br. 07-00-273/2025-02 datum: 10.6.2025.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz … protiv poslodavca, privrednog društva BB (u daljem tekstu: poslodavac), koju je podneo smatrajući da je postupanjem poslodavca diskriminisan po osnovu invaliditeta. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca na radnom mestu – radnik u proizvodnji, kao i da se poslovi iz opisa ovog radnog mesta uglavnom obavljaju u stojećem položaju, da „sedeća“ radna mesta, postoje u „timu za punjenje silova“, te da su navedena radna mesta „popunjena radnicima koji su invalidi i koji nisu invalidi“, da podnosilac pritužbe ima status osobe sa invaliditetom, utvrđen od strane nadležnog organa, te da mu je, prilikom procene radne sposobnosti, utvrđeno da ne može da obavlja poslove u stojećem položaju, da je, i pored urednog dostavljanja rešenja nadležnog organa o proceni radne sposobnosti poslodavcu, i dalje raspoređen na istom radnom mestu, obavljajući poslove koje ne bi smeo, u stojećem položaju, da je više puta usmeno i pismeno tražio promenu radnog mesta od poslodavca, da se obraćao i službi za ljudske resurse kod poslodavca, te da je uvek dobijao usmeni odgovor „da takvo radno mesto ne postoji“, da se ovim povodom obraćao i inspekciji rada, kao i da je od poslodavca dobijao upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, jer nije radio na dan državnog praznika koji je neradan dan,  kao i da je poslodavac dostavio podnosiocu pritužbe novo upozorenje o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu 27.4.2025. godine. U izjašnjenju direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je da je podnosilac pritužbe 26.8.2023. godine pao na radnom mestu u toku rada i da se tom prilikom požalio na bol u levom kolenu, sa kojim je već prethodno imao problema, da je navedeni incident prijavljen kao povreda na radu, te da je podnosilac pritužbe neprekidno od 26.8.2023. godine pa sve do 17.2.2024. godine bio odsutan sa rada zbog povrede na radu, da podnosilac pritužbe, počev od 19.2.2024. godine, do 30.4.2025. godine, u pretežnijem periodu nije radio, zbog privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, kao i korišćenja slobodnih dana u okviru preraspodele radnog vremena, kao i da je u martu i aprilu 2025. godine bio neopravdano odsutan sa rada u određenim vremenskim periodima, da je poslodavac 11.2.2025. godine doneo odluku o rasporedu radnog vremena i radu za vreme državnog praznika od 11.2.2025. godine, kojom je određen rad na dan 17.2.2025. godine, a da podnosilac pritužbe nije radio navedenog dana, kao i da je tek 25.2.2025. godine poslodavcu dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, a da je 11.3.2025. godine prethodno dostavio doznaku za period odsustva sa rada od 1.2.2025. godine do 28.2.2025. godine, kao i da podnosilac pritužbe ponovo odsustvuje sa posla od 5.5.2025. godine, a da poslodavac još uvek ne zna za razlog odsustva sa rada podnosioca pritužbe, te da poslodavac nije imao mogućnosti da razmotri eventualnu promenu radnog mesta za podnosioca pritužbe, u skladu sa zakonskom procedurom, budući da je zaposleni odsutan sa rada i da u pretežnom periodu od avgusta 2023. godine nije radio, kao i da poslodavac u svojoj sistematizaciji poslova nije predvideo „sedeća radna mesta“ za pozicije u sektoru proizvodnje. Uzimajući u obzir nesporne činjenice koje su utvrđene u toku postupka, da podnosilac pritužbe i dalje radi na istom radnom mestu, na kojem se poslovi obavljaju isključivo u stojećem položaju i nakon donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … i pored blagovremenog upoznavanja poslodavca za navedenim rešenjem, u postupku je razmatrano da li je poslodavac preduzeo sve neophodne radnje i mere u skladu sa odredbama člana 101. Zakona o radu nakon dostavljanja rešenja, kako bi podnosilac pritužbe bio raspoređen na odgovarajuće radno mesto, odnosno da li je postupanjem odnosno nepostupanjem u konkretnom slučaju stavio u neopravdano nepovoljniji položaj podnosioca pritužbe kao zaposlenog, po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva. Neophodno je prethodno ukazati da je podnosilac pritužbe, u skladu sa posebnim pravilom o