292-25 Preporuka mera za medije • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

broj: 021-01-00387/2025-02 datum: 30. april 2025.

Postupajući u okviru zakonom propisane nadležnosti[1] da prati sprovođenje zakona koji se tiču zabrane diskriminacije i preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti upućuje televizijama sa nacionalnom frekvencijom, štampanim medijima i internet portalima (u daljem tekstu: mediji) upisanim u Registar medija koji vodi Agencija za privredne registre

PREPORUKU MERA ZA OSTVARIVANjE RAVNOPRAVNOSTI ZAŠTITE OD DISKRIMINACIJE

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje medijima:

Da preduzmu sve potrebne mere u cilju sprečavanja objavljivanja, ali i uklanjanja već objavljenih sadržaja i komentara koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupa lica zbog njihovog ličnog svojstva ili predstavljaju uznemiravajuće, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje koje ima za cilj povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah, zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Protiv ove preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njome ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

Obrazloženje

Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i različita istraživanja i analize pokazuju da je trenutno u medijskom i javnom prostoru sve više prisutan govor mržnje, neprimeren i uvredljiv narativ koji može da podstakne diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupa lica zbog nekog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva. Poverenik je na to više puta ukazivao, uz podsećanje da izgovorena reč u javnom prostoru ima posebnu težinu i nosi najveću odgovornost, što naročito obavezuje nosioce javnih funkcija. Preporukom mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, u kojoj se navode pravni okvir, međunarodni i domaći standardi, praksa Evropskog suda za ljudska prava i analizira postojeća praksa institucije i aktuelno stanje, Poverenik koristi jedno od svojih ovlašćenja u cilju suzbijanja diskriminacije i sa ciljem da novinari i urednici profesionalnim i odgovornim izveštavanjem doprinose poštovanju prava na ravnopravnost, ali i dostojanstvo svakog pojedinca u društvu. Preporuka se upućuje i medijima koji u ovom kontekstu nisu kršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, jer je ova mera iz nadležnosti Poverenika preventivnog karaktera.

Pojedine televizijske emisije, novinska izdanja, internet portali, kao i drugi kanali komunikacije poput društvenih mreža preplavljeni su sadržajima koji podstiču netrpeljivost, strah, ponižavajuće i uvredljivo postupanje prema različitim pojedincima i grupama. Navedenom dodatno doprinose brojni neprimereni i uznemiravajući komentari, vulgarnosti, seksizam, mizoginija, homofobija, transfobija, ejdžizam koji referišu na objavljene medijske sadržaje. Često se zaboravlja da se vređanje neistomišljenika, targetiranje pojedinaca, iznošenje neosnovanih interpretacija i optužbi, nerazumevanje i nedostatak argumentovane rasprave odražava pored osoba kojima su upućeni i na sve građane i građanke Republike Srbije, bez obzira na njihova politička, verska ubeđenja ili druga stvarna ili pretpostavljena lična svojstva.

U Istraživanju javnog mnjenja – Izveštaj o odnosu građana i građanki o diskriminaciji u srbiji ^[2], navedeno je da najveći broj ispitanika smatra da je govor mržnje veoma često i često prisutan na društvenim mrežama (74%), u političkom govoru (72%), na televiziji i na internet portalima (po 67%), kao i na sportskim događajima (66%) i u svakodnevnom govoru (61%). Najveći procenat ispitanika smatra da mediji ne posvećuju dovoljno pažnje diskriminaciji (71%), 8% da posvećuju dovoljno a 9% da posvećuju i previše.

U Analizi Prisutnost govora mržnje u medijima u Srbiji^[3] dat je pregled istraživanja na međunarodnom i domaćem planu koja ilustruju učestalost i pojavne oblike govora mržnje u Srbiji, kao i percepciju građana na ovu temu. U Analizi je navedeno da brojni izazovi u praksi dovode do toga da je govor mržnje stalno prisutan i da se negativan odnos prema pripadnicima određenih grupa ogleda i u dnevno-političkim događajima u kojima rastu tenzije i netrpeljivost među grupama. Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u poslednjih nekoliko godina potvrđuje i ilustruje prisustvo govora mržnje i uvredljivog i ponižavajućeg postupanja, naročito u odnosu na žene, Rome i Romkinje, kao i ostale nacionalne manjine i pripadnike LGBTI+ zajednice. Praksa pokazuje da se govor mržnje javlja u svim vidovima izveštavanja, u novinama, TV emisijama, na društvenim mrežama, ali i putem grafita, reklama i oglasa. Takođe, primetno je da se ponavljaju isti diskriminatorni odnosno stereotipni obrasci/narativi u odnosu na pripadnike određenih grupa koje često zagovaraju javne ličnosti, političari, akademski, pa i medijski radnici. Posebnu opasnost predstavljaju diskriminatorni stavovi i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje , polno i rodno uznemiravanje od strane javnih ličnosti i funkcionera čiji stavovi u većoj meri utiču na javno mnjenje, što može imati dalekosežne posledice.

