br. 07-00-233/2019-02 datum: 12. 9. 2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela T. D. iz B, u ime maloletne ćerke L. P, protiv OŠ „M” N. B, direktorke V. J, učiteljice N. D, pedagoškinje A. S. i psihološkinje J. V. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je L. P. dete sa brojnim zdravstvenim problemima, da je njena psiho-fizička i socio-emocionalna zrelost ispod prosečne i da je bila izložena vršnjačkom nasilju. Podnositeljka pritužbe smatra da su direktorka, učiteljica i psihološko-pedagoški tim propustili da preduzmu potrebne mere kada je L. P. prvi put bila izložena nasilju. U izjašnjenjima je navedeno da je sa L. P. sprovedena individualizacija u cilju adaptacije na školsku sredinu, da je po svim prijavama o vršnjačkom nasilju postupano, da su preduzete mere pojačanog vaspitnog rada u okviru odeljenjske zajednice i obavljeni individualni razgovori sa učenicima. Dalje je navedeno da se sastajao Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i Tim za pojačan vaspitni rad, da je donet Plan pojačanog vaspitnog rada, kao i da pedagoški profil za L. P. nije izrađen jer nastavni proces prati bez većih poteškoća i da se „plan mera individualizacije i način njihovog sprovođenja predlažu tek na kraju prvog razreda za drugi razred“. Predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije učenice L. P. i povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede nekih drugih prava, uključujući i postojanje vršnjačkog nasilja i eventualnih propusta u vođenju vaspitno-disciplinskog postupka nisu u nadležnosti Poverenika, već Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz stručan nadzor i nadzor prosvetne inspekcije, zbog čega će se Poverenik obratiti ovim organima kako bi preduzeli zakonom propisane mere. U toku postupka je utvrđeno da su uz izjašnjenja dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode o preduzeti merama i aktivnostima, kao i da, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, u konkretnom slučaju nema uzročno-posledične veze između vršnjačkih sukoba između L. P. i drugih učenika u odeljenju i zdravstvenog stanja ili bilo kog drugog ličnog svojstva L. P. Dalje, nije utvrđeno da su škola ili zaposleni, načinili takve propuste u svom postupanju kojima bi L. P. mogla biti stavljena u nejednak položaj na osnovu svog zdravstvenog stanja. Sa druge strane, utvrđeno je da škola nema izrađen Program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti. S tim u vezi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da u postupku koji je sproveden po pritužbi T. D. iz Beograda protiv OŠ „M.” N. B, direktorke V. J, učiteljice N. D, pedagoškinje A. S. i psihološkinje J. V, nije utvrđeno da je L. P. diskriminisana na osnovu zdravstvenog stanja. Međutim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučio je Osnovnoj školi „M.“ N. B. da donese Program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kao i da u ovoj školskoj godini planira i preduzima mere i aktivnosti na podsticanju i očuvanju osnovnih vrednosti poput drugarstva, humanosti i solidarnosti, međusobnog uvažavanja i tolerancije u cilju stvaranja bezbednog okruženja, razvijanja nenasilnog ponašanja i uspostavljanja nulte tolerancije prema nasilju.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenici za zaštitu ravnopravnosti obratila se 24. aprila 2019. godine T. D. iz Beograda, u ime svoje maloletne kćerke L. P, pritužbom protiv OŠ „M.” N. B, učiteljice N. D, psihološko-pedagoške službe i direktorke, zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi T. D, između ostalog, navedeno je:

• da je L. P. dete sa brojnim zdravstvenim problemima od rođenja, da je njena psiho-fizička i socio-emocionalna zrelost bila ispod prosečne i da je od polaska u školu „obeležena kao meta za nasilje“;
• da je L. P. zbog zdravstvenih problema krenula godinu dana kasnije u školu. Direktorka, psihološkinja i pedagoškinja su bile upoznate sa njenim slučajem;
• P. je započela školsku godinu u odeljenju I₃ kod učiteljice N. D, koja je od samog starta zauzela negativan stav prema detetu i na sve sugestije majke i donošenje pismenih smernica izdatih od stručnog medicinskog osoblja kako treba raditi sa L. P. kako ne bi bila ugrožena, učiteljičin odgovor je bio negativan (smernice su se odnosile na pisanje u sveskama sa linijama a ne sa kvadratićima, način komunikacije, vrstu saradnje u smislu poboljšanja pažnje i sl.);
• da je L. P. u početku radila i pokušavala da isprati sve što se od nje zahtevalo, a kasnije kako su se odnosi prema njoj pogoršavali, počela je da odbija da sarađuje tako što nije htela da radi na času, ustajala je, šetala se, gledala kroz prozor i sl;
• da učiteljica N. D. nije pokazivala nikakvu empatiju prema detetu i nije pružala nikakvu podršku u smislu individualizacije nastavnog procesa;
• da je L. P. počela da gubi samopouzdanje i veru u sebe i da su deca počela da se ponašaju loše prema njoj. Takvo ponašanje je započelo svakodnevnim bacanjem stvari (pernice, sveske i sl.), vređanjem (nazivali su je ružnim imenom počev od „bezobraznice“ do mnogo težih reči), zatvarali su je u toaletu ne dozvoljavajući joj da izađe i gaseći joj svetlo, nisu joj dozvoljavali da se igra sa njima, prosipali su joj vodu iz flašice, bacali su joj užinu u korpu za smeće i terali je da je vadi iz korpe i govorili joj da jede travu jer je to za nju). L. P. je najteže palo ignorisanje i šikaniranje dece koje je predvodila devojčica N. B;
• da je majka pokušala da razgovara sa učiteljicom, da joj kaže da je dete žrtva socijalnog nasilja i da je učiteljica sve negirala i podržala devojčicu koja je maltretirala;
• da su pedagoško-psihološka služba (S. i V.) na prijavu majke reagovale tako što su L. P. „počele da maltretiraju i ispituju tražeći navodno dokaze“ i tako vršile „zamenu teza i uloga krivca i okrivljeni“;
• da je, nakon neprijatnog razgovora podnositeljke pritužbe sa roditeljima devojčice N. B, na njen zahtev, uz saglasnost direktorke, L. P. promenila odeljenje i učitelja. Novi učitelj je pokušao da joj pomogne da se uklopi u novo odeljenje (I₄), međutim L. P. je dočekana sa negativnim stavom kod dece, a kasnije i kod roditelja. U početku jedan dečak i devojčica uznemiravaju L. P, a kasnije i grupa dece. Bacaju joj stvari i govore ružne reči („ti si čudovište, ti ništa ne znaš, ponavljaćeš razred, ti si bolesna i ružna“ i sl.), gurkaju je, šutiraju, beže od nje i sl.;
• da su se dogodila dva incidenta u vrlo kratkom vremenskom periodu: prvo su joj nestale patike, a zatim i ranac sa kompletnim stvarima kada su se vratili iz pozorišta. U oba slučaja je učitelj reagovao i pronašao stvari;
• da je L. P. od 31. marta do 5. aprila 2019. godine bila na Divčibarama na rekreativnoj nastavi gde je devojčica V. M. predvodila grupu koja je maltretirala L. P, kao i da je „tukla L. po glavi i leđima, gasila joj svetlo u kupatilu i sobi, postavila nogu da L. padne. Tom prilikom je L. udarila glavom o zid i povredila se. Tukla je pesnicama čak i noću, tako da L. nije spavala, nije ništa jela, bila je vidno iscrpljena i nije mogla da prati grupu u dužim šetnjama, bolela je glava i stomak od udaraca. Nekada su nasilju prisustvovala i druga deca koja su podržavala V. M. koja je pretila L. da će je pretući ako bilo kome kaže“, uzimala je L. P. telefon i drala se na majku o čemu je obavešten i učitelj, uvodila je dečake u toalet kada ga L. P. koristi, nagovarala drugu decu da se ne druže sa njom;
• da je nakon četiri dana, vođena intuicijom da nešto nije u redu, donela odluku da ode po L. P. i vrati je kući. Kada je htela da se pozdravi sa nekom decom, „devojčica joj je zalupila vrata preko desne ruke i pokušala da polomi prstiće“ (povrede su bile vidljive i ruka je snimljena čim su stigle u Beograd – nije došlo do preloma). L. P. je zatekla u lošem stanju, na putu ka Beogradu joj je ispričala šta je doživela, kao i da je V. M. izvukla na terasu i pokušala da je gurne;
• da je obavestila učitelja o svemu i da je njegova prva reakcija bila da ne zna ništa, a da je kasnijim ispitivanjem i razgovorom sa decom „dobio potvrdu moje priče“ i da deca nisu htela da pomognu L. P. i obaveste učitelja šta se dešava jer„nisu hteli da budu izdajice“;
• da je L. P. doživela tešku traumu, ne ide u školu, bila je na ivici nervnog sloma i nalazi se u akutnoj fazi posttraumatskog stresa i na medikamentoznoj terapiji;
• da smatra da su direktorka, učiteljica, kao i psihološko-pedagoški tim i tim za prevenciju nasilja u školi krajnje neprofesionalno postupili nepreduzimajući ništa kada je L. P. prvi put bila izložena nasilju i da je potpuno odsustvo kaznenih mera i direktna podrška socijalnog i psihičkog nasilja dovela do fizičkog nasilja.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dostavio je podnositeljki pritužbe 1. jula 2019. godine zahtev za dopunu pritužbe na koji podnositeljka pritužbe nije odgovorila iako je zahtev primila 3. jula 2019. godine. Činjenica da podnositeljka nije u ostavljenom roku i do izrade mišljenja dostavila tražene informacije nije od značaja za odlučivanje po pritužbi. Postupajući po zahtevu Poverenika za dopunu pritužbe, podnositeljka pritužbe je putem telefona, 26. avgusta 2019. godine obavestila zaposelne u stručno službi Poverenika da je devojčicu L. P. ispisala iz OŠ „M.“ N. B, kao i da nije zadovoljna odgovorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji će dostaviti Povereniku. Do dana davanja ovog mišljenja podnositeljka pritužbe nije dostavila navedeno.
