236-21 Avio kompanija diskriminisala putnika jer je tražio zaštitu od diksriminacije

18. Jun 2021.

br. 07-00-222/2019-02 datum: 18.6.2021.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA, podneo protiv avio kompanija Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft, sve tri članice „Lufthansa grupe“, zbog viktimizacije. Podnosilac je u pritužbi, između ostalog, naveo da je protiv avio kompanije Swiss International Airlines LTD, pokrenuo postupak za zaštitu od diskriminacije pred Višim sudom u Beogradu, koji je presudom 6P. br. 1338/15 od 12. juna 2017. godine utvrdio da je ova kompanija diskriminisala podnosioca pritužbe. Dalje je naveo, da je od trenutka pokretanja sudskog postupka bio izložen „brojnim neprijatnostima“ prilikom korišćenja usluga ove avio kompanije. U prilog svojih navoda, istakao je, da iako ima status HON putnika („honorable“ – častan), 28. maja 2018. godine, prilikom leta na relaciji Beograd-Cirih, nije mogao da rezerviše mesto u avionu, a da mu je 7. aprila 2019. godine, izbrisan HON status iz rezervacije na letu Beograd-Cirih koju je dan ranije, elektronskim putem, izvršio preko svog HON naloga. Dalje, naveo je da 14. aprila 2019. godine, nije uspeo da putem telefonskog centra Lufthans-e rezerviše kartu za let kompanijom Swiss International Airlines, za let na relaciji Beograd-Cirih-London sa obrazloženjem da njegova karta mora biti izdata 26 sati pre polaska, kao i da je nakon toga, kartu uspeo da rezerviše tek preko HON centra ove kompanije u Londonu, „kod kojih ovakvo pravilo nije važilo“. Podnosilac je u pritužbi dalje naveo, da je zbog uvođenja zabrane leta u trajanju od 6 meseci, pokrenuo postupak za zaštitu od diskriminacije protiv kompanije Austrian Airlines AG pred Zemaljskim sudom za parnične postupke u Beču, koji je presudom 1 Cg 39/14h-148 od 5. oktobra 2017. godine utvrdio da je ta kompanija diskriminisala podnosioca pritužbe. U pritužbi se dalje navodi da je od trenutka pokretanja ovog sudskog postupka, kompanija Austrian Airlines AG zabranila AA zemaljske usluge, uključujući kupovinu karata, menjanje rezervacija i sl, na šalteru sve tri kompanije članice Lufthansa grupe, na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, kao i da se tim povodom obratio predstavništvu Lufthans-e, „koje na njegovu prijavu nije reagovalo“. Takođe, naveo je da je nakon što je presuda u Beču postala pravnosnažna, avio kompanija Austrian Airlines AG „stavila“ AA na „internu listu za nadgledanje“ kako bi pratila njegovo ponašanje, a zatim i tražila od zaposlenih da o njegovom ponašanju tokom leta obaveštavaju rukovodstvo kompanije. Podnosilac je u pritužbi istakao da ovakav „tretman“ nije postojao za druge putnike i da je često od posade dobijao izvinjenje zbog pisama „upozorenja da je on na letu“, kao i „obećanje“ da će napisati „pozitivno pismo, zbog čega neće imati problema za dalje letove“. Takođe, istakao je da preko 20 godina koristi usluge Lufthansa-e i da mu se napred navedene situacije nisu događale pre pokretanja sudskih postupaka za zaštitu od diskriminacije. Tokom postupka pribavljene su izjave BB, VV i GG koje je podnosilac u pritužbi označio kao svedokinje, a koje su u svojim izjavama potvrdile navode iz pritužbe. Polazeći od svojih zakonom propisanih ovlašćenja a nakon analize navoda pritužbe i dostavljenih dokaza, Poverenik je podnosiocu pritužbe i licima protiv kojih je pritužba podneta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak posredovanja, predložio mirenje. Obe strane su prihvatile predlog Poverenika, međutim u daljoj fazi nije došlo do postupka medijacije o čemu su medijatori obavestili Poverenika. Imajući u vidu navedeno nastavljen je postupak pred Poverenikom i zatraženo je izjašnjenje od lica protiv kojih je pokrenut postupak po pritužbi. U izjašnjenju Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft – Lufthansa, odnosno njihovih predstavništava u Beogradu, između ostalog, navedeno je da je „Lufthansa  grupa“ ugledna multinacionalna grupa avioprevoznika koja se sastoji od avio prevoznika Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft, da je AA redovan putnik i korisnik usluga Lufthansa grupe i da je „kao takav“, stekao „HON“, odnosno „počasni“ status koji predstavlja grupu putnika sa najvećim brojem letova i povlasticama. Dalje je navedeno da „tako velika kompanija nema motiva da se prema putniku sa „HON“ statusom odnosi diskriminatorski, „niti da ga izlaže bilo kom vidu neprijatnosti, jer upravo takvi putnici spadaju u uži krug najpoželjnijih klijenata koji najviše koriste njihove usluge“, i da je, s obzirom da gotovo svakodnevno leti, podnosilac pritužbe „s vremena na vreme deo mogućih nehatnih grešaka koje se ne mogu izbeći u industriji aviosabraćaja“. U izjašnjenju se dalje navodi da „objektivne sistemske ili ljudske greške, kao i objektivne nemogućnosti da se pruži određena usluga u određenom trenutku nemaju nikakve veze sa ličnim svojstvima AA“ i da „nedozvoljavanje mešanja trećih lica i klijenata u internu politiku i poslovanje Lufthansa grupe, AA nije uskraćeno zbog njegovih ličnih svojstava, već zbog poslovne politike Lufthansa grupe“. Takođe, navedeno je da kompanija Austrian Airlines AG jeste uvela tkzv. „watch listu“, ali da je ona „služila isključivo kako putnik kome je uvedena zabrana letenja ne bi mogao ući na let“, kao i da je nakon ukidanja zabrane letenja podnosilac pritužbe sklonjen sa „svake vrste „watch liste“. Dalje je navedeno, da „navodno praćenje i prepoznavanje koje podnosilac pritužbe tumači kao diskriminaciju ne predstavlja nikakvu watch listu“, već imajući u vidu činjenicu da je AA putnik sa „HON“ statusom, zaposleni, a pre svega kabinsko osoblje, „u okviru redovne procedure bivaju obavešteni da će se na letu naći takav putnik, kako bi mu se pružio najviši mogući nivo usluge“, te da je sve navedeno učinjeno kako bi se zaposlenima Lufthansa grupe stavilo do znanja da „posvete dodatnu pažnju kada je AA na letu kako se ne bi desio propust koji bi mogao da tumači kao diskriminaciju“. Povodom navoda iz pritužbe da mu je „skinut“ HON status sa leta 7. aprila 2019. godine, u izjašnjenju je navedeno da se, prema informacijama službe za odnose sa klijentima, može dogoditi situacija da HON putnik nema mesto u avionu ukoliko se mesto rezerviše preko interneta, zbog prebukiranosti sistema ili ukoliko klijentu sistem ne pokazuje mogućnost rezervisanja mesta i da se pozivom navedene službe problem može rešiti, kao i da u konkretnom slučaju „nije postojala namera da se AA na letu uskrati HON status, već je reč o grešci u sistemu“, odnosno da je agent koji je vršio promenu leta „nenamerno propustio da označi HON status na rezervaciji AA“. Poverenik je analizirao da li su kompanije protiv kojih je podneta pritužba ponudile dokaze na osnovu kojih je moguće zaključiti da su situacije opisane u pritužbi izazvane objektivnim okolnostima, odnosno da nisu u vezi sa činjenicom da je podnosilac pritužbe pred nadležnim sudovima pokrenuo postupke i ponudio dokaze o diskriminatorskom postupanju kompanija Swiss International Air Lines LTD i Austrian Airlines AG. Na zahteva kompanija, Poverenik je ovim licima ostavio dodatni rok od 30 dana za dostavljanje dokaza kojima će dokazati da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza. Iako ovo nije uobičajena procedura, Poverenik je, imajući u vidu obimnost predmeta, kao i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja u postupcima za zaštitu od diskriminacije, produžio ovaj rok u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja zakonite i pravilne odluke. Do dana donošenja ovog mišljenja Povereniku nisu dostavljeni pomenuti dokazi. S obzirom da je pritužbe podneta pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, postupak je saglasno članu 28. ovog zakona  okončan po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima je započet. U postupcima za zaštitu od diskriminacije važna je primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja. Naime, prema ovom pravilu u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su nakon pokretanja sudskih postupaka za zaštitu od diskriminacije, ove kompanije neopravdano nejednako postupale prema njemu, a da je nepovoljniji tretman kojem je bio izložen u direktnoj vezi sa činjenicom da je pred nadležnim sudovima pokrenuo postupke i ponudio dokaze o diskriminatorskom postupanju kompanija Swiss International Air Lines i Austrian Airlines. Ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, snose avio kompanije protiv kojih je pritužba podneta. Poverenik dalje konstatuje da je važno istaći da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, odnosno diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere i svesti da se neko diskriminiše. Poverenik takođe konstatuje da je podnosilac pritužbe uz pritužbu dostavio dokaze kojima potkrepljuje svoje navode, pri čemu je predložio i uzimanje izjava od tri svedoka. Nakon uzimanja izjava od svedoka, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe učinio verovatnim da je došlo do akta diskriminacije, odnosno do viktimizacije kao jednog od oblika diskriminacije. S tim u vezi, teret dokazivanja je prebačen na lica protiv kojih je pritužba podneta. Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja, izjava svedokinja koje su neposredno prisustvovale događaju i drugih dostavljenih dokaza može se konstatovati, da kompanije nisu dokazale da prema podnosiocu pritužbe nisu neopravdano nejednako postupale isključivo, odnosno uglavnom, zbog toga što je protiv avio kompanija Swiss International Air Lines i Austrian Airlines ponudio dokaze i tražio pravnu zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudovima. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da su Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft povredile odredbe člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije. Ovim pravnim licima je preporučeno da preko svojih predstavništava u Beogradu upute podnosiocu pritužbe pisano izvinjenje i to: Swiss International Air Lines LTD zbog brisanja HON statusa iz rezervacije podnosioca pritužbe prilikom leta na relaciji Beograd-Cirih 7. aprila 2019. godine, odnosno onemogućavanje uživanja privilegija prilikom rezervisanja leta na relaciji Beograd-Cirih 28. maja 2018. godine; kompanija Austrian Airlines LTD zbog uvođenja tkzv. „watch liste“, odnosno interne liste za nadgledanje koja je služila za praćenje ponašanja podnosioca pritužbe tokom leta; kompanija Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft zbog neodgovaranja na primedbe koje je podnosilac pritužbe upućivao pisanim putem, a u kojima je ukazivao na diskriminatorno postupanje avio kompanija Swiss International Air Lines LTD i Austrian Airlines LTD, kao i da ubuduće omoguće podnosiocu pritužbe uživanje privilegija koji imaju HON članovi Lufthansa grupe, kao i da ubuduće vode računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

  1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA. Pritužba je podneta protiv predstavništva avio kompanija Swiss International Air Lines, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa u Beogradu, zbog viktimizacije.