Analiza sadržaja ukazuje i na to da je medijska scena u dobroj meri ostrašćena i senzacionalistička, kao i da se udaljavamo od slobodne medijske reči koja je neraskidivo vezana za pravo svih građana da budu objektivno informisani, ali i obaveze profesionalnih medija da ne budu poligon za govor mržnje, kao što ni novinari i novinarke ne smeju biti mete pritisaka i napada.

Sloboda izražavanja predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava, važnih za demokratiju i razvoj svakog pojedinca u bilo kom društvu. Koliki je značaj slobode izražavanja najbolje ilustruje činjenica da ona predstavlja samostalno pravo, ali se javlja i kao važna komponenta drugih ljudskih prava, kao što je na primer zabrana diskrimnacije, pravo na udruživanje ili participaciju u političkom životu. Sloboda izražavanja zauzima centralno mesto u ostvarivanju drugih ljudskih prava predviđenih Ustavom Republike Srbije, domaćim propisima i međunarodnim instrumentima o ljudskim pravima. Međutim, i pored svoje važnosti, sloboda izražavanja nije apsolutno pravo već se može ograničiti pod uslovima propisanim Ustavom i zakonom.

Govor mržnje, kao i uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje zabranjeno je domaćim propisima, kao i međunarodnim instrumentima. Različiti međunarodni dokumenti doneti pod okriljem Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope u velikoj meri dopunjuju postojeći pravni okvir i obogaćuju ga praksom Evropskog suda za ljudska prava koji se dalje inkorporiraju u domaću sudsku praksu. Različiti antidiskriminacioni i medijski zakoni zahtevaju medijski pluralizam i poštovanje ljudskih prava i sloboda na kojima treba da počiva sistem izveštavanja.

Poverenik podseća da Ustav Republike Srbije^[4] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zab`rani diskriminacije, koji diskriminaciju definiše kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 11. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način, dok je članom 12. propisano da je zabranjeno uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Posebno podsećamo da je, u skladu sa odredbama člana 13. stav 1. tačka 3. ovog zakona propagiranje diskriminacije putem javnih glasila određeno kao težak oblik diskriminacije.

Zakon o javnom informisanju i medijima[5] propisuje da pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti (član 2), da se idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo (čl član 86). Propisano je i da nadležni sud može zabraniti distribuciju informacije ili drugog medijskog sadržaja ako je to neophodno u demokratskom društvu i ako se u informaciji, između ostalog, poziva na akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi na osnovu rase, nacionalne pripadnosti, političke pripadnosti, veroispovesti, polu, seksualne opredeljenosti, rodnog identiteta, invaliditeta ili drugog ličnog svojstva, a od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način (član 70. stav 1. tačka 2). Ovim zakonom propisana je i odgovornost urednika, odnosno odgovornog lica, za sadržaj koji se na internet portalima, kao vrsti medija objavljuje, te medij mora imati odgovornog urednika, da glavni urednik medija ima svojstvo odgovornog urednika tog medija, te da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje (član 63).

Zakon o elektronskim medijima[6] koji, između ostalog, uređuje uslove i način pružanja medijskih usluga, propisuje da se uređivanje odnosa u toj oblasti zasnivaju i na načelu potpune afirmacije i zaštite ljudskih prava i sloboda, a naročito slobode izražavanja, medijskog i političkog pluralizma, ljudskog dostojanstva, zabrane svih oblika govora mržnje, dobrobiti maloletnika, javnog zdravlja, javne bezbednosti, onemogućavanja sadržaja koji podstiču na nasilje i terorizam i ostvarivanje interesa javnosti, odnosno korisnika medijskih usluga (član 5. stav. 1. tačka 3). Zakon o elektronskim medijima je, između ostalog, propisao osnivanje ragulatornog tela za elektronske medije (REM), određujući mu važnu ulogu u kontroli i nadzoru nad radom pružalaca medijskih usluga. U poslednjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije[7] u procesu evropskih integracija navedeno je da „uprkos novim propisima usmerenim na jačanje nezavisnosti i efikasnosti REM-a, regulatorno telo ne izvršava u potpunosti svoje nadležnosti i još uvek postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti u praksi“.

