br. 07-00-260/2021-02 datum: 19.11.2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe M. K., advokata iz Niša, koju je podneo u ime AA, BB, VV i GG, izjavljene protiv gradonačelnice grada Niša, predsednika Gradske opštine Niška Banja, nekadašnjeg direktora TON Niš, većnice za kulturu grada Niša, načelnika Uprave za društvene delatnosti grada Niša, v.d. direktora JKP Medijana Niš, direktora Direkcije za izgradnju grada Niša, predsednika Gradske opštine Crveni krst, PR službe kabineta gradonačelnice, zbog diskriminacije novinara/ki Južnih vesti. U pritužbi i dopuni pritužbe navedeno je da su se novinari/ke medija Južnih vesti obraćali različitim organima lokalne samouprave i funkcionerima, radi dobijanja informacija od javnog značaja, ali da nisu dobili odgovore, kao i da je gradonačelnica Niša, 25.3.2021. godine, na punktu za vakcinaciju u Nišu, na pitanje novinarke Južnih vesti zašto funkcioneri ne odgovaraju na pitanja novinara, dala izjavu kojom je diskriminisala novinare Južnih vesti. U toku postupka, Poverenik je, s obzirom da se pritužba odnosila na gradonačelnicu Niša, zbog izjave koju je dala 25.3.2021. godine, kao i na funkcionere javne vlasti u lokalnoj samoupravi, zbog nedavanja odgovora novinarima/kama medija Južnih vesti, zahtevao od podnosioca pritužbe da uredi pritužbu podnetu protiv institucija i funkcionera javne vlasti u lokalnoj samoupravi, u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Poslovnikom o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, podnosilac pritužbe nije u propisanom roku, kao ni do okončanja postupka, postupio po zahetvu Poverenika i  otklonio nedostatke pritužbi neophodne za dalje postupanje, zbog čega je Poverenik obustavio postupak po pritužbama podnetim protiv pojedinih organa/institucija i funkcionera lokalne samouprave, u smislu člana 36. stav. 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije, dok je u delu pritužbe koji se odnosi na izjavu gradonačelnice zatražio izjašnjenje. U izjašnjenju na pritužbu, gradonačelnica Niša, između ostalog, je navela da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima bi učinio verovatnim da je kao gradonačelnica činila diskriminaciju, ne pružajući odgovore na postavljena pitanja, kao i da podnosioci pritužbe „namaju lično svojstvo kao osnov diskriminacije“. Dalje je navela  da svako javno i javno komunalno preduzeće ima svog direktora i svoju pres službu, dok pres služba gradonačelnice nije u obavezi da odgovara na pitanja iz nadležnosti javnih preduzeća i ustanova, kao i da je i posle izjave od 25.3.2021. godine, nastavila da odgovara na sva pitanja novinara/ki Južnih vesti. Postupajući po pritužbi protiv gradonačelnice Niša, nesporno je utvrđeno da je na konferenciji za medije 25.3.2021. godine, dala izjavu, povodom pitanja novinarke Južnih vesti, kada je, između ostalog, izjavila da „Onog trenutka, a to važi i sada za ovaj tekst, onog trenutka kada prestanete da, ne samo vi nego mediji uopšte, zato se obraćamo svima u množini, manipulišete informacijama, da izvlačite iz konteksta i ono što je najvažnije da komentarišete odgovore u svojim tekstovima, dobićete odgovore kako valja“. Iz samog teksta izjave nesporno da se ova izjava odnosila na sve medije, pa i na novinare/ke Južnih vesti. Poverenik s tim u vezi ukazuje da je pravo na slobodu izražavanja zajemčeno Ustavom Republike Srbije, da sloboda izražavanja (primanja i saopštavanja informacija), predviđena članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja jedan od suštinskih temelja svakog demokratskog društva. Poverenik konstatuje da je nesporno pravo medija na slobodu izražavanja, kao i da je javni funkcioner dužan da postupa u skladu sa članom 8. Zakona o javnom informisanju i medijima, međutim postojanje eventualne povrede ovog člana nije u nadležnosti Poverenika. Poverenik je u kontekstu eventualnog nedavanja izjava novinarima/kama Južnih vesti u kontekstu postupanja na osnovu bilo kog njihovog pretpostavljeno ili stvarnog ličnog svojstva izvršio i analizu svih dokaza dostavljenih, kako uz pritužbu, tako i uz izjašnjenje. Poverenik konstatuje da je uz izjašnjenje na pritužbu, gradonačelnica Niša ovom organu u šest registratora dostavila fotokopije objavljenih tekstova Južnih vesti, u periodu od januara do septembra 2021. godine, iz kojih je nesporno da se u pojedinim tekstovima citira gradonačelnica Niša, iz čega se može zaključiti da su novinari/novinarke Južnih vesti bili prisutni na događajima/konferencijama na kojima je prisustvovala i gradonačelnice Niša, kao i da je odgovarala na pitanja novira/ki Južnih vesti. Poverenik je, nakon sprovedenog postupka po pritužbama  M.  K., advokata, koje je podneo u ime AA, BB, VV i GG, protiv gradonačelnice grada Niša, dao mišljenje da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno da novinari/ke Južnih vesti nisu stavljeni u nepovoljniji položaj na osnovu bilo kog njihovog stvarnog ili pretpostavljenog ličnog svojstva.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbama se obratio M. K. advokat, koju je podneo u ime AA, BB, VV i GG, izjavljenu protiv gradonačelnice grada Niša, zbog diskriminacije novinara/ki Južnih vesti.
   • U pritužbama je, između ostalog, navedeno:

– da je AA glavna i odgovorna urednica medija Južnih vesti, a da su ostali podnosioci pritužbe novinari/ke ovog medija, koji su se obraćali različitim organima lokalne samouprave i funkcionerima, radi dobijanja informacija i obrađivanja tema od javnog značaja, međutim, izostali su bilo kakvi odgovori;

– da je gradonačelnica grada Niša, 25.3.2021. godine, na punktu za vakcinaciju u Nišu, na pitanje novinarke Južnih vesti, zašto funkcioneri ne odgovaraju na pitanja novinara/ki, da li je to uobičajena praksa, gradonačelnica dala izjavu kojom je diskriminisala novinare Južnih vesti;

– da se podnosiocima pritužbe, glavnom i odgovornom uredniku i novinarima Južnih vesti uskraćuju pravo da na slobodan način obavljaju novinarsku delatnost, jer im se uskraćuju odgovori na upućena novinarska pitanja, od strane nosilaca javne vlasti na nivou lokalne samouprave i od strane gradonačelnice grada Niša;

– da je takvo uskraćivanje zasnovano na ličnom svojstvu, odnosno kada funkcioner na vlasti u lokalnoj samoupravi ili gradonačelnica Niša, identifikuje ili prepozna da se radi o novinaru Južnih vesti, pretpostaviće da se radi o novinaru kod koga izostaje novinarska pažnja, ili o novinaru koji je kritički nastrojen u odnosu na obavljanje posla nosilaca vlasti i političke funkcije i uskratiće mu odgovor;

–  da gradonačelnica u svojoj izjavi podvlači da je ključan problem u komentarisanju dobijenih odgovora, pri čemu nije imala u vidu odredbu Zakona o javnom informisanju i medijima gde je zabranjena cenzura, kao i odredbu po kojoj je nosilac javne funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkog mišljenja;

– da pritužbu preciziraju i podnose i protiv predsednika Gradske opštine Crveni krst, protiv PR službe kabineta gradonačelnice, protiv predsednika Gradske opštine Niška Banja, protiv nekadašnjeg direktora TON Niš, protiv većnice za kulturu grada Niša, protiv načelnika Uprave za društvene delatnosti grada Niša, protiv v.d. direktora JKP Medijana Niš i protiv direktora Direkcije za izgradnju grada Niša.