1.2. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:

–  da su sve tri kompanije članice „Lufthansa grupe“ koje imaju svoja predstavništva u Beogradu;

–  da je nakon pokrenutih sudskih postupaka za zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudom u Beču i Beogradu, „Lufthansa grupa“ odbila svaku optužbu po pitanju diskriminacije, iznoseći njihov jasan stav da nijedna od tri kompanije iz ove grupe nije izvršila diskriminaciju“;

– da je kompanija Swiss International Airlines, nastavila sa „diskriminatorskim postupanjem“ prema AA nakon što je pokrenuo postupak za zaštitu od diskriminacije pred Višim sudom u Beogradu, pa i nakon nastupanja pravnosnažnosti i izvršnosti presude tog suda  6P. br. 1338/15 od 12. juna 2017. godine;

– da je nakon pravnosnažne i izvršne presude, u kojoj je utvrđena diskriminacija kompaniji Swiss International Airlines, od rukovodstva sve tri kompanije tražio da pokrenu disciplinski postupak protiv DD i menadžmenta koji je bio „uključen“ u pomaganje i vršenje diskriminatorskih radnji, ali da je dobio odgovor da „Lufthansa grupa“ nije izvršila diskriminaciju, već je podnosilac pritužbe „tretiran na način koji je zaslužio svojim ponašanjem“;

– da je Swiss International Airlines odbio da obavesti sve zaposlene na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu da mu je presudom Višeg suda u Beogradu ukinuta zabrana letenja i da je raznim „potrošačkim organizacijama“, od kojih je tražio zaštitu, slala „neistinite informacije“, pokušavajući da ga okarakteriše kao „nezgodnog putnika koj vređa radnike kompanije i ne poštuje pravila“;

– da iako ima status HON putnika („honorable“ – častan), 28. maja 2018. godine, prilikom leta na relaciji Beograd-Cirih, avionom kompanije Swiss, nije imao ni jedno rezervisano sedište, što je neprihvatljivo za putnike koji imaju ovaj status, a da je njegov partner imao rezervisano mesto u avionu-2C;

– da je dan ranije, u telefonskom razgovoru, obavešten iz kancelarije aerodroma da ne postoji mogućnost da mu se „blokira“ mesto za navedeni let, a da su prilikom čekinga na sam dan putovanja saznali da je njegovom partneru promenjeno mesto u avionu sa 2C na 3D, a da podnosiocu pritužbe i dalje nije obezbeđeno nijedno mesto na letu;

– da je 6. aprila 2019. godine, u jutarnjim časovima, rezervisao let na relaciji Beograd-Cirih za 7. april 2019.godine, da se upisao na svoj HON račun i čekirao za svoj let i da je putem mejla dobio potvrdu u kojoj je stajala njegova HON rezervacija;

– da je na dan leta, nakon što je došao na aerodrom, video da je njegov HON status izbrisan, zbog čega je otišao na „čeking desk“ na kojem mu je službenica BB odštampala bording kartu na kojoj se videlo da njegovog HON statusa nema;

– da je 14. aprila 2019. godine, pokušao da putem telefonskog centra Lufthans-e rezerviše kartu za let kompanijom Swiss International Airlines, za let na relaciji Beograd-Cirih-London, preko HON centra za rezervacije u Nemačkoj, ali da mu je rečeno da njegova karta mora biti izdata 26 sati pre polaska i da je prilikom razgovora supervizor bio „neprijatan“ i „arogantan“ prema njemu, kao i da je uspeo da rezerviše svoju kartu preko HON centra u Londonu „kod kojih ovakvo pravilo nije važilo“;

– da iz svega navedenog proizlazi da, i pored pravnosnažne presude kojom je utvrđena diskriminacija, kompanija Swiss International Airlines nastavlja da se prema podnosiocu pritužbe ophodi na diskriminatorski i degradirajući način;

–  da se povodom navedenog događaja, kao i brojnih situacija u kojima mu je uskraćeno nesmetano korišćenje usluga avio kompanija, članica Lufthansa grupe, obratio mendžmentu, Nadzornom i Izvršnom veću Lufthanse, kao i da je u februaru 2019. godine od šefa Lufthansa grupe dobio mejl u kojem su ga informisali da je „svaka dalja diskusija završena“;

– da je zbog uvođenja zabrane leta u trajanju od 6 meseci, AA pokrenuo postupak za zaštitu od diskriminacije protiv kompanije Austrian Airlines AG pred Zemaljskim sudom za parnične postupke u Beču, koji je presudom 1 Cg 39/14h-148 od 5.10. 2017. godine utvrdio da je Austrian Airlines AG diskriminisala podnosioca pritužbe i istom presudom tuženoj kompaniji zabranila dalje vršenje diskriminatorskih radnji;

– da je od trenutka pokretanja sudskog postupka, u prvih šest meseci, kompanija Austrian Airlines AG zabranila AA zemaljske usluge, uključujući kupovinu karata, menjanje rezervacija i sl, na šalteru sve tri kompanije članice Lufthansa grupe, na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu, iako su navedene usluge bile dostupne svim ostalim putnicima;

– da se u vezi sa navedenom situacijom obratio predstavništvu Lufthans-e, koje na njegovu prijavu nije reagovalo;

– da je zaposlenima bilo zabranjeno da komuniciraju sa AA, kao i da je DD obavestila „sve službe aerodroma u Beogradu“ da je AA tužio kompaniju Austrian Airlines AG u Beču i da je „putnik koji vređa radnike zbog čega je zasluženo dobio zabranu letenja“, kao i da je od njih traženo da ga „prate“ i za svako njegovo obraćanje „raportiraju“ pretpostavljenima u Beču;

– da rukovodstvo Lufthans-e koje „nije odreagovalo“ na molbu podnosioca pritužbe da se prestane sa širenjem informacija o zabrani leta koje je predmet sudskog postupka i kojim se na taj način urušava njegov ugled i dostojanstvo;

– da je nakon ukidanja zabrane leta, koja je usledila nakon što je presuda Zemaljskog suda za parnične postupke u Beču 1 Cg 39/14h-148 od 5.10.2017. godine postala pravnosnažna i izvršna, kompanija Austrian Airlines „stavila“ AA na „internu listu za nadgledanje“ kako bi pratila njegovo ponašanje i tražila od zaposlenih da o njegovom ponašanju tokom leta obaveštavaju rukovodstvo kompanije;

 

– da ovakav „tretman“ nije postojao za druge putnike i da je često od posade dobijao izvinjenje zbog pisama u kojima se posada upozorava da je podnosilac pritužbe na letu, kao i da će napisati „pozitivno pismo“, jer se „dobro“ ponašao na letu, a na osnovu čega neće imati problema za dalje letove;

 

– da mu je kao HON članu, sa kartom biznis klase, prilikom rezervacije leta elektronskim putem, na relaciji Beč – Beograd 2. maja 2018. godine, onemogućeno da rezerviše mesto u biznis, već samo u ekonomskoj klasi, da mu je prilikom reklamacije rečeno da je njegova HON karta „nepravilno uneta“ i da mu je tek nakon ove intervencije promenjeno mesto, odnosno dodeljeno sedište u biznis klasi;

 

– da odbijanje pružanja tretmana koji imaju HON članovi kompanije, predstavlja akt viktimizacije i da je ovo još jedan pokušaj da se AA izloži poniženju i da se „isprovocira“ njegova reakcija, kako bi se prikazao kao putnik koji uvek ima primedbe;

 

– da je Deutsche Lufthansa velika i moćna kompanija koja prevozi milione putnika i da je neprihvatljivo da jedna velika i moćna kompanija primenjuje obrazac ponašanja kojim se ozbiljno povređuje načelo ravnopravnosti i zabrana diskriminacije.

Uz pritužbu su dostavljeni sledeći dokazi: 1) obraćanje zakonskom zastupniku predstavništva kompanija Swiss International Air Lines, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa u Beogradu; 2) mejlovi od 1. i 28. maja, 19. juna, 18. septembra 2018. godine, 21. marta, 7. 10. i 19. aprila i 15. jula 2019. godine, 3) mejl upozorenja predstavništva kompanije Austrian Airlines u Beogradu, 4) obraćanje II, predstavniku Lufthansa grupe za Srbiju.

1.3. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], u toku postupka pribavljene su izjave lica za koja je podnosilac u pritužbi naveo da imaju neposredna saznanja o događajima povodom kojih je podneta pritužba, i to: BB, VV i GG.

1.4. U izjavi svedokinje BB, između ostalog, navedeno je:

– da je zaposlena na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu kao supervizorka na prijemu putnika i prtljaga i da AA poznaje preko 20 godina, kao putnika koji koristi usluge prevoza Lufthansa grupe;

– da joj je poznato da su 2014. godine kompanije Swiss International Air Lines i Austrian Airlines, uvele zabranu leta AA i da je nakon pokretanja sudskih postupaka zbog diskriminacije u Beogradu i Beču, kompanija Austrian Airlines pokušavala da podnosioca pritužbe prikaže kao „teškog putnika koji pravi probleme, što je netačno“;

–  da se seća jednog slučaja kada je AA sa svojim partnerom leteo za Cirih, da je taj let bio pun, da je njegov partner imao status SEN, da je mogla da ga „apgrejduje“, ali pošto se radilo o partneru podnosioca pritužbe „morala je da zove kancelariju dva puta“;

– da joj je ĐĐ rekla da „ne može da ga apgrejduje“ i da najpre proveri da li na letu ima nekog drugog „Senator“ putnika, odnosno da li treba da se uradi „apgrejd“ nekom drugom putnika koji nema status HON ili SEN;

– da ovakvo postupanje nije praksa, jer u slučaju kada je potrebno uraditi „apgrejd“ on se prvo radi putnicima sa najvišim statusom, a to je u konkretnom slučaju bio partner AA;

– da se u situaciji kada ostali HON putnici traže bilo koje usluge ne zove kancelarija Lufthansa grupe, već se radi po pravilima, ali da „to nije slučaj kada leti AA“, odnosno da im je svima poznato da kada podnosilac pritužbe leti sam ili sa nekim, moraju da obaveste „kancelariju“;

–  da je „jasno“ da je AA na nekoj vrsti „watch liste“ Lufthansa grupe, koja ne postoji ni za jednog drugog putnika;

– da je 7. aprila 2019. godine radila kao supervizorka na šalteru za prijem putnika, kada je AA leteo za Cirih „Swiss-om“ i da prilikom dolaska u smenu nije videla da na letu postoji putnik sa HON statusom, pa je bila iznenađena kada je videla AA na šalteru;

– da mu je odštampala karte za ukrcavanje, da se na kartama nije nalazila oznaka HON i da je AA dao svoju HON karticu koju nije bilo moguće ubaciti u sistem automatski, već isključivo „manuelnim putem“;

– da je AA objasnio da se dan pred let „čekirao“ preko svoje HON kartice, da su nakon toga zajedno otišli do kancelarije Lufthans-e gde je radnica EE utvrdila da je njegova kartica izbrisana i naglasila da je situacija „čudna“, jer je noć pre leta njen kolega ŽŽ radio pripremu tog leta i video da imaju jenog „HON putnika“;

– da su nakon toga svi zajedno otišli do njenog kompjutera, gde je proverom utvrđeno da je HON status izbrisan „u subotu uveče“, odnosno noć pre leta.

1.5. U izjavi svedokinje VV, između ostalog, navedeno je :

– da je na aerodromu u Beogradu radila od 1980. godine do 2016. godine i da AA zna dugi niz godina kao „rado viđenog putnika“ koji je skoro jednom nedeljno putovao biznis klasom i to najčešće avionima kompanije Swiss International Air Lines;

–  da je o zabrani leta koju su AA 5. septembra 2014. godine „uvele“ kompanije Swiss International Air Lines i Austrian Airlines saznala od DD, koja je sve zaposlene obavestila da je podnosilac pritužbe pokrenuo sudske postupke za zaštitu od diskriminacije protiv ove dve kompanije;

– da je DD tražila od zaposlenih da pišu „lažne“ izveštaje o tome da je AA napravio incident na aerodromu, pod pretnjom otkazom, pa je tako prilikom jednog njegovog leta od svedokinje tražila da napiše da je napravio „skandal“ na gejtu, što je ona odbila;

– da je postojalo „puno operativnih situacija“ u kojima je postojala potreba za zaštitom AA kao putnika, ali da to nije dozvoljeno jedino u slučajevima kada je trebalo zaštititi prava AA kao putnika;

– da joj je poznato da je „do skoro“ Austrian Airlines slao mejlove kanceliriji na aerodromu u Beogradu kada je AA bio na letu i da je od zaposlenih traženo da se „svi“ obaveste da putuje putnik koji je problematičan i koga treba pratiti jer je na „watch listi“.

1.6. U izjavi svedokinje GG, između ostalog, navedeno je :

– da  je postupajući po zahtevu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od 15. aprila 2019. godine za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kao policijska službenica SGP „Beograd“, bila zadužena da preduzme aktivnosti u cilju prikupljanja obaveštenja u vezi diskriminacije AA od članica Lufthansa grupe;

– da je 25. aprila 2019. godine sačinjena službena beleška u kojoj je izjavu, u svojstvu građanina, dao AA, a koja se odnosila na višestruku diskriminaciju i viktimizaciju koju su nad njim sprovodile članice Lufthansa grupe;

– da je u svojoj izjavi naveo da je 6. aprila 2019. godine, u 00:50 časova, promenio svoju rezervaciju za let Beograd – Cirih i da je putem mejla dobio potvrdu rezervacije u kojoj je stajala njegova HON kartica, ali da je priliskom dolaska na aerodrom u Beogradu, utvrđeno da njegovog HON statusa nema, odnosno da je izbrisan, što su potvrdile i zaposlene BB i EE;

– da je zgrada aerodroma pokrivena video-nadzorom i da je nakon postupanja po predmetu „oštećenog“, izuzet snimak o navedenom događaju, kojim su potvrđeni navodi AA;

– da se jedan od događaja kojim se potvrđuje da Lufthansa grupa nastavlja da se diskriminatorki odnosi prema AA, dogodio na aerodromu u Beogradu 25. aprila 2019. godine, kada se podnosilac pritužbe odazvao pozivu svedokinje da u svojstvu građanina da izjavu;

–  da  su se navedenog dana slučajno sreli ispred kancelarije Lufthansa grupe, da su zajedno ušli unutra i da je tom prilikom AA zamolio službenicu ĐĐ da mu pomeri jedan od već bukiranih letova;

– da je proverom kroz njegovu rezervaciju utvrđeno da na letu iz Ciriha za London nema ni jednog slobodnog mesta, a da je na molbu AA da izađe iz njegove rezervacije i pogleda da li postoje mesta za neke druge putnike, službenica utvrdila da na svim letovima ima mesta;