  • U prilogu pritužbe je dostavljena sledeća dokumentacija: 1) četiri dopisa podnositeljke pritužbe Osnovnoj školi „M.“ N. B. u aprilu 2019. godine; 2) poziv za L. P. za usmenu raspravu, broj 342-19 od 10. aprila 2019. godine; 3) izveštaj lekara specijaliste Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbija od 5. aprila 2019. godine; 4) izveštaj lekara specijaliste KC – Klinika za neurohirurgiju od 5. marta 2019. godine; 5) nalaz psihologa Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju Beograd od 12. aprila 2019. godine; 6) mišljenje logopeda Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju Beograd od 20. marta 2018. godine; 7) izveštaj lekara specijaliste Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju Beograd od 9. aprila 2019. godine; 8) izveštaj lekara specijaliste Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbija, pulmološka ambulanta od 11. aprila 2019. godine; 9) izveštaj lekara specijaliste Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbija, oftamološka ambulanta od 11. aprila 2019. godine; 10) izveštaj dečijeg psihijatra Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Beograd od 8. maja 2019. godine; 11) izveštaj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu od 9. aprila 2019. godine; 12) izveštaj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu od 8. maja 2019. godine; 13) izveštaj psihologa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Beograd od 8. aprila 2019. godine; 14) odluka OŠ „M.“ N. B. od 30. oktobra 2018. godine; 15) izveštaj lekara specijaliste psihologije DZ Novi Beograd od 25. aprila 2019. godine; 16) potvrda Sportskog udruženja „Bushido kids“ Beograd; 17) mišljenje logopeda Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju Beograd od 20. marta 2018. godine; 18) fotokopije sms poruka podnositeljke pritužbe i učiteljice N. D. u oktobru i novembru 2018. godine.
  • Poverenica za zaštitu ravnopravnosti sprovela je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje učiteljice N. D, direktorke V. J, pedagoškinje A. S. i psihološkinje J. V.
  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja N. D, učiteljice, između ostalog je navedeno:
• da je pritužba neosnovana i da nije bila učesnica, niti je podsticala i jedan oblik nasilja, zanemarivanja i diskriminacije;
• da je učenica L. P. bila upisana u odeljenje I₃ koje pohađa 31 učenik u produženom boravku. Da je podnositeljka pritužbe odmah po početku školske godine ukazala na specifičnosti fiziološkog, psihološkog i intelektualnog razvoja L. P. Učiteljica je uvažila sve sugestije i bila je spremna na svaku vrstu podrške ustanova sa kojima je sarađivala podnositeljka pritužbe;
• da je L. P. ponašanje i adaptacija na strukturu nastave i boravka u školi tekla u skladu sa njenim mogućnostima; na časovima je ustajala, šetala se učionicom, dodirivala stvari drugih učenika, rezala olovke, bojice, bacala i slagala stvari. Nekada bi joj se obratila, a nekada ignorisala takvo ponašanje u cilju da ne skreće pažnju na nju. P. je učestvovala u školskim aktivnostima onoliko koliko je sama želela;
• da je individualizacija u ovom periodu realizovana, pod čime se misli na individualizovan pristup đaku u cilju adaptacije na školsku sredinu, s obzirom da je u pitanju početak školske godine. Individualizacija učenice P. je sprovođena u odnosu na njeno ponašanje, ali i praćenje njenog rada, napretka i uklapanja bez pritisaka kako bi prihvatila školu i obaveze. Za uspeh i napredak je bila pohvaljena, ali je to išlo polako i postepeno, tako da je početkom oktobra L. P. sedela u klupi bez šetnje na svakom času. Individualizacija se odnosi na ponašanje, ispred učenja iz razloga što je u pitanju period adaptacije na školsku sredinu;
• da je u toku prvog meseca bila zadovoljna P. napretkom. Početkom oktobra L. P. je počela da sedi na časovima na svom mestu, ali je radila zadatke onoliko koliko je želela. Nije L. P. pritiskala ni na koji način jer nije želela da stvori otpor prema školi i školskim obavezama. U boravku se L. P. uglavnom igrala, šetala i nije učestvovala u zajedničkim aktivnostima;
• da se ponašanje učenika snima celo prvo polugodište, pa i ceo prvi razred da bi se, eventualno, dao predlog za individualni obrazovni plan „za koji postoji zakonom utvrđena procedura koja počinje u drugom razredu“;
• da je majka L. P. u početku bila zadovoljna saradnjom. Očekivala je od P. više u radu na času i u boravku i to je u nekoliko navrata jasno iskazala. Želela je bolji rezultat;
• majci je sugerisano da je za P. boravak u školi od 8 do 16 časova naporan i da je, s obzirom da postiže željene rezultate u individualnom radu na koje je navikla u radu sa logopedom, korisnije da krene kući nakon ručka ili posle nastave, da se odmori u poznatom okruženju i uradi domaći zadatak. Ono što L. P. nije uradila u školi ili boravku, kasnije je radila i kod kuće i za nju je izgledalo kao da je ceo dan u školi, što je za dete sa njenim specifičnostima mnogo i naporno. Majka ovu sugestiju nije prihvatila jer je smatrala da će se L. P. bolje uklopiti ukoliko duže boravi u školi;
• da su na početku školske godine učenici lepo prihvatili P. Govorili su da je dobra drugarica, ali kako je vreme prolazilo i kako je igra prelazila u aktivan rad i kako je L. P. skretala pažnju na sebe „oblicima ponašanja koja deci nisu prihvatljiva“ (da ruši deci stvari, pljuje po klupi, uzima flašicu koju puni vodom i peskom baca je i prska, žvrlja po sveskama, pokriva rukom projektor dok gledaju crtani film, šeta po učionici, „a jednom prilikom je pre časa fizičkog vaspitanja izašla u hodnik u donjem vešu“…). Počeli su da govore da im to smeta, a majka L. P. je svakodnevno bila upoznata sa njenim ponašanjem;
• da je podnositeljka pritužbe često dolazila posle časova na individualne razgovore u cilju P. bolje adaptacije i napredovanja iako je učiteljičin zvanični prijem roditelja sredom od 18,30 časova;
• da je P. svakodnevno kasnila i na čas dolazila uglavnom oko 8,05 časova, čak i kada je prvi čas bio čas fizičkog vaspitanja zbog čega su je ostala deca čekala da se presvuče i na taj način se vreme boravka u fizičkoj sali skraćivalo. Da se podnositeljka pritužbe uvredila i naljutila kada joj je učiteljica ukazala da je potrebno da L. P. dovede deset minuta pre početka časa, kao i da ne može da ostavi 30 dece same u učionici da bi izašla da razgovara sa njom. Podnositeljka pritužbe se ponekad obraćala direktno deci, iako to nije dozvoljeno;
• da je početkom oktobra počeo sukob sa devojčicom N. B. u boravku kada je N. B. rekla P. da je bezobraznica. Istog dana je obavljen razgovor sa N. B. i njenim ocem u prisustvu učiteljice iz boravka i podnositeljke pritužbe. Devojčica je „priznala šta je rekla, ali nije navela razlog, jer joj se mama L. P. direktno obratila“. L. P. je deci srušila kulu od peska, a N. B. joj je rekla sa je bezobrazna što je to uradila. N. B. se izvinila, a L. P. je prihvatila izvinjenje. Pojačan je vaspitni rad u okviru odeljenjske zajednice i individualnim razgovorima. Devojčice su fizički razdvojene na času i praćeno je njihovo ponašanje na odmorima. Nakon toga L. P. se žalila da joj je N. B. pocepala svesku, a zapravo je L. P. sama sebi pocepala svesku brisanjem gumicom, kao i da joj je N. B. uzela gumicu koja je zapravo bila ispod knjige;
• nakon ovih dešavanja podnositeljka pritužbe zahteva vanredni roditeljski sastanak i u dogovoru sa PP službom održava se vanredna odeljenska zajednica i obavljaju razgovori sa decom u odeljenju koji bi mogli biti svedoci. Takođe, P. i N. B. imaju individualne razgovore sa psihologom i pedagogom. Devojčica N. B. se nakon ovog distancirala, nije prilazila L. P. i nije joj se obraćala;
• sledeće sedmice P. nije došla u školu do 22. oktobra 2018. godine. Tog dana popodne podnositeljka pritužbe poziva učiteljicu boravka i prijavljuje da je N. B. gurala L. P. zemlju u usta. O tome je obaveštena direktorka škole i zakazan je sastanak na kojem su prisustvovali pedagoškinja, direktorka, roditelji N. B, podnositeljka pritužbe, učiteljica boravka i učiteljica Nataša D.. Pregledaju snimak sa velikog odmora iz školskog dvorišta na kojem se jasno vidi da se devojčice nisu približavale jedna drugoj. U konkretnom slučaju nije bilo materijalnih dokaza da se pokrene disciplinski postupak protiv devojčice N. B;
• da njen trud da se situacija smiri i da se nastavi sa adaptacijom nije dao veći pomak jer majka L. P. nije bila spremna na saradnju. Ni njoj (učiteljici) ni koleginici sa kojom radi u boravku se P. nikada nije požalila ni na koga;
• podnositeljka pritužbe je inicirala premeštaj L. u drugo odeljenje;
• da je u drugom polugodištu sa psihološkinjom uradila sociometrijsko istraživanje i klima u odeljenju I₃ je pozitivna, a učenica N. B. do dana pisanja izjašnjenja nije ispoljavala bilo kakve oblike agresivnog ponašanja;
• da su navodi pritužbe da je diskriminisala, podstrekivala, širila ili nagovarala decu ili roditelje odeljenja I₄ da imaju negativan stav prema P. neosnovani;
• da smatra da je ona i ceo tim OŠ „M.“ postupali u skladu sa zakonskim odredbama i Posebnim protokolom za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama;
• dopuna izjašnjenja sadrži i deo pod naslovom „Zapažanja o učeniku, beleške učitelja“ u kojem su zapažanja učiteljice o učenici L. P. razvrstana po naslovima: porodica, socijalizacija, odnos prema svojim i tuđim stvarima, nastava i učenje, saradnja roditelja sa školom. U delu obeleženom podnaslovom Socijalizacija navedeno je: P. ima potrebu da bude u centru pažnje, ali nije pripremljena da se za svoje mesto u kolektivu izbori pozitivnim osobinama. Po polasku u školu počela je da pokazuje određene oblike nestruktuiranog ponašanja, odbija da učestvuje u zajedničkim aktivnostima i radi ono što bi ona u tom trenutku želela. Već tokom druge nedelje počela je da skreće pažnju tako što: baca stvari ili žvrlja po tuđim sveskama, šeta se, uzima gumicu bez pitanja, traži olovku koju je izgubila po učionici, šeta se do ormarića, pa usput zakači i čačne poneko dete, otvara im pernice traži bojice ili uzima bez pitanja. Izražava želju da bude deo tima, ali nije u stanju da prihvati pravila igre. Okrenuta je sebi i svojim potrebama. Kada nije po njenom, skreće pažnju na sebe, tako što odbija da učestvuje u zajedničkim aktivnostima, traži nešto ispod klupe, izlazi u donjem vešu u hodnik, radi ono što ona želi. Nije adekvatno pripremljena za saradnju u grupi i nije spremna da poštuje pravila ponašanja koja joj ne odgovoaraju, tako da ih se nerado pridržava;
• u delu koji je obeležen kao Odnos prema svojim i tuđim stvarima, između ostalog je navedeno: usporena, dezorijentisana, naviknuta da neko drugi vodi računa o njenim stvarima (…) Zaboravila bi da knjigu, svesku donese iz ormarića, ili da ih u isti vrati. Gubi stvari. Teško joj je da uoči razliku između svezaka koje su potrebne za rad. Neuredno reže olovku i rezač prazni pod klupom, ili na klupi, a ne u kanti za đubre. Nakon razgovora sa majkom situacija se malo popravila na bolje, tako da sada malo bolje vodi računa o sveskama i knjigama. Olovke i bojice je obeležila tako da ih sada manje gubi. Redovno pere ruke pre velikog odmora i uzima svoju užinu. Staje u red za fizičko, ali redovno kasni i očekuje da je pozovem, traži pažnju;
• u delu koji je obeležen kao Nastava i učenje, između ostalog je navedeno: Intelektualno očuvana, u verbalnoj komunikaciji jasna i precizna, odgovara na pitanja. U školu je krenula sa skromnim predznanjem, prepoznaje slova, ume da napiše reč i razume delimično prostu rečenicu. Motorika ruke je slaba (…) Pažnja joj je usmerena najviše oko jedan čas i toliko je, maksimalno, spremna na rad.(…) Radi po svom i tako ometa rad u grupi i igri. U radu u paru se bolje snalazi, ali naljuti i para u klupi, jer ga čačka ili lupka, uzima stvari. Razume šta su pravila ponašanja u školi, ali nije zainteresovana da ih poštuje. U svakom trenutku želi da skrene pažnju na sebe.