• Podnosilac pritužbe je dopisom od 27.7.2021. godine, pritužbu proširio u  pogledu lica za koja smatra da su izvršila diskriminaciju, pa je pritužba podneta i protiv predsednika Gradske opštine Crveni krst, protiv PR službe kabineta gradonačelnice, protiv predsednika Gradske opštine Niška Banja, protiv nekadašnjeg direktora TON Niš, protiv većnice za kulturu grada Niša, protiv načelnika Uprave za društvene delatnosti grada Niša, protiv v.d. direktora JKP Medijana Niš i protiv direktora Direkcije za izgradnju grada Niša.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, dopisom od 16.8.2021. godine, zahtevao od podnosioca pritužbe da uredi pritužbu podnetu protiv institucija i funkcionera javne vlasti u lokalnoj samoupravi, u smislu člana 17. Poslovnika o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, te da, između ostalog, naznači tačne podatke lica/organa/institucija protiv kojih podnosi pritužbu, da obrazloži i pojasni „uporednika“, kao i da dostavi dokaze kojima bi učinio verovatnim akt diskriminacije. Međutim, do okončanja ovog postupka podnosilac pritužbe nije dostavio tražene podatke i dokaze kojim bi uredio pritužbu podnetu protiv pojedninih institucija i funkcionera javne vlasti u lokalnoj samoupravi.
• U prilogu su dostavljeni zahtevi/pitanja novinara/ki Južnih vesti upućeni organima/javnim preduzećima/funkcionerima lokalne samouprave (Niša) i tekst izjave gradonačelnice grada Niša.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje gradonačelnice grada Niša.
• U izjašnjenju gradonačelnice, između ostalog, navedeno je:

• da podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojima bi učinio verovatnim da je kao gradonačelnica Niša činila diskriminaciju, ne pružajući odgovore na postavljena pitanja, kao i da podnosioci pritužbe namaju lično svojstvo kao osnov diskriminacije;
• da svako javno i javno komunalno preduzeće ima svog direktora i svoju pres službu, dok pres služba gradonačelnice nije u obavezi da odgovara na pitanja iz nadležnosti javnih, javno komunalnih preduzeća i ustanova koje su samostalni subjekti sa svojim izabranim organima;
• da su netačni navodi da izostaju informacije od javnog značaja koje su upućene službama u gradskoj kući Niša;
• da je kao gradonačelnica Niša davala odgvore svim novinarima i novinarkama, pa i novinarima i novinarkama Južnih vesti, iako je izjavila da pojedinim novinarima/novinarkama neće davati izjave;
• da se iz priloženih registratora u kojima se nalaze tekstovi (koje je objavljivao medijski portal Južne vesti), o radu gradonačelnice, u periodu od januara 2021. godine do 5. septembra 2021. godine, mogu videti citati gradonačelnice;
• da je svesna i zakonske odredbe da javni funkcioner mora da trpi kritiku, ali da to ne može da abolira ni jednog novinara/ku, pa ni novinare/ke Južnih vesti da umesto kritičkog mišljenja iznose neistine i time obmanjuju javnost;
• da je posle izjave od 25.3.2021. godine, nastavila da odgovara na sva pitanja novinara/ki Južnih vesti, ne samo na konferencijama za medije gde su novinari/ke Južnih vesti uredno pozivani, već i na svim terenima, a da su dokaz za to i tekstovi „Južnih vesti“ u kojima se citiraju njene izjave date upravo na pitanje novinara tog portala;
• da se ne seća tačne formulacije pitanja novinara „Južnih vesti“ ali da je deo odgovora koji su naveli tačan, da je zamolila sve prisutne novinare/ke da ne manipulišu informacijama, da izvlače iz konteksta u svojim tekstovima njene odgovore kao gradonačelnice;
• da niko od novinara/ki nema naviku da se predstavi, da kaže ime redakcije, kao i ime i prezime, zbog čega često i ne zna ko su novinari „Južnih vesti“ da bi prema njima mogla da sprovodi bilo kakav vid diskriminacije;
• da administratori Južnih vesti ostavljaju vidljivim komentare u kojima se vređa dostojanstvo žena, u kojima se upotrebljavaju reči mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi i rodnoj ravnopravnosti;
• da u konkretnom slučaju ne postoji diskriminacija prema novinarima/kama Južnih vesti ni u jednom obliku.
  • Uz izjašnjenje na pritužbu dostavljeni su dokazi složeni u šest registratora u kojima su dostavljene fotokopije objavljenih tekstova medija Južne vesti u periodu od januara do seprembra 2021. godine, kao i odgovori organa/javnihpreduzeća/institucija lokalne samouprave u Nišu (Gradskog veća, JKP Parking servis, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, Direkcija za izgradnju grada Niša) povodom pitanja novinara/ki Južnih.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U postupku je utvrđeno, na osnovu navoda pritužbe, teksta izjave gradonačelnice Niša i navoda iz izjašnjenja da je gradonačelnica grada Niša, na konferenciji za medije 25.3.2021. godine, između ostalog, izjavila: „To nije uobičajena praksa, uobičajena praksa je za one medije koji naše odgovore izvlače iz konteksta. Prenose pogrešno ono što je najvažnije, izvlačeći upravo iz konteksta i zbog toga što komentarišete u tekstovima, odnosno oni mediji koji komentarišu naše odgovore neće dobijati odgovore ubuduće. To ne važi samo za Južne vesti, to važi za sve medije, osim za elektronske medije one vrste gde reč, ono što izgovaramo se zapravo čuje i ne može drugačije da se izmontira. Dakle, to pre svega važi za portale i za pisane medije, to smo odlučili i tako će ubuduće biti. Nadam se da ste me razumeli. Dakle, ako naše odgovore koje dobijate izvrćete i ono što smo mi vama poslali se ne slaže sa onim što vi objavljujete, izvlačite iz konteksta, to nije novinarstvo. To treba da vas nauče, da to nije novinarstvo. Zašto bi se između ostalog nalazili na sudu sa vama zbog takvih stvari. Možda i treba, ne samo vama nego medijima koji se time bave, manipulišete informacijama, pre svega prema građanstvu. Možda i treba neka sudska presuda odnosno sudski postupak, pa da, što bi se reklo, sve to što naplatimo damo u humanitarne svrhe. Onog trenutka, a to važi i sada za ovaj tekst, onog trenutka kada prestanete da, ne samo vi nego mediji uopšte, zato se obraćamo svima u množini, manipulišete informacijama, da izvlačite iz konteksta i ono što je najvažnije da komentarišete odgovore u svojim tekstovima, dobićete odgovore kako valja“.
• Na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu utvrđeno je da su novinari/ke Južnih vesti elektronskim putem upućivali pitanja javnim ustanovama, preduzećima i funkcionerima u lokalnoj samoupravi (npr. JKP Medijana, kabinet gradonačelnice, JKP Parking servis Niš, Direkcija za izgradnju, Gradska opština Niška Banja) u periodu mart-april 2021. godine.
• Na osnovu dokaza dostavljenih uz izjašnjenje i to mejling liste, utvrđeno je da se redakcija Južnih vesti, između ostalih redakcija i novinara/ki, nalazi na ovoj listi.
