br. 07-00-14/2020-02 datum: 21.2.2020.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi Saveza protiv ministra spoljnih poslova Vlade Republike Srbije, Ivice Dačića zbog izjave date u Dnevniku RTS-a, koja se odnosila na državljane Republike Srbije crnogorskog porekla. U pritužbi je navedeno da „Srbi iz Crne Gore, koji su postali državljani Srbije, smatraju Srbiju svojom maticom“, te da su „očekivali u najmanju ruku od ministra spoljnih poslova Srbije da problem srpskog naroda u Crnoj Gori, nad kojim se vrši diskriminacija, podigne na državni i međunarodni nivo, obraćajući se režimu u Crnoj Gori i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kao i ostalim međunarodnim organizacijama, a ne da svaljuje krivicu na Srbe državljane Srbije, poreklom iz Crne Gore koji nemaju nikakvu krivicu“. Dalje je navedeno da je ovom izjavom povređeno njihovo pravo na slobodu mišljenja i da je stvoreno ponižavajuće i neprijateljsko okruženje za sve državljane Republike Srbije crnogorskog porekla. U izjašnjenju se osporavaju navodi iz pritužbe, i ukazuje da je izjava data u kontekstu usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori. Dalje je u izjašnjenju navedeno: „da ne treba ćutati povodom „otimanja srpskih svetinja u Crnoj Gori“, te da imajući u vidu ozbiljnost ovog pitanja, ono mora biti tema u srpskoj javnosti“. U izjašnjenju se dalje navodi „da je ministar Dačić dodatno izdvojio državljane Republike Srbije koji su poreklom iz Crne Gore, budući da oni poseduju poseban senzibilitet za dešavanja u obe države imajući u vidu njihovo poreklo, kao i činjenicu da je Republika Srbija njihov dom, nekima i nekoliko generacija unazad“. Tokom postupka utvrđeno je da je u Dnevniku RTS-a, data sledeća izjava: „U međunarodnim odnosima postoji princip reciprociteta. Ne zalažem se ni za kakve mere. Samo govorim da je moralna obaveza svakoga ko je dobio srpsko državljanstvo, ko sve duguje Srbiji i srpskom narodu, da ne ćuti o ovom pitanju“. Zatim je naveo da „oni koji podržavaju crnogorski režim u borbi protiv srpskog naroda, „pitanje je da li treba i dalje da imaju srpsko državljanstvo“. Analiza izjave koju je Ivica Dačić dao za Dnevnik RTS-a, u kontekstu teme koja je bila predmet razgovora, ukazuje na to da je ministar pozvao državljane Republike Srbije crnogorskog porekla da se izjasne o situaciji u Crnoj Gori koja je nastala povodom usvajanja Zakona o verskim zajednicama. Sa druge strane doveo je u pitanje pravo na državljanstvo određenih državljana Republike Srbije koji su crnogorskog porekla. S tim u vezi, u skladu sa Ustavom i zakonom izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno, i niko nije dužan da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Takođe, u skladu sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da niko ne sme pretrpeti štetu zbog izražavanja svoje nacionalne pripadnosti ili zbog uzdržavanja od takvog činjenja. Ustav Republike Srbije i Evropska konvencija o ljudskim i manjinskim pravima obezbeđuju zaštitu od proizvoljnog mešanja javnih vlasti u pravo neke osobe na slobodu izražavanja. Imajući u vidu navedeno, ovakvom izjavom od strane visokih predstavnika javne vlasti stvorena je slika da građani i građanke crnogorskog porekla, državljanstvo treba da opravdaju, odnosno da ispune dodatne uslove koji se drugim državljanima Republike Srbije ne traže. Na taj način se kod državljana Srbije crnogorskog porekla stvara osećaj uznemirenosti da mogu trpeti posledice ukoliko ne iznesu svoje mišljenje povodom dešavanja u Crnoj Gori, ili se njihovo mišljenje ne poklapa sa većinskim, odnosno stavovima organa javne vlasti. Zbog toga je Poverenik dao mišljenje da je navedenom izjavom, ministar Ivica Dačić povredio odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, koja zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, zbog čega mu je data preporuka da uputi javno izvinjenje povodom pomenute izjave i da se ubuduće pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se Savez, pritužbom protiv ministra spoljnih poslova Vlade Republike Srbije, Ivice Dačića. Pritužba je podneta povodom izjave Ivice Dačića u Dnevniku RTS-a, koja se odnosi na položaj državljana Republike Srbije crnogorskog porekla.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da Srbi iz Crne Gore, koji su postali državljani Srbije, smatraju Srbiju svojom maticom, za koju su polagali živote vekovima;

• da su od ministra spoljnih poslova, u najmanju ruku očekivali da problem srpskog naroda u Crnoj Gori, nad kojim se vrši diskriminacija, podigne na državni i međunarodni nivo, obraćajući se režimu u Crnoj Gori i SB UN, a ne da svaljuje krivicu na Srbe, državljane Srbije, poreklom iz Crne Gore, koji nemaju nikakvu krivicu za poslovne aranžmane „nacionalnih“ crnogoraca i njihovih mentora iz crnogorskog režima, koji su svakako poslovno podržani od zvanične Srbije;

• da je članom 46. Ustava Republike Srbije garantovana sloboda mišljenja i da su zabrinuti zbog izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koju je dao na RTS-u na Badnji dan;

• da je takvom izjavom stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje za državljane Republike Srbije crnogorskog porekla.