  • U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljeni su: 1) fotokopije dnevnika rada i dnevnika rada u boravku odeljenja I₃; 2) portfolio učenice L. P; 3) fotografije školskog života iz perioda kada je L. P. bila učenica I₃ i 4) fotokopija sms prepiske sa podnositeljkom pritužbe od 1. septembra do 31. oktobra 2019. godine.
  • U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja V. J, direktorke, između ostalog je navedeno:
• da u potpunosti osporava sve navode pritužbe kao neosnovane;
• da je L. P. učenica prvog razreda i nastavni proces prati bez većih poteškoća, te za nju nije izrađen pedagoški profil. Učitelj predlaže da se za početak sledeće godine uradi pedagoški profil, a zbog promena u ponašanju i potrebe za eventualnim radom uz neophodne mere prilagođavanja;
• da je nakon saznanja da je u prvom polugodištu došlo do sukoba između učenica L. P. i N. B. obavljen razgovor sa obe učenice, organizovan je sastanak sa njihovim roditeljima na kojem su analizirana dešavanja i odnosi u odeljenju. Postignut je dogovor da obe učiteljice u svakom trenutku imaju uvid gde se učenice nalaze i kako se ophode jedna prema drugoj. U cilju jačanja drugarskih odnosa, tolerancije, prihvatanja različitosti, kao i individualnosti drugih održavani su časovi odeljenskog starešine i radionice sa celim odeljenjem;
• da je nakon izvesnog vremena majka L. P. ponovo imala prigovore na ponašanje nekolicine učenika prema P. i da su ovi navodi ispitani kroz razgovore sa učenicima iz odeljenja i pregledanjem video nadzora, kao i da ni za jedan od navedenih događaja nije utvrđeno da se dogodio. Nakon toga, majka iznosi zahtev za premeštanjem L. P. u drugo odeljenje. Sagledavajući najbolji interes deteta i u cilju boljeg odgovora na potrebe učenice i zahteve školske sredine, doneta je odluka da se to i uradi;
• povodom prijave nasilne situacije na nastavi u prirodi održan je sastanak Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Sastanku su prisustvovali članovi tima, svi učitelji prvog razreda, pedagog i psiholog. Svi nastavnici razredne nastave su dali izjave povodom događaja na nastavi u prirodi, a odlučeno je da se vodi vaspitno-disciplinski postupak protiv učenice V. M. koja je okarakterisana kao nasilnica;
• nakon sastanka tima, zakazan je sastanak na koji su pozvani roditelji obe učenice. Sastanku su prisustvovali odeljenski starešina, pedagog i majka učenice V. M. dok majka učenice L. P. nije prisustvovala sastanku iako je bila pozvana. Majka V. M. je na sastanku izjavila da je informacije o sukobu dobila od odeljenskog starešine, govorila je o ponašanju svog deteta i razlozima za koje smatra da su takvo ponašanje izazvali, kao i da će sa svojim detetom iznova razgovarati o toleranciji i preveniranju impulsivnog reagovanja;
• održan je sastanak Tima za pojačan vaspitni rad na kome su članovi tima dogovorili aktivnosti Plana pojačanog vaspitnog rada za učenicu V. M. Sa učenicom L. P. nije bilo moguće obaviti razgovor o dešavanjima na nastavi u prirodi pošto ne dolazi u školu od 8. aprila 2019. godine. Razgovor je obavljen i sa devojčicama koje su bile sa P. u sobi;
• na narednom sastanku Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, doneta je odluka da učenica V. M. neće snositi vaspitno-disciplinske mere, ali će sa njom, sa celim odeljenjem, kao i sa L. P. biti realizovane aktivnosti iz plana pojačanog vaspitnog rada u cilju jačanja kapaciteta za rešavanje sukoba i adekvatno postupanje. Donet je i zaključak da će se ovaj slučaj dalje pratiti u saradnji sa Centrom za socijalni rad Novi Beograd;
• test za upis u prvi razred ne meri koeficijent inteligencije već daje okvire spremnosti deteta za polazak u školu u tom trenutku. L. P. je tada postigla rezultat koji odgovara ispod prosečnim ili graničnim sposobnostima. Mišljenje interresorne komisije koje je dostavljeno školi odnosi se na školsku 2017/2018. godinu u kojem se predlaže odlaganje upisa u prvi razred, dok za školsku 2018/2019. godinu nije dostavljeno novo mišljenje;
• pedagoški profil L. P. nije izrađen iz razloga što se tokom čitavog prvog razreda prati napredovanje i prilagođavanje svih učenika, plan mera individualizacije i način njihovog sprovođenja se predlažu tek na kraju prvog razreda za drugi razred;
• plan zaštite od diskriminacije za učenicu L. P. nije izrađen jer „diskriminacija nije ni utvrđena s obzirom da učenica od 8. aprila 2019. godine ne pohađa nastavu, odnosno ne dolazi u školu po odluci majke, tako da nije bilo moguće obaviti individualni razgovor sa učenicom i detaljno utvrditi majčine navode“;
• škola do 26. juna 2019. godine nije izdala ispisnicu za L. P. jer nije stigao službeni zahtev druge škole za prevodnicu, te veruju da L. P. nije upisana u drugu školu.
  • U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljeni su: 1) Odluka OŠ „M.“ N. B. broj 741-18 od 30. oktobra 2018. godine; 2) službena beleška direktorke OŠ „M.“ N. B. broj 741-19 od 30. oktobra 2018. godine; 3) izveštaj lekara specijaliste pedijatra; 4) zaključak OŠ „M.“ N. B. broj 341-19 od 10. aprila 2019. godine; 5) poziv OŠ „M.“ N. B. broj 342-19 od 10. aprila 2019. godine; 6) poziv OŠ „M.“ N. B. broj 342-19 od 10. aprila 2019. godine; 7) zapisnik OŠ „M.“ N. B. broj 369-19 od 19. aprila 2019. godine; 8) izjava B. O. od 10. aprila 2019. godine, zavedena kod OŠ „M.“ N. B. pod brojem 335/1-19; 9) izjava Ž. R. od 10. aprila 2019. godine, zavedena kod OŠ „M.“ N. B. pod brojem 336/1-19; 10) izjava N. D. od 10. aprila 2019. godine, zavedena kod OŠ „M.“ N. B. pod brojem 338/1-19; 11) fotokopije evidencije rada psihologa i pedagoga škole nakon prijave T. D. početkom oktobra 2018. godine; 12) fotokopije izvoda iz Dnevnika obrazovno vaspitnog rada odeljenja I₃ o održanim odeljenjskim zajednicama i radionicama i vanrednoj odeljenjskoj zajednici; 13) službena beleška pedagoškinje A. S. o preduzetim merama u odeljenju I₃ u cilju razrešenja sukoba između učenice P. L. i B. N. koja nema datum i potpis; 14) fotokopije izvoda iz Dnevnika obrazovno vaspitnog rada odeljenja I₄ o održanim odeljenjskim zajednicama i posetama pedagoga, psihologa i direktorke časovima; 15) fotokopija izvoda o aktivnostima saradnje sa roditeljima/drugim zakonskim zastupnicima; 16) rešenje OŠ „M.“ N. B. broj 400-19 od 7. maja 2019. godine; 17) dopis OŠ „M.“ N. B. broj 402-19 od 8. maja 2019. godine; 18) službena beleška pedagoškinje A. S. o preduzetim merama u odeljenju I₄ u cilju razrešenja sukoba između učenice P. L. i V. M. koja nema datum i potpis; 19) deo godišnjeg plana rada za školsku 2018/2019. godinu broj 632/3-18 od 13. septembra 2018. godine i 20) Mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu/učeniku za L. P. broj II-610-110 od 4. jula 2017. godine.