– da je na izjavu podnosioca pritužbe: „Znači da za AA nema mesta, a da za sve putnike ima slobodnih mesta“, službenica „slegla ramenima“ i izjavila : „Šta da kažem“, kao i da navedeni događaj predstavlja dokaz da se HON status AA „ne poštuje“ iz razloga vođenja sudskog spora sa njihovom kompanijom;

– da je radi utvrđivanja činjeničnog stanja obavljen razgovor sa zaposlenima u Lufthansa grupi u vezi sa diskriminacijom AA, i da su na osnovu toga upućeni usmeni pozivi  Duty menageru „Austrian Airlines“ – ŽŽ, Duty menageru „Austrian Airlines“ –  EE i Station menageru Lufthansa grupe ZZ;

– da se ŽŽ izjasnio na okolnosti u vezi događaja od 6. aprila 2019. godine i da je tom prilikom izjavio da je prilikom pripreme za let Beograd-Cirih video da imaju jednog putnika sa HON statusom, a da je nakon povratka sa službenog putovanja, nakon par dana, saznao da je AA izbrisan HON status;

– da je u vezi događaja od 7. aprila 2019. godine, EE „zahtevala“ da se u službenu belešku ne unosi podatak da se navedenog dana AA nalazio u kancelariji „Austrian Airlines“ na aerodromu u Beogradu, jer bi u tom slučaju imala probleme sa rukovodstvom kompanije, s obzirom da je AA „izričito zabranjen pristup“, zbog vođenja sudskog spora protiv te komapnije;

– da je u svojoj izjavi, Station menagerka Lufthansa grupe ZZ, izjavila da joj je poznato da je podnosilac pritužbe bio na „watch listi“, od trenutka kada je pokrenuo sudski postupak „pa do početka ove godine“, kao i da su od obezbeđenja firme dobijali mejlove da se „proprati“ ponašanje putnika, a da se u slučaju incidenta on izvede;

– da je obaveštena o događaju od 7. aprila 2019. godine, da je AA kontaktirao telefonom i uputio joj mejl koji je prosledila regionalnom menadžeru, koji je obavestio da je podnosiocu pritužbe upućen odgovor da je „postojala mogućnost da je prilikom promene rezervacije došlo do tehničke greške.tj da je bilo nenamerno“;

– da je na okolnosti od 7. aprila 2019. godine, obavljen razgovor i sa supervizorkom „ček-in-a“ aerodorma „Vinci Airports Serbia“ – BB i da je konstatovano da je na rezervaciji avio karte AA skinut status HON;

– da su sva napred navedena lica potvrdila da je AA čest putnik na aerodromu u Beogradu, da sa zaposlenim osobljem nikada nije dolazio u sukob, kao i da nije kršio važeće norme, niti bezbednosne procedure koje su od njega kao putnika tražene;

– da je 7. maja 2019. godine sa predstavnikom Lufthansa grupe za Srbiju, II, obavljen razgovor vezano za prikupljanje obaveštenja na okolnosti iz zahteva Višeg javnog tužilaštva u Beogradu;

– da je tom prilikom II izjavio da nije upoznat sa diskriminacijom AA, da je video presudu koju je doneo Viši sud u Beogradu, a koja je objavljena u dnevnim novinama „Politika“, ali da je nije razumeo jer je pisana na srpskom jeziku koji on ne govori, kao i da nije upoznat sa presudom Apelacionog suda, „jer je za to zadužena pravna služba njegove firme“;

–  da je o događaju od 7. aprila 2019. godine saznao tek na dan uzimanja izjave, a da je proveriom mejlova na svom telefonu u tom trenutku utvrdio da je u vezi tog događaja dobio mejl 8. aprila 2019. godine, ali da ga nije pročitao;

– da je prilikom prikupljanja obaveštenja od zaposlenih u Lufthansa grupi, „njen subjektivni utisak“ da su zaposleni prilikom davanja izjava bili veoma suzdržani, iz razloga koji se odnose na mogući gubitak posla u kompaniji u kojoj su zaposleni, a da je u vezi sa viktimazacijom koju Lufthansa grupa vrši prema AA, II iskazao nezainteresovanost, tj. neupućenost u sve događaje vezane za podnosioca pritužbe.

1.7. U cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, u toku postupka pribavljeno je izjašnjenje predstavništva kompanija protiv kojih je podneta pritužba i to predstavništva u Beogradu kompanija Swiss International Air Lines, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft – Lufthansa.

1.8. U izjašnjenju punomoćnika predstavništva kompanije Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft – Lufthansa, advokata JJ, između ostalog, navedeno je:

– da je „Lufthansa  grupa“ ugledna multinacionalna grupa avioprevoznika koja se sastoji od avio prevoznika Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft;

–  da je AA redovan putnik i korisnik usluga Lufthansa grupe i da je „kao takav“, stekao  „HON“, odnosno „počasni“ status koji predstavlja grupu putnika sa najvećim brojem letova i povlasticama;

–  da su navodi AA da se Lufthansa grupa i njeni članovi diskriminatorski i sa omalovažavanjem odnose prema njemu „u potpunosti neosnovani“, kao i da „pojedini problemi koje je AA imao sa gospođom DD, a povodom kojih je pred sudom tražio zaštitu, ni na koji način ne utiču na odnos koji Lufthansa  grupa ima prema njemu“;

– da „tako velika kompanija nema motiva da se prema svom putniku odnosi diskriminatorski, niti da ga izlaže bilo kom vidu neprijatnosti“, već upravo suprotno, svim putnicima, a naročito onima sa „HON“ statusom nastoji da pruže najkvalitetniju i najbolju uslugu, „jer upravo takvi putnici spadaju u uži krug najpoželjnijih klijenata koji najviše koriste njihove usluge“ ;

–  da Lufthansa grupa predstavlja jednu od većih grupa avioprevoznika u Evropi, da ima veliki broj zaposlenih i da prevozi stotine hiljada putnika svakog dana, pa se imajući u vidu navedenu činjenicu mora razumeti da događaji koji su opisani u pritužbi AA, „ne mogu u potpunosti isključiti u industriji aviosaobraćaja“;

–  da bi postojala diskriminacija, neophodno je da postoji kumulativno ispunjenje dva uslova, da je radnja zasnovana na ličnom svojstvi i da postoji uzročno-posledična veza između ličnog svojstva i učinjene radnje, pa se „ne može smatrati diskriminacijom nehatna greška zaposlenog Lufthansa grupe ili radnika na aerodromu ili nekog drugog lica, kao ni eventualne greške u sistemima koji se koriste i komuniciraju jedni sa drugima u mreži sistema Lufthansa grupe ili eksternih sistema“;

–  da je „nerazumno smatrati“ da Lufthansa grupa, uključujući svoje zaposlene, „bespotrebno troši resurse i krši interna pravila kako bi diskriminisala jednog putnika koji spada u kategoriju povlašćenih „HON“ putnika i da „objektivne sistemske ili ljudske greške, kao i objektivne nemogućnosti da se pruži određena usluga u određenom trenutku (dostupnost limuzine, određena vrsta posluženja ili određeni broj sedišta u avionu) nemaju nikakve veze sa ličnim svojstvima AA“: Naime „objektivna nemogućnost da ispuni neku od ovih usluga ili specifičnih želja putnika, „ne može se smatrati diskriminacijom, jer nije usmerena na uskraćivanje usluge jednom broju putnika u korist drugih sa namerom da ih stavi u nepovoljniji položaj“;

– da je prema istraživanjima i podacima koje je objavio časopis „USA TODAY“ o industriji aviosaobraćaja, 2012. godine izgubljeni prtljag prijavilo 3,09 putnika na svakih 1000, a greške na aviokartama uočene su kod 4,11 putnika na 1000 putnika, te da ove brojke pokazuju da se kod sličnih događaja koje su opisane u pritužbi, „ne radi o bilo kojoj, a kamoli o sistemskoj diskriminaciji“, već da AA, koji gotovo svakodnevno leti,  s vremena na vreme „postane deo mogućih nehatnih grešaka koje se dešavaju u industriji aviosabraćaja“, a koje se Lufthansa grupa trudi da svede na najmanju moguću meru;

–  da je u pritužbi AA naveo da se obraćao rukovodstvu Lufthansa grupe u više navrata i da je tražio da se utvrdi odgovornost Izvršnog i Nadzornog odbora, kao i da se pokrenu određeni disciplinski postupci unutar kompanija, što se ne može smatrati diskriminacijom budući da AA kao klijent Lufthansa grupe „nije u poziciji da utiče na odluke privrednog društva koje se moraju sagledavati sa aspekata zakonitosti i rizika po kompaniju, a ne sa aspekta subjektivnih želja klijenta“, odnosno da „nedozvoljavanje mešanja trećih lica i klijenata u internu politiku i poslovanje Lufthansa grupe, AA nije uskraćeno zbog njegovih ličnih svojstava, već zbog poslovne politike Lufthansa grupe;

–  da su navodi AA da je njemu i njegovom partneru rečeno da je let na relaciji Beč-Beograd, od 14. marta 2019. godine pun i da se mesta na tom letu ne mogu naći, a da je AA „uverenja da let nije zaista bio pun“, u potpunosti neosnovani, odnosno da je navedenog dana AA leteo iz Bolonje za Frankfurt sa namerom da iz Frankfurta leti za Beograd, da je usled kasnijeg polaska aviona iz Bolonje AA propustio let za Beograd, te da je zahtevao da mu se omogući da putuje u Beč, a da jutarnjim letom iz Beča putuje za Beograd. Tom prilikom je AA je obavešten da je navedeni let „popunjen na način koji nije omogućavao da se AA i njegovom partneru obezbede mesta u avionu i učinjeno je sve kako bi se omogućila realizacija tražene rute putovanja AA i njegovog partnera, da mu je pružena sva dostupna pomoć i asistencija, koja je uključivila izbor hotela kategorije 4 zvezdice, kao i mesta na traženim letovima koja su od AA neosnovano protumačena kao diskriminatorno ponašanje“;

–  da AA „neosnovano diskriminatornim smatra i neurednost sobe u hotelu koji je on sam izabrao i koji ni na koji način nije povezan sa Lufthans-om, niti bi kompanija na bilo koji način mogla da utiče na urednost sobe, te da sve navedeno ukazuje da je Lufthansa učinila sve napore kako bi putovanje AA i njegovog partnera bilo što prijatnije“;

–  da navodi AA da je 21. marta 2019. godine bio izložen kontroli na aerodromu u Beču „iako dolazi iz Evropske unije“ takođe ne predstavljaju diskriminaciju, odnosno da se u konkretnom slučaju radilo o rutinskoj kontroli koju zahtevaju aerodromske procedure, a na koje Lufthansa ne može da utiče, kao i da AA nije bio jedini koji je podvrgnut kontroli, već da su svi putnici prošli istu kontrolu;

–  da se u pritužbi „neosnovano navodi“ da je tokom trajanja sudskog postupka, kao i nakon njegovog završetka, podnosilac pritužbe bio pod „konstantnom viktimizacijom“ sve tri kompanije koje su članice Lufthansa grupe, naročito u delu koji se odnosi na uvođenje posebnih sigurnosnih mera koje su podrazumevale obaveštavanje zaposlenih o letovima na kojima se AA nalazi i da Lufthansa nikada nije donela ovakvu meru, niti je pratila kretanje podnosioca pritužbe;

–  da Austrian Airlines jeste uveo tkzv. Watch listu, koja je važila u vreme zabrane letenja koja je AA izdata 2014. godine, da motiv za donošenja ove mere nije u vezi sa ličnim svojstvima AA, već objektivne okolnosti, kao i da je nakon ukidanja mere zabrane letenja AA sklonjen „sa svake vrste Watch liste koja je služila isključivo kako putnik kome je uvedena zabrana letenja ne bi mogao ući na let“;

–  da Austrian Airlines na ovaj način ne vrši „nikakvu diskriminaciju“ jer se ne radi o ličnim svojstvima AA, već je to deo privilegija koje pruža HON status;

–  da se može desiti da se HON status izuzme prilikom promene letova i da se u konkretnom slučaju radi o nenamernoj grešci agenta koja ni na koji način nije bila usmerena protiv AA, a s obzirom da je pravovremeno otklonjena, zbog nje podnosilac pritužbe nije pretrpeo štetnu posledicu;

–  da mnogi imejlovi koji su kao dokaz priloženi uz pritužbu „ne govore o diskriminaciji koja je navodno učinjena“, već isključivo opisuju radnje ili događaje koji su svakodnevna pojava u industriji aviosaobraćaja, kao i da je nezadovoljstvu klijenta pristupljeno „sa razumevanjem“ i da mu je „uslišena“ svaka želja u skladu sa „tadašnjim mogućnostima“;

–  da se Lufthansa trudi da „na svaki mogući način doprinese i održi nivo usluge, ali je jasno da svi navedeni događaji predstavljaju okolnosti na koje Lufthansa nije mogla da utiče, niti da razumno u svakom trenutku vrši kontrolu nad njima, zbog čega ne mogu predtsvljati čin diskriminatornog postupanja prema AA“, a da brojni dokumenti koji su dostavljeni uz pritužbu „nisu dokaz“, već je njihova „svrha da isključivo posluže kao prilika i sredtvo da AA trećim licima iznosi negativne stavove u vezi sa poslovanjem Lufthansa grupe“;

– da iz svega navedenog proizlazi da ne postoji uzročno-posledična veza između radnji Lufthansa grupe i bilo kog ličnog svojstva AA, te da ne može biti reči o diskriminaciji, ali da ukoliko je AA i pored svih napora Lufthansa grupe nezadovoljan njenom uslugom „ima pravo da promeni pružaoca usluge, ali ne i da se poziva na diskriminaciju“.