teretu dokazivanja, propisanim odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, učinio verovatnim akt diskriminacije poslodavca u konkretnom slučaju, tako što je dostavio Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine, kojim su utvrđena ograničenja u vidu poslova koje može obavljati, a koja su u suprotnosti sa poslovima koje, prema navodima iz pritužbe, obavlja na svom radnom mestu. Pored toga, podnosilac pritužbe je dostavio i dokaz da je poslodavca obavestio o donošenju navedenog rešenja i da je isto poslodavcu i dostavljeno. S toga, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do akta diskriminacije, leži na poslodavcu. Poverenik ukazuje da je, prilikom upućivanja zahteva za izjašnjenje, od poslodavca između ostalog, posebno zahtevano da dostavi Povereniku akt o proceni rizika za radno mesto na kojem je podnosilac pritužbe raspoređen, kao i da dostavi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca. Međutim, poslodavac, osim navoda iz izjašnjenja da „u svojoj sistematizaciji poslova nije predvideo sedeće radno mesto za pozicije u sketoru proizvodnje“, kao i da „nije ni imao mogućnosti da razmotri eventualnu promenu radnog mesta, s obzirom da je zaposleni odsutan i da nije dolazio na rad“, nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio navode da kod poslodavca ne postoje odgovarajuća radna mesta za podnosioca pritužbe, shodno preostaloj radnoj sposobnosti. Pored toga što nisu dostavljeni ovi dokazi, poslodavac je naveo da odgovarajuća radna mesta ne postoje u sektoru proizvodnje, pri čemu se može zaključiti da poslodavac nije ni uzimao u razmatranje premeštaj na druga radna mesta izvan sektora proizvodnje, ukoliko postoji radno mesto koje odgovara stručnoj spremi podnosioca pritužbe i ograničenjima navedenim u Rešenju NSZ. Činjenica da je podnosilac pritužbe bio u dužem periodu odsutan sa rada, nikako nije sprečavala poslodavca da preduzme mere u skladu sa zakonom u vezi sa premeštajem podnosioca pritužbe na drugo odgovarajuće rado mesto. Poverenik je dao mišljenje da je neraspoređivanjem zaposlenog AA u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i invaliditetom, odnosno u skladu sa njegovom radnom sposobnošću, privredno društvo BB povredilo odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. Poslodavcu je data preporuka da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnosiocu pritužbe u pogledu raspoređivanja na radno mesto koje odgovara njegovoj radnoj sposobnosti.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz …, koju je podneo protiv poslodavca, privrednog društva BB iz … (u daljem tekstu: poslodavac), zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je podnosilac pritužbe zaposlen kod poslodavca na radnom mestu – radnik u proizvodnji, kao i da se poslovi iz opisa ovog radnog mesta uglavnom obavljaju u stojećem položaju;
• da „sedeća“ radna mesta, odnosno radna mesta na kojima se poslovi ne obavljaju u stojećem položaju, postoje u „timu za punjenje silova“, te da su navedena radna mesta „popunjena radnicima koji su invalidi i koji nisu invalidi“;
• da podnosilac pritužbe ima status osobe sa invaliditetom, utvrđen od strane nadležnog organa, te da mu je, prilikom procene radne sposobnosti, utvrđeno da ne može da obavlja poslove u stojećem položaju, već isključivo u sedećem položaju;
• da je, i pored urednog dostavljanja rešenja nadležnog organa o proceni radne sposobnosti poslodavcu, i dalje raspoređen na istom radnom mestu, obavljajući poslove koje ne bi smeo, u stojećem položaju;
• da je, pored urednog dostavljanja rešenja o proceni radne sposobnosti, više puta usmeno i pismeno tražio promenu radnog mesta od poslodavca, da se obraćao i službi za ljudske resurse kod poslodavca, te da je uvek dobijao usmeni odgovor „da takvo radno mesto ne postoji“;
• da kod poslodavca postoji „radno mesto za punjenje silova u konektore“, da na tom radnom mestu radi više radnika od kojih neki imaju status osobe sa invaliditetom, da se ovim povodom obraćao i inspekciji rada, kao i da je od poslodavca dobijao upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, jer nije radio na dan državnog praznika koji je neradan dan.