1.3. Uz pritužbu, dostavljen je članak pod nazivom „Dačić za RTS: U Srbiji je vladala velikocrnogorska agresija“.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

• da u izjavi koja je data u Dnevniku RTS-a, a koja se odnosi na položaj državljana Republike Srbije crnogorskog porekla, nema „svaljivanja krivice na Srbe državljane Srbije, poreklom iz Crne Gore“, kako je to navedeno u pritužbi, odnosno da nije došlo do povrede člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, na koji se poziva podnosilac pritužbe;

• da je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavu za Dnevnik dao u kontekstu usvajanja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, što je dovelo do molebana i protestnih litija građana nezadovoljnih usvajanjem ovog zakona;

• da je podvukao neophodnost da se kriza nastala usvajanjem zakona reši dijalogom, dodavši da Republika Srbija čvrsto stoji uz prava srpskog naroda u Crnoj Gori;

• da je naglasio da ne treba ćutati povodom „otimanja srpskih svetinja u Crnoj Gori“, kao i da imajući u vidu ozbiljnost ovog pitanja, ono mora biti tema u srpskoj javnosti;

• da je u tom kontekstu, ministar dodatno izdvojio državljane Republike Srbije koji su poreklom iz Crne Gore, budući da oni poseduju poseban senzibilitet za dešavanja u obe države, imajući u vidu njihovo poreklo, kao i činjenicu da je Republika Srbija njihov dom;

• da se njegova izjava ne može tumačiti u kontekstu stvaranja „straha i neprijateljstva, ponižavajućeg i uvredljivog okruženja“ po državljane Republike Srbije poreklom iz Crne Gore.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u tekst pod naslovom „Dačić za RTS: U Srbiji je vladala velikocrnogorska agresija“ utvrđeno je da se u tekstu navodi da je Ivica Dačić izjavio: „Ne znam da li neko može da uporedi položaj Srba u Crnoj Gori sa položajem Crnogoraca u Srbiji. Ovde je vladala velikocrnogorska agresija. Oni su sa 0.5% vladali Srbijom, od političkih krugova pa do raznih drugih biznisa“, dodajući da to ne znači da Crnogorci u Srbiji ne treba da imaju sva prava. Uvidom u dalji tekst, utvrđuje se da je Ivica Dačić naveo: „U međunarodnim odnosima postoji princip reciprociteta. Ne zalažem se ni za kakve mere. Samo govorim da je moralna obaveza svakoga ko je dobio srpsko državljanstvo, ko sve duguje Srbiji i srpskom narodu, da ne ćuti o ovom pitanju“. Dalje, navedeno je da je dodao da oni koji podržavaju crnogorski režim u borbi protiv srpskog naroda, „pitanje je da li treba i dalje da imaju srpsko državljanstvo“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i antidiskriminacione i druge propse.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima.

• Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja. Članom 47. Ustava propisano je da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Član 38. propisuje da sticanje i prestanak državljanstva uređuje zakon i da državljanin Republike Srbije ne može biti proteran ni lišen državljanstva ili prava da ga promeni.

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 10. Konvencije garantovano je pravo na slobodu izražavanja tako što je propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. st. 1. tač. 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Članom 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[4] uređuje se zaštita nacionalnih manjina od svakog oblika diskriminacije u ostvarivanju individualnih prava i sloboda i obezbeđuje ostvarivanje kolektivnih prava nacionalnih manjina na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma.

• Zakonom o državljanstvu Republike Srbije[5] uređuje se način sticanja i prestanka državljanstva Republike Srbije.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li izjava Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, ministra spoljnih poslova, data u Dnevniku RTS-a, predstavlja povredu propisa kojima se zabranjuje diskriminacija.
• U izjašnjenju na navode iz pritužbe, nije osporena autentičnost date izjave za RTS.
• Prema utvrđenim činjenicama, u izjavi za RTS, ministar Ivica Dačić je najpre rekao: „U međunarodnim odnosima postoji princip reciprociteta. Ne zalažem se ni za kakve mere. Samo govorim da je moralna obaveza svakoga ko je dobio srpsko državljanstvo, ko sve duguje Srbiji i srpskom narodu, da ne ćuti o ovom pitanju“. Dalje, je dodao da oni koji podržavaju crnogorski režim u borbi protiv srpskog naroda, „pitanje je da li treba i dalje da imaju srpsko državljanstvo“.

