br. 07-00-161/2023-02 datum: 30.5.2023.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A., podnete protiv B. B., zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, u oblasti zdravstvene zaštite. U pritužbi je navedeno da je ginekolog odbio da izvrši uobičajen ginekološki pregled, kakav je podnositeljka pritužbe navela da je ranije obavljala, iz razloga što je, na njegovo pitanje, odgovorila da ne upražnjava odnose sa muškarcima. U pritužbi je navela da je on nju smatrao nevinom iako je istakla da je imala odnose ali ne i sa suprotnim polom, da nije nevina i da je do sada imala uobičajene ginekološke preglede. Dalje je navela da je odbila drugačiji pregled koji joj je ponuđen, a koji se obavlja kada je u pitanju nevina osoba, te da se osetila neprijatno i da je odustala  od pregleda. U izjašnjenju je navedeno da je pacijentkinja rekla da nije imala odnose sa muškarcima, i da to za njega znači da je ta pacijentkinja medicinski virgo intacta, da je ponudio drugačiju vrstu pregleda ali je ona to odbila. Poverenik je zatražio dodatno izjašnjenje, postavljajući između ostalog sledeća pitanja: koji protokol obavezuje da se ne sprovodi vaginalni pregled u slučaju da pacijentkinja nije imala odnose sa suprotnim polom, na koji način utvrđuje da li je pacijentkinja virgo intacta i da li je njegov lični stav da se „nevinost“ gubi samo u heteroseksualnom odnosu ili je to stav medicine. Međutim, B. B. se nije izjasnio na navedena pitanja. Tokom postupka primenjeno je pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, po kome podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim akt diskriminacije, a ako to uradi, teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakosti snosi lice protiv koga je pritužba podneta. Nakon analize iskaza podnositeljke pritužbe, izjašnjenja B. B. , iskaza svedokinje i pisanog dokaza, utvrđeno je da je pacijentkinja došla u ordinaciju 21. marta u nameri da obavi ginekološki pregled, da je rekla da nije imala odnose sa muškarcima, ali je pojasnila da nije nevina, da je imala odnose sa ženama i da je do sada imala uobičajene ginekološke preglede. Uprkos tome, ginekolog je insistirao da je ona nevina jer nije imala odnose sa muškarcima i ponudio alternativne načine pregleda na koje ona nije pristala jer se osećala neprijatno. Tokom postupka, B. B. nije pružio dokaze da se u konkretnom slučaju rukovodio objektivnim kriterijumima zasnovanim na medicinskoj nauci i praksi, a ne predrasudama o osobama drugačije seksualne orijentacije. Nejasan je i neutemeljen stav lekara da je „normalan“ odnos, odnos između muškarca i žene kao i da se „nevinost“ gubi penetracijom muškog polnog organa u ženski. Uporno negiranje sposobnosti podnositeljka pritužbe da adekvatno izrazi svoju seksualnost i zdravstveno stanje, a zatim predlaganje alternativnih načina pregleda za nevine žene, očigledno je kod pacijentkinje stvorilo osećaj poniženja i nepoverenje prema lekaru i tretmanu zbog čega je odbila takav pregled. Zbog toga, Poverenik je doneo mišljenje da B. B. povredio odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i dao preporuku B. B.  da se informiše o položaju i pravima osoba drugačije seksualne orijentacije, posebno u oblasti zdravstvene zaštite i da se u buduće pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

 

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. A. iz Beograda, protiv B. B., ginekologa, zaposlenog u Domu zdravlja V. iz Beograda, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije, a u vezi sa pružanjem zdravstvenih usluga. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

 

 

• da je sistematski pregled na koji je podnositeljka pritužbe bila upućena obuhvatao i ginekološki pregled sa kolposkopijom, „papa test“, uzimanje vaginalnog brisa i ultrazvučni pregled male karlice;

 

• da je podnositeljka pritužbe, po ulasku u ordinaciju, započela pregled odgovaranjem na pitanja koja su se odnosila na istoriju bolesti karcinoma, prvi menstrualni ciklus, hronična oboljenja i sl;

 

• da je podnositeljka pritužbe nakon toga, zamolila ginekologa da „pregled obavi sa manjim spekulumom, jer joj je sa standardnom veličinom instrumenta pregled neprijatan i bolan“, kao i da je dopunila rečenicu da „nema odnose sa muškarcima, pa joj je „samim tim prijatnije sa manjim spekulumom“

 