1.9. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja punomoćnika predstavništva kompanije Swiss International Air Lines LTD, Beograd, advokata JJ između ostalog, navedeno je:

– da je AA u pritužbi naveo da je „28. maja 2018. godine doživeo neprijatnost na letu Beograd-Cirih kada je shvatio da njegov partner ima rezervisano sedište 2C, a da on kao HON putnik nema rezervaciju i da je njegovom partneru, neposredno pre leta, promenjeno mesto na 3D;

–  da su i AA i njegov partner na navedenom letu imali mesto i da je podnosiocu pritužbe prilikom ukrcavanja dodeljeno mesto 2F“. Prema informacijama od službe sa odnose sa klijentima, može se dogoditi situacija da HON putnik nema mesto u avionu ukoliko se mesto rezerviše preko interneta, zbog prebukiranosti sistema ili ukoliko klijentu sistem ne pokazuje mogućnost rezervisanja mesta, kao i da se pozivom navedene službe problem može rešiti;

– da je navedeni let bio samo jedan od četiri povezana leta AA prilikom tog putovanja, te da na preostala tri nije imao problem sa rezervacijama, a da je napred navedeni događaj odmah rešen na „objektivno najbolji mogući način i AA je pruženo svako pravo i usluga putnika sa HON statusom“;

– da događaj od 7. aprila 2019. godine, kada podnosilac pritužbe na rezervaciji nije imao HON status ne predstavlja „namernu“ diskriminaciju, „niti je postojala namera da se AA na letu uskrati HON status, već je reč o grešci u sistemu“, da je AA uočio propust, ukazao na njega i da je nakon toga propust otklonjen, te da nije trpeo nikakve štetne posledice zbog toga“;

– da prema informacijama koje su dobili od Swiss International Air Lines LTD, a u vezi događaja koji je opisan u pritužbi, kada, kako je to navedeno, podnosilac pritužbe na letu za Cirih, 7. aprila 2019. godine nije imao HON status, AA je neposredno pre leta, svoju rezervaciju želeo da promeni sa leta Lufthansa na let Swiss International Air Lines LTD i da je agent koji je vršio promenu „nenamerno propustio da označi HON status na rezervaciji AA“. Naime, prilikom promene letova, svaki put se mora označiti i uneti HON kartica i njen broj, a kako u konkretnom slučaju HON status nije bio stavljen jer kartica nije uneta, nakon što je AA uočio navedeni propust on je otklonjen, te u konkretnom slučaju podnosilac pritužbe zbog toga nije pretrpeo nikakvu štetu;

– da se u konkretnom slučaju radilo o „nenamernoj grešci agenta koja ni na koji slučaj nije bila namerna, niti usmerena protiv AA“.

1.10. U izjašnjenju punomoćnika predstavništva kompanije Austrian Airlines, Beograd, advokata JJ, između ostalog, navedeno je:

– da su „netačni i neutemeljeni navodi AA da se nalazi na Watch listi“, odnosno da je ova mera bila uvedena AA samo i isključivo tokom trajanja zabrane letenja koja mu je izdata 2014. godine i da je sklonjen sa navedene liste nakon što mu je mera zabrane letenja ovom kompanijom ukinuta iz čega proizlazi da motiv donošenja ove mere nije diskriminatoran, niti je imao za cilj „da na bilo koji način povredi dostojanstvo i unizi ličnost AA, niti su njegova lična svojstva bila motiv za uvođenje takve mere, već upravo suprotno“;

– da „navodno praćenje i prepoznavanje koje podnosilac pritužbe tumači kao diskriminaciju“ ne predstavlja nikakvu Watch listu, već imajući u vidu da je AA redovan klijent Lufthansa grupe, kao i putnik sa „HON“ statusom, zaposleni, a pre svega kabinsko osoblje, „u okviru redovne procedure bivaju obavešteni da će se na letu naći takav putnik, kako bi mu se pružio najviši mogući nivo usluge“ i da je sve to učinjeno kako bi se zaposlenima Lufthansa grupe stavilo do znanja da „posvete dodatnu pažnju kada je AA na letu kako se ne bi desio propust koji bi mogao da tumači kao diskriminaciju“, odnosno da se na njega obraća pažnja kao HON putnika, ali da podnosilac pritužbe „potpuno pogrešno“ tumači ovu činjenicu i iskazuje „netolerantan“ stav prema bilo kom događaju koji mu se ne dopada ili odstupa od njegovih očekivanja, bez obzira na objektivne okolnosti;

– da se iz mejla koji je 18. septembra 2019. godine uputio KK može zaključiti da aktom diskriminacije smatra to što prilikom leta 14. septembra 2019. godine, zaposleni koji je AA pružio uslugu auto servisa nije otpratio podnosioca pritužbe do zgrade aerodroma, iako HON putnici mogu zatražiti pratnju, da u HON salonu na bečkom aerodromu nije bilo hrane i da je prilikom istog leta, kao i svakog drugog leta preko Beča, od AA i njegovog partnera traženo da prođu dodatnu kontrolu iako ona predstavlja deo standardne procedure i svakako nisu jedina lica koja su joj bila podvrgnuta;

– da se Austrian Airlines trudi da na svaki mogući način doprinese i održi nivo usluge i da navedeni događaji, „čak i da su u celosti istiniti, a nisu“, predstavljaju okolnosti na koje  Austrian Airlines ne može da utiče, niti ima kontrolu nad njima;

– da „mnogobrojni imejlovi koji je AA priložio uz pritužbu ne govore o diskriminaciji, već predstavljaju događaje koji su svakodnevna pojava u industriji aviosaobraćaja“, kao i da se upravo iz tih razloga prema AA postupa sa dodatnom pažnjom, kako bi se osiguralo da u svakom trenutku, svaki zaposleni prema podnosiocu pritužbe postupa u skladu sa najvišim standardima, odnosno da postupanje sa „pojačanom pažnjom nikako ne predstavlja čin diskriminacije i viktimizacije, već pokušaj da se klijentu pruži najbolja moguća usluga i preventivno deluje na bilo kakvo njegovo nezadovoljstvo“.

Uz izjašnjenja su dostavljeni sledeći dokazi: 1) pismo predsednika Austrian Airlines od 16. maja 2017. godine ; 2) fotografija izvoda iz sistema Lufthansa grupe iz kojeg proizlazi da AA ima HON status na rezervacija; 3) tabele o broju letova AA avionima kompanija članica Lufthansa grupe sa obrazloženjem; 4) izvod iz sistema Lufthansa grupe kojim se potvrđuje da je AA obezbeđeno mesto na letu 28. maja 2018. godine; 5) izvod iz sistema Lufthansa grupe koji pokazuje da se kabinsko osoblje obaveštava o svim HON putnicima; 6) izvod iz sistema Lufthansa grupe na kome se vide posebna obaveštenja koja se tiču AA; 7) mejl od 14. marta 2019. godine u vezi sa letom AA od istog dana; 8) imejl od 30. aprila 2019. godine 9) mejlove od 14. avgusta 2018. godine; 10) izvod iz sistema.

1.11. Povodom zahteva kompanija za ostavljanje dodatnog roka za dostavljanje dokaza, Poverenik je uputio dopis avio kompanijama Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft – Lufthansa preko predstavništva u Beogradu, u kojem je obavestio ova lica da im se ostavlja dodatni rok od 30 dana zaključno sa 12. aprilom 2021. godine za dostavljanje dokaza kojima će dokazati da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza. Iako ovo nije uobičajena procedura, Poverenik je, imajući u vidu obimnost predmeta, kao i pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja u postupcima za zaštitu od diskriminacije, produžio rok u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja i donošenja zakonite i pravilne odluke. Do dana donošenja ovog mišljenja Povereniku nisu dostavljeni novi dokazi.

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

 

  • Uvidom u mejl od 22. aprila 2017. godine utvrđeno je da je navedeni mejl uputila operativna rukovoditeljka Austrian Airlines-a, Jemima Flandorfer, Timu za korporativnu bezbednost i rukovodstvu operativnog tima. Daljim uvidom utvrđeno je da je u mejlu navedeno da su kolege obaveštene da je gospodin AA „stavljen na njihovu internu listu za nadgledanje, kako bi se pratili njegovi maniri i ponašanje u toku sledeće godine“. Dalje je navedeno da „putnik redovno leti Austrian Airlines-om i da se na poslednjim letovima ponašao prikladno“ i poslato je „obaveštenje“ o njegovim sledećim letovima. Takođe, uvidom u mejl je utvrđeno da je od zaposlenih traženo da obaveste posadu i stanicu o njegovim letovima.

 

  • Uvidom u mejl od 1. maja 2018. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl upućen sa mejl adrese … na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla, utvrđeno je da je podnosioac pritužbe naveo da je imao rezervaciju na letu OS 773 iz Beča za Beograd, 2. maja 2018. godine u biznis klasi, da je pokušao da uradi elektronsku prijavu za let i da je video da mu je Austrian Airlines dodelio sedište 7F, koje je u ekonomskoj klasi. Dalje, navedeno je da nije postojala mogućnost da rezerviše sedište u biznis klasi, zbog čega je pozvao HON servis Austrian Airlines-a, kao i da je tek nakon ukazivanja operaterki da ima kartu biznis klase i čekanja na telefonskoj vezi „duže od pet minuta“, obavešten da mu je dodeljeno sedište 1A. Na pitanje zašto mu nije dodeljeno sedište u biznis klasi, dobio je odgovor da je njegova HON kartica nepravilno uneta. Takođe, utvrđeno je da je podnosilac u mejlu istakao da je njegovu kartu izdao HON centar Lufthans-e u Nemačkoj i da je na dan putovanja, pokušao da se elektronski prijavi na let i da je njegova HON karta „bila tamo što jasno ukazuje na njegov HON status“. Poverenik konstatuje da je daljim uvidom u sadržinu mejla podnosilac pritužbe takođe naveo: „molim da imate na umu da sada imam nultu toleranciju za vaše neprestane diskriminatorske radnje i za izbegavanje da mi pružite usluge koje bi trebalo da pružate vašim HON članovima. Ovo se sada dešava na svakom putovanju koje obavljam sa OS“.

 

  • Uvidom u mejl od 28. maja 2018. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl upućen sa mejl adrese … na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu mejla, utvrđeno je da je AA pisanim putem potvrdio problem koji je imao na letu iz Beograda za Cirih – da je njegov partner imao rezervisano sedište 2C, dok on kao HON putnik nije imao ni jedno rezervisano mesto. Daljim uvidom, utvrđeno je da je mejlu takođe navedeno sledeće: „Moj partner, g-din LL je imao rezrvisano sedište 2C, dok ja kao HON nisam imao ni jedno sedište na letu koji je u overbukingu. Juče mi je gospodine ŽŽ potvrdio ove činjenice i rekao da ne može da mi blokra mesto, dok smo jutros na letu prilikom čekinga saznali da je g-din LL promenjeno sedište sa 2C na 3D, dok meni i dalje nije dodeljeno ni jedno sedište. Očigledno je da Swiss International Air Lines i dalje nastavlja da se diskriminatorki ponaša prema meni, iako postoji pravnosnažna sudska presuda po kojoj je Swiss-u zabranjeno bilo kakvo diskriminatosko ponašanje“.

 

  • Uvidom u mejl od 19. aprila 2018. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl upućen sa mejl adrese … na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da je „danas“ putovao iz Luksemburga za Beč sa vezom za Beograd, a da „juče“ nije mogao da se uradi elektronsku prijavu za let na web stranici Austrian Airlines-a, zbog čega je pozvao HON servis u Austriji. Daljim uvidom, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da mu je operater „pružio uveravanje“ da je prijavljen na let i da je njegov HON status u rezervaciji, kao i da će obavestiti stanicu da ne poseduje kartu za ukrcavanje, ali da je po dolasku u salon od agentkinje LjLj saznao da ona nije bila upoznata sa njegovim dolaskom, zbog čega nije imala „nikakvu hranu na raspolaganju“.