  • U izjašnjenju A. S, pedagoškinje, između ostalog je navedeno:
• da u potpunosti osporava sve navode pritužbe kao neosnovane;
• da je učenica L. P. upisala prvi razred nakon odlaganja upisa u školu prethodne godine, na osnovu mišljenja interresorne komisije. Prilikom testiranja za upis u prvi razred zabeleženo je da ima izuzetno slabu pažnju, koncentraciju, kao i da se uočava socio-emocionalna nezrelost i nemirnost;
• da je P. raspoređena u odeljenje boravka na zahtev i insistiranje majke iako je preporuka škole bila da dete bude raspoređeno u klasično odeljenje zato što se znalo da će u njemu biti manje učenika, da će ga voditi učitelj koji će imati više vremena za svako dete i deca provode manji broj sati u školi;
• da je na samom početku školske godine kod P. došao do izražaja problem sa pažnjom i koncentracijom, neposlušnošću koja se ogledala u tome što je u toku časa ustajala, upadala u reč, prilazila drugoj deci, ometala ih, šarala im po sveskama, rušila igru;
• da je nakon incidenta sa učenicom N. B. obavila razgovor sa njom i sa P. Razgovor je obavljen na profesionalan način, primereno uzrastu dece. L. P. ni tokom razgovora a ni posle njega nije pokazivala znake uznemirenosti, već bi je srdačno pozdravila i zagrlila;
• u cilju potpunog razrešenja situacije dogovoren je sastanak sa roditeljima devojčica. U toku sastanka je dogovoreno da obe učiteljice u svakom trenutku, a naročito na školskim odmorima i u produženom boravku imaju uvid gde su učenice i kako se ophode jedna prema drugoj. Smatrale su da je „time situacija razrešena“;
• da su u cilju jačanja drugarskih odnosa, tolerancije, prihvatanja različitosti kao i individualnosti drugih održavani časovi odeljenskog starešine i radionice sa celim odeljenjem;
• da je nakon izvesnog vremena podnositeljka pritužbe ponovo prijavila da ista učenica i skoro celo odeljenje maltretiraju P. Na osnovu analize situacije (razgovora, pregleda snimka video nadzora) nije utvrđen ni jedan od navedenih događaja;
• na zahtev majke P. je prebačena u odeljenje I₄ gde se ponašala na sličan način kao i u odeljenju I₃. Deca su je u početku prihvatala, a zatim su postala netolerantna na njeno ponašanje i potrebu da stalno bude u centru pažnje. Adaptacija učenice u novom odeljenju pratile su i pedagoškinja i psihološkinja i obavljale su razgovore sa učiteljem i posećivale časove;
• povodom prijave nasilja na nastavi u prirodi održan je sastanak Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, organizovan je sastanak direktorke, odeljenskih starešina, pedagoškinje i majke učenice V. M, dok se majka učenice L. P. nije odazvala pozivu. Pedagoškinja i odeljenski starešina su istakli da će vaspitni rad sa učenicom V. M. biti intenziviran i usmeren na jačanje kapaciteta deteta za reagovanje u konfliktnim situacijama, dok će odeljenski starešina raditi na jačanju odeljenskih odnosa;
• održan je sastanak Tima za pojačan vaspitni rad na kome su članovi tima dogovorili aktivnosti Plana pojačanog vaspitnog rada za učenicu V. M;
• da je obavljen razgovor sa devojčicama koje su bile sa L. P. u sobi, koje su potvrdile da je došlo do sukoba između P. i V. M. jer je L. P. razbacivala V. M. stvari pa ju je V. M. zbog toga udarila po ruci. L. P. se na to nasmejala, a sukob nisu prijavile učitelju;
• da lekarski nalazi koje podnositeljka pritužbe dostavlja uz pritužbu ne ukazuju da postoje telesne povrede, traume i psihijatrijske posledice.
  • U izjašnjenju J. V, psihološkinje, između ostalog je navedeno:
• da u potpunosti osporava sve navode pritužbe kao neosnovane;
• da je učenica L. P. upisana u prvi razred nakon odlaganja upisa u školu na osnovu mišljenja interresorne komisije. Učenica P. je prevremeno rođeno dete sa izvesnim fizičkim komplikacijama. Prilikom testiranja psihologa za upis u prvi razred zabeleženo je da L. P. ostavlja utisak deteta sa ispod prosečnim ili graničnim sposobnostima, testiranje nije bilo moguće završiti zbog izuzetno rasute pažnje, slabe koncentracije, neposlušnosti i nemirnosti deteta;
• da dete koje prilikom testiranja za proveru spremnosti za upis u školu ima već zdravstvene teškoće, probleme sa pažnjom i koncentracijom, pokazuje nepoštovanje zahteva i neposlušnost, najčešće se raspoređuje u odeljenje klasične nastave. Razlog je lakše i postepenije prilagođavanje na školsku sredinu i zahteve škole, s obzirom da dete u školi tako provodi manji broj sati, da je veća struktuiranost radnog dana i da u takvim odeljenjima ima manji broj dece. Predlog škole je bio da se P. upiše u klasično odeljenje. Na insistiranje majke i na pravo da dete bude u produženom boravku jer živi u jednoroditeljskoj porodici, L. P. je raspoređena u odeljenje boravka, gde nastavu vodi učiteljica N. D, a produženi boravak učiteljica V. P;
• usled specifičnosti uočenih u P. ponašanju, učiteljice su joj poklanjale više individualne pažnje nego drugoj deci i trudile se da na taj način isprati gradivo i usvoji neophodno znanje. Vršnjacima nije prijalo L. prilaženje i ometanje u radu, ali su uz instrukciju učiteljica bili tolerantni. L. je imala potrebu da bude u centru pažnje i nije birala način kako da to postigne, pa bi drugim učenicima često i više puta prekidala i rušila igru i nametala svoje želje. Jedna od učenica je prokomentarisala da je L. bezobraznica što je L. majka prijavila učiteljici, a potom i psihološkinji kao vršnjačko zlostavljanje;
• nakon ovog organizovan je sastanak roditelja obe učenice kojem psihološkinja nije prisustvovala;
• nakon izvesnog vremena majka učenice P. se opet obratila učiteljici i psihološkinji jer skoro celo odeljenje maltretira L. P. Majka je ostala pri tim navodima i nakon što joj je učiteljica predočila da je videla da je L. P. sama sebi nanela određenu štetu, npr. pocepala svesku, a onda optužila devojčicu koja tada nije bila u školi. L. P. je za svaki naredni problem okrivila istu devojčicu. Situacije koje je L. P. majka prijavljivala ispitivale su kroz razgovore sa L. P. učenicom navedenom kao nasilnicom, celim odeljenjem i sa drugom decom, nasumično odabranom, pošto L. P. i njena majka nikada nisu navodile konkretnu decu;
• da su razgovori sa P. vođeni uz poštovanje prakse i etike posla, nenavođenjem deteta na odgovor, stvaranjem prijatne atmosfere, neinsistiranjem na odgovorima, neiznuđivanjem odgovora i svakako nestavljanjem u ulogu nasilnika, biranim rečima i isticanjem kvaliteta koje L. P. poseduje, kao i njenom napredovanju u određenim segmentima. Prijavljivane situacije su proveravane i pregledom snimaka video nadzora;
• da u razgovorima koje je vodila sa P. ona nije pokazivala anksioznost, gubitak samopouzdanja, niti znakove traumatizacije. Najčešće je davala iskaze koji su delovali kao naučeni odgovori, često nejasni i izmenjeni, u kojima se izjašnjavala da se plaši da će je ta druga devojčica ubiti. Ponekad je davala iskaze suprotne majčinim, u kojima nije navodila da je bilo ko od drugih učenika na bilo koji način uznemiravao. Uvek je spontano uspostavljala komunikaciju, prihvatala da crta. Odnos sa učiteljicom N. D. je bio prilagođen njenim potrebama;
• po prelasku P. u drugo odeljenje prihvaćenost od vršnjaka je išla istim tokom. Prvobitno je bila socijalizovana a potom drugi učenici nisu hteli da tolerišu njeno rušenje njihove igre i potrebu da bude u centru pažnje. Majka učenice u razgovoru o L. P. ponašanju prihvata sugestije ali se stiče utisak da reaguje samo kada L. P. plače i tada njen doživljaj i sama doživljava kao izuzetno uperen protiv njenog deteta koji može životno da je ugrozi;
• sve prijavljene situacije koje je majka opisivala kao nasilne su ispitane i nije utvrđeno da su istinite;
• da je povodom prijave nasilja na rekreativnoj nastavi, sazvan sastanak Tima za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i sprovedena je procedura u skladu sa principima Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama. Pored članova tima sastanku su prisustvovali i učitelji ostalih odeljenja prvog razreda koji su o nastavi u prirodi i njihovoj upućenosti u događaje podneli izjave. Niko nije primetio da je P. uznemiravana od druge dece. Zaključak sastanka je bio da će biti vođen vaspitno-disciplinski postupak protiv učenice V. M.