Zakon o javnim medijskim servisima^[8] propisuje primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i demokratskih vrednosti, kao jedno od osnovnih načela na kojima se zasniva rad javnih medijskih servisa (član 5). Javni interes koji javni medijski servis treba kroz svoje programe da ostvaruje je i poštovanje privatnosti, dostojanstva, ugleda, časti i drugih osnovnih prava i sloboda čoveka, poštovanje i predstavljanje osnovnih ljudskih prava i sloboda, demokratskih vrednosti i institucija, i unapređivanje kulture javnog dijaloga, kao i zadovoljavanje potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, vodeći računa naročito o društveno osetljivim grupama kao što su deca, omladina i stari, manjinske grupe, osobe sa invaliditetom, socijalno i zdravstveno ugroženi i dr. (član 7).

U delu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, pod nazivom Pregled i analiza postojećeg stanja, između ostalog, navedeno je da je poslednja decenija obeležena porastom tabloidnog sadržaja u svim vrstama medija, kao i da naslovne strane štampanih medija obiluju senzacionalističkim naslovima i neetičnim fotografijama, da se krši pretpostavka nevinosti, da ima govora mržnje i sl. (tačka 4.9). Takođe, navedeno je da je novo doba transformisalo i samu medijsku publiku i njihove preferencije, te su tehničke mogućnosti dovele i do negativnih pojava koje se ogredaju u širenju govora mržnje ili dezinformacija (tačka 5.2).

Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga[9] propisano je da je pružalac medijske usluge dužan da prilikom pružanja medijske usluge poštuje ljudska prava korisnika, učesnika u programu ili lica na koje se odnosi objavljena informacija, zajemčena Ustavom i potvrđenim međunarodnim aktima koji uređuju oblast ljudskih prava (član 2). Takođe, informacije u vezi sa nacionalnim, etničkim, rasnim ili verskim sukobima emituju se nakon temeljnog ispitivanja činjenica u vezi sa takvim sukobima i na način kojim se doprinosi razvoju duha tolerancije i ne ugrožava očuvanje ili uspostavljanje reda i mira. a naročito nije dozvoljeno u vezi sa nacionalnim, etničkim, rasnim ili verskim sukobima objavljivati informacije na senzacionalistički način ili na način kojim se povređuje zabrana govora mržnje (član 17). Pružalac medijske usluge je dužan da medijsku uslugu pruža na način kojim se poštuje dostojanstvo ličnosti korisnika medijske usluge, učesnika u programu i lica na koje se objavljena informacija odnosi (član 20). Pružalac medijske usluge ne sme objaviti programski sadržaj koji sadrži informacije kojima se podstiče, na otvoren ili prikriven način, diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihove rase, boje kože, predaka, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, bračnog i porodičnog statusa, osuđivanosti, starosne dobi, izgleda, članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava (član 27. stav 1). On ne sme objaviti sadržaje kojim se diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica iz stava 1. ovog člana veličaju, opravdavaju ili im se umanjuje značaj (član 27. stav 2).

Pravilnikom o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga[10] posebno su obrađeni neki od medijskih formata, te je tako u rijaliti programskom sadržaju zabranjeno prikazivati teško nasilje, seksualnost, zloupotrebu opojnih droga, kao i ponašanje koje predstavlja govor mržnje ili kojim se vređa ljudsko dostojanstvo ili drugo ljudsko pravo (član 17. stav 3). Sadržaji čije je objavljivanje zakonom zabranjeno, a naročito sadržaj koji ističe i podržava nasilje, ponašanje koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup, ili zloupotrebu opojnih droga, kao i ako zloupotrebljava lakovernost gledalaca ili slušalaca, sadržaj kojim se ne poštuje dostojanstvo ličnosti ili drugo ljudsko pravo, a naročito ako prikazuje ponižavajuće postupanje, scene nasilja i mučenja, osim kada za to postoji programsko i umetničko opravdanje predstavljaju sadržaje nepodesne za osobe mlađe od 18. godina (član 16. stav 2. tač.1. i 2.). Ovim pravilnikom naročito je zabranjeno omalovažavati maloletnika, diskriminatorski postupati prema njemu, postavljati mu pitanja u vezi sa osetljivim porodičnim problemima ili u vezi temom koja nije prikladna njegovom uzrastu ili ga izlagati situaciji koja kod njega može izazvati osećanje straha, stida, uznemirenosti ili besa (član 24).