U prilogu pritužbe dostavljena je sledeća dokumentacija: 1) Kopija Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine; 2) Kopija Upozorenja o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu od 27.2.2025. godine; 3) Kopija izjašnjenja podnosioca pritužbe na upozorenje o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu od 27.2.2025. godine; 4) Kopija medicinske dokumentacije i 5) Kopija Obaveštenja Inspektorata za rad od 3.2.2025. godine.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora poslodavca.
• U izjašnjenju direktora poslodavca, između ostalog, navedeno je:

• da je podnosilac pritužbe u radnom odnosu kod poslodavca, počev od 9.8.2021. godine, na radnom mestu – radnik u proizvodnji;
• da je podnosilac pritužbe 26.8.2023. godine pao na radnom mestu u toku rada i da se tom prilikom požalio na bol u levom kolenu, sa kojim je već prethodno imao problema, da je navedeni incident prijavljen kao povreda na radu, u skladu sa zakonom, te da je podnosilac pritužbe neprekidno od 26.8.2023. godine pa sve do 17.2.2024. godine bio odsutan sa rada zbog povrede na radu;
• da podnosilac pritužbe, počev od 19.2.2024. godine, do 30.4.2025. godine, u pretežnijem periodu nije radio, zbog privremene sprečenosti za rad, korišćenja godišnjeg odmora, kao i korišćenja slobodnih dana u okviru preraspodele radnog vremena, kao i da je u martu i aprilu 2025. godine bio neopravdano odsutan sa rada u određenim vremenskim periodima;
• da je poslodavac 11.2.2025. godine doneo odluku o rasporedu radnog vremena i radu za vreme državnog praznika od 11.2.2025. godine, kojom je određen rad na dan 17.2.2025. godine, a da podnosilac pritužbe nije radio navedenog dana, kao i da je tek 25.2.2025. godine poslodavcu dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad;
• da je podnosilac pritužbe tek 11.3.2025. godine prethodno dostavio doznaku za period odsustva sa rada za period od 1.2.2025. godine do 28.2.2025. godine, kao i da podnosilac pritužbe ponovo odsustvuje sa posla od 5.5.2025. godine, a da poslodavac još uvek ne zna za razlog odsustva sa rada podnosioca pritužbe;
• da poslodavac nije imao mogućnosti da razmotri eventualnu promenu radnog mesta za podnosioca pritužbe, u skladu sa zakonskom procedurom, budući da je zaposleni odsutan sa rada i da u pretežnom periodu od avgusta 2023. godine nije radio, kao i da poslodavac u svojoj sistematizaciji poslova nije predvideo „sedeća radna mesta“ za pozicije u sektoru proizvodnje.