• da se nakon toga obavljala rasprava između ginekologa i podnositeljke pritužbe na način da je ginekolog tvrdio da je podnositeljka pritužbe „nevina jer nije imala seksualne odnose sa muškarcima“, da „žene sa himenom ne pregleda“, dok je podnositeljka pritužbe u raspravi tvrdila da „nije nevina“, da je prethodno redovno obavljala ginekološke preglede bez problema i bez obzira što nije imala seksualne odnose sa muškarcima;

 

• da je ginekolog odbio da izvrši kompletan ginekološki pregled, jer mu je podnositeljka pritužbe rekla „da nema odnose sa muškarcima“;

 

• da je ginekolog pojasnio da nema ništa protiv LGBT populacije, ali da njemu „zakon brani da pregleda“ podnositeljku pritužbe;

 

• da ne postoji nijedan pravni osnov na osnovu kojeg je ginekolog mogao da odbije da izvrši pregled, jer odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuju da svako lice ima pravo na zdravstvenu zaštitu;

 

• da je na kraju rasprave ginekolog pitao podnositeljku pritužbe „da li ima himen, jer žene sa himenom ne sme po zakonu da pregleda ni prstom“, na šta je podnositeljka pritužbe odgovorila da „nema himen“;

 

• da je ginekolog nakon toga izjavio da „s obzirom da je podnositeljka pritužbe nevina, da on može samo da uradi vaginalni bris“;

 

• da je cela rasprava za podnositeljku pritužbe predstavljala neprijatan i ponižavajući razgovor, ali da je odlučila da ne pristane na „deo pregleda“, jer joj je ginekolog „svojim stavom“ onemogućio da ostvari pravo na „značajan preventivni ginekološki pregled sa ciljem očuvanja svog seksualnog i reproduktivnog zdravlja“.

 

• Kao dokaz navodima iz pritužbe, podnositeljka pritužbe je predložila da se kao svedokinja sasluša medicinska sestra koja je prilikom spornog događaja bila prisutna u ordinaciji.

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od ginekologa B. B.

 

• B. je u izjašnjenju, između ostalog, naveo:

 

• da izjava podnositeljke pritužbe da je diskriminisana po osnovu seksualne orijentacije nije istinita;

 

• da on ne pregleda „opredeljenje“ podnositeljke pritužbe, već njeno zdravstveno stanje, samo sa ginekološkog aspekta;

 

• da navodi podnositeljke pritužbe da je doktor izjavio da „nema ništa protiv LGBT populacije“ takođe nisu istiniti jer se o tome nije izjašnjavao;

 

• da je do sada pregledao desetine žena „takvih orijentacija“, koje su bile iskrene prema lekaru i izjasnile se da su imale odnose i sa muškarcima i sa ženama, te da je na osnovu toga i u skladu sa medicinskom etikom i protokolima lečenja mogao da izvrši ginekološki pregled, odnosno da pruži odgovarajuću zdravstvenu uslugu i zaštitu;

 

• da navodi podnositeljke pritužbe da je doktora zamolila da pregled obavi sa „manjim spekulumom“ i ukazala da nema odnose sa muškarcima nije tačna, budući da je to izjavila tek kad je bila upitana da li je imala seksualne odnose sa muškarcima;

 

• da je ponovio eksplicitno pitanje da li je podnositeljka pritužbe imala seksualne odnose sa muškarcima, na šta mu je odgovorila da nikada nije imala seksualne odnose sa muškarcima;

 

• da takav odgovor za njega znači, da u skladu sa stanjem podnositeljke pritužbe, nema pravo da pregleda podnositeljku pritužbe vaginalno, budući da je podnositeljka pritužbe „medicinski virgo intacta“, te da bi na taj način „izvršio defloraciju“, koja podleže sudsko – medicinskom veštačenju;

 

• da bi u tom slučaju bio prekršen protokol lečenja, medicinska etika, kao i da bi došlo do krivično pravne odgovornosti lekara, odnosno da bi prilikom manuelnog i instrumentalnog pregleda takve osobe došlo do ozleđivanja devičnjaka i krvarenja;

 

• da se „žene koje nisu imale odnose“, po pravilima ginekologije, protokolima lečenja i medicinskoj etici, ne mogu pregledati kroz vaginu, već se pregledaju vizuelno samo spoljne genitalije i himenalni otvor, te je iz tog razloga podnositeljki pritužbe ponudio pregled abdominalnim ultrazvukom, vaginalni bris i rektalni pregled, za koji nije potreban binumenalni i instrumentalni ulazak u veginu, a što je podnositeljka pritužbe eksplicitno odbila i izjavila da „neće pregled kod mene i da želi ženskog ginekologa“;