Pored toga, i Kodeksom novinara Srbije[11] definisani su etički standardi novinara Srbije. U Kodeksu je, između ostalog, navedeno da novinari (treba da) neguju kulturu i etiku javne reči, ne koriste govor mržnje, agresivnu retoriku ili retoriku koja može podsticati na diskriminaciju ili agresivno ponašanje. Navedeno je i da novinari ne smeju da diskriminišu, između ostalog, na osnovu rase, pola, roda, starosti, ličnih svojstava, seksualne orijentacije, jezika, vere, političkog i drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla. Novinari moraju da izbegavaju fraze koje imaju šovinističke, seksističke ili na bilo koji drugi način diskrimnatorne konotacije. Novinari su dužni da poštuju pravo pretpostavke nevinosti i ne smeju nikoga proglasiti krivim do izricanja sudske presude. Kodeks nalaže obavezu novinara da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od javnog interesa, držeći se novinarskih standarda koje propisuje ovaj kodeks.

U Smernicama za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, preporučuje se da onlajn mediji i onlajn izdanja, bez obzira na vrstu moderacije koju koriste, izrade pravila objavljivanja korisnički stvorenog sadržaja, u kojima će jasno navesti koje vrste sadržaja (ponašanja) na svojim kanalima komunikacije ne dozvoljavaju i objasniti kako funkcioniše sistem moderacije. U zavisnosti od tehničkih mogućnosti, internet portali mogu razviti sistem obaveštavanja korisnika o tome zašto određeni korisnički sadržaj nije objavljen (prethodna moderacija), odnosno zašto je određeni korisnički sadržaj uklonjen (naknadna moderacija). U Smernicama je navedeno da korisnički sadržaj koji onlajn medij odluči da objavi potpada pod uredničku odgovornost medija. Pored toga, u Smernicama je naglašeno da se u slučaju korišćenja naknadne moderacije, uklanjanje spornog sadržaja obavlja nakon saznanja da je sadržaj nedozvoljen, odnosno posle obaveštenja treće osobe, a da u slučaju da takav sadržaj nije otklonjen, smatraće se da potpada pod uredničku odgovornost medija.[12]

Kada govorimo o evropskim standardima protiv govora mržnje Poverenik podseća na Preporuku EKRI u pogledu opšte politike br. 15 o borbi protiv govora mržnje u kojima je navedeno da govor mržnje (u svrhu Preporuke) podrazumeva upotrebu jednog ili više posebnih oblika izražavanja – zagovaranje, promociju ili podsticanje ocrnjivanja, mržnje ili klevetanja osobe ili grupe osoba, kao i svako uznemiravanje, uvredu, negativnu stereotipizaciju, stigmatizaciju ili pretnju takvoj osobi ili osobama i svako opravdavanje svih ovih oblika izražavanja, koje se zasniva na nepotpunom popisu ličnih karakteristika ili statusa koji uključuje rasu, boju kože, jezik, veru ili uverenje, državljanstvo ili nacionalnu ili etničku pripadnost, kao i poreklo, starosnu dob, invaliditet, pol, rod, rodni identitet i seksualnu orijentaciju[13]. Savet ministara Saveta Evrope, 2022. godine usvojio je i Preporuku o borbi protiv govora mržnje[14] u kojoj je, između ostalog, navedeno da države članice moraju štititi ljudska prava i osnovne slobode u digitalnom okruženju, uključujući saradnju sa internet posrednicima.

U Izveštaju EKRI o Srbiji[15] iz 2024. godine, između ostalog, izražena je zabrinutost zbog upornog govora mržnje u političkom i drugom javnom diskursu, posebno na internetu, da novinari i medijski radnici (25,2%) zajedno sa političarima, državnim funkcionerima i političkim strankama (24,3%) čine skoro polovinu počinilaca govora mržnje. EKRI u ovom izveštaju, između ostalog, preporučuje nadležnima da pojačaju napore u podsticanju javnih ličnosti, posebno visokih zvaničnika, političara i verskih vođa, da se sami uzdrže od upotrebe rasističkog govora i drugih oblika govora mržnje, da odlučno i odmah osude upotrebu takvog govora od strane drugih, da koriste kontragovor i alternativni govor i da promovišu razumevanje između grupa, uključujući izražavanje solidarnosti sa onima koji su na meti govora mržnje, kao i da nadležni obezbede da Regulatorno telo za elektronske medije uživa de jure i de facto nezavisnost, u svetlu Preporuke KM/Prep. (2022) br. 16 Komiteta ministara Saveta Evrope o borbi protiv govora mržnje. Na ovom mestu pomenućemo i Uredbu 2022/2065 Evropskog parlamenta i Saveta iz 2022.godine^[16] (DSA) o jedinstvenom tržištu digitalnih usluga i izmeni Direktive 2000/31/EZ (Akt o digitalnim uslugama) kojom je, između ostalog, propisano da imaoci velikih internetskih platformi i velikih internetskih korisnika moraju prilagoditi sadržaj, uključujući i brzinu i kvalitet obrade vesti koje se odnose na određene vrste nezakonitog sadržaja, i prema potrebi hitno uklanjati ili onemogućavati pristup prijavljenom sadržaju, posebno u pogledu nezakonitog govora mržnje ili sajbernasilja^[17].

