br. 011-00-3/2026-02 datum: 27.01. 2026. godine

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE,

BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA

Nemanjina 22-26

11000 Beograd

Veza vaš broj: 000103483 2026 13400 009 001 0120 001

Predmet: Mišljenje na Nacrt zakona o radnoj praksi

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, dana 15.1.2026. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o radnoj praksi (u daljem tekstu: Nacrt zakona) sa obrazloženjem i ostalim pratećim materijalom, radi davanja mišljenja.

Postupajući po ovom dopisu, Poverenik daje mišljenje na Nacrt zakona sa aspekta delokruga svoje nadležnosti.

Poverenik, podseća da je Nacrt zakona o radnoj praksi bio dostavljen na mišljenje ovom organu 2021. godine kada se postavilo pitanje potrebe i svrsishodnosti donošenja posebnog zakona koji uređuje ovu oblast, umesto njegovog regulisanja kroz sistemski propis, pri čemu je ukazano da pojedini zakoni iz oblasti rada već na određeni način regulišu obavljanje prakse kod poslodavca. Kao i u ranije dostavljenom tekstu obrazloženja Nacrta zakona, na isti način je dato obrazloženje da „kroz program praksi, poslodavci imaju mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na ovaj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje“. S tim u vezi, Poverenik je mišljenja da je i kroz postojeće institute moguće oceniti radne sposobnosti određenog lica, kao, primera radi, kroz institut probnog rada, pri čemu lica na probnom radu, za razliku od praktikanta ima pravo na punu naknadu zarade. Takođe, Poverenik ističe da je zakonom propisano na koji način poslodavac vrši selekciju kandidata za zaposlenje, te davanje prednosti kandidatu samo zato što je kod određenog poslodavca obavio radnu praksu u poređenju sa kandidatom koji to iskustvo nije imao iz različitih razloga, može potencijalno dovesti do nejednakog tretmana i neopravdanog pravljenja razlike prema kandidatima. Članom 36. Zakona o radu propisano je da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu, pri čemu probni rad, kao i predviđeni rad praktikanta, može da traje najduže šest meseci. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, dok je odredbama Nacrta zakona sada predviđen otkazni rok koji ne može biti kraći od 10 radnih dana, pri čemu je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu, dok Nacrt zakona propisuje u kojim uslovima poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi (član 25. stav 3. Nacrta zakona), ali ne precizira da li je i konkretan otkaz ugovora o radnoj praksi sadrži obrazloženje, niti kakva mu je realna pravna zaštita. Takođe, zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka za probni rad, određenog ugovorom o radu, dok u slučaju radne prakse poslodavac može i ranije da otkaže ugovor o radnoj praksi u slučaju da se na osnovu izveštaja mentora utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze, u skladu sa relevantnim odredbama Nacrta zakona.

Poverenik podseća da za one kategorije lica koje nisu u sistemu obrazovanja, zakonodavni okvir Republike Srbije pruža različite mogućnosti sticanja profesionalne prakse, bez ograničenja koje nameće ovaj zakon. Republika Srbija razvila je različite modele radnog angažovanja lica bez radnog iskustva što se prepoznaje i u odredbama člana 2. stav 5. Nacrta zakona koji propisuje koji se sve oblici rada ne smatraju radnom praksom, što donošenje posebnog zakona o radnoj praksi čini još diskutabilnijom.  U prilog tome govori i sama definicija radne prakse kojom se, u smislu ovog zakona, smatraju aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje (član 2. stav 1. Nacrta zakona). Poverenik posebno ukazuje na to da se radna praksa i ovim nacrtom, kao i prethodnim, smatra radom van radnog odnosa, što obesmišljava čitav koncept da zakon treba da unapredi položaj lica starosti od 15-29 godina koji nisu zaposleni.

Pored navedenih načelnih primedaba, Poverenik ukazuje na odredbu člana 9. stav 1. tačka 15. Nacrta zakona kojim je propisan sadržaj ugovora o radnoj praksi, a u vezi sa odredbom člana 25. stav 3. Nacrta zakona koji propisuje načine prestanka ugovora o radnoj praksi. Naime, odredbama člana 9. propisano je da ugovor o radnoj praksi, između ostalog, sadrži i načine i razloge prestanka ugovora o radnoj praksi i otkazni rok (tačka 15.) dok je odredbama člana 25. precizirano da poslodavac može da otkaže ugovor o radnoj praksi ako: 1) prestanu da postoje uslovi za obavljanje radne prakse, 2) na osnovu izveštaja mentora ako se utvrdi da praktikant ne ispunjava ugovorene obaveze, odnosno ako praktikant nakon dobijanja smernica iz člana 19. stav 5. ovog zakona ne ostvaruje ciljeve radne prakse, odnosno ne razvija veštine u skladu sa planom obavljanja radne prakse. Imajući u vidu navedeno postavlja se pitanje koje načine prestanka ugovora praktikant i poslodavac uređuju ugovorom.

