br. 07-00-166/2019-02   datum: 11.7.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA iz B, podnela protiv privrednog društva BB d.o.o. iz B, zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je između ostalog navedeno da je na reklami za polovne automobile privrednog društva BB d.o.o. iz B, čiji tekst oglasne poruke glasi: „Zar je važno što nisi bio prvi?“, žena prikazana kao „seksualni objekat i objekat poželjnosti koji treba da privuče pažnju muškaraca na proizvod koji se reklamira“. U pritužbi se dalje navodi da sporna reklama sadrži rodne stereotipe prema kojima broj partnera žene predstavlja „smernicu“ za određivanje njene vrednosti, a da se „povlačenjem paralele“ između broja vlasnika automobila i broja partnera, žena predstavlja kao „polovna roba“, čime se ukazuje na njenu umanjenu vrednost. S obzirtom da privredno društvo BB d.o.o. iz B. nije dostavilo izjašnjenje na navode iz pritužbe do okončanja zakonom propisanog roka, Poverenik je, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja propisanog članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode i dokaze koje je dostavila podnositeljka pritužbe. Nakon sprovedenog postupka i izvedenih dokaza utvrđeno je da se reklamom za prodaju polovnih automobila, čiji tekst oglasne poruke glasi „Zar je važno što nisi bio prvi?“, promovišu seksizam i stereotipne i tradicionalne rodne uloge u skladu sa kojima ženi pripada podređena uloga u društvu. Naime, u konkretnom slučaju, na reklami za polovne automobile autokuće BB, akcenat je na atraktivnom izgledu žene, gde su posebno istaknute njene usne i grudi, i kojoj su na levoj ruci istetovirana dva muška imena, od kojih je jedno precrtano. S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da erotizovano isticanje pojedinih delova ženskog tela, koje je očigledno imalo za cilj privlačenja pažnje kupaca, pre svega muškog pola, upućuje na generalno stereotipan stav društva o ženskoj lepoti kao preovlađujućem merilu vrednosti i moćnom sredstvu prodaje. Dalje, osim omalovažavajućeg prikazivanje žene kao objekta seksualne želje ili „objekta za gledanje“, Poverenik smatra da je u konkretnom slučaju oglašivač otišao „korak dalje“ u promovisanju seksizma, pa je kroz tetovažu dva muška imena koja se nalaze na ruci žene, od kojih je jedno ime precrtano, kao i dvosmislenim tekstom oglasne poruke, na simboličan način poistovetio ženu koja je imala više od jednog partnera sa polovnim automobilom. Pravljenje ovakvih „paralala“ naročito je uvredljivo za žene, budući da se na ovaj način implicira da su partneri žena njihovi „vlasnici“ na osnovu kojih se one „vrednuju“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da promovisanje seksizma putem ovakvih i sličnih propagandnih poruka u kojima se kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge polova nameću „prihvatljivi“ obrasci izgleda i ponašanja žena, predstavlja vređanje i kršenje ljudskog dostojanstva žena, kao i javno podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Dalje, Poverenik ukazuje da stereotipizacija i promovisanje predrasuda o ženama na ovaj način može biti i veoma opasna, naročito ukoliko se ima u vidu da nasilje nad ženama počiva na zastarelim i patrijarhalnim društvenim normama i obrascima ponašanja prema kojima je žena u „vlasništvu“ muškarca. U tom smislu važno je istaći da sveprisutnost ovakvih i sličnih medijskih sadržaja koji daju privid „normalnosti“ ovim podelama, i „pod velom“ humora, skečeva i drugih „dopadljivih sadržaja“ doprinose održavanju ideje o podređenosti, odnosno nadređenosti jednog pola i promovišu zastarele ideje i stavovi kojima se vređa dostojanstvo žena.  Na kraju, Poverenik ukazuje da je u savremenom i demokratskom društvu nedopustivo da se koriste sadržaji koji promovišu inferiornost žena i njihovu objektivizaciju. Zbog toga su svi koji oblikuju javni život u Republici Srbiji, među kojima su udruženja građana, kompanije i drugi oblici organizovanja, dužni da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatornih sadržaja, a da svoju kreativnost izraze na primeren način, poštujući dostojanstvo žena, kao i propise o zabrani diskriminacije. Ceneći sve napred navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da je  privredno društvo BB, neprimerenom sadržinom reklame za polovne automobile kojom se vređa dostojanstvo žena, povredilo odredbe člana 12. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je privrednom društvu BB d.o.o. iz B. preporučeno da spornu reklamu ukloni sa svih bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se još uvek nalazi, da usvoji Kodeks ravnopravnosti u cilju podizanja svesti o štetnim posledicama diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u svom radnom okruženju kao i da se ubuduće u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila AA iz B. Pritužbu je podnela protiv privrednog društva BB d.o.o. iz B, zbog diskriminacije na osnovu pola.
• U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