• Analizom izjave u kontekstu teme koja je bila predmet razgovora, može se zaključiti da je ministar spoljnih poslova pozvao državljane Republike Srbije crnogorskog porekla da se izjasne o situaciji u Crnoj Gori koja je nastala povodom usvajanja Zakona o verskim zajednicama. Iako ističe da je u pitanju „moralna obaveza“, potrebno je, pre svega, ukazati da je u skladu sa članom 47. Ustava Republike Srbije, izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno, i da niko nije dužan da se izjasni o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Takođe, članom 5. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisano je da niko ne sme pretrpeti štetu zbog izražavanja svoje nacionalne pripadnosti ili zbog uzdržavanja od takvog činjenja.
• Ministar je, na kraju izjave, postavio pitanje da li oni koji podržavaju crnogorski režim u borbi protiv srpskog naroda treba i dalje da imaju srpsko državljanstvo. U vezi sa tim, važno je pre svega ukazati da Ustav Republike Srbije, u članu 38. propisuje da državljanin Republike Srbije ne može biti proteran niti lišen državljanstva. Zakon o državljanstvu Republike Srbije propisuje uslove za sticanje državljanstva poreklom, rođenjem, prijemom i po međunarodnim ugovorima, kao i za prestanak državljanstva otpustom ili odricanjem, a oduzimanje državljanstva nije moguće ni pod kojim uslovima.
• Ova izjava predstavnika javne vlasti kod nekih državljana Republike Srbije crnogorske nacionalnosti ili crnogorskog porekla, očigledno je proizvela uznemirenje. Iako su državljanstvo Republike Srbije stekli ispunjenjem zakonom propisanih uslova kao i ostali državljani Republike Srbije, stvorena je slika da državljanstvo treba da opravdaju, odnosno da ispune dodatne uslove koji se drugim državljanima Republike Srbije ne traže. Na taj način se kod državljana Srbije crnogorskog porekla stvara osećaj uznemirenosti da mogu trpeti posledice ukoliko ne iznesu svoj stav povodom dešavanja u Crnoj Gori, ili iznesu stav koji se ne poklapa sa većinskim, odnosno stavom organa javne vlasti.
• Sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti kao i sloboda mišljenja i izražavanja uopšte, jedne su od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva. One ujedno predstavljaju osnovne vrednosti društva, zbog čega su inkorporirane u najviše pravne akte, koji su obavezujući za sve građane. Predstavnici najviših državnih organa imaju i dodatnu obavezu da promovišu ove vrednosti, kao nosioci javnih funkcija.  Dalje, Ustav Republike Srbije, članom 46. jemči svim građanima i građankama slobodu mišljenja i izražavanja. Ovaj član Ustava kao i član 10. Evropske konvencije o ljudskim i manjinskim pravima, garantuje pravo na slobodu mišljenja i izražavanja, ali i obezbeđuje zaštitu od proizvoljnog mešanja javnih vlasti u pravo neke osobe na slobodu izražavanja. Ovo potvrđuje i praksa Evropskog suda za ljudska prava, koji je zauzeo stav da pravo na slobodu izražavanja podrazumeva i pravo da se stav ili mišljenje ne izrazi[6].
• U izjašnjenju na pritužbu navedeno je da ozbiljnost ovog pitanja nameće ovu temu u srpskoj javnosti, te da je očekivano da se tim povodom oglašavaju nosioci najviših državnih funkcija. Ova činjenica je nesporna, međutim davanje izjava ovim povodom ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, niti davanje izjava sme biti izgovor za stvaranje neprijateljskog okruženja za državljane Republike Srbije koji su druge nacionalnosti ili porekla. Dovođenje u pitanje državljanstva Republike Srbije državljana crnogorskog porekla suprotno je odredbama Ustava i zakona i predstavlja akt uznemiravanja grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

4. MIŠLjENjE

Izjavom za RTS, ministar Ivica Dačić povredio je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje ministru Ivici Dačiću:

5.1.  Da uputi javno izvinjenje povodom izjave koju je dao na RTS-u.

5.2. Da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da ministar Ivica Dačić obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko ministar Ivica Dačić ne postupi po preporuci u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Poverenika sa preporukom, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 97/13 (Odluka Ustavnog suda), 47/18

[5] „Službeni glasnik RS“, br. 135/04, 90/07, 24/18

[6] Presuda Evropskog suda za ljudska prava, K. protiv Austrije, 47/1992/392/470, 2. maj 1993.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

22-20 Utvrđena diskriminacija ministru spoljnih poslova po osnovu državljanstva