 

• da nakon svega navedenog, navodi podnositeljke pritužbe da je lekar odbio da obavi pregled nisu tačni, već da je podnositeljka pritužbe odbila da bude podvrgnuta odgovarajućem ginekološkom pregledu;

 

• da nije odbio da obavi ginekološki pregled, već je obrazložio na koji način mu etika i zakon dozvoljavaju da izvrši pregled, u skladu sa zdravstvenim stanjem podnositeljke pritužbe, te da za navedeno poseduje i dokaze, jer je u ordinaciji prilikom spornog događaja bila prisutna i ginekološka sestra;

 

• da razlog zbog koga pregled ne može biti izvršen na način koji podnositeljka pritužbe želi, nema veze sa njenom seksualnom orijentacijom, već sa njenim zdravstvenim stanjem.

 

• da podnositeljka pritužbe „pokušava da uvuče tu zajednicu u ovu situaciju, da ispadne da zbog svoje seksualne orijentacije neko ne može da je pregleda, što nije istina“;

 

• da član 155. Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisuje da zdravstveni radnici obavljaju zdravstvenu delatnost u skladu sa stručnim standardima, usvojenim vodičima dobre prakse, protokolima lečenja i Kodeksom profesionalne medicinske etike, dok član 156. istog zakona propisuje da zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene zaštite, ako zdravstvena usluga, koju treba pružiti nije u skladu sa njegovom savešću, uverenjima ili međunarodnim pravilima medicinske etike;

 

• da podnositeljka pritužbe u pritužbi navodi da je pre pregleda izjavila da „nema himen“, ali da u razgovoru sa lekarom do te činjenice „uopšte nismo došli“, jer je podnositeljka pritužbe odbila pregled, a „himen se ne procenjuje razgovorom, već pregledom“;

 

• da ni jednog trenutka tokom razgovora nije dovođena u pitanje njena seksualna orijentacija, za koju je doktor saznao tek na kraju razgovora, gde je podnositeljka pritužbe sama istakla da „ima odnose samo sa ženama“, te da se i pored te konstatacije razgovor nastavio u istom tonu „bez čuđenja“ kako navodi podnositeljka pritužbe;

 

• da podnositeljku pritužbe tokom razgovora niko nije ponižavao niti uznemiravao, niti bio neprijatan;

 

• da je podnositeljka pritužbe tražila da joj doktor objasni „prirodno polno opštenje“, što je doktor shvatio kao „provokaciju i poniženje“, te da je „prešao preko toga“ i stručno joj objasnio, da je „prirodno polno opštenje kada muški polni organ penetrira u ženski polni organ“, nakon čega je podnositeljka pritužbe izjavila „da se to kod nje nikada nije dogodilo i dodala da ima odnose samo sa ženama“, vređajući da doktor „ima pogrešnu percepciju“;

 

• da je podnositeljka pritužbe jedina koja je u ordinaciji isticala svoje seksualno opredeljenje i „nametala svoje mišljenje o istom“, na šta ni doktor ni ginekološka sestra nisu obraćali pažnju, već su profesionalno obavljali svoj posao.

 

• Uz izjašnjenje, B. B. je dostavio fotokopiju izjave ginekološke sestre koja je bila prisutna u ordinaciji prilikom spornog događaja, kao i fotokopiju izveštaja o obavljenom lekarskom pregledu podnositeljke pritužbe.

 

• Poverenik je u skladu sa članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije zatražio izjašnjenje od svedokinje G. G., ginekološke sestre.

 

