi 90.000,00 dinara kako je i rečeno u razgovoru. Nakon što pogledaš ugovor molim te da pošalješ mejl da li si saglasna sa predlogom ugovora i da nakon toga dođeš da zajednički verifikujemo. Možemo to da uradimo početkom sledeće nedelje“, kao i odgovor sa mejla mejl m od 15. aprila 2021. godine: „Poštovana GG, hvala što ste se opredelili za mene. Pogledala sam odredbe ugovora o radu i sve deluje u redu. Saglasna sam i sa početkom rada koji ste stavili. Vidimo se na potpisivanju kada kažete“.

 

2.5. Uvidom u mejl prepisku od 15. aprila 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla m na mejl jm poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „ Hvala AA na Vašem pozitivnom feedback-u. Potvrdiću ti ili sutra ili u ponedeljak kada ćemo se videti oko potpisivanja ugovora“.

 

2.6. Uvidom u mejl prepisku od 19. aprila 2021. godine, utvrđeno je da je sa mejla m na mejl m poslat tekstu u kojem je, između ostalog, navedeno: „Draga AA, pozivam Vas da u terminu oko 17:00 časova dođete do nas oko potpisivanja ugovora. Ponesite ličnu kartu“.

 

2.7. Uvidom u predlog ugovora o radu utvrđeno je da su kao ugovorne strane označene VV i AA. Daljim uvidom, utvrđeno je da je je tačkom 1.3 ugovora predviđeno da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme i da je zaposlena dužna da stupi na rad 17. maja 2021. godine.Takođe, tačkom 1.4 predviđeno je da poslodavac i zaposleni ugovoraju probni rad zaposlenog u trajanju od šest meseci, a u slučaju nezadovoljavajućeg probnog rada poslodavac može da otkaže ovaj ugovor uz otkazni rok od pet radnih dana.

 

2.8. Uvidom u Kodeks ponašanja grupe utvrđeno je da je u delu „Naše vrednosti i posvećenost“ propisano da se u firmi poštuje privatnost pojedinca, bez obzira da li se radi o klijentu, partneru ili zaposlenom.

 

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni tokom postupka, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

  • Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena[4], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz „diskriminacija žena“ označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća.

 

  • Ustav Republike Srbije[5] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[7] je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
  • Zakon o rodnoj radnopravnosti[8] u članu 4. stav 1. propisuje da diskriminacija na osnovu pola, polnih karakteristika, odnosno roda, jeste svako neopravdano razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu, polnim karakteristikama, odnosno rodu u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti; oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge); zdravstvenom osiguranju i zaštiti; socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima; oblasti bezbednosti; ekologiji; oblasti kulture; sportu i rekreaciji; kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života. Odredbom čl. 29. st. i st 2. propisano je da je poslodavac i organ javne vlasti dužan da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.Poslodavac u javnom i privatnom sektoru i organ javne vlasti dužan da, bez obzira na pol, rod i porodični status, licima koja traže zaposlenje obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa zasnivanjem radnog odnosa, drugog vida radnog angažovanja, odnosno obavljanja određenog posla, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad kod poslodavca, odnosno organa javne vlasti.
  • Zakon o radu[9] u članu 15. stav 1. tačka 2. propisuje da je zaposleni dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca, kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa, kao i da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. Takođe, odredbom člana 17. ovog zakona propisano je da su poslodavac i zaposleni dužni da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Zakon o radu u članu 18. zabranjuje neposrednu i posrednu diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbom člana 26. stav 2. ovog zakona propisano je da poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanju isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, dok je članom 27. ovog zakona propisano da je poslodavac dužan da pre zaključenja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu, uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona. Članom 34. stav 1. istog zakona propisano je da zaposleni ostvaruje prava i obaveze danom stupanja na rad, dok je stavom 2. iste odredbe zakona propisano da ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatraće se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
  • Zakon o obligacionim odnosima[10] u članu 26. stav 1. propisuje da je ugovor zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora, odnosno odredbom člana 31. stav 1. propisano je da je ugovor zaključen onog časa kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Odredbom člana 63. ovog zakona propisano je da kad strane veruju da su saglasne, a u stvari među njima postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