  • Podnosilac pritužbe je Povereniku dostavio dopunu pritužbe 9.5.2025. godine, zbog novih promena i okolnosti u predmetu po pritužbi. Naime, u dopuni pritužbe je navedeno da je poslodavac dostavio podnosiocu pritužbe novo upozorenje o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu 27.4.2025. godine, da je prethodno dobio poziv za preoperativni pregled, da se poslodavac „uporno trudi“ da otkaže ugovor o radu podnosiocu pritužbe „na njegovu krivicu“, kako bi ostvario određena prava na tržištu rada, a podnosioca pritužbe lišio određenih prava, u vidu raspoređivanja na drugo odgovarajuće radno mesto ili proglašenja za tehnološki višak, na osnovu čega bi ostvario određena prava po osnovu nezaposlenosti. Takođe, u dopuni pritužbe je navedeno i da bi eventualni otkaz ugovora o radu istovremeno značio i otkazivanje operativnog zahvata i postoperativne rehabilitacije. Uz dopunu pritužbe, dostavljena je kopija Upozorenja o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu od 24.4.2025. godine, kopija prijave zaposlenog od 22.4.2025. godine, kopija izjašnjenja zaposlenog od 30.4.2025. godine, kao i kopija pozivnog pisma za preoperativni pregled od 9.4.2025. godine

2. ČINjENIČNO STANjE
   • Uvidom u Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … br. … od … godine, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe ovim rešenjem utvrđen status osobe sa invaliditetom koja se zapošljava pod opštim uslovima, da je Komisija organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u ovom postupku konstatovala da kod podnosioca pritužbe postoje male teškoće i perpreke koje utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje podnosilac pritužbe može da obavlja, kao i da podnosilac pritužbe „nije sposoban za rad na visini, za mašinama u pokretu, za poslove sa srednje teškim i teškim fizičkim opterećenjima uključujući podizanje i prenošenje tereta težeg od sedam kilograma u jednom zahvatu, za rad u prinudnom položaju tela (pognut, savijen, čučanje, klečanje, duže stajanje i hodanje)“, kao i da je „sposoban za lakše poslove u okviru stepena obrezovanja i druge slične poslove u sedećem položaju“.
   • Uvidom u Upozorenje o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu poslodavca od 27.2.2025. godine, utvrđeno je da je poslodavac navedeno upozorenje izdao podnosiocu pritužbe, konstatujući da je učinjena povreda radne obaveze od strane podnosioca pritužbe, u vidu neopravdanog odsustvovanja sa rada 17.2.2025. godine, a koja predstavlja opravdani razlog za otkaz ugovora o radu.
   • Uvidom u Izjašnjenje podnosioca pritužbe na izdato upozorenje poslodavca, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da 17.2.2025. godine nije radio iz razloga što je tog dana državni praznik koji je neradni dan, a da o odluci poslodavca o radu za vreme državnog praznika koji je neradan dan nije bio obavešten, jer je „uklonjen iz Viber grupe poslodavca“, gde se takva obaveštenja objavljuju. Dalje, podnosilac pritužbe je naveo da nikada nije odbio naređenje pretpostavljenog, da vredno i marljivo ispunjava svoje radne obaveze, kao i da nikada nije neopravdano odsustvovao sa rada. Pored toga, utvrđeno je i da je podnosilac pritužbe u svom izjašnjenju poslodavcu posebno istakao da mu je rešenjem nadležnog organa utvrđen status osobe sa invaliditetom, kao i da je definisano koje poslove ne sme obavljati, da je o tome u više navrata obavetio poslodavca, sa molbom da bude raspoređen na drugo odgovarajuće radno mesto, ali da mu poslodavac nije izašao u susret.
   • Uvidom u kopiju Obaveštenja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Inspektorata za rad br. … od … godine, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe uputio predstavku Generalnom sekretarijatu Predsednika Republike Srbije, u kojem je naveo da poslodavac vrši pritisak na podnosioca pritužbe da da otkaz, iz razloga što nakon povrede na radu, kao osoba sa invaliditetom. više nije fizički sposoban da radi na radnom mestu na kojem je radio. Dalje, utvrđeno je da je ova predstavka prosleđena inspekciji rada, te da je po njoj postupljeno tako što je sproveden vanredni inspekcijski nadzor. Dalje, utvrđeno je da je postupajući inspektor rada, nakon sprovedenog nadzora, konstatovao da je podnosilac pritužbe 26.8.2023. godine pretrpeo tešku povredu na radu i da je do 17.2.2024. godine bio na bolovanju, a da je do dana izvršenog inspekcijskog nadzora radio ukupno pet radnih dana. Takođe, utvrđeno je da je postupajući inspektor rada konstatovao kao nesporno da podnosilac pritužbe poseduje Rešenje nadležnog organa od … godine kojim mu je utvrđen prvi stepen teškoća i prepreka u radu, odnosno da su teškoće male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje podnosilac pritužbe može da obavlja, da se zapošljava pod opštim uslovima, kao i da je, prema nalazu komisije, „sposoban za lakše poslove u okviru stepena obrazovanja i druge slične poslove u sedećem položaju“ i da nije sposoban za rad na visini, za mašinama u pokretu, za poslove sa srednje teškim i teškim fizičkim opterećenjima uključujući podizanje i prenošenje tereta težeg od sedam kilograma u jednom zahvatu, za rad u prinudnom položaju tela (pognut, savijen, čučanje, klečanje, duže stajanje i hodanje). Utvrđeno je i da je postupajući inspektor rada u obaveštenju naveo da „aktom o proceni rizika kod poslodavca nisu utvrđena radna mesta na kojima se obavljaju poslovi u sedećem položaju“, kao i da „Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje kojim je podnosilac pritužbe stekao status invalidnog lica, nema za ovaj inspekcijski organ obavezujući karakter, u smislu njihove intervencije, odnosno utvrđivanja obaveze poslodavcu da po istom postupi s obzirom da je nalaz Komisije generalizovan i dat bez stvarnog sagledavanja okolnosti konkretnog slučaja i potreba poslodavca“.