–  da je pravno lica BB objavilo reklamu za svoje proizvode – polovne automobile na bilbordima firme VV;

–  da je na reklami, čiji slogan glasi: „Zar je važno što nisi bio prvi?“, prikazan automobil ispod kojeg je stoji naziv firme „BB, polovni automobili“ i žena u „brushalteru“ kojoj su na ruci istetovirana dva muška imena, od kojih je jedno ime precrtano;

–  da reklama sadrži rodne stereotipe po kojima broj partnera žene predstavlja „smernicu“ za određivanje njene vrednosti jer se reklamom „jasno i nedvosmisleno povlači paralela“ između broja vlasnika automobila i broja partnera žene, na osnovu čega se ona „tretira“ kao „polovna roba“;

–  da je na reklami žena prikazana kao „seksualni objekat“, odnosno „objekat poželjnosti koji treba da privuče pažnju muškaraca na proizvod koji reklamira“ i da su joj data „svojstva i vrednosti proizvoda koji se reklamira, iako proizvod sam po sebi nije namenjen određenom polu, odnosno muškarcima“;

–  da se reklama nalazi na sajtu autokuće BB i na bilbordima firme VV na nekoliko lokacija u B., i to na: Novom Beogradu, Na opštini Savski venac u blizini mosta Gazela, u blizini stare železničke stanice, na opštini Vračar i na opštini Palilula u blizini Pančevačkog mosta.

Uz pritužbu je dostavljena slika bilborda firme VV d.o.o. iz B na kojoj se nalazi reklama za polovne automobile autokuće BB koja je predmet pritužbe.

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje privrednog društva BB d.o.o. iz B, koje u zakonom propisanom roku od 15 dana nije dostavilo izjašnjenje, niti se na navode iz pritužbe izjasnilo do okončanja postupka pred Poverenikom.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u fotografiju utvrđeno je da je na bilbordu privrednog društva VV d.o.o. iz B. objavljena reklama za polovne automobile privrednog društva BB d.o.o. iz B. Na reklami je prikazana žena u intimnom rublju, kojoj su na levoj ruci istetovirana dva muška imena, od kojih je jedno precrtano, kao i da se pored nje nalazi slika automobila ispod kojeg stoji naziv firme „BB, polovni automobili“. Uvidom u fotografiju utvrđeno je da reklama sadrži i tekstualni deo koji glasi: „Zar je važno što nisi bio prvi?“.
• Uvidom u zvaničnu internet prezentaciju privrednog društva BB d.o.o. iz B utvrđeno je da se na sajtu ove autokuće ne nalazi reklama koja je objavljena na bilbordu firme VV d.o.o. iz B, koja je predmet postupka pred Poverenikom.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene dokaze.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti[1].

3.3.  Ustav Republike Srbije[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustavom[3] se jemči sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

3.4. Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[4], koju je Republika Srbija ratifikovala propisuje da za svrhe ove Konvencije, izraz “diskriminacija žena” označava svaku razliku, isključenje ili ograničenje u pogledu pola, što ima za posledicu ili cilj da ugrozi ili onemogući priznanje, ostvarenje ili vršenje od strane žena, ljudskih prava i osnovnih sloboda na političkom, ekonomskom, društvenom, kulturnom, građanskom ili drugom polju, bez obzira na njihovo bračno stanje, na osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. Članom 2. tačka (e.) propisano je da države članice osuđuju diskriminaciju žena u svim vidovima, saglasne su da sprovode svim odgovarajućim sredstvima koja im stoje na raspolaganju i bez odlaganja, politiku otklanjanja diskriminacije žena i radi toga se  obavezuju: (e) da preduzmu sve potrebne mere za otklanjanje diskriminacije žena od strane bilo kog lica, organizacije ili preduzeća. Članom 5. ove Konvencije države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6. Zakonom o ravnopravnosti polova^[6] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu. Odredbom člana 41. stav 1. propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu, dok je stavom 2. istog člana propisano da se odredbe stava 1. odnose i na sve vidove reklama i propagandnog materijala.