• Na osnovu dokaza dostavljenih uz izjašnjenje – komunikacije sa novinarima/kama Južnih vesti od 1.1.2021. godine do septembra 2021. godine utvrđeno je da su se novinari i novinarke Južnih vesti obraćali pitanjima/zahtevima Gradskom veću garad Niša i lokanim institucijama i ustanovama u Nišu, da su im odgovori dostavljeni, osim odgovora na pitanje jednog novinara (iz razloga što je tekst već bio objavljen).
• Uz izjašnjenje na pritužbu dostavljeno je šest registratora u kojima se nalaze fotokopije objavljenih tekstova medija Južnih vesti, u periodu od januara do septembra 2021. godine, u kojima su ovi mediji izveštavali o različitom temama iz društvenog, političkog života prvenstveno u lokalnoj zajednici, i u kojima su (pojedninim) prenošene i navođene/citirane reči i gradonačelnice grada Niša, uz  slike/fotografije.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije^[3] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbom člana stav 2. Ustava Republike Srbije[4] propisano je da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima^[5].
• Evropskom Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda^[6], članom 10. regulisana je sloboda izražavanja, tako što je stavom 1. propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.
• Zakon o javnom informisanju i medijima[7] u članu 4. propisuje da je javno informisanje slobodno i ne podleže cenzuri. Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu (stav 2. ). Članom 8. ovog zakona propisano je da izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne funkcije dužan je da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu sadržinu pritužbi, Poverenik najpre konstatuje da je prema navodima iz pritužbi, pritužbe podnete zbog neodgovaranja na postavljena pitanja novinara/ki Južnih vesti od strane različitih organa lokalne samouprave (javna preduzeća/ustanove i funkcioneri), za koje postupanje smatraju da je u vezi sa izjavom gradonačelnice Niša, koju je dala na konferenciji za medije 25.3.2021. Prema navodima pritužbi, gradonačelnica Niša je na konferenciji za medije na pitanje novinarke Južnih vesti zašto funkcioneri ne odgovaraju na pitanja novanara/ki Južnih vesti, dala izjavu, za koju smatraju da je diskriminatorna i da se iz ove izjave ispostavlja da je postupanje ovih lica međusobno usaglašeno, odnosno da se radi „o organizovanom delovanju“. Dalje, podnosilac pritužbe navodi da je lično svojstvo u konkretnom slučaju „pretpostavljeno lično svojstvo novinara i urednice Južnih vesti“, a zatim i „navodno postupanje mimo Kodeksa novinara Srbije“. S obzirom na navode, sadržinu pritužbe, i dokaze koji su dostavljeni, odnosno, kako se pritužba odnosila na gradonačelnicu Niša, , zbog izjave koju je dala, kao i na funkcionere javne vlasti u lokalnoj samoupravi, zbog nedavanja odgovora novinarima/kama medija Južnih vesti, Poverenik je dva puta zatražio od podnosioca pritužbe da uredi pritužbu u skadu sa Zakonom o zabrani diskriminacije i Poslovnikom o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Međutim, podnosilac pritužbe nije u propisanom roku, kao ni do okončanja ovog postupka, postupio po zahetvu Poverenika i dopunio pritužbu u delu koji se odnosio na funkcionere i institucije organa vlasti u lokalnoj samoupravi.
• S tim u vezi, Poverenik ukazuje da je odredbom člana stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da Poverenik ne postupa po pritužbi ukoliko podnosilac pritužbe u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke pritužbe. Prema tome, kako u konkretnom slučaju nisu otklonjeni nedostaci po pritužbi podnetoj protiv pojedinih organa/institucija i funkcionera lokalne samouprave u Nišu, postupak je u ovom delu obustavljen.
• Imajući u vidu navedeno u daljem toku postupka predmet analize je bila izjava gradonačelnice od 25.3.2021. godine sa saspekta antidskriminacionih propisa. Povodom navoda iz pritužbe koji se odnose na izjavu gradonačelnice Niša, Poverenik konstatuje da je, imajući u vidu navode iz pritužbe, i izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze, nesporno da je  gradonačelnica Niša, na konferenciji za medije, dala izjavu, povodom pitanja novinarke Južnih vesti.
• Poverenik najpre konstatuje da se nakon sprovedene analize može zaključiti da je gradonačelnica tada svim prisutnim medijima i novinarima/kama poručila da će „odgovore kako valja“ dobiti onog trenutka kada mediji prestanu da manipulišu informacijama, izvlače iz konteksta i komentarišu odgovore u svojim tekstovima. Dakle iz samog teksta izjave nesporno je da je ona data povodom pitanja novinarke Južnih vesti, međutim takođe je nesporno da se ova izjava odnosila na sve medije, pa i na novinare/ke Južnih vesti.
• Poverenik s tim u vezi ukazuje da je pravo na slobodu izražavanja zajemčeno Ustavom Republike Srbije, da sloboda izražavanja (primanja i saopštavanja informacija), predviđena članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja jedan od suštinskih temelja svakog demokratskog društva. Poverenik konstatuje da je nesporno pravo medija na slobodu izražavanja, kao i da je javni funkcioner dužan da postupa u skladu sa članom 8. Zakona o javnom informisanju i medijima, međutim postojanje eventualne povrede ovog člana nije u nadležnosti Poverenika.