Pojedine zemlje Evropske unije su usvojile zakonska rešenja prema kojima se društvene mreže obavezuju da uklanjaju sadržaje koji predstavljaju govor mržnje ili druge nezakonite sadržaje sa svojih platformi, a u slučaju da to ne učine biće sankcionisane^[18]. Pored toga, Preporukom Evropske komisije o merama za suzbijanje nezakonitih sadržaja na internetu^[19] predviđeno je da bi trebalo utvrditi odredbe o mehanizmima za slanje obaveštenja o nezakonitim sadržajima na internetu, a koji bi bili lako dostupni i jednostavni za korišćenje, a putem kojih bi korisnici mogli da dostave precizne informacije na osnovu kojih bi se donela odluka o tome da li se taj sadržaj smatra nezakonitim, da li treba omogućiti pristup tom sadržaju ili ga treba ukloniti.^[20] U dokumentu se preporučuju i proaktivne mere koje bi imaoci internet platformi trebalo da preduzimaju, i to proporcionalne i specifične proaktivne mere povezane sa nezakonitim sadržajima, a koje mogu da uključuju automatske postupke za otkrivanje tih nezakonitih sadržaja^[21]. Takođe, Kodeksom Evropske komisije i IT preduzeća o postupanju u borbi protiv nezakonitog govora mržnje na internetu kojim je predviđeno da inernet preduzeća (Facebook, Twitter, Youtube), koja su uključena u internet forum Evropske unije, zajedno sa drugim platformama, snose kolektivnu odgovornost za promovisanje i omogućavanje slobode izražavanja na internetu. Prema ovom Kodeksu navedena internet preduzeća i države Evropske unije, prihvataju obavezu suzbijanja nezakonitog govora na internetu, pri čemu internet preduzeća naglašavaju da je ovaj Kodeks namenjen usmeravanju njihovih aktivnosti i preduzimanju vođstva u suzbijanju širenja nezakonitog govora mržnje na internetu. Ovim Kodeksom se utvrđuju obaveze poput toga da internet preduzeća treba da uspostave jasne i delotvorne postupke za ispitivanje obaveštenja o nezakonitom govoru mržnje u okviru svojih usluga, kako bi se onemogućio pristup takvom sadržaju ili da takav sadržaj uklone. Ukoliko internet preduzeće oceni da je takav sadržaj nezakonit, ukloniće ga u roku od 24 časa od prijema obaveštenja o tome.^[22] Evropska komisija je, u vezi sa ovim Kodeksom izradila, 2019. godine, svojevrsnu analizu, odnosno procenu učinka Kodeksa. U ovom dokumentu navedeno je da je upotreba Kodeksa svakako uticala na dostizanje brzog progresa u uklanjanju nezakonitog sadržaja sa interneta. Takođe, od značaja u ovom dokumentu jesu i navedeni konkretni mehanizmi koji mogu uticati na smanjenje nezakonitog sadržaja, a posebno govora mržnje sa interneta. Neki od tih mehanizama su permanentno održavanje edukativnih treninga za zaposlene i druge koji kreiraju medijsku sliku, uključenje u partnerstva i aktivnosti sa institucijama i civilnim društvom radi podizanja svesti o nezakonitom sadržaju u medijima, kao i rad na promovisanju ovakvih edukativnih sadržaja za medije i sl. Ovi mehanizmi mogu predstavljati smernice, odnosno aktivnosti za svaki medij, a u cilju prevencije govora mržnje