3.7. Zakonom o oglašavanju^[7] propisano je da je oglasna poruka obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi. Odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da oglašavanje mora biti zasnovano na principu korišćenja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima društvene odgovornosti, dok je stavom 2. istog člana propisano da se oglasnom porukom ne sme izazivati mržnja ili netolerancija, zloupotrebljavati poverenje, odnos zavisnosti, lakovernost, nedostatak iskustva ili znanja i sujeverje primalaca oglasne poruke. Članom 6. stav 3. Zakona o oglašavanju propisano je da oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Odredbom člana 8. ovog zakona propisano je načelo zabrane podsticanja diskriminacije odnosno, zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posebno uverenja, nacionalne, etničke, verske, rodne ili rasne pripadnosti, političkog, seksualnog ili drugog opredeljenja, društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.8. Nacionalnom strategijom za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine^[8] kao jedan od strateških ciljeva predviđeno je uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promocija rodne ravnopravnosti, imajući u vidu da napori učinjeni u proteklom periodu nisu doveli do napretka u pogledu rodno osetljivog izveštavanja i nediskriminatorskog prikazivanja žena u javnim glasilima. Takođe, istaknuto je da u komercijalnim medijima preovladava omalovažavajuće i pornografsko prikazivanje žena kao objekata seksualne želje ili objekata za gledanje.

3.9. Preporuka Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv seksizma CM/REC (2019)1^[9] pojam seksizam definiše kao svaki čin, gest, vizuelno predstavljanje, izgovorene ili pisane reči, praksu ili ponašanje zasnovano na ideji da je osoba ili grupa osoba inferiorna zbog svog pola, koja se javlja u javnoj ili privatnoj sferi, bilo onlajn ili oflajn, sa ciljem ili svrhom da se, između ostalog, naruši njihovo dostojanstvo i uspostavi i održi sistem rodnih stereotipa.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10.  Imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je reklamom za svoje proizvode, polovne automobile, privredno društvo BB d.o.o. iz B (u daljem tekstu : BB), povredilo odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.11. Poverenik najpre ukazuje na nekoliko činjenica koje se tiču slobode izražavanja. Ustav Republike Srbije u članu 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih. Takođe, Poverenik ukazuje da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10. propisuje da svako ima pravo na slobodu izražavanja koje uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja, bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. S obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, one se mogu podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu, ukoliko je takvo ograničenje u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, kao i ukoliko je takvo ograničenje potrebno radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva. Kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava^[10] posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva analizu izjava, prostorni i vremenski kontekst u kome su one date, kao i da li je ograničenje slobode izražavanja bilo neophodno u demokratskom društvu, odnosno da li je takvo ograničenje srazmerno legitimnom cilju.

3.12.  Takođe, pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, Poverenik je u konkretnom slučaju imao u vidu i odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja. U tom slučaju potrebno je podrobno analizirati poruke koje se njihovim izražavanjem šalju, a zatim, imajući u vidu prostorni i vremenski kontekst u kojem su date, utvrditi da li one predstavljaju odraz slobode mišljenja i izražavanja, ili se njima, pak, vređaju i ponižavaju određene osobe na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva. Takođe, Poverenik ukazuje da se diskriminacija može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. To znači da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

3.13.  Ceneći sve napred navedeno, a imajući u vidu predmet pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li idejno rešenje koje je korišćeno u reklami za polovne automobile autokuće BB ima za cilj, odnosno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – pola. S tim u vezi, Poverenik je analizirao način na koji je prikazana žena, prostorni i vremenski kontekst i poruku koja se navedenom reklamom šalje. Takođe, neophodno je istaći da su prilikom zauzimanja stava u ovom predmetu uzete u obzir samo činjenice i dokazi koji su navedeni i dostavljeni uz pritužbu, budući da se autokuća BB nije izjasnila na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka.