• da ispitivanje događaja sa nastave u prirodi nije bio moguće sagledati iz ugla L. P. pošto nije dolazila u školu, od tada, sve do davanja ovog izjašnjenja, već iz ugla njene majke. U razgovoru sa devojčicama koje su bile u sobi sa P. saznala je da ju je V. M. „šljepnula“ po ruci, nakon što je L. P. u više navrata razbacivala stvari po sobi, na šta je reagovala smehom i zahtevom da je udari jače. Za povrede koje podnositeljka pritužbe navodi – udarac u glavu i priklještenje ruke, učitelj ima saznanje da su nastale tako što se L. P. slučajno sama povredila. Jednog dana se L. P.  požalila na umor pa je ostala u hotelu sa lekarkom zaduženom za brigu o zdravlju učenika, koja je pregledom ustanovila da ne postoje povrede ni tegobe;
• da se od dana kada je realizovan vaspitno-disciplinski postupak, pojačan vaspitni rad se sprovodi sa V. M. i sa odeljenjem, a da će sa P. biti realizovan po povratku na nastavu;
• Tim za zaštitu učenika zaključio je da će se dalji slučaj vezan za L. P. rešavati u saradnji sa Centrom za socijalni rad Novi Beograd kojem je upućen dopis zbog sumnje da su emotivne reakcije, kao i postupci majke suprotni interesu deteta;
• da medicinska dokumentacija priložena uz pritužbu ne ukazuje da su relevantni specijalisti utvrdili da kod P. postoje telesne povrede, traume, ni psihijatrijske posledice, već da L. P. ne pokazuje znake uznemirenosti, da spontano bira aktivnosti, a da na podsticanje majke nejasno opisuju „kritične događaje“, kako se navodi u izveštaju psihologa Instituta za majku i dete. Termine posttraumatski stres, nervni slom i konstataciju telesnih povreda koristi isključivo majka učenice;
• da smatra da su učiteljica, pedagoškinja, direktorka i psihološkinja u ovom slučaju postupale u skladu sa zakonom i protokolom;
• da majka L. P. odbija saradnju sa školom kroz odbijanje da se u situaciju uključi otac deteta, kao i nedolaženjem na sastanke kada „je procenjivala da ishod neće biti onakav kakav ona želi da bude“;
• da iz pritužbe i priloga ne vidi po kom osnovu je P. diskriminisana u OŠ „Mladost“, kao i da učenici nisu pokazivali neprihvatanje devojčice kao osobe. Oni su svesni njenih vrlina i kvaliteta, ali nisu prihvatili njeno ponašanje.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Među stranama je nesporno da je L. P. učenica prvog razreda OŠ „M.“ N. B, da je školsku 2018/2019. godinu započela u odeljenju I₃ a od novembra 2018. godine prešla u I₄, kao i da je upisala prvi razred nakon odlaganja upisa u školu prethodne godine, na osnovu mišljenja Interresorne komisije zbog socio-emocionalne nezrelosti. Dalje je nesporno da je početkom oktobru 2018. godine došlo do sukoba između učenice N. B. i L. P. tako što je N. B. rekla L. P. da je „bezobraznica“, kao i da je 22. oktobra podnositeljka pritužbe prijavljivala da je L. P. ponovo bila izložena vršnjačkom nasilju. Takođe, nesporno je i da je učenica V. M. na rekreativnoj nastavi 3. aprila 2019. godine udarila L. P. po ruci.
• Uvidom u izveštaj lekara specijaliste Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ Beograd, Hitna hirurška ambulanta, broj protokola HA-10433/2019 od 5. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je navedeno da je dete L. P. dovedeno u pratnji majke, „navodi da je unazad pet dana trpelo vršnjačko nasilje na rekreativnoj nastavi. Dobila više udaraca u predelu trbuha. Zalupljena su joj vrata preko prstiju desne šake. Obavešten MUP“. Dalje je, između ostalog, navedeno da na glavi nema palpabilne bolne osetljivosti, u predelu ispod desnog oka prisutna ekskorijacija dimenzije 9 x 3 mm, zenice jednake, reaguju na svetlost i akomodaciju, grubi neurološki nalazi uredni; vrat pokretan, bez spoljašnjih znakova traume; trbuh – mek, bez distenzije, palpatorno bolno neosetljiv, jetru i slezinu ne palpira, bubrežne lože neosetljive na sukusiju, ekstremiteti – pokretni u svim zglobovima u punom obimu, bez kliničkih znakova preloma koštanih struktura, prisutne ekskorijacije u nivou III i IV prsta desne šake; RTG: bez vidljivih koštanih preloma, u urinu nešto bakterija, bez znakova akutne hirurške bolesti u momentu pregleda.
• Uvidom u izveštaj lekara specijaliste Instituta za mentalno zdravlje, Klinika za decu i omladinu, Odeljenje za specijalističko konsultativne preglede dece od 9. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je, između ostalog navedeno da je po rečima majke devojčica L. P. bila izložena vršnjačkom nasilju u vidu omalovažavanja, uvreda, ponižavanja, šikaniranja i na kraju fizičkog nasilja i da je posle rekreativne nastave od 5. aprila 2019. godine počela da se ponaša drugačije: od preterane euforije pa do plakanja, nekada u histeriju, počela sebi da čupa kožu. Dalje je navedeno da aktuelno devojčica funkcioniše u okviru svojih razvojnih teškoća, da pri pregledu nisu zapažene psihijatrijske posledice, kao i da nema potrebe za daljim praćenjem u ovoj ustanovi.
• Uvidom u izveštaj psihologa Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“ Beograd od 8. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je, između ostalog, navedeno da tokom razgovora devojčica ne pokazuje znake uznemirenosti, spontano bira aktivnosti (crta, slaže kockice), a na podsticanje majke nedovoljno jasno opisuje „kritične“ događaje, verbalizacija, socijalna i emocionalna zrelost devojčice imponuje ispod očekivanih za uzrast.
• Uvidom u nalaz psihologa Specijalne bolnice za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju br. psih. dok. 24135 od 12. aprila 2019. godine, utvrđeno je da psihološkinja navela da je devojčica L. P. na psihološkom praćenju u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju zbog riziko faktora na rođenju i stimulacije psihomotornog razvoja u celini. Dalje je navedeno da na kontrolnom pregledu dete priča o neprijatnim događajima sa rekreativne nastave sa koje se nedavno vratila, gde je, po rečima majke, doživela fizičko nasilje od vršnjaka, da majka saopštava da se devojčica poslednjih dana budi sa plačem i tada se samopovređuje („kida meso pored noktiju“), da odbija da se vrati u školu. Još je navedeno da je kontaktno ponašanje deteta uredno, traži olovku da crta, kao i drugi materijal koji je prisutan u prostoriji.
• Uvidom u izveštaj dečijeg psihijatra Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu Beograd od 8. maja 2019. godine, utvrđeno je da je navedeno da se devojčica L. P. unazad osam godina leči u ovoj klinici zbog usporenog psihomotornog razvoja koji je posledica prevremenog rođenja, da je, po rečima majke za vreme ekskurzije bila verbalno i psihički zlostavljana od vršnjaka; psovali su je, vređali, ponižavali, ulazili u toalet dok je obavljala fiziološke potrebe, udarali je, gurali na terasi sa pretnjom da će je baciti dole. Dalje je navedeno da je majka odvela devojčicu ranije kući i na pedijatrijske preglede u Institut za majku i dete „gde su kako majka navodi konstatovane telesne povrede te je kontaktiran nadležni MUP (bez uvida u medicinsku dokumentaciju)“, da nakon ovog incidenta devojčica odbija da se vrati u školu, često je plakala, bila uznemirena, promenljivog raspoloženja, postala je autoagresivna (čupa zanoktice, zabada nokte u kožu prstiju), plaši se da ostane sama kod kuće, često ima noćne more u kojima preživljava pomenuti događaj, izbegava situacije i priču koja bi je podsećala na nemili događaj. U okviru psihičkog statusa je navedeno da je devojčica uredne, negovane spoljašnosti, u pokretu zainteresovana za igračke, igra se smisleno, povremeno upada u reč, verbalni kontakt se lako uspostavlja, uz stimulaciju održava i teže produbljuje, verbalizuje strahove vezano za preživljeno vršnjačko nasilje („Plašim se tih dečaka što su me dirali“), osnovno raspoloženje anksiozno, afekat uredan, umereno anksiozna, gricka nokte, impulsivnost se ne opservira, slabog apetita, prisutna inicijalna, intermitetna insomnija, košmarni snovi.
• Uvidom u zapisnik sa usmene rasprave o utvrđivanju disciplinske odgovornosti učenika OŠ „M.“ N. B. broj 369/19 od 19. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je na raspravi u vaspitno disciplinskom postupku protiv učenice V. M. učenica izjavila da se u sobi na rekreativnoj nastavi više puta desilo da je L. P. razbacivala stvari V. M. po sobi i gurala je da padne. Dalje je navedeno da je V. M. udarila L. po ruci, da je pre toga nije udarala, kao i da je L. P. rekla hoću još i smejala se, ali je V. M. više nije udarala. Navedeno je i da je L. P. „onda uzme slinu i stavi mi na olovku“. U zapisniku je dalje navedena izjava učitelja Branislava Otanjac: da je do njega došla slična priča o tome, da je nakon razgovora sa majkom L. P, pozvao na razgovor dve učenice koje su potvrdile priču V. M, kao i da nije bilo nekog intenziteta tokom sukoba. U zapisniku je navedena i izjava Ane Srbljan da je obavila razgovor sa V. M. koja je ovaj događaj ispričala kako ga je iznela i u toku vaspitno disciplinskog postupka, kao i da su razgovarale o njenom ponašanju i reagovanjima u konfliktnim situacijama.
• Uvidom u izjavu učitelja B. O. od 10. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je učitelj izjavio da tokom realizacije nastave u prirodi od 31. marta do 7. aprila 2019. godine nije primetio niti prepoznao elemente vršnjačkog nasilja između učenica V. M. i L. P. Dalje je navedeno da se događaj na koji se poziva podnositeljka pritužbe dogodio 3. aprila 2019. godine u periodu od 19,30 do 20,00 časova. U to vreme, kako je navedeno u izjavi, intenzivno i više puta je obilazio sve dečije sobe, i nije primetio niti mu je prijavljeno od dece da je došlo do sukoba. Učitelj je još izjavio da ni sutradan kada je doktorka hotela redovno pregledala decu nije zapazila ikakve promene kod L. P. – niti fizičke, niti psihičke. Dalje je navedeno da je sutradan, nakon što je podnositeljka pritužbe odvela L. P. iz hotela, izdvojio učenice koje su bile u sobi sa L. P. i V. M. koje su ispričale o sukobu za koji je zaključio da nije imao taj intenzitet koji podnositeljka pritužbe iznosi. Navedeno je i da su učenice odgovorile da mu nisu prijavile sukob jer se L. P. tokom sukoba smejala, da su one nisu shvatile da je njoj to naročito teško palo, niti se posebno potresla, kao i da nisu htele da budu „tužibabe“.