Odredbom člana 4. stav 2. propisano je da praktikant koji ima radno iskustvo kraće od 6 meseci u određenom zanimanju može da obavlja radnu praksu samo za preostali period do 6 meseci. Imajući u vidu da se pod radnom praksom, u smislu ovog zakona, smatraju aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na  sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje (član 2. stav 1. Nacrta zakona) postavlja se pitanje zašto je predlagač zakona odredbama člana 12. stav 1. Nacrta zakona propisao da: poslodavac ne može da zaključi ugovor o radnoj praksi sa licem koje je kod njega prethodno bilo zaposleno ili radno angažovano na bilo kom zanimanju. S obzirom da Nacrt zakona dozvoljava radnu praksu i starijima od 30 godina, pod određenim uslovima, životne okolnosti mogu dovesti jedno lice u priliku da obavlja radnu praksu dva puta, da odluči da se doškoluje i sl. Zapravo, postavlja se pitanje pod kojim uslovima jedno lice može obaviti dve radne prakse? Dalje, s ozbirom na prvo navedeno, da radno iskustvo podrazumeva i nastavak rada u obliku radne prakse, zašto je napravljena ova distinkcija? Ova odredba, kontra obrazloženju Nacrta zakona praksu vezuje za formalno završeno obrazovanje, dok je osnovni cilj različitih istraživanja i analiza da omogući praksu za neka neformalna zanimanja, za koja ne postoji formalni stepen obrazovanja.

U članu 2. Nacrta zakona je propisano da u toku prvih devet meseci od završetka školovanja radna praksa se obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje. Izuzetno od ovog stava radna praksa može da se obavlja za zanimanje u nižem nivou kvalifikacije u toku prvih devet meseci od završetka školovanja ako praktikant za to odstupanje da prethodnu pisanu saglasnost. Iz navedenog proizlazi da lice ne može da obavlja praksu u nižem stepenu kvalifikacije sem ako na to pristane tj. da svoju saglasnost. Praksa Poverenika pokazuje da je bilo slučajeva kada poslodavci traže od zaposlenog da istovremeno kada zaključuje ugovor o radu potpiše i blanko sporazum o raskidu ovog ugovora koji poslodavac s obzirom da je potpisan bez datuma aktivira u slučaju kada se zaposleni tokom rada razboli ili ostane u drugom stanju. U cilju ukazivanja na ovakvo diskriminatorno postupanje Poverenik je vodio i dobio stratešku parnicu[1]. S obzirom da Zakon o radu koji daje čitav niz prava zaposlenom i oblike zaštite ne uspeva da zaštiti zaposlenog od pojedinih zloupotreba, postavlja se pitanje kako će onda ovaj zakon zaštiti praktikanta čiji rad ne predstavlja radni odnos te je s obzirom na mlju zaštitu izraženija nesrazmera u odnosu snaga između poslodavca i praktikanta, nego što je slučaj u radnom odnosu. Dakle, Poverenik ukazuje da nije dobro da se zakonska obaveza poslodavca ma koje vrste briše saglasnošću zaposlenog. Prilikom uređenja radnopravnog statusa praktikanta treba imati u vidu odnos moći u tom odnosu, zbog čega mnogo veća zaštita treba da bude na strani radnika, odnosno u ovom slučaju praktikanta. Takođe, Poverenik ukazuje i na ograničenje koje Nacrt zakona propisuje u pogledu godina života, lica starijih od 30 godina. S tim u vezi Poverenik ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Članom 8. ovog zakona propisana je povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, ^* uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Takođe članom 16. je propisano Zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Zaštitu od diskriminacije iz stava 1. ovog člana uživa lice u radnom odnosu, lice koje obavlja privremene i povremene poslove ili poslove po ugovoru o delu ili drugom ugovoru, lice na dopunskom radu, lice koje obavlja javnu funkciju, pripadnik vojske, lice koje traži posao, student i učenik na praksi, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju bez zasnivanja radnog odnosa, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana, kao i preduzimanje mera zaštite prema pojedinim kategorijama lica iz stava 2. ovog člana (žene, trudnice, porodilje, roditelji, maloletnici, osobe sa invaliditetom i drugi).Iz obrazloženja Nacrta zakona ne može se zaključiti da su ispunjeni uslovi koje propisuje Zakon o zabrani diskriminacije u navedenim članovima.