 

  • Uvidom u mejl od 1 septembra 2018. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl upućen sa mejl adrese … na mejl adresu …. Daljim uvidom, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe između ostalog naveo da i pored sudske presude kojom je sud u Beču utvrdio diskriminaciju, kompanija Austrian Airlines nastavlja sa daljim vršenjem diskriminacije. Takođe, kao primeri diskriminacije u mejlu se navodi situacija da ova kompanija obaveštava zaposlene o njegovim letovima, uz napomenu da je „težak putnik i da treba da obrate pažnju“. Daljim uvidom, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da je 14. avgusta 2018. godine sleteo iz Beča u London, da je kao HON član imao uslugu auto servisa, da je radnicu Austrian Airlines–a koja je dovezla njega i njegovog partnera zamolio da ih isprati do salona, ali da je ona to odbila bez ikakvog objašnjenja. Istakao je da je ova usluga dostupna za sve HON članove koji žele pratnju. Takođe, u mejlu se dalje navodi da im je HON salonu na Bečkom aerodromu rečeno da „za njih neće biti hrane“, da je poslao žalbu šefu pravnog odeljenja ove kompanije, ali da nije dobio odgovor. Daljim uvidom, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da se „ovakva situacija“ dešava svaki put kada leti preko Beča i da uvek kada sleti iz Beograda mora da prođe obezbeđenje, jer je Austrian Airlines „jasno stavio do znanja“, da je bezbednosna kontrola neophodna jer dolazi iz „nečiste zemlje“. U mejlu je takođe navedeno da je ovo dokaz viktimizacije koju sprovodi kompanija Austrian Airlines, jer ga tretira neopravdano nejednako u odnosu na druge putnike, i to isključivo iz razloga jer je tražio pravnu zaštitu od diskriminacije pred sudom u Beču.

 

  • Uvidom u mejl od 21. marta 2019. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl poslat sa adrese … na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla utvrđeno je da je podnosilac pritužbe, između ostalog, obavestio Austrian Airlines da se poslednji diskriminatorski čin dogodio 14. marta 2019. godine i da ta kompanija ne poštuje presudu suda u Beču, koji je utvrdio da je kompanija Austrian Airlines diskriminisala podnosioca pritužbe.

 

  • Uvidom u mejl od 7. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl poslat sa adrese … na mejl adresu … Uvidom u sadržinu navedenog mejla, utvrđeno je da je između ostalog podnosilac pritužbe naveo da je 6. aprila 2019. godine promenio rezervaciju i rezervisao letove za 7. april 2019. godine iz Ciriha za Beograd i iz Ciriha za London i da se 6. aprila 2019. godine prijavio na svoj HON nalog i uradio prijem za oba leta. Daljim uvidom, utvrđeno je da podnosilac pritužbe naveo da je „jutros“ shvatio da njegov HON status više nije prisutan, da je otišao do šaltera za registraciju na Beogradskom aerodromu gde mu je supervizorka BB potvrdila da njegova HON kartica nije u sistemu, kao i da je o ovom događaju obaveštena i predstavnica Austrian Airlines-a, EE. U mejlu se navodi da su zaposlene pregledom sistema utvrdile da je iz istorije rezervacija, „neko“ izbrisao HON karticu podnosioca pritužbe, koja je prema navodima EE bila prisutna prilikom rezervacije leta. Podnosilac je u mejlu takođe naveo da se navedena situacija nekoliko puta dešavala na Beogradskom aerodromu kada je putovao „sa Swiss-om i Austrian-om, ali nikada sa Lufthansom“, kao i da „pretpostavlja da je uklanjanje njegovog HON statusa i izbegavanje pružanja usluga koje se pružaju HON članovima, nastavak degradirajućeg, ponižavajućeg i diskrimantornog postupanja prema njemu“.

 

  • Uvidom u mejl od 10. aprila 2019. godine, utvrđeno je da je navedeni mejl upućen sa mejl adrese … na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla, utvrđeno je da je između ostalog podnosilac pritužbe naveo da se u subotu 6. aprila 2019. godine u 9,37 sati, prijavio za let preko svog HON naloga i njegov HON status je bio „ubačen“. Dalje je navedeno da je EE „iz vašeg tima“ rekla da je ŽŽ video dok je u subotu pripremao let za nedelju april 2019. godine, da je HON član, AA, na Swiss-ovom letu za taj dan, ali da je na dan leta njegov HON status bio izbrisan. Uvidom u prilog koji je dostavljen uz mejl, printskrin rezervacije, utvrđeno je da je rezervacija leta iz Beograda za Cirih za 7. april 2019. godine urađena sa HON naloga AA.

 

  • Uvidom u mejl koji je AA uputio II, predstavniku Lufthansa grupe za Srbiju, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe naveo da je predstavnik avio kompanija obavešten da je o postupcima za zaštitu od diskriminaciju koju je AA pokrenuo protiv avio kompanije Swiss International Air Lines pred Višim sudom u Beogradu i kompanije Austrian Airlines pred Zemaljskim sudom za parnične postupke u Beču, kao i presudama koje su ovi sudovi doneli, a u kojima je utvrđena diskriminacija podnosioca pritužbe. Daljim uvidom, utvrđeno je da se navodi sledeće: „Poznata Vam je činjenica da je Vaše rukovodstvo zabranilo zaposlenim iz Beograda da prihvate poziv za svedočenje pred sudom u Beču“, odnosno da je povodom poziva koji im je upućen, 21. maja 2015. godine gospođa ZZ svima poslala mejl sadržine: „Drage kolege, kao i prethodnog puta uputstvo je da se na ovaj mejl ne odgovara“, kao i da im je zabranjeno da se u svojstvu svedoka odazovu pozivu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojem je pre podnošenja tužbe podneta pritužba. Dalje je, između ostalog, navedeno sledeće: „Poznato Vam je da su Swiss International Air Lines i Austrian Airlines i posle dobijanja sudskih presuda nastavile da me drže na „watch“ listi i da me nazivaju teškim putnikom koji ne poštuje pravila. U nekoliko prigoda Swiss je odbio da mi pruži usluge na Beogradskom aerodromu koje su bile dostupne drugim HON putnicima, dok je Austrian uveo posebne sigurnosne mere protiv mene. Kao osoba odgovorna za prodaju i marketing cele Lufthansa grupe, obavešteni ste da je Lufthansa odbila da mi da iste uslove rezervacije koji se daju drugim putnicima, naime svi HON putnici dobijaju posvećene usluge od strane njihovih ličnih asistenata u Lufthans-i, ali to nije moj slučaj zbog čega sam uputio žalbu Vašem rukovodstvu, na koju nisam dobio odgovor.

 

  • Uvidom u fotografiju izvoda sistema Lufthansa grupe utvrđeno je da se u sistemu AA vodi kao putnik koji ima HON status.

 

  • Uvidom u tabelu prikaza letova AA avio kompanijama koje su članice Lufthansa grupe utvrđeno je da je zbir letova od 1. maja 2015. godine do 2. marta 2021. godine iznosi 538.

 

  • Uvidom u izvod iz sistema Lufthansa grupe, utvrđeno je da je na letu Beograd – Cirih, od 28. maja 2018. godine, AA bilo obezbeđeno mesto 002F.

 

  • Uvidom u poslednji ažurirani podatak izvoda iz sistema Lufthansa grupe od 24. aprila 2018. godine, utvrđeno da je opisu „dodatna usluga i potrebne informacije o PAX“, prema poslednjim izmenama navedeno: „Molimo da se obraćate PAX-u na prijatan način i svedete razgovor na minimum. Ukoliko dođe do bilo kakvog problema, uputiti klijenta na matičnu korisničku podršku. Informisati CMD o događaju“. „Informacija o dodatnoj potrebi: molimo da se uvek da flašica vode.“

 

  • Uvidom u izvod iz sistema Lufthansa grupe, utvrđeno je da je navedeno: „Ukoliko rezervacija sadrži stavku koja se odnosi na status korisnika (HON za član HON kruga), informacije o statusu korisnika dobijaju se na svim povezanim uslugama, kao što su rezervacija, prijava i to obaveštenje ima kabinsko osoblje.

 

  • Uvidom u dopis od 16. maja 2017. godine, koji je Austrian Airlines uputio punomoćnicima AA, utvrđeno je da je između ostalog navedeno da od 8. maja 2017. godine, AA više nije na njihovoj „internoj listi praćenja“, na koju je stavljen 2014. godine zbog obaveštenja zaposlenih o njegovom ponašanju u toku te godine. Daljim uvidom, utvrđeno je da je navedeno da, imajući u vidu odluku Apelacionog suda u Beču, Austrian Airlines je izvršila proveru „postojanja potrebe za praćenjem AA i odlučila da njegovo ime obriše iz liste praćenja“. Takođe, utvrđeno je da je navedeno da procedura korporativne bezbednosti „ne postoji sa namerom da uvredi putnike niti da diskriminiše, već predstavlja potrebno sredstvo kako bi se osigurala bezbednost na letovima i omogućilo nesmetano poslovanje“.

 

  • Uvidom u mejl od 30. aprila 2019. godine utvrđeno je da je navedeni mejl uputila generalna sekretarka Austrian Airlines-a, na mejl adresu …. Uvidom u sadržinu navedenog mejla, utvrđeno je da podnosiocu pritužbe upućeno izvinjenje zbog neprijatnosti koju je imao prilikom leta za Beograd 15. marta 2019. godine, zbog toga što obroci u avionu nisu bili dostavljeni na vreme pre polaska. Daljim uvidom, utvrđeno je da je navedeno da je razlog „ove nesrećne situacije“ vrlo kratak interval između rezervacija, a da bi dostavljanje obroka dovelo do potencijalnog odlaganja čitavog leta. Takođe je, između ostalog, navedeno: „Na osnovu činjenice da je Vaš transfer bio vrlo rano ujutru, pružili smo Vam najbolju moguću uslugu koju smo mogli pružiti na osnovu vremena putovanja, pogodnosti, usluga i dr. Naš partnerski hotel (NH hotel) uvek je vrlo fleksibilan sa našim zahtevima i stoga se čini da je ovo partnerstvo najbolje rešenje za Vaše noćenje u Beču. Žao nam je što je hotelska soba bila neugodna i to ćemo uputiti našem partneru. Želimo da istaknemo da diskriminacija više nije prisutna.“

 

  • Uvidom u presudu Više suda u Beogradu br. 1338/15 od 12. juna 2017. godine, utvrđeno je da je sud konstatovao da je kompanija Swiss International Airlines, neosnovanom zabranom leta avionima tužene kompanije, određenom dana 4.9.2014. godine, diskriminatorski postupala prema tužiocu AA, zbog čega je, u stavu II presude, tuženoj kompaniji, između ostalog, zabranjeno da na bilo koji način ubuduće sprečava i onemogućava tužioca da putuje avionima tužene kompanije. U obrazloženju pomenute presude, između ostalog, navedeno je da je sud u toku dokaznog postupka utvrdio da je kompanija Swiss International Airlines odgovorna jer je dozvolila da u dužem vremenskom periodu diskriminacija prema tužiocu bude ponovljena više puta, da tužena kompanija nije sprečila višestruku diskriminaciju prema tužiocu na osnovu njegovih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava – nacionalna pripadnost i seksualna orijentacija, kao i da nije sprovela ozbiljnu istragu, anonimnu anketu niti je preduzela mere u cilju sprečavanja diskriminacije tužiocu, kao i da je uvođenjem trajne zabrane leta tužena preduzela radnju diskriminacije koja predstavlja viktimizaciju.

 

  • Uvidom u presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 158/18 od 14. marta 2018. godine, utvrđeno je da je, između ostalog, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu 6P. br. 1338/15 od 12. juna 2017. godine u stavu prvom kojim je utvrđeno diskriminatorsko postupanje tužene kompanije Swiss International Airlines prema tužiocu neosnovanom zabranom leta tužioca avionima tužene kompanije i delu stava II presude kojom se zabranjuje tuženom da ubuduće sprečava i onemogućava na bilo koji način tužioca da putuje avionima tužene kompanije.