3.14.  Uvidom u sliku bilborda na kojem je objavljena oglasna poruka koja je predmet pritužbe, može se konstatovati da sporna reklama predstavlja najočigledniji primer stereotipnog prikazivanja žena na reklamama automobilskih industrija. Naime, reč je o reklamama u kojima najčešće dominiraju obnažena ženska tela i koje su vrlo često propraćena lascivnim i dvosmislenim tekstovima koji u sebi sadrže seksualnu konotaciju. U konkretnom slučaju, na reklami za polovne automobile autokuće BB, čiji tekst oglasne poruke glasi „Zar je važno što nisi bio prvi?“, akcenat je na atraktivnom izgledu žene, gde su posebno istaknute njene usne i grudi, i kojoj su na levoj ruci istetovirana dva muška imena, od kojih je jedno precrtano. S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da erotizovano isticanje pojedinih delova ženskog tela koje je očigledno imalo za cilj privlačenja pažnje kupaca, pre svega muškog pola, upućuje na generalno stereotipan stav društva o ženskoj lepoti kao preovlađujućem merilu vrednosti i moćnom sredstvu prodaje. Dalje, osim omalovažavajućeg prikazivanje žene kao objekta seksualne želje ili „objekta za gledanje“, Poverenik smatra da je u konkretnom slučaju oglašivač otišao „korak dalje“ u promovisanju seksizma, pa je kroz tetovažu dva muška imena koja se nalaze na ruci žene, od kojih je jedno ime precrtano, kao i dvosmislenim tekstom oglasne poruke, na simboličan način poistovetio ženu koja je imala više od jednog partnera sa polovnim automobilom. Pravljenje „paralale“ između žena koje su imale više partnera, s jedne strane, i polovnih vozila, s druge, naročito je uvredljivo za žene, budući da se na ovaj način implicira da su partneri žena „vlasnici“ na osnovu kojih se one „vrednuju“. U tom slučaju, a kako se može zaključiti na osnovu vizuelnog i tekstualnog predstavljanja koje oglasna poruka sadrži, žena koja je imala više od jednog partnera „vredi“ isto koliko i polovni automobil. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da promovisanjem seksizma putem ovakvih i sličnih propagandnih poruka u kojima se kroz stereotipne i tradicionalne rodne uloge i prizmu pola nameću „prihvatljivi“ obrasci izgleda i ponašanja žena, i koje u sebi sadrže ideje o nadređenosti i superiornosti muškog pola u odnosu na ženski pol, predstavlja vređanje i kršenje ljudskog dostojanstva žena, kao i podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Nesporno je da sloboda svakog vida izražavanja, uključujući i umetničko, jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva. Međutim, Poverenik naročito ukazuje da ove slobode ne smeju biti stavljene u kontekst izgovora za diskriminaciju, po bilo kojem ličnom svojstvu.

3.15. Dalje, Poverenik ukazuje da stereotipizacija i promovisanje predrasuda o ženama na ovaj način može biti i veoma opasna, naročito ukoliko se ima u vidu da nasilje nad ženama počiva na zastarelim i patrijarhalnim društvenim normama i obrascima ponašanja prema kojima je žena u „vlasništvu“ muškarca. Takođe, ono što doprinosi održavanju ideje o podređenosti, odnosno nadređenosti jednog pola jeste sveprisutnost ovakvih i sličnih medijskih sadržaja koji daju privid „normalnosti“ ovim podelama i „pod velom“ humora, skečeva i drugih „dopadljivih sadržaja“ promovišu zastarele ideje i stavovi kojima se vređa dostojanstvo žena i stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje za lice, odnosno grupu lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – pola. U tom smislu važno je napomenuti da se svest o položaju žene u društvu značajno promenila tokom prethodnih decenija, te su tako ratifikovani međunarodni dokumenti i usvojeni domaći propisi koji propisuju rodnu ravnopravnost. S tim u vezi, Poverenik posebno ukazuje na Opštu preporuku br. 3 CEDAW Komiteta, koji je istakao da svi izveštaji država članica o sprovođenju Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena, u većoj ili manjoj meri, pokazuju da i dalje postoje stereotipne predstave o ženama koje, zahvaljujući socio-kulturnim faktorima, uporno podstiču diskriminaciju zasnovanu na razlici između polova. Stoga, Komitet je pozvao sve države ugovornice da usvoje delotvorne programe obrazovanja i informisanja javnosti koji će pomoći da se iskorene predrasude i sadašnja ustaljena praksa koja sprečava potpuno delovanje principa društvene ravnopravnosti žena. Dalje, polazeći od činjenice da stereotipi predstavljaju uvrežene društvene i kulturne obrasce ponašanja ili ideje u kojima se ženama i muškarcima dodeljuju karakteristike ili uloge koje su bazirane isključivo prema njihovom polu Poverenik ukazuje da Strategija rodne ravnopravnosti Saveta Evrope za period od 2018-2023. godine^[11], kao svoj prvi cilj propisuje prevenciju i borbu protiv stereotipa i seksizma. U Strategiji se naglašava da su rodni stereotipi posledica duboko ukorenjenih ponašanja, vrednosti, normi i predrasuda i da se vrlo često koriste kako bi se opravdalo i zadržalo istorijsko uverenje nadmoći muškaraca u odnosu na žene, kao i da nasilni i omalovažavajući sadržaji u medijima koji između ostalog uključuju pornografiju, ponovo obnavljaju ideju o podređenoj ulozi žene i doprinose takvom tretiranju žena u porodici i društvu. U tom smislu, stereotipi predstavljaju prepreku za postizanje pune rodne ravnopravnosti i dovode do diskriminacije. Takođe, u Strategiji se ukazuje da društvena percepcija i medijsko prikazivanje takođe mogu da dovedu do stvaranja rodnih stereotipa, počev od toga kako muškarci i žene treba da izgledaju, kako da se ponašaju, koja zanimanja da biraju ili koje bi kućne poslove trebalo da rade. Takođe, Nacionalna strategija za rodnu ravnopravnost za period od 2016. do 2020. godine^[12] kao jedan od strateških ciljeva predviđa uklanjanje rodnih stereotipa u sredstvima javnog informisanja i promociju rodne ravnopravnosti. Naime, prema procenama koje su iznete u Strategiji napori učinjeni u proteklom periodu nisu doveli do napretka u pogledu rodno osetljivog izveštavanja i nediskriminatorskog prikazivanja žena u javnim glasilima, budući da u komercijalnim medijima preovladava omalovažavajuće i pornografsko prikazivanje žena kao objekata seksualne želje ili objekata za gledanje. S tim u vezi, u skladu sa Akcionim planom za sprovođenje ove Strategije organizovane su kampanje u cilju promovisanja rodne ravnopravnosti i dekonstrukcije rodnih stereotipa i uloga, kao i eliminisanja seksitičkih i mizoginih medijskih sadržaja. Dakle, može se zaključiti da i pored relativno dobrog pravnog okvira koje Republika Srbija ima, a kojima se zabranjuje postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova, i dalje postoje ostaci običaja i društvenih obrazaca ponašanja koji su nepovoljni za žene.