Poverenik podseća i na jednu od presuda Evropskog suda za ljudska prava,[23] u kojoj je Sud, između ostalog, za komercijalni internet portal našao da taj portal, iako je mogao i znao da spreči klevete, to nije uradio, pritom je klevete ostavio na internet stranici šest nedelja, što je dovelo do širenja potencijalno klevetničke i retorike pune mržnje. Sud je zato utvrdio odgovornost komercijalnog portala za očigledno nezakonite komentare i izrekao obavezu njihovog uklanjanja i blokiranja bez odlaganja. U jednoj drugoj presudi Evropskog suda za ljudska prava[24] sud je ukazao da princip efektivnosti u zaštiti nečijeg prava znači da domaće vlasti ni u kom slučaju ne smeju dopustiti da nanete fizičke ili psihičke patnje prođu nekažnjeno. Sud je naveo da je ovo od suštinskog značaja za održavanje poverenja javnosti i podršku vladavini zakona i za sprečavanje bilo kakvog izgleda da vlasti tolerišu akte nasilja.

U inicijativi Evropske komisije iz 2021. godine navedeno je da je potrebno da Evropska unija proširi listu krivičnih dela Evropske unije, odnosno proširi listu područja kriminaliteta, i da u krivična dela uvrsti zločin iz mržnje i govor mržnje[25] (po većem broju osnova). U vezi sa ovom inicijativom, Evropski parlament je, početkom 2024. godine, usvojio rezoluciju koja predstavlja svojevrsno podsećanje Evropske komisije na hitnost usvajanja ove rezolucije.

Za profesionalno, objektivno, nepristrasno i izveštavanje uz poštovanje etičkih standarda i novinarskih kodeksa, od suštinske je važnosti da se novinari i novinarke ne suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjima i napadima, zbog čega Poverenik podseća na Odluku br.3/18 o sigurnosti novinara i novinarki^[26], koju je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) usvojila 2018. godine. Kako je u ovoj odluci navedeno zbog, između ostalog, porasta broja ciljanih kampanja u nameri onemogućavanja rada novinara, kao i zbog pojave da politički lideri i nosioci javnih funkcija i/li vlasti pribegavaju zastrašivanju i pretnjama, te odobravaju ili propuštaju da osude nasilje nad novinarima, OEBS poziva države članice da, između ostalog, u potpunosti usklade svoje zakone, politike delovanja i prakse, u vezi sa slobodom medija, sa svojim međunarodnim obavezama i da ih preispitaju i, po potrebi, stave van snage ili izvrše izmene i dopune na takav način da ne ograničavaju sposobnost novinara i novinarki da obavljaju svoj posao nezavisno i bez neprikladnog mešanja u njihov rad. Takođe, države članice su pozvane da osude javno i nedvosmisleno sve napade i oblike nasilja nad novinarima, kao i da osude javno i nedvosmisleno napade na novinarke u vezi sa njihovim radom, kao što su seksualno uznemiravanje, zlostavljanje, zastrašivanje, pretnje i nasilje, uključujući korištenje digitalnih tehnologija za upućivanje pretnji i vršenje nasilja.

U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu, kao jedan od ključnih problema u toku 2024. godine, izdvojen i dalje prisutan diskriminatoran govor u javnom prostoru, podsticanje atmosfere netrpeljivosti, stvaranje straha i neprijateljskog okruženja, čemu su doprineli i brojne neprimerene ponižavajuće i uvredljive izjave i komentari, najčešće prema političkim neistomišljenicima, ženama, LGBTI+, Romima.

S obzirom da društvene mreže koristi sve veći broj korisnikai, da portali sve više predstavljaju primarno sredstvo informisanja, Poverenik je još 2018. godine svim internet portalima upisanim u Registar medija, uputio preporuku mera u cilju celishodne primene etičkih standarda i prevencije i smanjenja diskriminacije i govora mržnje, da sadržaj korisnika koji se postavlja u komentarima treba obuhvatiti prethodnom ili naknadnom proverom^[27]. Navedena peporuka mera imala je značajne pozitivne rezultate u suzbijanju različitih oblika diskriminacije u periodu nakon slanja do pandemije Kovid – 19 i tokom njenog trajanja. Isti principi u pogledu etičkih standarda moraju važiti za sve vidove digitalne komunikacije kojima se sadržaji čine dostupnim javnosti i postaju deo javnog prostora jer se u tom slučaju potencijalno diskriminatoran sadržaj čini vidljivim i dostupnim velikom broju građana i građanki, odnosno javnosti. Primera radi Savet za štampu, kada se radi o sadržaju koji je određeni medij učinio dostupnim na društvenoj mreži, utvrđuje povredu Kodeksa novinara. Savet za štampu konstatuje da je diskriminatoran sadržaj bio dostupan velikom broju čitalaca i da je redakcija bila u obavezi da ga nakon obaveštenja treće osobe ukloni, te da u ovom slučaju postoji odgovornost za objavljene komentare.^[28] Od posebne važnosti je korišćenje svih mehanizama kontrole izgovorene reči i u emisijama koje se emituju uživo, kada novinar treba da reaguje i upozori sagovornika na neprimeren govor, imajući u vidu da novinar nije odgovoran za štetu koja može nastati zbog informacije koja je objavljena u emisiji koja se emituje uživo samo ako je postupao sa dužnom novinarskom pažnjom.^[29] Podsećamo da su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost^[30].