 

  • Uvidom u reviziju Vrhovnog kasacionog suda Rev 4194/2018 od 25. oktobra 2018. godine, utvrđeno je da je odlučujući o reviziji tužene kompanije Swiss International Airlines koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 158/18 od 14. marta 2018. godine, sud, između ostalog, reviziju tuženog delimično usvojio i preinačio presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 158/18 od 14. marta 2018. godine u delu stava prvog izreke i presudu Višeg suda u Beogradu 6P. br. 1338/15 od 12. juna 2017. godine u delu stava šestog izreke i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za objavljivanje izreke presude u odbijajućem delu zahteva i ukinutom delu i za obrazloženje prvostepene presude u celini, dok je u preostalom delu revizija tuženog protiv presude drugostepenog suda odbijena kao neosnovana. Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi pravilno primenili Ustavne i zakonske odredbe, kao i odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda kada su usvojili zahtev tužioca i utvrdili da je tužena kompanija Swiss International Airlines, neopravdanom zabranom leta avionima ove kompanije, diskriminatorski postupala prema tužiocu, s obzirom na to da je tužilac tražio zaštitu od diskriminacije. U obrazloženju revizije, takođe navedeno je da je „pravilan zaključak nižestepenih sudova da je neposredni izvršilac diskriminacije DD, tako što je neopravdano pravila razliku između tužioca, odnosno neopravdano postupala prema tužiocu, na otvoren način, a koji se zasniva na nacionalnoj pripadnosti i seksualnoj orijentaciji, kao stvarnim odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima u vezi čega je tužilac obavestio tuženog, a tuženi nije sprečio višestruku diskriminaciju koja je vršena prema tužiocu. Uvođenje zabrane leta tužiocu od 04.09.2014. godine, predstavlja viktimizaciju iz člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije.“

 

  • Uvidom u presudu Zemaljskog suda za parnične postupke u Beču 1 Cg 39/14h-148 od 5. oktobra 2017. godine, utvrđeno je da je sud konstatovao da je Austrian Airlines AG diskriminisala AA. Istom presudom tuženoj kompaniji zabranjeno je dalje vršenje diskriminatorskih radnji. Presuda Zemaljskog suda za parnične postupke u Beču 1 Cg 39/14h-148 od 5.10. 2017. godine potvrđena je presudom Višeg državnog suda u Beču broj 15 R 191/17v od 23. marta 2018. godine.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[3], odredbom člana 14. propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Evropska konvencija zabranjuje svaku diskriminaciju, a time i viktimizaciju koja dovodi do nejednakog tretmana. U predmetu Fogarty v the United Kingdom,[4] Evropski sud je priznao značaj viktimizacije, iako nije utvrdio povredu člana 14, jer usled postojanja diplomatskog imuniteta podnositeljka predstavke nije bila u nepovoljnijem položaju od drugih lica nakon što je podnela tužbu za zaštitu od polne diskriminacije. Sud je posebno naglasio i da su manjine mnogo podložnije viktimizaciji,[5] što zahteva od država ugovornica preduzimanje pozitivnih mera.

3.4. Ustav Republike Srbije[6] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[7], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 2. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da izrazi “lice” i “svako” označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije. Članom 9. Zakona o zabrani diskriminacije[8] propisano je da diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa lošije nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatornom postupanju.

3.6. Zakon o vazdušnom saobraćaju[9] u članu 131. stav 1. propisuje da je imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje, dužan da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža na pošten i nediskriminatoran način.

3.7.  Zakon o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju[10] u članu 3. stav 1. tačka 30. propisuje da je rezervacija isprava kojom se potvrđuje da putnik ima putnu kartu ili drugi dokaz da je rezervacija prihvaćena i potvrđena od strane avio-prevozioca ili organizatora putovanja. Odredbama člana 7. stav 3. ovog zakona propisano je da je ugovor o prevozu putnika između avio-prevozioca i naručioca prevoza kojim se bliže određuju uslovi prevoza putnika punovažan ako je zaključen u pisanom obliku ili u elektronskom obliku.

Analiza navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz pritužbu

3.8. Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je analizirati da li su avio kompanija, Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft u Beogradu, neopravdano nejednako postupale prema podnosiocu pritužbe isključivo, odnosno uglavnom, zbog toga što je protiv avio kompanija Swiss International Air Lines LTD i Austrian Airlines AG ponudio dokaze i tražio pravnu zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudovima.

 

3.9. Poverenik najpre ukazuje da je od trenutka podnošenja pritužbe do donošenja ovog mišljenja na snagu stupio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije[11]  koji u članu 28. propisuje da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o zabrani diskrimnacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09) i opštih akata po kojima su započeti.

 

3.10. Dalje, polazeći od svojih ovlašćenja propisanih članom 38. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je propisano da Poverenik, u toku postupka do donošenja mišljenja, može predložiti sprovođenje postupka pregovaranja radi postizanja sporazuma, u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak posredovanja u rešavanju sporova, a da u slučaju da postupak iz stava 1. ovog člana nije uspešno okončan u zakonom predviđenom roku, Poverenik nastavlja postupanje po pritužbi, nakon analize navoda pritužbe i dostavljenih dokaza, Poverenik je u skladu sa zakonom kojim se uređuje postupak posredovanja, strankama u postupku predložio mirenje. Obe strane su prihvatile predlog Poverenika, međutim u daljoj fazi nije došlo do postupka medijacije o čemu su medijatori obavestili Poverenika. Imajući u vidu navedeno nastavljen je postupak pred Poverenikom i zatraženo je izjašnjenje od lica protiv kojih je pokrenut postupak po pritužbi.

 

3.11. Među stranama u postupku je nesporno da je po tužbi za zaštitu od diskriminacije koju je 25. avgusta 2015. godine AA podneo protiv avio kompanije Swiss International Air Lines, Viši sud u Beogradu doneo presudu kojom je utvrdio da je neosnovanom zabranom leta određenom dana 4. septembra 2014. godine, kompanija Swiss International Airlines diskriminatorski postupala prema podnosiocu pritužbe, kao i da je tuženoj kompaniji, između ostalog, „zabranjeno da na bilo koji način ubuduće sprečava i onemogućava tužioca da putuje avionima tužene kompanije“. Takođe, nesporno je da je ova presuda potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. br. 158/18 od 14. marta 2018. godine, kao i odlukom Vrhovnog Kasacionog suda koji je odlučujući po reviziji tužene kompanije, potvrdio stav prvostepenog suda. Vrhovni kasacioni sud je našao da su nižestepeni sudovi pravilno primenili Ustavne i zakonske odredbe, kao i odredbe Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda kada su usvojili zahtev tužioca i utvrdili da je tužena kompanija Swiss International Airlines, neopravdanom zabranom leta avionima ove kompanije, diskriminatorski postupala prema tužiocu, s obzirom na to da je tužilac tražio zaštitu od diskriminacije, kao i da uvođenje zabrane leta tužiocu predstavlja viktimizaciju iz člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, koja je ovim zakonom propisana kao oblik diskriminacije. Dalje, nesporno je da je AA 11. aprila 2017. godine pokrenuo postupak za zaštitu od diskriminacije pred Zemaljskim sudom za parnične postupke u Beču, protiv kompanije Austrian Airlines AG, zbog uvođenja zabrane leta u trajanju od 6 meseci, kao i da je presudom 1 Cg 39/14h-148 od 5.oktobra 2017. godine, ovaj sud utvrdio da je Austrian Airlines AG diskriminisala AA. Istom presudom tuženoj kompaniji zabranjeno je dalje vršenje diskriminatorskih radnji, a presuda Zemaljskog suda za parnične postupke u Beču, potvrđena je presudom Višeg državnog suda u Beču broj 15 R 191/17v od 23. marta 2018. godine. Takođe, nesporno je da „Lufthansa  grupu“ čine avio prevoznici Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft i da AA, kao redovan putnik i korisnik usluga Lufthansa grupe poseduje „HON“, odnosno „počasni status“, na osnovu kojeg ima pravo na najbolji kvalitet usluge. Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i predmet pritužbe, Poverenik je analizirao da li je nakon pokretanja sudskih postupaka u kojima je tražio zaštitu od diskriminacije, podnosilac pritužbe bio izložen neopravdano nepovoljnijem tretmanu kompanija protiv kojih je podneta pritužba, a ukoliko jeste, potrebno je utvrditi da li je njegov nepovoljniji tretman u uzročno-posledičnoj vezi sa sudskim postupcima za zaštitu od diskriminacije koje je pokrenuo protiv avio kompanija koje su članice Lufthansa grupe.

 

3.12. Poverenik ukazuje da je odredbom člana 5. Zakona o zabrani diskriminacije[12] propisano da diskriminacija može imati više oblika, među kojima je i pozivanje na odgovornost odnosno viktimizacija. Dalje u skladu sa članom 9. ovog zakona propisano je zabranjeno pozivanje na odgovornost, odnosno da diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano lošije postupa nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili ili nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze o diskriminatorskom postupanju. Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje da osoba koja prijavljuje ili traži zaštitu od diskriminacije, zbog toga bude izložena neprijatnostima i problemima. Takođe, važno je napomenuti da se prilikom utvrđivanja da li je prekršena odredba zabrane pozivanja na odgovornost, ne uzima u obzir lično svojstvo tog lica, već se utvrđuje da li je njegov nepovoljniji tretman posledica činjenice da je to lice tražilo ili izrazilo nameru da traži pravnu zaštitu od diskriminacije. Razlog za uvođenje norme o zabrani pozivanja na odgovornost, ogleda se u potrebi da se licima koja su direktno bila izložena diskriminaciji, kao i licima koja imaju saznanja o diskriminatorskom postupanju i koja su spremna da ta svoja saznanja ponude, pruži najšira pravna zaštita, kako ne bi trepeli štetne posledice zbog prijavljivanja slučajeva diskriminacije. Ovom odredbom se pruža i garancija kako žrtvama diskriminacije, tako i svedocima da ukoliko zatraže zaštitu ili su spremni da ponude dokaze u kasnijem postupanju ne budu izložene nepovoljnijem tretmanu. Ovaj oblik diskriminacije nije novina koja je uneta samo u domaće zakonodavstvo, već je zabrana pozivanja na odgovornost prepoznata mnogo ranije i u pravu Evropske unije, na početku u oblasti radnih odnosa, da bi naknadno bila uvedena kao oblik diskriminacije i u ostale oblasti društvenog života putem različitih direktiva Evropske unije.

 

Tako, primera radi Direktiva EU o jednakom tretmanu iz 1976. u članu 6. zahteva od država članica uvođenje mera kojima se obezbeđuje adekvatna zaštita radnika, odnosno u članu 7. mere zaštite od otkaza poslodavca kao reakciju na žalbu u preduzeću, ili na bilo koji pravni postupak usmeren na sprovođenje poštovanja principa jednakog tretmana.[13] Takođe Revidirana direktiva zahteva od država članica da obezbede odgovarajuću zaštitu od viktimizacije.[14] U njenoj preambuli se navodi: „Imajući u vidu osnovnu prirodu prava na efikasnu pravnu zaštitu, prikladno je osigurati da radnici i dalje uživaju takvu zaštitu, čak i nakon što je odnos koji je doveo do navodnog kršenja principa jednakog tretmana okončan. Zaposleni koji se brani ili svedoči u ime osobe zaštićene ovom direktivom treba da ima pravo na istu zaštitu.” Član 24. dalje zahteva od država članica da uvedu mere potrebne za zaštitu zaposlenih od otpuštanja ili drugog negativnog tretmana od strane poslodavca kao reakcija na žalbu u preduzeću, ili na bilo koji pravni postupak usmeren na sprovođenje poštovanja principa jednakog tretmana. Zabranu viktimizacije, koju priznaju za jedan od oblika nejednakog tretmana, sadrže i Rasna direktiva[15] i Okvirna direktiva u oblasti zapošljavanja.[16] Takođe, i najnovija direktiva iz 2019. godine, Direktiva o uspostavljanju ravnoteže između poslovnog i privatnog života[17] zabranjuje viktimizaciju na osnovu člana 14. Konačno, važno je naglasiti da pored zapošljavanja, viktimizacija je zabranjena i u oblastima pristupa i snabdevanja robom i uslugama, a na osnovu člana 10. Direktive 2004/113/EZ.[18] Pomenuta direktiva takođe u uvodnoj izjavi 23 zahteva delotvornu implementaciju principa jednakog tretmana u vidu adekvatne sudske zaštite od viktimizacije.

3.13. Polazeći od odredbe člana člana 2. stav 1. tačka 2. i člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je analizirao samo one događaje koji su se desili na teritoriji Republike Srbije i koji nisu bili predmet ocene suda, a koji su nastupili nakon što je podnosilac pritužbe pokrenuo sudske postupke za zaštitu od diskriminacije. Dakle, u konkretnom slučaju, da bi se odgovorilo na pitanje da li su avio kompanije Swiss International Air Lines, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa prekršile zabranu pozivanja na odgovornost, od ključne važnosti je primena pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da su nakon pokretanja sudskih postupaka za zaštitu od diskriminacije, ove kompanije neopravdano nejdnako postupale prema njemu, a da je nepovoljniji tretman kojem je bio izložen u direktnoj vezi sa činjenicom da je pred nadležnim sudovima pokrenuo postupke i ponudio dokaze o diskriminatorskom postupanju kompanija Swiss International Air Lines i Austrian Airlines. Ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, snose avio kompanije protiv kojih je pritužba podneta.