  • Imajući u vidu predmet ove pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je podnositeljka pritužbe diskrimisana na osnovu svog bračnog i porodičnog statusa u postupku zapošljavanja u privrednom društvu „VV“.
  • Poverenik najpre ukazuje da je od trenutka podnošenja pritužbe do donošenja ovog mišljenja na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[11] koji u članu 28. propisuje da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.
  • Među stranama u postrupku nije sporno da je podnositeljka pritužbe konkurisala za posao u firmi VV, za radno mesto na poziciji „Accountant“, da je početkom marta pozvana na testiranje i da joj je 14. aprila 2021. godine upućen mejl sa predlogom ugovora o radu u kojem je naveden 17. maj 2021. godine kao datum zasnivanja radnog odnosa. Dalje, nesporno je da se podnositeljka pritužbe saglasila sa svim odredbama predloga ugovora i da je 19. aprila 2021. godine došla u firmu VV kako bi potpisala ugovor o radu, kao i da je tom prilikom saopštila direktorki finansija i računovodstva GG da čeka turističku vizu radi putovanja u Veliku Britaniju u kojoj živi njen partner. Takođe, nesporno je da sa podnositeljkom pritužbe navedenog dana nije zaključen ugovor o radu. Stoga, imajući u vidu navode pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li su razlozi zbog kojih sa podnositeljkom pritužbe nije zaključen ugovor o radu u vezi sa njenim ličnim svojstvima – bračni i porodični status.
  • Poverenik najpre ističe da je odredbom člana 26. stav 2. Zakona o radu propisano da poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanju isprava i drugih dokaza koji nisu od neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos. Dalje, prilikom donošenja ovog mišljenja, Poverenik je pored navoda pritužbe i izjašnjenja, imao u vidu i dostavljene dokaze. Ocenom dostavljenih dokaza utvrđeno je da je nakon izvršenog testiranja za rad u firmi VV na poziciji „Accountant“, podnositeljka pritužbe pozvana da 23. marta 2021. godine dođe na intervju radi dalje selekcije. Dalje, utvrđeno je da je nakon ovog interjua, 1. aprila 2021. godine, direktorke finansija i računovodstva firme „VV“, GG, pozvala podnositeljku pritužbe na finalni interju 7. aprila 2021. godine. Iz sadržine navedenog mejla nesporno proizlazi da je finalni intervju obavljen sa generalnim direktorom firme, BB i GG. Takođe, iz dostavljenih dokaza proizlazi da je nakon održanog sastanka i razgovora sa licima protiv kojih je podneta pritužba, GG aprila 2021. godine, podnositeljki pritužbe poslala predlog ugovora o radu i pozvala je da, ukoliko je saglasna sa njegovim odredbama, dođe na zvanično potpisivanje, kao i da se podnositeljka pritužbe saglasila sa svim njegovim odredbama, pa je pozvana da 19. aprila 2021. godine dođe u prostorije kako bi zajednički potpisali ugovor. Dakle, analizom navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza može se konstatovati da je nesporno da je podnositeljka pritužbe prisustvovala većem broju sastanaka u firmi VV, između ostalog i sa licima protiv kojih je podneta pritužba i da joj ni na jednom od njih nije bilo postavljeno pitanje koje se odnosilo na njen bračni i porodični status, već joj je nakon održanih interjua sa predstavnicima firme, poslat predlog ugovora o radu sa pozivom da, ukoliko je saglasna sa njegovim odredbama, dođe u prostorije firme da ga potpiše.
  • Daljom analizom navoda pritužbe i izjašnjenja, može se konstatovati da je problem nastupio na dan samog zaključenja ugovora o radu, prilikom preciziranja datuma početka rada. Uvidom u predlog ugovora o radu koji je dostavljen podnositeljki pritužbe 14. aprila 2021. godine, a sa kojim se ona saglasila, utvrđeno je da tačkom 1.3 ugovora predviđeno da se radni odnos zasniva na neodređeno vreme i da je zaposlena dužna da stupi na rad 17. maja 2021. godine. S druge strane, podnositeljka je u pritužbi navela da joj je predloženo da počne sa radom 12. maja 2021. godine, i da je tom prilikom izjavila da „nije sigurna da će moći da počne sa radom navedenog dana jer je u predloženom terminu planirala da, ukoliko dobije vizu, turistički otputuje u Veliku Britaniju u kojoj joj živi partner“, dok je u izjašnjenju navedeno da je podnositeljka pritužbe tražila da počne sa radom nakon povratka sa turističkog putovanja i da je ovaj predlog bio „neprihvatljiv za poslodavca“, jer je trebalo da se započne sa procesom njene obuke, a planirani put u Veliku Britaniju po svim tadašnjim epidemiološkim merama podrazumevao bi njen boravak u izolaciji najmanje 14 dana, „što bi značajno omelo planirani proces rada i mogao bi negativno da utiče na zdravlje svih ostalih zaposlenih“. Analizom razloga koji su dati u izjašnjenju, može se zaključiti da glavni razlog zbog kojeg nije zaključen ugovor o radu sa podnositeljkom pritužbe nije njen bračni i porodični status već procena poslodavca da se ne radi o kandidatkinji koja može da zadovolji njihova očekivanja, u pogledu pouzdanosti, početka rada i trajanja radnog odnosa.
  • S obzirom da ugovor predstavlja predstavlja saglasnost volja ugovornih strana i da se smatra zaključenim onog trenutka kada su se ugovorne strane saglasile oko bitnih elemenata ugovora, očigledno je da u konkretnom slučaju razlog nije bračni i porodični status podnositeljke pritužbe, već činjenica da između podnositeljke pritužbe i rukovodstva firme VV nije postignuta saglasnost oko datuma njenog stupanja na probni rad kod poslodavca, koji je u konkretnom slučaju bitan element ugovora s obzirom da od njega počinje da teče rok od 6 meseci na koji se zaključuje. Naime, ukoliko je podnositeljki pritužbe predložen novi datum početka rada 12. maj 2021. godine to znači da se ona nije saglasila sa predlogom ugovora i time je odbila ponudu za njegovo zaključenje, odnosno ukoliko je, kako je navedeno u izjašnjenju, tražila da sa radom počne nakon povratka sa putovanja takođe se nije saglasila sa predlogom ugovora već je poslodavcu uputila novu ponudu koji je za njega bila neprihvatljiva. Saglasno svemu navedenom, Poverenik je dao mišljenje da rukovodstvo privrednog društva VV nije povredilo odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi AA protiv rukovodstva privrednog društva VV, i to generalnog direktora BB i direktorke finasija i računovodstva GG, nisu povređene odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, br 22/09 i 52/21), član 28.

[2] „Službeni glasnik RSˮ, broj 22/09

[3] Zakon o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33.

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 5.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[6] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 52/2021

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18

[10] „Službeni glasnik RS“, br.  9/78, 39/85, 45/89, 57/89, 31/93, 1/  i 18/20

[11] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon305-21 Pritužba zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top