Mediji u svakom društvu predstavljaju važno sredstvo za primanje i razmenu informacija i ideja. Uloga medija treba da bude podržavajuća po razvoj, ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava, dok se neadekvatnim i neprofesionalnim izveštavanjem utiče na produbljivanje predrasuda, podsticanje netrpeljivosti, pa i mržnje prema pojedinim društvenim grupama, na šta Poverenik konstantno ukazuje i upozorava, podsećajući zaposlene u medijima na neophodnost poštovanja zakona i etičkih principa profesije. Za većinu od 12 upozorenja javnosti koliko je Poverenik izdao u toku 2024. godine, povod je bio diskriminatoran govor u javnom prostoru.

Razlozi za pojedina upozorenja bili su isticanje nacionalne, verske ili etničke pripadnosti prilikom izveštavanja o krivičnim delima, istrazi, osumnjičenima, počiniocima ili žrtvama što ni na koji način nije doprinosilo boljem razumevanju događaja, već se na taj način pažnja u negativnom kontekstu usmeravala na sve pripadnike određene društvene grupe. Reakciju institucije Poverenika, između ostalog, izazvala je objava poznate estradne ličnosti na društvenoj mreži u kojoj se zbog pripadnosti rumunskoj nacionalnoj manjini osporava pravo na jednakost i poziva na mržnju, kao i naslovi poput „Albanci nam truju decu – prodaju sok koji izaziva rak“ i „Homoseksualnost je bolest i kao takva se leči – lekar izneo jezive stavove o gej populaciji“. Slični obrasci ponavljani su od strane pojedinih medija koji su naslovima i tekstovima stigmatizovali, najviše, pripadnike rumunske, romske, vlaške, albanske i hrvatske nacionalne manjine. Tome u prilog govori snimak na kojem narodni poslanik komentariše dešavanja u skupštinskim klupama sa „cigani“ i „ciganisanje“, kao i objava narodne poslanice na društvenim mrežama u kojoj ona navodi da je na snimku osoba koja je „sa nekoliko Roma pretukla novosadske studente“.

Da se jezik agresivnosti i mržnje iz medijske sfere, u kojoj se po prirodi posla prenose i poruke učesnika u javnom životu, lako može preneti na svakodnevni život svedoče različiti oblici targetiranja i fizičkih napada na ljude, naročito tokom različitih javnih okupljanja, kao i napadi na novinare dok su radili svoj posao. Ugrožavana je bezbednost pojedinaca i njihovih porodica, a u više navrata razbijane su stranačke prostorije i prostorije Prajd info centra i sl. Zabrinjava medijsko etiketiranje neistomišljenika, organizacija civilnog društva, grupa i pojedinaca često uz upotrebu termina poput „teroristi“ „nacisti“, „fašisti“, „ustaše“, „domaći izdajnici“, „ološi“, „rulja“, „strani plaćenici“, „Cigani“ „antiSrbin“, „Šiptari“, „psihopate“, „bolesnici“, „izopačeni“, „Srbomrsci“ „osobe sa posebnim potrebama“… Ništa manje ne zabrinjava prisutnost neprikladnih, vulgarnih i omalovažavajućih komentara, kao na primer „srce malo“ i sličnih mizoginih i seksističkih fraza, upućenih devojkama i ženama uz objavljivanje njihovih fotografija.