• Ginekološka sestra G. G. je dostavila traženu izjavu Povereniku, koja je identična izjavi koju je priložio B. B. uz izjašnjenje na pritužbu. U izjavi je između ostalog, navela da je dana 21.3.2023. godine, podnositeljka pritužbe imala zakazan ginekološki pregled kod B. B. u sklopu sistematskog pregleda kom je i sama prisustvovala kao ginekološka sestra. Dalje, navela je da je podnositeljka pritužbe primljena u ordinaciju u zakazano vreme, da je doktor započeo pregled uzimanjem anamneze kao što nalaže protokol, gde je podnositeljka pritužbe navela da ima napomenu pre početka pregleda da se koristi spekulum manje veličine da bi pregled bio prijatniji, pošto do sada nije imala seksualne odnose sa suprotnim polom. Navedeno je i da je B. B. potom postavio pitanje podnositeljki pritužbe da li je imala odnose do sada i kako je još jednom pomenula da nije, rekao je da u tom slučaju pregled ne može da bude bimanuelni i da ne može da uvede spekulum već može da obavi pregled abdominalnom sondom i da uzme vaginalni bris. Dalje, navela je da je podnositeljka pritužbe rekla da je do sada imala redovne ginekološke preglede na šta je B. B. ponovo objasnio iz kojih razloga ne može da obavi pregled na način na koji podnositeljka pritužbe to traži, već je ponudio pregled koji trenutna situacija dozvoljava pošto nije imala odnose sa suprotnim polom, gde se podnositeljka pritužbe izjasnila da je imala odnose ali sa osobama istog pola, kao i da je pitala doktora šta smatra pod nazivom „nevina osoba“. U izjavi, ginekološka sestra dalje navodi da joj je doktor objasnio šta smatra pod pojmom „nevina“ osoba, pri čemu je podnositeljka pritužbe izjavila da doktor ima „izmenjenu percepciju o tome“ i da podnositeljka pritužbe sada ne želi pregled kod njega, već da želi ženskog ginekologa, što je bilo omogućeno još prilikom zakazivanja pregleda. Svedokinja je navela i da je doktor potom rekao da nema nikakvih problema da se pregled prezakaže i uputio je podnositeljku pritužbe na prezakazivanje, nakon čega je podnositeljka pritužbe izašla iz ordinacije. Na kraju izjave, svedokinja je navela da smatra da doktor ni u jednom trenutku nije odbio da pregleda podnositeljku pritužbe, niti da pruži informaciju koju je podnositeljka pritužbe tražila, već joj je ljubazno objasnio zbog čega mora na drugi način da je pregleda kako nalaže medicinska etika, što je podnositeljka pritužbe uporno odbijala, iako je nijednog trenutka nije uvredio niti doveo u neprijatnu situaciju u vezi sa njenom seksualnom orijentacijom.

 

2. ČINjENIČNO STANjE

 

2.1. Uvidom u fotokopiju izveštaja o obavljenom lekarskom pregledu podnositeljke pritužbe utvrđeno je da je pregled zakazan u sklopu sistematskog pregleda, da su uzeti određeni anamnestični podaci, kao i da je da je na kraju izveštaja B. B. naveo da „pacijentkinja ne želi ginekološki pregled“.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

Pravni okvir

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom[1]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

 

• Ustav Republike Srbije^[2] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje, ponižavajuće postupanje i polno i rodno uznemiravanje, kao oblik diskriminacije ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara zastrašujuće, neprijateljsko, degradirajuće, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

• Imajući u vidu predmet pritužbe, potrebno je razmotriti da li je A. A. tokom pružanja medicinske usluge stavljena u nepovoljniji položaj bilo kojom radnjom ili propuštanjem B. B., kao i da li je bila izložena ponižavajućem postupanju zbog svog ličnog svojstva, seksualne orijentacije.

 

• Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom.

 

• Među stranama u postupku je nesporno da se podnositeljka pritužbe pojavila dana 21. marta 2023. godine u nameri da obavi ginekološki pregled, kao i da taj pregled nije obavljen. Prema navodima podnositeljke pritužbe, ginekolog je odbio da izvrši uobičajen ginekološki pregled, kakav je obavljala ranije, iz razloga što je, na njegovo pitanje, odgovorila da ne upražnjava odnose sa muškarcima. Zbog toga, on je nju smatrao nevinom iako je istakla da je je imala odnose ali ne i sa suprotnim polom, da nije nevina i da je do sada imala uobičajene ginekološke preglede. Dodala je da je odbila alternativne ginekološke preglede. Kada se ovi navodi uporede sa pisanim dokazom u vidu izveštaja lekara specijaliste ginekologije i akušerstva od 21. marta 2023. godine, u kome je navedeno je da „pacijentkinja ne želi ginekološki pregled“, a takođe je u anamnezi navedeno „pacijentkinja navodi da nikada nije imala odnose sa suprotnim polom“, može se konstatovati da postoje jasne indicije da je ginekološki pregled prekinut i podnositeljka pritužbe je učinila verovatnim da razlog tome leži u činjenici da nije imala odnose sa muškarcima, odnosno u njenoj seksualnoj orijentaciji. S tim u vezi teret dokazivanja da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti snosi B. B.