 

3.14. Naime, u pritužbi je, između ostalog, navedeno da podnosilac pritužbe godinama leti ovim avio kompanijama i da mu se nikada pre nego što je pokrenuo sudski postupak, nije dogodilo da, primera radi ostane bez mesta na letu ili bez svoje HON rezervacije. Podnosilac pritužbe je u pritužbi naveo niz događaja i situacija sa kojima se susretao posle pokretanja postupka pred sudom za zaštitu od diskriminacije i to kako suda u Beogradu, tako i suda u Beču, pri čemu su u oba slučaja donete presude kojima je utvrđeno diskriminatorno postupanje prema podnosiocu pritužbe kako Swiss International Airlines po presudi domaćih sudova, tako i  Austrian Airlines AG, po presudi suda u Beču. Podnosilac pritužbe je predložio da se na okolnost da je prema njemu neopravdano nejdnako postupano u određenim konkretnim situacijama uzmu izjave od svedoka koji mogu da potvrde i njegove navode koji se odnose na generalno lošiji tretman prema njemu u odnosu na druge putnike.

 

3.15. Podnosilac pritužbe je naveo da je nakon pravnosnažne presude u kojoj je Viši sud u Beogradu utvrdio da je uvođenjem zabrane leta, kompanija Swiss International Airlines diskriminisala podnosioca pritužbe, ova kompanija slala „neistinite informacije“ raznim „potrošačkim organizacijama“ kojima je podnosilac pritužbe ukazivao na diskriminatorno postupanje te kompanije, „pokušavajući da ga okarakteriše kao nezgodnog putnika koji vređa radnike i ne poštuje pravila te kompanije“. Dalje, navedeno je da iako ima status HON putnika, 28. maja 2018. godine, prilikom leta na relaciji Beograd-Cirih, avionom kompanije Swiss, podnosilac pritužbe nije imao ni jedno rezervisano sedište, „što je neprihvatljivo za putnike koji imaju ovaj status“, dok je njegov partner imao rezervisano mesto u avionu-2C. Pored toga, kao još jedan od dokaza diskriminacije, odnosno viktimizacije, podnosilac pritužbe je naveo da je 6. aprila 2019. godine, u jutarnjim časovima, elektronskim putem, rezervisao let na relaciji Beograd-Cirih za 7. april 2019.godine, da se upisao na svoj HON račun i čekirao za svoj let, kao i da je putem mejla dobio potvrdu u kojoj je stajala njegova HON rezervacija. Na dan leta, kako se dalje u pritužbi navodi, video je da je njegov HON status „izbrisan“, zbog čega je otišao na „čeking desk“ na kojem mu je službenica BB odštampala bording kartu na kojoj se videlo da njegovog HON statusa nema. Takođe, podnosilac pritužbe je naveo da je 14. aprila 2019. godine, pokušao da putem telefonskog centra Lufthans-e rezerviše kartu za let kompanijom Swiss International Airlines na relaciji Beograd-Cirih-London preko HON centra za rezervacije u Nemačkoj, ali da mu je rečeno da njegova karta mora biti izdata 26 sati pre polaska i da je naknadno uspeo da rezerviše svoju kartu tek preko HON centra u Londonu „kod kojih takvo pravilo nije važilo“. U izjašnjenju predstavništva kompanije Swiss International Air Lines LTD, Beograd, između ostalog, navedeno je da „nije postojala namera da se AA uskrati HON status na letu Beograd-Cirih 7. aprila 2019. godine, da je u konkretnom slučaju reč o grešci u sistemu i AA nije trpeo nikakve štetne posledice zbog toga, jer je propust načinjen nenamernom greškom agenta, otklonjen odmah nakon što je ukazao na njega“. Takođe, navedeno je da je na letu Beograd-Cirih od 28. maja 2018. godine, AA prilikom ukrcavanja dodeljeno mesto 2F i da se „može dogoditi situacija da HON putnik nema mesto u avionu zbog prebukiranosti sistema ukoliko se, između ostalog, mesto rezerviše preko interneta“.

 

3.16. Prilikom ocene da li je podnosilac pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije, Poverenik je takođe imao u vidu izjave koje su dale svedokinja u ovom postupku, kao i dostavljene dokaze. Naime, u izjavi svedokinje BB, koja je zaposlena na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu kao supervizorka na prijemu putnika i prtljaga, između ostalog, navedeno je da je 7. aprila 2019. godine radila na šalteru za prijem putnika, da prilikom dolaska u smenu nije videla da na letu postoji putnik sa HON statusom i da je bila „iznenađena“ kada je videla AA na šalteru. Dalje, navela je da joj je AA objasnio da se dan pred let „čekirao“ preko svoje HON kartice, da su nakon toga zajedno otišli do kancelarije Lufthans-e gde je radnica EE utvrdila da je njegova kartica izbrisana, kao i da je, noć pre leta, njen kolega ŽŽ radio pripremu tog leta i video da imaju jednog „HON putnika“. Istakla je da je proverom utvrđeno da je „HON“ status podnosioca pritužbe „izbrisan noć pre leta“. Ove navode potvrdila je i svedokinje GG koja je, u svojstvu policijske službenice SGP „Beograd“, bila zadužena da preduzme aktivnosti u cilju prikupljanja obaveštenja u vezi diskriminacije AA od članica Lufthansa grupe. Svedokinja VV je u svojoj izjavi takođe navela, da je obavila razgovor sa zaposlenima u Lufthansa grupi, između ostalog i sa ŽŽ, koji je izjavio da je prilikom pripreme leta Beograd-Cirih 6. aprila 2019. godine, video da imaju jednog putnika sa HON statusom, a da je nakon par dana, saznao da je AA izbrisan HON status na tom letu. Takođe, svedokinja je izjavila da je službenica EE „zahtevala“ da se u službenu belešku ne unosi podatak da se navedenog dana AA nalazio u kancelariji „Austrian Airlines“ na aerodromu u Beogradu, jer bi u tom slučaju imala probleme sa rukovodstvom kompanije, s obzirom da je AA „izričito zabranjen pristup“, zbog vođenja sudskog spora protiv te kompanije. U izjavi je između ostalog istakla da je zgrada aerodroma pokrivena video-nadzorom i da je nakon postupanja po predmetu „oštećenog“, izuzet snimak o navedenom događaju, kojim su potvrđeni navodi AA. Poverenik je uvidom u dostavljene dokaze – printskrin rezervacije, utvrdio da je rezervacija leta iz Beograda za Cirih za 7. april 2019. godine bila urađena sa HON naloga AA.

 

3.17. Na osnovu navoda pritužbe, dostavljenih dokaza i izjava svedokinja može se konstatovati da nije sporno da je prilikom rezervacije leta Beograd – Cirih, postojao HON status podnosioca pritužbe. Stoga, primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja koje je propisano odredbom člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je analizirao da li je Swiss International Air Lines LTD, Beograd ponudila razumno opravdanje za događaj prilikom koga je HON status iz rezervacije podnosioca pritužbe postojao na dan rezervacije, ali ne i na dan leta. Polazeći od navoda da u konkretnom slučaju „nije postojala namera da se AA uskrati HON status na letu Beograd-Cirih 7. aprila 2019. godine“, važno je najpre istaći da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, odnosno diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere i svesti da se neko diskriminiše. Poverenik konstatuje da u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, teret dokazivanja leži na strani protiv koje je pritužba podneta, odnosno da je ona dužna da dostavi dokaze kojima će dokazati da u određenoj situaciji nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza. Takođe, Poverenik dalje konstatuje da ni nakon ostavljenog dodatnog roka za dostavljanje dokaza ova kompanija nije dostavila traženo. Primera radi ukoliko je došlo do greške u sistemu, da li je ova greška učinjena samo prema podnosiocu pritužbe ili i prema drugim putnicima, odnosno primera radi nije dostavila dokaz od lica koje je zaduženo za funkcionisanje sistema da je konkretnom prilikom došlo do pada sistema ili greške koja je mogla usloviti ovakav sled događaja, kao ni dokaze da je navedenog dana ili tih dana na bilo kojem drugom letu došlo do „brisanja“ HON statusa bilo kom drugom putniku sa ovim povlasticama. Poverenik dalje konstatuje da su navodi iz izjašnjenja kontradiktorni iz razloga što se povodom istog događaja u izjašnjenju navodi da je do navedene situacije došlo usled nenamerne greške u sistemu, a zatim da je do navedene situacije došlo nenamernom greškom agenta. S druge strane, iz izjave agenta ŽŽ, nesporno je da je na letu postojao jedan putnik sa HON statusom, odnosno da je karta rezervisana sa Hon statusom, te da je naknadno saznao da je podnosilac pritužbe dolaskom na aerodrom utvrdio da njegova rezervacija ne sadrži HON status a samim tim i prava koja putnik ostvaruje na osnovu ovog statusa. Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja, izjava svedokinja koje su neposredno prisustvovale navedenom događaju i drugih dostavljenih dokaza može se konstatovati, da kompanija Swiss International Air Lines LTD, Beograd nije dokazalo da su razlozi za nestanak HON statusa iz rezervacije podnosioca pritužbe na letu Beograd-Cirih 7. aprila 2019. godine proizvod objektivnih okolnosti, a ne nejednakog postupanja prema podnosiocu pritužbe. Ovo naročito, imajući u vidu da se navedeni događaj odigrao nekoliko meseci nakon što je po izjavljenoj reviziji tužene kompanije, Vrhovni Kasacioni sud potvrdio stav prvostepenog i drugostepenog suda u delu u kojem je utvrđeno da je kompanija Swiss International Air Lines LTD, diskriminisala podnosioca pritužbe.

 

Dalje, prilikom ocene navoda iz pritužbe da mu je dan pre leta zakazanog za 28. maj 2018. godine, onemogućeno da rezerviše mesto za let na relaciji Beograd-Cirih i da je u telefonskom razgovoru obavešten iz kancelarije aerodroma da ne postoji mogućnost da mu se „blokira“ mesto za navedeni let jer je avion „pun“, Poverenik je najpre imao u vidu način na koji se stiče HON status, kao i pogodnosti koje on podrazumeva. Uvidom u sajt avio kompanije Swiss International Airlines, utvrđeno je da su navedene najznačajnije privilegije putnika sa HON statusom koje, između ostalog, podrazumevaju i „prijavljivanje prve klase“ i „garanciju rezervacije na već potpuno rezervisanim letovima do 24 časa pre polaska“. Dakle, imajući u vidu da je podnosilac pritužbe pokušao da rezerviše svoj let u roku koji mu garantuje mogućnost da kao HON putnik obezbedi mesto u avionu i u situaciji kada je let u potpunosti rezervisan, kompanija protiv koje je podneta pritužba nije dokazala kako se „može dogoditi situacija da HON putnik nema mesto u avionu zbog prebukiranosti sistema“, odnosno iz kojih razloga u toj situaciji podnosiocu pritužbe nije omogućeno da mesto u avionu rezerviše telefonskim putem. Ovo naročito imajući u vidu da iz dokaza koji su dostavljeni uz izjašnjenje nesporno proizlazi da je na letu Beograd-Cirih 28. maja 2018. godine, AA „dodeljeno“ mesto u avionu broj 002F, na osnovu čega se može zaključiti da je mesta u avionu bilo i da avion nije bio „pun“ kako je to saopšteno podnosiocu pritužbe.

 

Analizom svega napred navedenog, može se konstatovati da je podnosiocu pritužbe onemogućeno, odnosno otežano uživanje privilegija koji imaju HON članovi Lufthansa grupe. S obzirom da su opisane situacije nastupile nakon pokretanja i donošenja sudske presude kojom je utvrđeno da je kompanija Swiss International Air Lines LTD diskriminisala podnosioca pritužbe, Poverenik konstatuje da ova kompanija nije dokazala da do pravljenja razlike nije došlo isključivo ili uglavnom zbog toga što je podnosilac pritužbe tražio zaštitu od diskriminacije pred Višim sudom u Beogradu. S tim u vezi, evidentno je da brisanje HON statusa iz rezervacije podnosioca pritužbe, odnosno onemogućavanje uživanja privilegija prilikom rezervisanja leta avionima kompanije Swiss International Air Lines LTD, predstavljaju situacije kojima je ova kompanije pozvala na odgovornost podnosioca pritužbe zbog pokrenutih sudskih postupaka, odnosno viktimizovala podnosioca pritužbe.