„Kako smanjiti prisutnost govora mržnje u Srbiji?“ Na ovo pitanje su u velikoj meri u istraživanju koje je sproveo Poverenik, odgovorili medijski radnici koji su se složili da su dodatne edukacije potrebne kako bi se razumeo fenomen govora mržnje i njegove štetne posledice, ali i razumelo da odgovarajuća uređivačka politika može u dužem vremenskom periodu dovesti do netrpeljivosti i mržnje prema pripadnicima odgovarajućih grupa. Zato obuke treba da budu ciljane, posebno za novinare i posebno za urednike, treba da budu kontinuirane i da budu podeljene po temama, gde bi svaka grupa koja je posebno targetirana govorom mržnje bila predstavljena. Ovo podrazumeva i što više medijskih sadržaja koji se bave društveno relevantnim i afirmativnim temama o grupama koje su u najvećem riziku od diskriminacije. Podizanju svesti i izmeni negativne klime mogu pomoći različite kulturne aktivnosti, filmovi, tribine, reklame, ali i medijska nagrada koju je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovio pre nekoliko godina i koja se pokazala kao primer dobre prakse.[31]

Sagledavajući ovakvo stanje stvari, Poverenik je u redovnom godišnjem izveštaju o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2024. godinu dao opštu preporuku mera da je potrebno raditi na prepoznavanju i prevenciji govora mržnje, uznemiravajućeg i ponižavajućeg postupanja, seksizma, homofobije, mizoginije i sl, kao i njihovom adekvatnom i pravovremenom sankcionisanju, kao i da je potrebno povećati broj informativnih kampanja, događaja i sadržaja u javnom i medijskom prostoru, sprovoditi programe i podsticati teme kojima se promoviše kultura međusobnog poštovanja, nediskriminacije, tolerancije, razumevanja i uvažavanja različitosti, rodne ravnopravnosti, međugeneracijske solidarnosti.

Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti na osnovu člana 33. tačka 9. Zakona o zabrani diskriminacije upućuje ovu preporuku mera.

[1] Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21), član 33. stav 1. tač. 7. i 9.

[2] https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

[3] Prisutnost govora mržnje u medijima u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, 2024. godina

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 92/23

[6] Zakon o elektronskim medijima „Službeni glasnik RS”, br. 92/23

[7] https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/2024/izvestaj_24.pdf , str.42

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 103/15, 108/16, 161/20, 129/21, 142/22, 92/23

[9] „Službeni glasnik RS“, broj 43/24

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 43/24

[11] https://savetzastampu.rs/wp-content/uploads/2024/12/KODEKS-novinara-i-novinarki-2025-korekcija.pdf

[12] Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju, Savet za štampu, 2016. Beograd, sadržaj dostupan na www.savetzastampu.rs/doc/smernice-za-primenu-kodeksa-novinara-srbije-u-onlajn-okruzenju.pdf

[13] https://rm.coe.int/ecri-general-policy-recommendation-no-15-on-hate-speech-bosnian-transl/1680a0bb2d tačka 9. Preambule –definicija govora mržnje

[14] https://search.coe.int/cm#{%22CoEIdentifier%22:[%220900001680a67955%22],%22sort%22:[%22CoEValidationDate%20Descending%22]}

[15] https://rm.coe.int/fourth-ecri-report-on-serbia-translation-in-serbian-/1680b06415

[16] Uredba (EU) 2022/2065 Evropskog parlamenta i Saveta od 19. oktobra 2022. o jedinstvenom tržištu digitalnih usluga i izmeni Direktive 2000/31/EC (Zakon o digitalnim uslugama) https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32022R2065

[17] Član 5. stav 1 (c) Uredbe 2022/2065 ) https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/HTML/?uri=CELEX:32022R2065

[18] Nemačka (Germany’s Network Enforcement Law, tzv. NetzDG sadržaj dostupan na: http://dip21.bundestag.de/dip21/btd/18/130/1813013.pdf

[19] https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/HTML/?uri=CELEX:32018H0334

[20] Preporuka Komisije (EU) 2018/334 od 1. marta 2018. godine o merama za suzbijanje nezakonitih sadržaja na internetu

[21] Poglavlje 2, tačka 18. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/HTML/?uri=CELEX:32018H0334

[22] sadržaj dostupan na: https://edri.org/files/privatisedenf/euhatespeechcodeofconduct_20160531.pdf

[23] Delfi protiv Estonije (VV), predstvaka br. 64569/09, 16. jun 2015.

[24] https://hudoc.echr.coe.int/eng#{%22itemid%22:[%22001-211794%22]} Volodina protiv Rusije iz 2021. godine

[25] https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/policies/justice-and-fundamental-rights/combatting-discrimination/racism-and-xenophobia/extending-eu-crimes-hate-speech-and-hate-crime_en#key-information-on-the-initiative

[26] https://www.osce.org/files/mcdec0003%20safety%20of%20journalists%20en.pdf

[27] https://ravnopravnost.gov.rs/rs/preporuka-mera-za-ostvarivanje-ravnopravnosti-za-internet-portale/

[28] Odluka dostupna na: http://www.savetzastampu.rs/latinica/zalbeni-postupci/4844