Kada su u pitanju odredbe cele glave koja se odnosi na prava i obaveze poslodavca i praktikanta, posebno člana 17. Nacrta zakona kojima je propisano pravo na dostojanstvene uslove rada i bezbednost i zdravlje na radu, odnosno da praktikant ostvaruje pravo na zaštitu od diskriminacije, zaštitu od zlostavljanja na radu i zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa zakonom, Poverenik ukazuje da bi praktikant pored ovih prava koja su mu već zagarantovana drugim zakonima iz navedenih oblasti, trebao da ima sva prava na zaštitu kao i lice koje je u radnom odnosu u skladu sa Zakonom o radu.

U vezi sa odredbom (član 22. Nacrta zakona) koja se odnosi na visinu naknade za rad praktikanta, a imajući u vidu da je priroda njegovog rada gotovo istovetna prirodi rada pripravnika u skladu sa odredbama Zakona o radu, mišljenja smo da je još jednom potrebno razmotriti visinu naknade za rad praktikanta.

U vezi sa odredbama člana 24. stav 2. Nacrta zakona koji propisuje da ugovor o radnoj praksi može prestati pre isteka ugovorenog roka sporazumom između praktikanta i poslodavca ili otkazom jedne od ugovornih strana, odnosno na zahtev roditelja ili staratelja praktikanta mlađeg od 18 godina, Poverenik podseća da lice može steći poslovnu sposobnost i pre 18. godine života, u skladu sa zakonom (član 11. Porodičnog zakona), te ova odredba mora biti precizirana kako ne bi došlo do spornih situacija i stvaranja neujednačene prakse u primeni ove odredbe.

Odredbe člana 29. Nacrta zakona propisuju obaveštavanje i saradnju sa predstavnicima zaposlenih o radnoj praksi, odnosno propisuju da se „uslovi za obavljanje radne prakse iz člana 14. ovog zakona utvrđuju u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca, odnosno sa izabranim predstavnikom zaposlenih. Poslodavac je dužan da sindikat, odnosno izabranog predstavnika zaposlenih, na njihov zahtev obavesti o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu“. S tim u vezi, Poverenik smatra da je ovu odredbu potrebno bolje urediti, posebno imajući u vidu da je za poslodavca stvorena obaveza da na zahtev izabranog predstavnika zaposlenih odnosno sindikat obavesti samo o broju praktikanata i zanimanjima u kojima su praktikanti obavljali radnu praksu.

Na kraju Poverenik ukazuje da s obzirom da radna praksa nije radni odnos već sui generis ugovor koji ovim Nacrtom zakona nije ni detljno, ni precizno uređen, trebalo bi normirati kakva ovaj ugovor proizvodi pravna dejstva na naknadu po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta koju propisuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom kada su u pitanju žene koje rade po osnovu ugovora van radnog odnosa. Poverenik podseća na odluke Ustavnog suda koje su se odnosile na neustavnost odredaba zakona po pitanju različitog tretmana odnosno različitih uslova za ostvarivanje prava između žena zaposlenih kod poslodavca i onih koje su samozaposlene ili imaju zaključen ugovor van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu..). Da li navedeno znači da dve žene koje su zbog istog životnog događaja sprečene da rade neće biti isto tretirane nakon porođaja deteta zbog različitih ugovora kojima je njihov rad uređen?

[1] Videti Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u pblasti zaštite ravnopravnosti za 2023. godinu, str. 57.

Odlukom Vrhovnog suda uspešno je okončana strateška parnica koju je Poverenik pokrenuo 2019. godine zbog diskriminacije trudnice od strane poslodavca. Ovom odlukom potvrđene su presude nižestepenih sudova kojima je utvrđena diskriminacija na osnovu pola i viktimizacije i poslata važna poruka da je zabranjeno otpustiti ženu dok je na porodiljskom odsustvu i uslovljavati je prethodnim potpisivanjem blanko sporazuma o prestanku radnog odnosa i plaćanjem doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Milan Antonijević

26-26 Mišljenje na Nacrt zakona o radnoj praksi