   • Uvidom u Upozorenje o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu od 24.4.2025. godine, a koje je poslodavac izdao za podnosioca pritužbe, utvrđeno je da je poslodavac u ovom upozorenju naveo da je podnosilac pritužbe učinio povredu radne obaveze tako što je neopravdano odsustvovao sa rada počev od 17.3.2025. godine do 11.4.2025. godine, odnosno da za navedeni period odsustva sa rada nije dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Dalje, u obrazloženju je navedeno da je podnosilac pritužbe 17.3.2025. godine, pozivajući se na odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu odbio da radi na svom radnom mestu, dok se ne odredi radno mesto u skladu sa preostalom radnom sposobnošću, utvrđenom rešenjem nadležnog organa, dok je poslodavac naveo da „smatra da je izostanak zaposlenog sa posla neopravdan, te da je svojim nedolaskom na rad onemogućio poslodavca da na bilo koji način sagleda njegovu radnu sposobnost i shodno tome prilagodi uslove rada preostaloj radnoj sposobnosti podnosioca pritužbe“, te da ovakve tvrdnje zaposlenog, same po sebi, ne opravdavaju njegovo odsustvo sa rada.
   • Uvidom u izjašnjenje podnosioca pritužbe na Upozorenje poslodavca o postojanju opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu od 24.4.2025. godine, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe u izjašnjenju naveo da nije neopravdano odsustvovao sa rada, da se prethodno nakon dužeg lečenja posle povrede na radu obratio Institutu za medicinu rada „Dr Dragutin Karajović“, gde je ispitivan stacionarno u periodu od … godine do … godine i u periodu od … godine do … godine, da je Institut na osnovu sprovedenog ispitivanja dostavio ekspertizu br. … od … godine i od … godine, a koje su dostavljene i poslodavcu, te da je u njima detaljno opisana preostala radna sposobnost podnosioca pritužbe. Dalje, podnosilac pritužbe je naveo da je komisija organa veštačenja RFPIO svojim rešenjem od … godine, a Nacionalna služba za zapošljavanje svojim rešenjem od … godine utvrdila status osobe sa invaliditetom za podnosioca pritužbe uz opisanu preostalu radnu sposobnost, da je podnosilac pritužbe navedeno dostavio poslodavcu u više navrata, te da je poslodavac usmeno obaveštavao uvek podnosioca pritužbe da nema radnog mesta na koje bi mogao da ga rasporedi, odnosno da „u fabrici može da ostane samo na radnom mestu na kojem je trenutno raspoređen“. Podnosilac pritužbe je posebno naveo da je poslodavac u više navrata podnosio prijave protiv njegovog izabranog lekara kao i zahteve lekarskoj komisiji za veštačenje o privremenoj sprečenosti za rad podnosioca pritužbe, kao i da su prijave koje su podnošene protiv podnosioca pritužbe poslodavcu anonimne i dostavljane na potpis određenoj zaposlenoj iz službe za ljudske resurse, te da sve navedeno predstavlja odnos netrpeljivosti poslodavca prema podnosiocu pritužbe samo zato što je osoba sa invaliditetom. Na kraju podnosilac pritužbe je istakao da svojim nedolaskom na rad nije onemogućio poslodavca da sagleda njegovu preostalu radnu sposobnost, da je poslodavac „imao pet meseci vremena“, od trenutka dostavljanja rešenja nadležnog organa, da razmotri njegovo premeštanje na druge odgovarajuće poslove, te da je očigledna namera poslodavca da „postigne raskid ugovora o radu krivicom osobe sa invaliditetom“.