• Poverenik je u kontekstu eventualnog nedavanja izjava novinarima/kama Južnih vesti u kontekstu postupanja na osnovu bilo kog njihovog pretpostavljeno ili stvarnog ličnog svojstva izvršio i analizu svih dokaza dostavljenih, kako uz pritužbu, tako i uz izjašnjenje. Imajući u vidu sadržinu izjave gradonačelnice Niša, kao i pojam diskriminacije iz člana 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik ističe da je za utvrđivanje diskriminacije u svakom konkretnom slučaju nephodno: 1) da je neko lice (ili grupa lica) stavljen u neopravdano lošiji položaj u odnosu na drugo lice u istoj ili sličnoj situaciji; 2) da postoji lično svojstvo koje je osnov diskriminacije i 3) da postoji uzročno posledična veza između ličnog svojstva i konkretnog akta diskriminacije.
• Poverenik konstatuje da je uz izjašnjenje na pritužbu, gradonačelnica Niša ovom organu dostavila fotokopije objavljenih tekstova Južnih vesti, u periodu od januara do septembra 2021. godine. Povodom ovih navoda i dostavljenih dokaza, Poverenik najpre kostatuje da je nesporno da se u pojedinim tekstovima citira gradonačelnica Niša, iz čega se može zaključiti da su novinari/novinarke Južnih vesti bili prisutni na događajima/konferencijama na kojima je prisustvovala i gradonačelnice Niša, kao i da je odgovarala na pitanja novira/ki Južnih vesti. Tako je npr. u tekstu od … godine, navedeno: „U Beogradu i Novom Sadu su već otvoreni vakcinalni punktovi u tržnim centrima, a to bi, kako kaže gradonačelnica, za Južne vesti, moglo da zaživi i u Nišu:“ Dalje, u tekstu od …. godine, između ostalog, se navodi: „Jedan od problema koji imaju meštani Lalinca danas je rešen-dobili su šalter na kojem će ubuduće moći da bez provizije i odlaska do grada plate račune, kako navode na sajtu grada Niša, nakon što su to sami građani predložili. Plaćanje računa u komšiluku sada je omogućeno i Lalinčanima koji su dobili šalter u svom selu. Gradonačelnica koja je ovu prostoriju otvorila zajedno sa predsednikom opštine Palilula, rekla je da su gradska preduzeća i ustanove servis građana i da je ona zadovoljna tek kada su građani zadovoljni.“ Poverenik dalje konstatuje da je analizom dokaza utvrđeno da se na mejling liste dostavljenoj uz izjašnjenje među nabrojanim redakcijama nalazi i elektronska adresa medija „Južnih vesti“.
• U pogledu navoda gradonačelnice Niša da novinari netačno prenose informacije, Poverenik ukazuje da ovaj organ nema ovlašćena da ispitije i utvrđuje način izveštavanja medija Južnih vesti i njihovu usklađenost sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Kodeksom novinara Srbije.  Iako ovo nije u nadležnosti Poverenika, ukazujemo da je u odlukama domaćih sudova i Evropskog suda za ljudska prava istaknuto da se moraju jasno razlikovati iznošenje činjenica od izražavanja mišljenja ili iznošenja vrednosnih sudova, kao i da se ne može zahtevati dokazivanje istinitosti za iznete vrednosne sudove. Evropski sud za ljudska prava je prihvatio da se novinari mogu, bar u određenim okolnostima osloniti na glasine kada izveštavaju o pitanjima od javnog značaja na način koji je prihvatljiv ukoliko pokažu da su postupali razumno i u skladu sa profesionalnim, etičkim standardima, međutim i tada vrednosni sudovi moraju imati neki vid činjeničnog osnova budući da vrednosni sud bez činjeničnog osnova može biti preteran (Jerusalem protiv Austrije)[8].
• Uz izjašnjenje na pritužbu dostavljeni su i dokazi pod nazivom: Komunikacije sa novinarima Južnih vesti i dostavljenih priloga, iz kojih proizlazi da su se i novinari/novinarke Južnih vesti obraćali pitanjima/zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. S tim u vezi dostavljeni su dokazi o upućivanim odgovorima. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da ove dokaze nije razmatrao imajući u vidu da je postupak u delu pritužbe protiv funkcionaera i institucija organa javne vlasti obustavljen, kao i da se ne odnose na postupanje gradonačelnice prema novinarima/kama Južnih vesti. Osim toga, Poverenik ističe da nadzor nad primenom Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja nije u nadležnosti Poverenika.
• Na osnovu svega navedenog, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je mišljenja da u konkretnom slučaju nema povrede prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno neopravdanog pravljenja razlike na osnovu bilo kog ličnog svojstva koje je propisano članom 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi  M. K., advokat iz Niša, koju je podneo u ime AA, BB, VV i GG, protiv gradonačelnice grada Niša, nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06)

[5] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[6] Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori“, – br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 – ispr. i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/2010)

[7] „Službeni glasnik RS, br. 83714, 58/15 i 12/16- autentično tumačenje

[8] Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev 1855/17 od 30.5.2018. godine

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

266-21 Nije utvrđena diskriminacija novinara/ki