• Uvidom u fotokopiju dnevnika rada pedagoškinje škole, utvrđeno je da je 15. oktobra 2018. godine obavljen razgovor sa učenicama N. B. i L. P. povodom međusobnog sukoba, 17. oktobra 2018. godine sa roditeljima učenice N. B. i L. P. u prisustvu učiteljice i direktorke povodom sukoba. Dalje je utvrđeno da u dnevniku pedagoškinje postoji beleška da je 10. aprila 2019. godine obavila razgovor sa učenicom V. M. zbog sukoba sa L. P. na rekreativnoj nastavi, kao i razgovore sa učenicama M. S. i J. Š. svedokinjama sukoba, kao da postoji beleška da je 11. aprila 2019. godine obavljen razgovor sa majkom učenice V. M. povodom incidenta na rekreativnoj nastavi.
• Uvidom u fotokopije dnevnika rada psihološkinje škole, utvrđeno je da postoji beleška da su 3. oktobra 2018. godine obavljeni razgovori sa učenicom L. P. i njenom majkom, sa učenicom N. B. i razgovor sa majkom učenice L. P. i učiteljicom N. D. Dalje utvrđeno je da postoje i beleška o obavljenom razgovoru sa majkom L. P. 15. i 16. oktobra 2018. godine, dok je razgovor sa učenicom L. P. obavljen 26. oktobra 2018. godine. Dalje je utvrđeno da u dnevniku rada postoje beleške da su razgovori sa učenicom V. M. obavljeni 12. aprila, 10. i 29. maja 2019. godine.
• Uvidom u fotokopije dnevnika rada odeljenja I₃, utvrđeno je da postoje beleške da je 26. septembra 2018. godine času srpskog jezika prisustvovala psihološkinja škole, a 27. septembra 2018. godine času matematike je prisustvovala pedagoškinja, 3. oktobra 2018. godine održan vanredni čas odeljenskog starešine na temu „Odnosi u mom odeljenju“ u prisustvu oba učitelja, 16. oktobra 2018. godine času matematike prisustvovala je direktorka škole.
• Uvidom u fotokopije dnevnika rada odeljenja I₃ u produženom boravku, utvrđeno je postoji beleška da je 10. oktobra održana radionica „Ja kada se naljutim“ koju je održala psihološkinja, 16. oktobra radionica „Konflikti i šta sa njima“ – pedagoškinja, 23. oktobra radionica „Odnosi u mom odeljenju“ – psihološkinja i 30. oktobra 2018. godine održana je radionica „Šta je sve nasilje?“, koju je održala pedagoškinja.
• Uvidom u fotokopije dnevnika rada odeljenja I₄, utvrđeno je da postoje beleške da je 6. novembra 2018. godine času matematike prisustvovala direktorka škole, 13. i 14. novembra 2018. godine času muzičkog je prisustvovala psihološkinja, dok je času odeljenskog starešine prisustvovala pedagoškinja. Još je utvrđeno da postoji beleška da je pedagoškinja prisustvovala času srpskog jezika 23. novembra i 5. decembra 2018. godine, a času matematike je prisustvovala 4. marta 2019. godine. Utvrđeno je da postoji beleška da je direktorka škole prisustvovala času Svet oko nas 10. aprila 2019. godine. Dalje je utvrđeno da je psihološkinja održala radionicu Igre saradnje 22. aprila i radionicu „Konflikti i šta sa njima?“ 9. maja 2019. godine na času odeljenskog starešine, dok je direktorka prisustvovala projektnoj nastavi 8. maja 2019. godine. Utvrđeno je da postoji i beleška da je 7. juna 2019. godine na času odeljenskog starešine održana radionica Pažljivo sa rečima.
• Uvidom u fotokopiju dnevnika rada odeljenja I₄ Izvod o aktivnostima saradnje sa roditeljima/drugim zakonskim zastupnicima, utvrđeno je da je 13. marta 2019. godine učitelj obavio individualni razgovor da majkom L. P. o tome kako će podneti zahteve boravka na planini u okviru rekreativne nastave, da je zamolio majku da preispita odluku da L. P. ide na rekreativnu nastavu s obzirom na obimne terapije i inhalacije, kao i da je majka ostala pri stavu da će joj odlazak na rekreativnu nastavu pomoći pri socijalizaciji i prihvatanju u kolektiv. Dalje je utvrđeno da su 10. aprila 2019. godine obavljeni odvojeni razgovori sa majkama L. P. i V. M, 19. aprila 2019. godine obavljeni razgovori sa učenicom V. M. i njenom majkom u okviru vaspitno-disciplinskog postupka protiv V. M. Još je utvrđeno da postoji beleška da je 23. aprila 2019. godine obavljen razgovor sa T. D. koje je donela lekarsko opravdanje za L. P. izostajanje sa nastave i izjavila da otac ne može da se uključi u rešavanje situacije u kojoj se L. P. nalazi.
• Uvidom u rešenje OŠ „M.“ N. B. broj 400-19 od 7. maja 2019. godine, utvrđeno je da je učenica V. M. oslobođena disciplinske odgovornosti za povredu zabrane nasilja iz člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja „zbog nedostatka dokaza da je učinila radnju koja joj se stavlja na teret zbog toga što njena radnja nema obeležja radnje povrede učenika“.
• Uvidom u Mišljenje Komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učenici L. P. broj II-610-110 od 4. jula 2017. godine, utvrđeno je da je usaglašeno zajedničko mišljenje komisije da se L. P. odloži polazak u školu za narednu godinu, zbog socio-emocionane nezrelosti i usporenog psihomotornog razvoja, da pohađa pripremno predškolski program školske 2017/2018. godine, kao i da joj je potrebna podrška logopeda i defektologa.
• Uvidom u službenu belešku zaposelne u stručnoj služni Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od 26. avgusta 2019. godine, utvrđeno je da je zaposlena obavila telefonski razgovor sa podnositeljkom pritužbe u kojem je, između ostalog, obaveštena i da je L. P. ispisana iz OŠ „M.“ N. B.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti i drugim licima preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Republika Srbija je 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[5], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 29. stav 1. Konvencije o pravima deteta definisani su ciljevi obrazovanja tako što je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem. Takođe, odredbama člana 19. propisana je obaveza države ugovornice da preduzme odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.
• Opštim komentarom broj 1. Komiteta za prava deteta pojašnjen je član 29. stav 1. Konvencije, tako što je, između ostalog, navedeno da obrazovanje treba da bude usmereno na dete, prilagođeno detetu i da omogućava njegovo ili njeno osnaživanje. Obrazovanje na koje svako dete ima pravo jeste ono koje je osmišljeno tako da razvije kod deteta životne veštine, da ojača detetovu sposobnost da uživa čitav niz ljudskih prava i da utiče na stvaranje kulture prožete odgovarajućim vrednostima ljudskih prava. Komitet za prava deteta napominje da nastavni plan mora da bude u direktnoj vezi sa detetovim potrebama, kao i da potpuno uzme u obzir detetove sposobnosti koje se razvijaju. Nastavne metode, stoga, treba da se prilagode različitim potrebama različite dece. Obrazovanje treba da teži tome da obezbedi da svako dete savlada osnovne životne veštine i da nijedno dete ne izađe iz škole, a da nije opremljeno za suočavanje sa izazovima sa kojima se može očekivati da će se suočiti u životu.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[6], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji opložaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Dalje je odredbama člana 19. propisano da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima. Za postupanje u ovom slučaju, od značaja su i odredbe člana 27. kojima je zabranjena diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica.
• Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[7] propisano je da svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje, da su državljani Republike Srbije jednaki u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, kao i da lice sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na vaspitanje i obrazovanje koje uvažava njegove obrazovne i vaspitne potrebe u sistemu obrazovanja i vaspitanja, uz pojedinačnu odnosno grupnu dodatnu podršku u nastavi i učenju ili u posebnoj vaspitnoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom (član 3.). Odredbama člana 7. propisano je da sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike i odrasle jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovano na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Odredbom člana 8. propisani su ciljevi obrazovanja i vaspitanja, među kojima je i obezbeđivanje podsticajnog i bezbrižnog okruženja za celovit razvoj učenika, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju; pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fizički razvoj svakog učenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; razvijanje osećanja solidarnosti, razumevanja i konstruktivne saradnje sa drugima i negovanje drugarstva i prijateljstva i razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti.
• Odredbom člana 110. stav 1. ovog zakona propisana je zabrana diskriminacije i određeno je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalne pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije.
• Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[8] propisano je postupanje ustanove u slučaju kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveza i odgovornosti i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije. U delu Program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisano je da se programom prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti određuju mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja utvrđenih pravilnikom. Program prevencije je deo školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove. Pravilnikom je propisan i sadržaj programa prevencije.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li su OŠ „M.“ N. B, direktorka V. J, učiteljica N. D, pedagoškinja A. S. i psihološkinja J. V, diskriminisale učenicu L. P. na osnovu zdravstvenog stanja, kao ličnog svojstva.
• Imajući u vidu nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da sprovodi postupak po pritužbama koje se odnose na akte diskriminacije, predmet analize u ovom slučaju ograničen je na utvrđivanje postojanja diskriminacije učenice L. P. i povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije, dok eventualne povrede nekih drugih prava nisu u nadležnosti Poverenika, uključujući i postojanje vršnjačkog nasilja i postojanje eventualnih propusta u vođenju vaspitno-disciplinskog postupka.