3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopune pritužbe, navode iz izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[1] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povrede odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Republika Srbija je 2009. godine ratifikovala Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Opcioni protokol uz Konvenciju^[3]. Prema ovoj konvenciji države ugovornice preuzimaju obavezu da, između ostalog, preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom, da se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa konvencijom i da podstiču obuku stručnih kadrova i osoblja koje rade sa osobama sa invaliditetom o pravima predviđenim ovom konvencijom kako bi se obezbedila bolja pomoć i usluge garantovane na osnovu tih prava[4]. U članu 27. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom propisano je da države potpisnice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima, što uključuje mogućnost da zarađuju za život obavljajući posao koji su slobodno odabrali ili prihvatili na tržištu rada i u radnom okruženju koje je otvoreno, inkluzivno i pristupačno za osobe sa invaliditetom.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj, dok je odredbama člana 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored toga, članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je posebno pravilo o teretu dokazivanja. Naime, prema ovom pravilu, tužilac treba da učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, nakon čega, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Stavom 4. istog člana propisano je da se ovo pravilo shodno primenjuje i na postupak po pritužbi pred Poverenikom.
• Odredbama člana 81. Zakona o radu[5] propisano je da zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje, kao i da zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazivali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Dalje je odredbama člana 101. ovog zakona propisano da je, zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom, dok je odredbama člana 102. propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona, kao i da, ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog zakona.
• Članom 4. stav 1. tačka 5. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu[6], definisan je pojam bezbednosti i zdravlja na radu, kao obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih. Odredbama člana 6. ovog zakona propisano je da se posebna prava, obaveze i mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih (naročito u vezi sa njihovim psihičkim i telesnim razvojem), žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da im ugrozi ostvarivanje materinstva, osoba sa invaliditetom i zaposlenih kod kojih je utvrđena profesionalna bolest – uređuju ovim i drugim zakonom, drugim propisima, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu ili pravilnikom o radu i ugovorom o radu, dok je odredbama člana 10. stav 1. propisano da je poslodavac dužan da: 1) radni proces prilagodi sposobnostima zaposlenog u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu; 2) obezbedi odgovarajuće uslove radne sredine; 3) sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu obezbedi da budu odgovarajući, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja, dopune izjašnjenja i dostavljenih dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, Poverenik najpre konstatuje da se podnosilac pritužbe pritužuje na postupanje poslodavca, u vezi sa činjenicom da poslodavac, od trenutka donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine, odbija da podnosioca pritužbe, kao osobu sa invaliditetom, rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto.
• Povodom navoda podnosioca pritužbe da je diskriminisan po osnovu invaliditeta postupanjem poslodavca, u vezi sa činjenicom da poslodavac, od trenutka donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine, odbija da podnosioca pritužbe, kao osobu sa invaliditetom, rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto, Poverenik najpre konstatuje da među stranama nije sporno da podnosilac pritužbe ima status osobe sa invaliditetom, utvrđen od strane nadležnog organa, da je Rešenje nadležnog organa blagovremeno dostavio poslodavcu, kao i da podnosilac pritužbe, od zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca, radi na radnom mestu – radnik u proizvodnji, na kojem se poslovi obavljaju u stojećem položaju.