 

• Imajući u vidu da su obe strane u postupku saglasne da je B. B. odbio da izvrši vaginalni ginekološki pregled pacijentkinje, što ona smatra diskriminatornim, potrebno je utvrditi li su razlozi za takav tretman objektivni i u uzročnoj vezi sa zdravstvenim stanjem pacijentkinje ili su u vezi sa predrasudama o ženama drugačije seksualne orijentacije. Takođe, potrebno je utvrditi i da li je podnositeljka pritužbe, načinom uzimanja anamneze i odnosom prema njoj zbog činjenice da nema seksualne odnose sa muškarcima, bila izložena uznemiravanju i ponižavajućem postupanju.

 

• Analizom izjašnjenja i ocenom njegove sadržine pojedinačno i u vezi sa ostalim iskazima, utvrđuje se da B. B. nije osporio da je pacijentkinju pitao da li je imala odnose sa muškarcima i da je odbio da izvrši vaginalni pregled nakon što mu je negativno odgovorila. Pojasnio je da takav odgovor za njega znači da nema prava da je pregleda vaginalno jer je „pacijentkinja medicinski virgo intacta“. S tim u vezi predložio je alternativni pregled u vidu abdominalnog ultrazvuka, vaginalnog brisa i rektalnog pregleda. Istakao je da nije odbio da izvrši pregled, da mu zakon i etika ne omogućavaju vaginalni pregled i da je pacijentkinja sama odbila pregled. Takođe, B. B. je u svom izjašnjenju potvrdio da je na pacijentkinjino pitanje „šta je za njega prirodno polno polno opštenje“ odgovorio da je „prirodno polno opštenje kada muški polni organ penetrira u ženski polni organ“.

 

• Poverenik je B. B. uputio zahtev za dodatno izjašnjenje, postavljajući između ostalog sledeća pitanja: koji ga protokol obavezuje da ne sprovodi vaginalni pregled u slučaju da pacijentkinja nije imala odnose sa suprotnim polom, na koji način utvrđuje da li je pacijentkinja virgo intacta i da li je njegov lični stav da se „nevinost“ gubi samo u heteroseksualnom odnosu ili je to stav medicine. Međutim, B. B. se nije izjasnio na navedena pitanja.

 

• U iskazu svedokinje G. G., ginekološke sestre, potvrđen je navod iz pritužbe da je pacijentkinja zatražila spekulum manje veličine da bi joj pregled bio prijatniji i da nije imala odnose sa suprotnim polom. Potvrdila je i da je ginekolog rekao da u tom slučaju ne može da je pregleda bimanuelno, već abdominalnom sondom. Potvrdila je iskaz podnositeljke pritužbe da je pacijentkinja rekla da je do sada imala redovne ginekološke preglede i da jeste imala odnose ali sa istim polom. Dalje, svedokinja je rekla da je pacijentkinja upitala ginekologa šta podrazumeva pod pojmom nevina osoba, da je ginekolog dao obrazloženje i da mu je ona na to rekla da ima pogrešnu percepciju i da je tražila da pregled izvrši doktorka ženskog pola.

 

• Iz iskaza podnositeljke pritužbe, izjašnjenja B. B., iskaza svedokinje ginekološke sestre G. G. i pisanog dokaza, može se konstatovati da se A. A. pojavila na ginekološkom pregledu 21. marta 2023. godine, sa namerom da obavi uobičajen ginekološki pregled, da je zamolila za spekulum manjih dimenzija, da je rekla da nije imala odnose sa muškarcima, kao i da je ginekolog u tom trenutku rekao da ne može da obavi vaginalni ginekološki pregled zbog toga što je pacijentkinja nevina. Takođe, iz iskaza se može se zaključiti da je pacijentkinja rekla da nije nevina i da je ranije imala vaginalne ginekološke preglede. S obzirom da je lekar insistirao da je nevina, i ponudio joj alternativne načine pregleda, pacijentkinja je odbila pregled. Takođe B. B. u svom izjašnjenju nije osporio šta smatra gubljenjem nevinosti i prirodnim polnim opštenjem, odnosno da je to penetracija muškog u ženski polni organ.

 

• Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, evidentno je da B. B., prilikom prijema pacijentkinje i uzimanja anamneze, nije uzeo u obzir činjenicu da je pacijentkinja nedvosmisleno ukazala da je do sada imala uobičajene ginekološke preglede, da je imala seksualne odnose i da nije nevina. Uprkos tome, insistirao je da je nevina zato što nije imala odnose sa muškarcima, a na njeno pitanje pojasnio da se nevinost gubi penetracijom muškog polnog organa u ženski. Insistirajući i dalje da je pacijentkinja nevina, ponudio joj je alternativni, rektalni način pregleda. Očigledno je da je takvo postupanje kod pacijentkinje stvorilo osećaj poniženja, negiranja njene seksualnosti i neprihvatanje sopstvene spoznaje tela.