• Među stranama je nesporno da je L. P, u momentu podnošenja pritužbe bila učenica prvog razreda OŠ „M.“ N. B., kao i da su njena psiho-fizička i socio-emocionalna zrelost ispod prosečne. Dalje je nesporno da je podnositeljka pritužbe više puta prijavljivala zaposlenima u školi da je L. P. izložena vršnjačkom nasilju.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode pritužbe da je L. P. bila izložena vršnjačkom nasilju. Među stranama je nesporno da se podnositeljka pritužbe obratila školi početkom oktobra 2018. godine povodom incidenta kada je učenica N. B. rekla L. da je bezobraznica, kao i 22. oktobra kada je prijavila da je N. B. „gurala L. P. zemlju u usta“. Što se tiče navoda da su ostala deca u odeljenju maltretirala L. P. (bacanje stvari, vređanje, zatvaranje u toalet, izbegavanje, bacanje hrane u kantu za smeće) podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze koje potkrepljuju navode pritužbe u tom delu. Zaposleni u ustanovi protiv kojih je podneta pritužba u svojim izjašnjenjima nisu osporavali da se podnositeljka pritužbe obraćala ustanovi zbog nasilja, međutim osporavaju da se prijavljeno nasilje dogodilo. Direktorka navodi da su po prigovorima majke L. P. na ponašanje nekolicine učenika prema L. P. to ispitali kroz razgovore sa učenicima iz odeljenja i pregledanjem video nadzora, kao i da ni za jedan od navedenih događaja nije utvrđeno da se dogodio. Navodi izjašnjenja pedagoškinje se poklapaju sa navodima izjašnjenja direktorke, dok psihološkinja dodaje i da su situacije koje je majka L. P. prijavljivala, ispitivane kroz razgovor sa L. P, učenicom N. B, celim odeljenjem i sa drugom nasumično odabranom decom. Od dokaza koji bi potkrepili navode izjašnjenja dostavljene su beleške iz dnevnika rada pedagoškinje i psihološkinje, iz kojih se vidi da je pedagoškinja obavila razgovore sa L. P. i N. B. 15. oktobra 2018. godine, 17. oktobra je obavila razgovor sa roditeljima ovih učenica, dok se u dnevniku rada psihološkinje nalaze beleške da je 3. oktobra 2018. godine obavila razgovore sa učenicama, njihovim roditeljima i učiteljicom, kao i da su razgovori obavljeni i 15, 16. i 26. oktobra 2018. godine. Uz izjašnjenja, dostavljeni su dokazi koji potkrepljuju navode da je nakon sukoba početkom meseca pojačan vaspitni rad u okviru odeljenjske zajednice. U fotokopiji dnevnika rada odeljenja I₃ zabeleženo je da su u odeljenju održane radionice: Ja kada se naljutim, Konflikti i šta sa njima, Odnosi u mom odeljenju, Šta je nasilje? i to 3, 10, 16, 23. i 30. oktobra 2018. godine. Takođe, među stranama je nesporno da je L. P. premeštena u drugo odeljenje (I₄), na zahtev majke i po savetu pedijatra, kao odgovor na nastalu situaciju. Iako podnositeljka pritužbe opisuje situacije vršnjačke netrpeljivosti prema L. P. i u novom odeljenju, kod učitelja B. O, u kojem se dogodilo fizičko nasilje na rekreativnoj nastavi, pritužba nije podneta protiv učitelja i o njemu se podnositeljka pritužbe vrlo pozitivno izjašnjava.
• Po navodima izjašnjenja postupanjem po prijavi podnositeljke pritužbe zbog situacije kada je učenica N. B. rekla L. P. da je „bezobraznica“, utvrđeno je da je N. B. ovo rekla L. P. nakon što je L. P. porušila rezultat igre u pesku N. B. i druge dece. Postupanjem po ostalim prijavama povodom nasilja između učenice N. B. i L. P, kao i L. P. i druge dece, zaposleni u ustanovi nisu utvrdili da je do navedenih situacija došlo. Analizom ove utvrđene situacije vršnjačkog sukoba, Poverenik konstatuje, pre svega, da se reč „bezobraznica“ ne može dovesti u vezu sa nekim ličnim svojstvom učenice L. P. pa ni sa njenim zdravstvenim stanjem, kao i da je izjava učenice N. B. reakcija na postupanje L. P. a ne na njeno zdravstveno stanje ili neko drugo lično svojstvo.
• Pedagoškinja A. S. i psihološkinja J. V. osporavaju navode pritužbe da su nakon prijave majke da je L. P. izložena vršnjačkom nasilju reagovale tako što su L. P. „počele da maltretiraju i ispituju tražeći navodno dokaze“ i tako vršile „zamenu teza i uloga krivca i okrivljeni“. Podnositeljka pritužbe nije učinila verovatnim da su psihološkinja i pedagoškinja u toku ovih razgovora imale drugačiji, diskriminatoran i neprofesionalan odnos prema L. P. Naime nisu dostavljeni dokazi koji bi učinili verovatnim da je postupanje pedagoškinje i psihološkinje prilikom razgovora sa L. P. predstavljalo njeno maltretiranje. Iz priloženih dokaza izjašnjenja nesporno je da su pedagoškinja i psihološkinja, na osnovu zakonskih ovlašćenja, obavljale razgovore sa učesnicima spornog događaja (sukob L. P. i N. B.), međutim iz dostavljenih dokaza uz pritužbu nije učinjeno verovatnim da su razgovori sa L. P. bili neprijatni i drugačiji od razgovora sa N. B. ili drugom decom.
• Poverenik je dalje analizirao navode pritužbe, izjašnjenja i priloge uz izjašnjenje povodom postupanja škole i zaposlenih nakon prijave nasilja na nastavi u prirodi na Divčibarama od 31. marta do 7. aprila 2019. godine u odeljenju I₄. Podnositeljka pritužbe nije medicinskom dokumentaciom dokazala navode pritužbe koji se odnose na intezitet nasilja, međutim među stranama je nesporno da je 3. aprila 2019. godine došlo do sukoba u sobi između učenica L. P. i V. M. Dalje je nesporno da je direktorka škole, nakon primljenog obaveštenja od T. D. o sukobu, pokrenula i sprovela vaspitno-disciplinski postupak protiv učenice V. M. U prilogu izjašnjenja škola je dostavila dokaze o sprovedenom postupku kao i odluku da se učenica V. M. oslobađa disciplinske odgovornosti. Dalje je u izjašnjenjima direktorke, pedagoškinje i psihološkinje navedeno da se, kao odgovor na moguće vršnjačko nasilje u odeljenju, sastao Tim za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koji je zaključio da će se pokrenuti vaspitno-disciplinski postupak protiv učenice V. M, da su obavljeni razgovori sa učenicom V. M. i njenim roditeljima, kao i da se podnositeljka pritužbe nije odazvala pozivu za sastanak. U prilogu izjašnjenja su dostavljeni dokazi koji potkrepljuju navode: zaključak o pokretanju vaspitno disciplinskog postupka, pozivi za vaspitno disciplinski postupak, zapisnik sa usmene rasprave o utvrđivanju disciplinske odgovornosti, fotokopije dnevnika rada pedagoškinje i psihološkinje sa beleškama o obavljenim razgovorima sa učenicom V. M, njenim roditeljima i učenicama koje su svedokinje sukoba između L. P. i V. M. na rekreativnoj nastavi. Razgovori su obavljeni 10. i 11. aprila i 29. maja 2019. godine. U prilogu izjašnjenja i dopune izjašnjenja dostavljene su fotokopije dnevnika rada odeljenja I₄ koje sadrže beleške da su sa odeljenjem rađene radionice „Konflikti i šta sa njima“, „Igra saradnje“ i „Pažljivo sa rečima“, koje su realizovane 22. aprila, 9. maja i 7. juna 2019. godine.
• S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da u okviru činjeničnog stanja koje se moglo utvrditi dostavljenim dokazima, ne proizlazi da postoji uzročno – posledična veza između bilo kog akta škole i zaposlenih protiv kojih je podneta pritužba i zdravstvenog stanja L. P. Naime, povod za oba utvrđena događaja (sukob sa N. B. u prvom polugodištu i sa V. M. na rekreativnoj nastavi) nije u vezi sa zdravstvenim stanjem L. P. već predstavlja vršnjački konflikt. Nažalost vršnjački sukobi i nasilje u poslednje vreme nisu retka pojava i predstavljaju veliki društveni problem koji je potrebno u korenu suzbijati kao i preventivno delovati da do ovakvih sukoba ne dođe.
• Škola je dostavila dokaze kojim potkrepljuje navode o preduzetim merama povodom prijava majke povodom vršnjačkog nasilja. Ustanova je preduzimala različite mere i aktivnosti radi utvrđivanja činjeničnog stanja i intervenisanja, a zavisno od inteziteta prijavljenog nasilja i dokaza o izvršenom nasilju. Poverenik konstatuje da škola, odnosno zaposleni, svojim postupanjem povodom prijava nasilja nad L. P. nisu stavili učenicu L. P. u nepovoljniji položaj u odnosu na druge učenike na osnovu njenog zdravstvenog stanja ili drugog ličnog svojstva. Ocena adekvatnosti preduzetih mera, s aspekta stručnog i pedagoškog rada, u nadležnosti je drugih državnih organa, pre svega Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog rada kroz stručan nadzor i nadzor prosvetne inspekcije, zbog čega će se Poverenik obratiti ovim organima kako bi preduzeli mere na koje su ovlašćeni zakonom.
• Poverenik je dalje analizirao navode iz izjašnjenja u pogledu individualizacije vaspitno obrazovnog rada sa L.P, imajući u vidu njeno specifično zdravstveno stanje.