• Sa druge strane, među stranama je sporno da li je poslodavac preduzeo sve mere u skladu sa članom 101. Zakona o radu, nakon dostavljanja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine, a koje se odnose na premeštaj podnosioca pritužbe na drugo radno mesto, odnosno druge poslove prema preostaloj radnoj sposobnosti. Naime, podnosilac pritužbe tvrdi da kod poslodavca postoji radno mesto „za punjenje silova“ čiji poslovi u potpunosti odgovaraju njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti, dok poslodavac tvrdi „da svojoj sistematizaciji poslova nije predvideo sedeće radno mesto za pozicije u sektoru proizvodnje, na kom zaposleni uporno insistira“.
• Uzimajući u obzir nesporne činjenice koje su utvrđene u toku postupka, da podnosilac pritužbe i dalje radi na istom radnom mestu, na kojem se poslovi obavljaju isključivo u stojećem položaju i nakon donošenja Rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine i pored blagovremenog upoznavanja poslodavca za navedenim rešenjem, neophodno je razmotriti da li je poslodavac preduzeo sve neophodne radnje i mere u skladu sa odredbama člana 101. Zakona o radu nakon dostavljanja rešenja, kako bi podnosilac pritužbe bio raspoređen na odgovarajuće radno mesto, odnosno da li je postupanjem odnosno nepostupanjem u konkretnom slučaju stavio u neopravdano nepovoljniji položaj podnosioca pritužbe kao zaposlenog, po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva.
• Neophodno je prethodno ukazati da je podnosilac pritužbe, u skladu sa posebnim pravilom o teretu dokazivanja, propisanim odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, učinio verovatnim akt diskriminacije poslodavca u konkretnom slučaju, tako što je dostavio Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale … od … godine, kojim su utvrđena ograničenja u vidu poslova koje može obavljati, a koja su u suprotnosti sa poslovima koje, prema navodima iz pritužbe, obavlja na svom radnom mestu. Pored toga, podnosilac pritužbe je dostavio i dokaz da je poslodavca obavestio o donošenju navedenog rešenja i da je isto poslodavcu i dostavljeno. S toga, teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do akta diskriminacije, leži na poslodavcu.
• S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da je, prilikom upućivanja zahteva za izjašnjenje, od poslodavca između ostalog, posebno zahtevao da dostavi Povereniku akt o proceni rizika za radno mesto na kojem je podnosilac pritužbe raspoređen, kao i da dostavi pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca. Međutim, poslodavac, osim navoda iz izjašnjenja da „u svojoj sistematizaciji poslova nije predvideo sedeće radno mesto za pozicije u sketoru proizvodnje“, kao i da „nije ni imao mogućnosti da razmotri eventualnu promenu radnog mesta, s obzirom da je zaposleni odsutan i da nije dolazio na rad“, nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio navode da kod poslodavca ne postoje odgovarajuća radna mesta za podnosioca pritužbe, shodno preostaloj radnoj sposobnosti. Pored toga što nisu dostavljeni adektvatni dokazi, poslodavac je naveo da odgovarajuća radna mesta ne postoje u sektoru proizvodnje, pri čemu se može zaključiti da poslodavac nije ni uzimao u razmatranje premeštaj na druga radna mesta izvan sektora proizvodnje, ukoliko postoji radno mesto koje odgovara stručnoj spremi podnosioca pritužbe i ograničenjima navedenim u Rešenju NSZ.
• Poverenik posebno ukazuje da to što je podnosilac pritužbe bio u dužem periodu odsutan sa rada, nikako ne sprečava poslodavca da preduzme mere u skladu sa zakonom u vezi sa premeštajem podnosioca pritužbe na drugo odgovarajuće rado mesto. Pored toga, neophodno je i ukazati na to da je poslodavac u svom izjašnjenju naveo da je podnosilac pritužbe bio prisutan na radu 18.11.2024. godine, 5.12.2024. godine i 6.12.2024. godine, dakle nakon donošenja Rešenja NSZ – Filijale … kojim je izvršena procena radne sposobnosti podnosioca pritužbe.