 

3.18. Dalje, imajući u vidu da je pritužba podneta i protiv kompanije Austrian Airlines AG, a da je po tužbi koju je AA 11.aprila 2017. godine podneo za zaštitu od diskriminacije Zemaljski sud za parnične postupke u Beču doneo presudu 1 Cg 39/14h-148 od 5.oktobra 2017. godine, kojom je utvrdio da je Austrian Airlines AG diskriminisala podnosioca pritužbe i zabranila dalje vršenje diskriminatorskih radnji tuženoj kompaniji, saglasno odredbi člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije bilo je potrebno analizirati da li je od trenutka pokretanja sudskog postupka, ova kompanije neopravdano nejednako postupala prema podnosiocu pritužbe, nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što je tražio zaštitu od diskriminacije. Poverenik najpre konstatuje da se se ova kompanija nije izjasnila na navode iz pritužbe da je u prvih šest meseci od trenutka pokretanja sudskog postupka, kompanija Austrian Airlines AG zabranila AA „zemaljske usluge“ na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu – uključujući kupovinu karata, menjanje rezervacija i sl. i to na šalterima sve tri kompanije članice Lufthansa grupe, kao i da je DD obavestila „sve službe aerodroma u Beogradu“ da je tužio kompaniju Austrian Airlines AG u Beču, zbog čega je zaposlenima bilo zabranjeno da komuniciraju sa njim. Dalje, predmet ocene u ovom postupku bili su navodi podnosioca pritužbe da je nakon nastupanja pravnosnažnosti i izvršnosti presude suda u Beču, kompanija Austrian Airlines „stavila“ AA na „internu listu za nadgledanje“ i tražila od zaposlenih da o njegovom ponašanju tokom leta obaveštavaju rukovodstvo kompanije. Podnosilac je u pritužbi istakao da ovakav „tretman“ nije postojao za druge putnike i da je često od posade dobijao izvinjenje zbog pisama u kojima se upozoravaju da je on u avionu. U izjašnjenju kompanije Austrian Airlines preko predstavništva u Beogradu, potvrđeni su navodi iz pritužbe da je ova kompanija uvela tzv. „Watch listu“, koja je, kako se navodi, važila u vreme zabrane letenja koja je AA izdata 2014. godine, kao i da je nakon njenog ukidanja, AA sklonjen „sa svake vrste Watch liste, koja je služila, isključivo, kako putnik kome je uvedena zabrana letenja ne bi mogao ući na let“. Takođe, navedeno je da je AA redovan klijent i putnik sa „HON“ statusom, zbog čega zaposleni, a pre svega kabinsko osoblje, „u okviru redovne procedure bivaju obavešteni da će se na letu naći takav putnik, kako bi mu se pružio najviši mogući nivo usluge i posvetila dodatna pažnja i kako se ne bi desio propust koji bi AA mogao da tumači kao diskriminaciju“.

 

Ceneći navode iz izjašnjenja, Poverenik konstatuje da je uvidom u dostavljene dokaze uz pritužbu utvrđeno da je u mejlu od 22. aprila 2017. godine, operativna rukovoditeljka Austrian Airlines-a, obavestila kolege zaposlene u Timu za korporativnu bezbednost i rukovodstvo operativnog tima, da je AA „stavljen na njihovu internu listu za nadgledanje, kako bi se pratili njegovi maniri i ponašanje u toku sledeće godine. Molimo vas obavestite posadu stanicu o njegovim letovima“. U prilogu ovog mejla zaposlenim je dostavljeno obaveštenje o njegovim sledećim letovima. Takođe, postojanje „watch liste“ na kojoj se nalazio podnosilac pritužbe, potvrdile su i svedokinje u svojim izjavama. Naime, svedokinja VV, navela je da joj je poznato da je „do skoro“ Austrian Airlines slao mejlove kanceliriji na aerodromu u Beogradu kada je AA bio na letu i da je „od zaposlenih traženo da se svi obaveste da putuje putnik koji je problematičan i koga treba pratiti“. Svedokinja BB izjavila je „da se u situacijama kada ostali HON putnici traže bilo koje usluge ne zove kancelarija Lufthansa grupe, već se radi po pravilima, ali da to nije slučaj kada leti AA“, kao i da „im je svima poznato da kada podnosilac pritužbe leti sam ili sa nekim moraju o tome da obaveste kancelariju“. Takođe, navela je da je „jasno da se podnosilac pritužbe na nekoj vrsti „watch liste“ Lufthansa grupe, koja ne postoji ni za jednog drugog putnika“. Iz dostavljenih dokaza dalje proizlazi da je 16. maja 2017. godine Austrian Airlines obavestio punomoćnike AA, da „od 8. maja 2017. godine AA više nije na njihovoj internoj listi praćenja, na koju je stavljen 2014. godine zbog obaveštenja zaposlenih o njegovom ponašanju u toku te godine“. S druge strane, prema poslednjim izmenama iz sistema Lufthansa grupe od 24. aprila 2018. godine u koje je Poverenik izvršio uvid, utvrđeno je da je u opisu „dodatna usluga i potrebne informacije o PAX“, navedeno: „Molimo da se obraćate PAX-u na prijatan način i svedete razgovor na minimum. Ukoliko dođe do bilo kakvog problema, uputiti klijenta na matičnu korisničku podršku. Informisati CMD o događaju“. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je nesporno da su zaposleni bili upoznati sa činjenicom da je AA tužio navedene kompanije i da se zbog toga imaju prema njemu ponašati na drugačiji način nego prema ostalim putnicima. Poverenik konstatuje da kompanija Austrian Airlines, ni nakon ostavljanja dodatnog roka nije dostavila dokaze na osnovu kojih je moguće zaključiti da je ovakva procedura uobičajena za sve putnike sa HON statusom, odnosno da i za njih važi ovakva procedura. Poverenik je takođe cenio iskaz svedokinje zaposlene na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu koja je potvrdila navode iz pritužbe prema kojima „lista za nadgledanje ne postoji ni za jednog drugog putnika“. Stoga, može se zaključiti da su nakon nastupanja pravnosnažnosti presuda u kojima je utvrđena diskriminacija podnosioca pritužba, članice Lufthansa grupe nastavile da prate ponašanje podnosioca pritužbe, što nije slučaj kada su u pitanju drugi putnici sa HON statusom. U prilog navedenom, Poverenik konstatuje da je svedokinja GG navela da je prilikom prikupljanja informacija vezanih za događaj od 7. aprila 2019. godine Duty menagerka „Austrian Airlines“-a , EE, „zahtevala“ da se u službenu belešku ne unosi podatak da se navedenog dana AA nalazio u kancelariji „Austrian Airlines“ na aerodromu u Beogradu, jer bi u tom slučaju imala probleme sa rukovodstvom kompanije, s obzirom da je AA „izričito zabranjen pristup“, zbog vođenja sudskog spora protiv te kompanije. Pored toga, podnosilac je u pritužbi naveo više situacija u kojima mu je kompanija Austrian Airlines onemogućila, odnosno otežala korišćenje i uživanje privilegija koje HON status podrazumeva. Međutim, imajući u vidu da se ovi događaji nisu desili na teritoriji Republike Srbije, saglasno prostornom važenju Zakona o zabrani diskriminacije i nadležnosti Poverenika, nisu mogli biti predmet ocene u ovom postupku. Tako je primera radi u pritužbi AA naveo da mu je kao HON članu sa kartom biznis klase, prilikom rezervacije leta na relaciji Beč-Beograd 2. maja 2018. godine, elektronskim putem, onemogućeno da rezerviše mesto u biznis klasi, već samo u ekonomskoj. Nakon reklamacije koju je uputio telefonskim putem rečeno mu je da je njegova HON karta „nepravilno uneta“ i tek nakon ove intervencije promenjeno je mesto, odnosno dodeljeno je sedište u biznis klasi.

 

3.19. Dalje, Poverenik je takođe imao u vidu da je povodom napred navedenih situacija i događaja, podnosilac pritužbe upućivao žalbe i primedbe Izvršnom i Nadzornom odboru Lufthansa grupe koje je, kako se navodi, odbilo da proveri ove navode. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da je podnosilac pritužbe uz pritužbu dostavio dokaz da je kao odgovor na sve žalbe koju je u vezi viktimizacije uputio Izvršnom i Nadzornom odboru Lufthansa grupe, MM obavesto podnosioca pritužbe da neće dobiti nikakav odgovor. Imajući u vidu pravilo o preraspodeli, odnosno prebacivanja tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, lica protiv kojih je pritužba podneta nisu dostavila dokaze da su AA odgovarali na navedene pritužbe. Naime, u izjašnjenju je potvrđeno da se AA obraćao rukovodstvu Lufthansa grupe „u više navrata“, kao i da je tražio da se utvrdi odgovornost Izvršnog i Nadzornog odbora, „ali da on nije u poziciji da utiče na odluke privrednog društva koje se moraju sagledavati sa aspekata zakonitosti i rizika po kompaniju, a ne sa aspekta subjektivnih želja klijenta“, odnosno da „nedozvoljavanje mešanja trećih lica i klijenata u internu politiku i poslovanje Lufthansa grupe, AA nije uskraćeno zbog njegovih ličnih svojstava, već zbog poslovne politike Lufthansa grupe“. Pored toga, iz dostavljenih dokaza je nesporno da je podnosilac pritužbe u svom obraćanju II, predstavniku Lufthansa grupe za Srbiju, ukazao na situacije koje su opisane u pritužbi i na činjenicu da tim povodom rukovodstvo Lufthansa grupe nije preduzelo ništa, odnosno da su ga obavestili da „neće dobiti odgovor“. S obzirom da Lufthansa grupa predstavlja jednu od najvećih avio kompanije na svetu i preuzima ulogu vodeće evropske avio grupe, kako je to navedeno na sajtu Lufthansa grupe, malo je verovatno da bi ovako ugledna kompanija u potpunosti zanemarila primedbe njenih putnika, a naročito onih koji su deo „HON“ kruga, zbog čega Poverenik konstatuje da nisu dostavljeni dokazi da je propuštanje postupanja po primedbama podnosioca pritužbe nije u vezi sa činjenicom da je protiv dve od tri članice ove grupe podneo tužbe za zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudovima. Ceneći sve napred navedeno, Poverenik je dao mišljenje da su Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft, neopravdano nejednako postupale prema podnosiocu pritužbe isključivo, odnosno uglavnom, zbog toga što je protiv avio kompanija Swiss International Air Lines i Austrian Airlines ponudio dokaze i tražio pravnu zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudovima.

 

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi AA protiv avio kompanija Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines AG i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft povređene su odredbu člana 9. Zakona o zabrani diskriminacije, odnosno neopravdano je nejednako postupano prema podnosiocu pritužbe isključivo, odnosno uglavnom, zbog toga što je protiv avio kompanija Swiss International Air Lines i Austrian Airlines ponudio dokaze i tražio pravnu zaštitu od diskriminacije pred nadležnim sudovima.

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje avio kompanijama Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines LTD i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft, da:

 

5.1. Upute podnosiocu pritužbe pisano izvinjenje preko svojih predstavništava u Beogradu i to:

–  predstavništvo kompanije Swiss International Air Lines LTD u Beogradu zbog brisanja HON statusa iz rezervacije podnosioca pritužbe prilikom leta na relaciji Beograd-Cirih 7. aprila 2019. godine, odnosno onemogućavanje uživanja privilegija prilikom rezervisanja leta na relaciji Beograd-Cirih 28. maja 2018. godine;

–  predstavništvo kompanije Austrian Airlines LTD u Beogradu zbog uvođenja tkzv. „watch liste“, odnosno interne liste za nadgledanje koja je služila za praćenje ponašanja podnosioca pritužbe tokom leta;

– predstavništvo kompanije Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft u Beogradu zbog neodgovaranja na primedbe koje je podnosilac pritužbe upućivao pisanim putem, a u kojima je ukazivao na diskriminatorno postupanje avio kompanija Swiss International Air Lines LTD i Austrian Airlines LTD.

 

5.2. Da ubuduće omoguće podnosiocu pritužbe uživanje privilegija koji imaju HON članovi Lufthansa grupe.

5.3. Da ubuduće vode računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da avio kompanije Swiss International Air Lines LTD, Austrian Airlines i Deutsche Lufthansa Aktiengesellschaft preko predstavništva u Beogradu, obaveste Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko lica protiv kojih je podneta pritužba ne postupe po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21, član 33.

[3] („Službeni list SCG- Međunarodni ugovori”, br. 9/03, 5/05, 7/05-ispravka i „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 12/10)

[4] Fogarty v the United Kingdom, predstavka br. 37112/97, presuda od 21. novembra 2001.

[5] Baczkowski and Others v. Poland, predstavka br.  1543/06, presuda od 3. maja 2007, par. 64; Alexeyev v. Russia, predstavka br.  4916/07, 25924/08, 14599/09, presuda od 21. oktobra 2010, par. 70.

[6] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[7] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2. („Službeni glasnik RS“, broj 22/09)

[8] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15, 66/15

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 87/11, 66/15

[11] Zakon o zabrani diskriminacije „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[12] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[13] EU Directive 76/207/EEC, Equal Treatment of men and women.

[14] EU Directive 2006/54/EC on the implementation of the principle of equal opportunities and equal treatment of men and women in matters of employment and occupation (recast).

[15] Council Directive 2000/43/EC on implementing the principle of equal treatment between persons irrespective of racial or ethnic origin.

[16] Council Directive 2000/78/EC of 27 on establishing a general framework for equal treatment in employment and occupation.

[17] Directive (EU) 2019/1158 on work-life balance for parents and carers and repealing Council Directive 2010/18/EU.

[18] Council Directive 2004/113/EC on implementing the principle of equal treatment between men and women in the access to and supply of goods and services.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon236-21 Avio kompanija diskriminisala putnika jer je tražio zaštitu od diksriminacije Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top