• U izjašnjenju učiteljice N. D. je navedeno da je ponašanje P. i adaptacija na strukturu nastave i boravka u školi tekla u skladu sa njenim mogućnostima i da je individualizacija sprovođena prvenstveno u odnosu na njeno ponašanje, ali i praćenje njenog rada, napretka i uklapanja bez pritiska, kako bi prihvatila školu i obaveze, iz razloga što je u pitanju period adaptacije na školsku sredinu. Period adaptacije je individualan i različit od deteta do deteta. Navedeno je da je individualizacija sprovedena u odnosu na ponašanje L. P, ali i praćenje njenog rada, napretka i uklapanja bez pritiska kako bi prihvatila školu i obaveze koja škola nosi. Dalje je navedeno da je individualizacija imala za cilj adaptaciju na školsku sredinu, s obzirom da je u pitanju septembar i oktobar prvog razreda, da je u situacijama kada je L. ustajala za vreme časa i tražila pažnju nekad reagovala tako što bi joj se obratila, a nekada bi ignorisala L. ponašanje jer nije htela da skreće pažnju na nju. Takođe, i u izjašnjenjima psihološkinje i pedagoškinje se navodi isto ponašanje L. P. koje je uslovljeno njenom slabom koncentracijom i adaptacijom na strukturu nastave. Navodi izjašnjenja se podudaraju i u tome da su i učiteljica i PP služba predlagali majci da se L. P. rasporedi u odeljenje klasične nastave upravo zbog njenih specifičnosti koje se odnose na slabu koncetraciju prilikom praćenja nastave i činjenicu da joj je ostanak u produženom boravku nakon nastave naporan i utiče na njen rad prilikom savladavanja nastavnog plana ali i na njen odnos sa ostalom decom. Sa druge strane, L. P. je nastavila da ostaje u boravku s obzirom na obaveze majke i želju da se se što pre i bolje uključi u vršnjačku zajednicu. U prilogu pritužbe i izjašnjenja dostavljena je i sms prepiska majke i učiteljice iz koje se zapaža da su imale korektnu i čestu komunikaciju o učenici. Prelazak u drugo odeljenje u novembru 2018. godine sa klasičnom nastavom bio je odgovor na prijavljivano vršnjačko nasilje, međutim i mera radi adaptiranja L. P. na boravak u školi.
• Na zahtev Poverenika da se direktorka škole izjasni da li je za L. P. izrađen pedagoški profil, direktorka škole je navela da L. P. „nastavni proces prati bez većih poteškoća, te za nju nije izrađen pedagoški profil“, da učitelj predlaže da se izradi za početak sledeće godine, kao i da nije izrađen jer se tokom čitavog prvog razreda prati napredovanje i prilagođavanje svih učenika, plan mera individualizacije i način njihovog sprovođenja se predlažu tek na kraju prvog razreda za drugi razred. I u izjašnjenju učiteljice N. D. je navedeno da se „celo prvo polugodište prvog razreda (se) snima ponašanje učenika, pa i ceo prvi razred da bi se, eventualno, dao predlog za individualni obrazovni plan za koji postoji zakonom utvrđena procedura koja počinje u drugom razredu“.
• S tim u vezi, treba istaći da je zabrinjavajuće što zaposleni u ustanovi obrazovanja izradu pedagoškog profila učenika vezuju isključivo za potrebu izrade individualno obrazovnog plana. Naime, iako Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pedagoški profil učenika navodi u odredbama člana 76. kao osnov za mere individualizacije i izradu individualno obrazovnog plana, postojanje pedagoškog profila nije uslovljeno postojanjem potrebe za individualno obrazovnim planom. Pravilnikom o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje[9] propisano je da nastavnik, odnosno stručni saradnik, prati razvoj i proces učenja kroz oblasti: veštine za učenje, socijalne i komunikacijske veštine, samostalnost i briga o sebi. Ako u postupku praćenja nastavnik ili stručni saradnik utvrdi da postoje fizičke, komunikacijske ili socijalne prepreke koje nepovoljno utiču na dobrobit i razvoj učenika na očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja, pristupa se prikupljanju podataka radi formiranja dokumentacije u svrhu pružanja odgovarajuće podrške na osnovu koje se izrađuje pedagoški profil učenika. Pedagoški profil sadrži opis obrazovne situacije učenika i osnov je za planiranje individualizovanog načina rada sa učenikom. Ni zakonom ni podzakonskim aktom nije propisano da se pedagoški profil i mere individualizacije izrađuju tek u drugom razredu osnovne škole, odnosno da se ne mogu izraditi ranije. Može se razumeti da u trenutku davanja izjašnjenja na navode pritužbe u maju 2019. godine, odnosno na početku drugog polugodišta, škola nije imala izrađen pedagoški profil L. P. Međutim, neprihvatljivo je da profesionalci u ovoj obrazovnoj ustanovi ne prepoznaju učenicu sa potencijalnom potrebom za dodatnom podrškom i samim tim i potrebu za izradom pedagoškog profila, pogotovo jer su sa zdravstvenim stanjem i socio-emocionalnom nezrelošću učenice bili upoznati i pre njenog polaska u školu (na osnovu mišljenja interresorne komisije o odlaganju upisa u prvi razred prethodne godine i rezultata testiranja pred polazak u prvi razred).
• Poverenik je analizirao navode učiteljice N. D. iz dopune izjašnjenja o njenim zapažanjima o L. P. koje je, kako navodi, vodila u svojoj pedagoškoj dokumentaciji. Analizom navedenih zapažanja o učenici L. P. koja učiteljica navodi može se uočiti da navodi zapažanja, kao što su na primer: „nije pripremljena da se za svoje mesto u kolektivu treba izboriti pozitivnim osobinama“, „pokazuje određene oblike nestruktuiranog ponašanja“, „odbija da učestvuje u zajedničkim aktivnostima“, „nije u stanju da prihvati pravila igre“, „okrenuta je sebi i svojim potrebama“, „nije adekvatno pripremljena za saradnju u grupi i nije spremna da poštuje pravila ponašanja koja joj ne odgovaraju“, „usporena, dezorijentisana, naviknuta da neko drugi vodi računa o njenim stvarima“, „zaboravila bi…“, „gubi stvari“, „teško joj je da uoči razliku…“, „neuredno reže olovku…“, „motorika ruke slaba“, „pažnja joj je usmerena najviše oko jedan čas“, „radi po svom i tako ometa rad u grupi i igri“, „razume šta su pravila ponašanja u školi, ali nije zainteresovana da ih poštuje“. Od pozitivnih zapažanja o L. P. učiteljica navodi da se situacija nakon razgovora sa majkom malo popravila tako da L. P. „malo bolje vodi računa o sveskama i knjigama“, „olovke i bojice je obeležila tako da ih sada manje gubi“, „redovno pere ruke…“, „staje u red za fizičko, ali uglavnom kasni…“, „intelektualno očuvana, u verbalnoj komunikaciji jasna i precizna, odgovara na pitanja“, „skromno predznanje, prepoznaje slova, ume da napiše reč i razume delimično prostu rečenicu“, „u radu u paru se bolje snalazi,…“. Navedena evidencija je od značaja za izradu pedagoškog profila s tim što Poverenik ukazuje da bi veći akcenat trebalo staviti na jake strane i interesovanja učenika u cilju pružanja što delotvornije podrške detetu. S obzirom da je devojčica u međuvremenu promenila školu, Poverenik nije dao preporuku da se za L. P. pristupi izradi pedagoškog profila. Međutim, Poverenik koristi priliku da ukaže školi da nema zakonskih smetnji da se pristupi izradi pedagoškog profila u što ranijoj fazi kako bi kapaciteti učenika bili maksimalno iskorišćeni.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da sve osobe koje su uključene u obrazovanje, vaspitanje i pružanje podrške učenicima treba zajednički da rade na izgradnji uzajamnog poverenja i saradnje, kako bi se osiguralo prijateljsko okruženje u kojem bi se potrebe učenika bolje razumele i uvažavale. Iz navoda i pritužbe i izjašnjenja može se zaključiti da je saradnja škole i majke L. P. započela veoma uspešno, a da je kasnije narušena. Kako se u konkretnom slučaju radi o detetu posebno osetljivom zbog svog zdravstvenog stanja, zajednički je zadatak i ustanove i roditelja da iznalaze adekvatne načine kako bi se za dete stvorilo povoljno okruženje za razvoj njegovih punih potencijala.
• U toku postupka utvrđeno je da škola nema program prevencije diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji je od septembra 2018. godine obavezna da izradi i koji je sastavni deo školskog programa i razvojnog plana. Naime, uvidom u dostavljeni deo Godišnjeg plan rada škole za školsku 2018/2019. godinu utvrđeno je da plan sadrži program preventivnih i interventnih aktivnosti u cilju primene Posebnog protokola za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno vaspitnim ustanovama, a ne i program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.
• Na osnovu svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, u konkretnom slučaju nema uzročno-posledične veze između vršnjačkih sukoba između L. P. i drugih učenica i učenika u odeljenju i zdravstvenog stanja ili bilo kog drugog ličnog svojstva L. P. Takođe, tokom postupka nije utvrđeno da su škola ili zaposleni, načinili takve propuste u svom postupanju kojim bi L. P. mogla biti stavljena u nejednak položaj na osnovu svog zdravstvenog stanja. Zbog toga u postupanju zaposlenih u OŠ „M.“ N. B. prema učenici L. P. nema povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, što ne znači da nema povreda drugih prava koja nisu u nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
• Međutim, s obzirom na zakonom postavljene ciljeve obrazovanja i vaspitanja, pre svega da obrazovna ustanova svim učenicima treba da obezbedi podsticajno i bezbedno okruženje za celovit razvoj učenika, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju i razvoj ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanje različitosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je preporuke mera OŠ „M.“ N. B. za ostvarivanje pune ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi T. D. iz B. protiv OŠ „M.“ N. B, direktorke V. J, učiteljice N. D, pedagoškinje A. S. i psihološkinje J. V, nije utvrđeno da je L. P. diskriminisana na osnovu zdravstvenog stanja.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa propisanom nadležnošću iz člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije, preporučuje OŠ „M.“ N. B. da:

• Donese Program prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti.
• U školskoj 2019/2020. godini planira i preduzima mere i aktivnosti na podsticanju i očuvanju osnovnih vrednosti poput drugarstva, humanosti i solidarnosti, međusobnog uvažavanja i tolerancije u cilju stvaranja bezbednog okruženja, razvijanja nenasilnog ponašanja i uspostavljanja nulte tolerancije prema nasilju.

Potrebno je da OŠ „M.“ N. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09

[2] član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[6] član 2.

[7] „Službeni glasnik RS”, br, 88/2017 i 27/2018 – dr. zakon i 10/2019

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 65/18

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 74/2018

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

302-19 pritužba majke protiv OŠ zbog diskriminacije L.P. na osnovu zdravstvenog stanja u oblasti obrazovanja