• Poverenik je prilikom analize dokaza uzeo u obzir i Obavešenje postupajućeg inspektora za rad od … godine, a povodom sprovođenja vanrednog inspekcijskog nadzora, po predstavci koju je podneo podnosilac pritužbe. Naime, inspektor za rad je između ostalog, naveo da „aktom o proceni rizika kod poslodavca nisu utvrđena radna mesta na kojima se obavljaju poslovi u sedećem položaju“, kao i da „Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje kojim je podnosilac pritužbe stekao status invalidnog lica nema za ovaj inspekcijski organ obavezujući karakter u smislu intervencije odnosno utvrđivanja obaveze poslodavcu da po istom postupi s obzirom da je nalaz Komisije generalizovan i dat bez stvarnog sagledavanja okolnosti konkretnog slučaja i potreba poslodavca“.
• Poverenik nije mogao uvažiti ove navode postupajućeg inspektora za rad iz dva razloga. Naime, što se tiče navoda postupajućeg inspektora da „aktom o proceni rizika kod poslodavca nisu utvrđena radna mesta na kojima se obavljaju poslovi u sedećem položaju“, Poverenik ukazuje da je Rešenjem NSZ od … godine konstatovano da podnosilac pritužbe „nije sposoban za rad na visini, za mašinama u pokretu, za poslove sa srednje teškim i teškim fizičkim opterećenjima uključujući podizanje i prenošenje tereta težeg od sedam kilograma u jednom zahvatu, za rad u prinudnom položaju tela (pognut, savijen, čučanje, klečanje, duže stajanje i hodanje)“, kao i da je „sposoban za lakše poslove u okviru stepena obrezovanja i druge slične poslove u sedećem položaju“. Dakle, iz opisa poslova koje podnosilac pritužbe može a koje ne može obavljati, proizlazi da podnosilac pritužbe može obavljati i druge lakše poslove koji ne iziskuju dugotrajno stajanje i hodanje, što znači da to ne moraju biti poslovi koji se obavljaju isključivo u sedećem položaju. Sa druge strane, što se tiče navoda postupajućeg inspektora da „Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje kojim je podnosilac pritužbe stekao status invalidnog lica nema za ovaj inspekcijski organ obavezujući karakter u smislu intervencije odnosno utvrđivanja obaveze poslodavcu da po istom postupi s obzirom da je nalaz Komisije generalizovan i dat bez stvarnog sagledavanja okolnosti konkretnog slučaja i potreba poslodavca“, Poverenik ukazuje da nije mogao uvažiti ove navode, pre svega što Rešenje Nacionalne službe za zapošljavanje – Filijale …, predstavlja obavezujući akt za poslodavca, u smislu odredaba Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, te odredaba Zakona o radu i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i da iz ovog akta jasno proizlazi koje poslove podnosilac pritužbe može a koje ne može obavljati, pri čemu je neophodno istaći da nadležni organ koji procenjuje radnu sposobnost i ne treba da uzima u obzir potrebe poslodavca, već isključivo one činjenice i okolnosti koje su od uticaja na radnu sposobnost lica o kojoj se odlučuje.
• Imajući u vidu da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi lice protiv kog je podneta pritužba u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Kako je iz dokaza nesporno da podnosilac pritužbe nakon donošenja rešenja nadležnog organa nije premešten na radno mesto koje odgovara njegovoj preostaloj radnoj sposobnosti, a poslodavac nije dostavio dokaze da je preduzeo sve mere i radnje u skladu sa članom 101. zakona o radu, Poverenik je doneo mišljenje da je poslodavac stavio podnosioca pritužbe u neopravdano nepovoljniji položaj na osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva.

4. MIŠLjENjE

Neraspoređivanjem zaposlenog AA u skladu sa njegovim zdravstvenim stanjem i invaliditetom, odnosno u skladu sa njegovom radnom sposobnošću, privredno društvo BB povredilo je odredbe člana 6, a u vezi sa članom 16. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje poslodavcu:

• Da otkloni posledice diskriminatornog postupanja prema podnosiocu pritužbe u pogledu raspoređivanja na radno mesto koje odgovara njegovoj radnoj sposobnosti.

Potrebno je da poslodavac obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko poslodavac, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 42/09)

[4] Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, član 4.

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje

[6] „Sl. glasnik RS“, br. 35/23.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

280-25 Postupak povodom diskriminacije po osnovu invaliditeta