3.16.  Na kraju, Poverenik ukazuje da je u savremenom i demokratskom društvu nedopustivo da se koriste sadržaji koji promovišu inferiornost žena, njihovu objektivizaciju i stereotipe. Zbog toga su svi koji oblikuju javni život u Republici Srbiji, među kojima su udruženja građana, kompanije i drugi oblici organizovanja, dužni da poštuju profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatornih sadržaja, a da svoju kreativnost izraze na primeren način, poštujući dostojanstvo žena, kao i propise o zabrani diskriminacije. „Apelovanje“ na seksualnost u reklamnim porukama iako može imati snažan „efekat“ na muškarce, na žene može delovati obrnuto, naročito ukoliko se time podržavaju rodni stereotipi i omalovažavaju žene. U tom smislu, Poverenik smatra da bi privredno društvo BB, kao društveno odgovorna kompanije, trebalo da snagu svog autoriteta na tržištu iskoristi za širenje dobre prakse u pravcu promovisanja pozitivnih poruka o ženama.

4. MIŠLjENjE

Neprimerenom sadržinom reklame za polovne automobile privrednog društva BB kojom  se vređa dostojanstvo žena, povređene su odredbe člana 12. U vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu BB d.o.o. iz B:

5.1.  Da spornu reklamu čiji tekst oglasne poruke glasi „Zar je važno što nisi bio prvi?“ ukloni sa svih bilborda na kojima je objavljena, a na kojima se još uvek nalazi.

5.2. Da izradi Kodeks ravnopravnosti[13] u cilju podizanja svesti o štetnim posledicama diskriminacije i unapređenja ravnopravnosti u svom radnom okruženju.

5.3. Da ubuduće vodi računa da se u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti pridržava propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da privredno društvo BB d.o.o. iz B, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, privredno društvo BB d.o.o. iz B, ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[3] čl. 46. st.1 i st. 2. Ustava Republike Srbije

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 5.

[5] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09)

[6] Zakon o ravnopravnosti polova ( „Službeni glasnik RS“, br. 104/09) član 4. stav 1.

[7] Zakon o oglašavanju („Službeni glasnik RS“, br.6/2016), čl 2. st.1. t.2 i čl. 6. st.3.

[8] Službeni glasnik RS“, br.4/2016

[9] dostupno na : https://search.coe.int/cm/pages/result_details.aspx?objectid=090000168093b26a

[10]  Surek v. Turkey, predstavka broj 26682/95, presuda od 8. jula 1999.godine

[11] Council of Europe Gender Equality Strategy 2018-2023.  sadržaj dopstupan na: https://rm.coe.int/strategy-en-2018-2023/16807b58eb

[12] Službeni glasnik RS“, br.4/2016

[13] https://ravnopravnost.gov.rs/kodeks-ravnopravnosti/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

182-2019 anonimizovano