 

• Tokom postupka, B. B. nije pružio dokaze da se u konkretnom slučaju rukovodio objektivnim kriterijumima zasnovanim na medicinskoj nauci i praksi, već je se u postupanju prema pacijentkinji A. A. rukovodio predrasudama o osobama drugačije seksualne orijentacije, koje je iznosio čak i u izjašnjenju na pritužbu. Nejasan je i neutemeljen stav lekara da je „normalan“ odnos, odnos između muškarca i žene kao i da se „nevinost“ gubi isključivo penetracijom muškog polnog organa u ženski. Naime, jasno je da postoji i drugačiji odnos od heteroseksualnog koji se smatra takođe normalnim, naročito imajući u vidu da je Svetska zdravstvena organizacija 1990. godine uklonila homoseksualnost sa liste bolesti iz Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB-10). Takav stav lekara prilikom pregleda pacijentkinje i uporno negiranje njene sposobnosti da adekvatno izrazi svoju seksualnost i zdravstveno stanje, te predlaganje alternativnih načina pregleda za nevine žene, očigledno je kod pacijentkinje stvorilo osećaj poniženja i nepoverenje prema lekaru i tretmanu zbog čega je odbila takav pregled. Lekari, a posebno onih specijalnosti u kojima su pacijenti izloženi kako fizički tako i u pogledu svojih intimnih odnosa, moraju pokazati pojačan senzibilitet kako ne bi narušili dostojanstvo svojih pacijenata, već stvorili odnos poverenja i pružili im adekvatnu medicinsku zaštitu.

 

• Istraživanje potreba LBT zajednice, koje je Labris sproveo[4], pokazalo je da je 8,7% ispitanica doživelo diskriminaciju tokom ginekoloških pregleda. Ispitanice su se požalile i na to da su ih lekari odbili pregledati nakon što su se izjasnile kao lezbejke, kao i da lekari uopšte nisu upoznati sa zdravstvenim problemima i lečenjem polno prenosivih bolesti lezbejki i žena drugačije seksualne orijentacije od heteroseskaulne. Istraživanje sprovedeno u mnogim delovima sveta pokazuje da se lezbejke i biseksualne žene osećaju neprijatno da razgovaraju o svojoj seksualnosti sa zdravstvenim radnicima, čak i kada je to u vezi sa njihovim zdravljem. One se plaše neprijateljske i homofobične reakcije jer se to u praksi i dešava. Iskustvo diskrimnacije, lezbofobije ili osećanja da ste nevidljivi može dovesti do toga da žene drugačije orijentacije neće potražiti lečenje kada im je to potrebno. Zdravstveni radnici nisu imuni na predrasude i često nemaju dovoljno znanja i senzibilisanosti za specifične potrebe LBT žena. Naročito su zabrinjavajući neki rezultati u vezi sa interakcijom lezbejki i biseksualnih žena sa ginekolozima: u onim slučajevima gde seksualna orijentacija ima jasan uticaj na zdravlje, pacijentkinje ne otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju, a zdravstveni radnici automatski podrazumevaju heteroseksualnost svojih pacijentkinja.

 

 

• Poverenik ukazuje da pored Zakona o zabrani diskriminacije i Zakon o zdravstvenoj zaštiti propisuje načelo pravičnosti zdravstvene zaštite koje podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti nacionalne pripadnosti i drugih nabrojanih ličnih svojstava. Takođe, Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica a na osnovu ličnog svojstva.

 

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A. A.  utvrđeno je da je B. B. povredio odredbe člana 12 stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje.

 

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B. B.:

5.1.  Da se informiše o položaju i pravima osoba drugačije seskualne orijentacije kao i sa kakvim se izazovima susreću u oblasti zdravstvene zaštite.

5.2. Da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

 

Potrebno je da B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Sl. list SCG – Međunarodni ugovori“, br. 9/03, 5/05, 7/05 – ispr. i „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[4]  dostupno na http://labris.org.rs/sites/default/files/istrazivanje%20potreba%20SRB.pdf

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

---

230-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja zdravstvenih usluga na osnovu na osnovu licnog svojstva seksualna orijentacija

---