167-19 pritužba AA protiv BB zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta

06. Mar 2019.

br. 07-00-151/2019-02 datum: 6. 3. 2019.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A. protiv B. B. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da odredbe čl. 2, 20, 22. i 25. Statuta B. B. diskriminišu paratekvondo sportiste i klubove. Navedeno je da su članom 22. propisani jednaki kriterijumi za sticanje statusa redovnog člana B. B. za sve klubove, čime se u neopravdano lošiji položaj stavljaju paratekvondo klubovi i onemogućava im se status redovnog člana. Navedeno je i da B. B. ne primenjuje Pravilnik o nagrađivanju sportista i trenera na paratekvondo sportiste, da ne organizuje pripreme paratekvondista za velika takmičenja i ne obezbeđuje opremu za članove paratekvondo reprezentacije, kao ni platu za trenere paratekvondo reprezentacije. U izjašnjenju B. B. je, između ostalog, navedeno da je cilj da se Statutom B. B. obezbedi inkluzija sportista sa invaliditetom, precizno uredi ko može biti član B. B., da se očuva jedinstvo nacionalnog saveza i očuva zajednički interes u tekvondo i paratekvondo sportu. Navedeno je i da trenutno ni jedan paratekvondo klub nije član B. B. da se ne može B. B. kriviti što je paratekvondo u razvoju i nema dovoljno takmičara, da je B. B. organizovao četiri takmičenja 2019. godine za paratekvondiste, ali da ima puno više takmičenja za tekvondiste jer klubovi ne poznaju pravila organizovanja turnira za paratekvondiste i jer u Srbiji nema dovoljno klasifikatora. Navedeno je i da ne mogu imati isti status sportska grana koji se razvija 40 godina i ima 1000 takmičara i koji se razvija četiri godine i ima registrovano 20-35 takmičara. Dalje je navedeno da nagrade nisu dodeljivane paratekvondo sportistima, prvo jer nisu bile predviđene Pravilnikom o nagrađivanju sportista i trenera koji je donet 2014. godine, znatno pre osnivanja i jednog paratekvondo kluba, a potom i jer je B. B., pre sticanja statusa nacionalnog nadležnog saveza i mogućnosti da uređuje pravila za paratekvondo sportiste, ukinuo Fond za nagrađivanje sportista i trenera zbog nedostatka sredstava. Treneri tekvondo reprezentacije dobijaju platu tek od pre nekoliko godina, a treneri paratekvondo reprezentacije ne jer Ministarstvo omladine i sporta nije prenelo dovoljno novca za paratekvondo sport. Što se tiče opreme i pripreme sportista sa invaliditetom za velika takmičenja, navedeno je da su u 2019. godini obezbedili zajedničke pripreme za obe reprezentacije i dva kompleta opreme za sportiste sa invaliditetom. U toku postupka utvđeno je da se pred Ustavnim sudom vodi prostupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti članova 20. i 25. Statuta B. B., zbog čega je, u skladu sa odredbama člana 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik obustavio postupak po pritužbi u delu u kojem se ona odnosi na ova dva člana. U daljem postupku Poverenik je cenio da li je B. B. odredbama čl. 2. i 22. Statuta i postupanjem u pogledu finansijske podrške paratekvondo sporta, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Analizom člana 2. Statuta B. B. zaključeno je da odredba podstiče formiranje zajedničkih organizacija i klubova tekvondo i paratekvondo sportista, da nije diskriminatorna i ne dovodi sportske organizacije i sportiste sa invaliditetom u nepovoljniji položaj u odnosu na sportiste bez invaliditeta i njihove organizacije. Analizom člana 22. Statuta je utvrđeno da postavljeni uslov da navedeni sportiste moraju biti iz najmanje dve uzrasne kategorije, ne dovodi sportske organizacije čiji su članovi isključivo ili pretežno paratekvondo sportiste u nepovoljniji položaj, jer uslov od propisanih sedam sportista proizvodi iste posledice bez obzira u koliko su uzrasnih kategorija oni raspoređeni. Okolnost da sistem takmičenja u paratekvondo sportu ima manje uzrasnih kategorija nije relevantan u konkretnom slučaju jer paratekvondo sport ima više od dve uzrasne kategorije. Daljom analizom ovog člana, Poverenik je zaključio da mere propisane odredbom člana 22. Statuta B. B. u trenutnim okolnostima u kojima se paratekvondo sport nalazi, nisu srazmerne i nužne za ostvarivanje ciljeva navedenih u izjašnjenju B. B., odnosno da se navedeni ciljevi mogu ostvariti i nekim drugim propisanim merama. B. B. kao nacionalni sportski savez ima obavezu da obezbedi uslove za razvoj sporta i, s obzirom na propisanu težnju ka inkluziji sportista sa invaliditetom, treba da se stara o organizovanju što većeg broja takmičenja za paratekvondo sport. S tim u vezi, propisivanjem neutralnog pravila, odnosno jednakih kriterijuma u pogledu broja takmičenja u članu 22. Statuta, B. B. je povredio odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije. U toku postupka nije utvrđeno da činjenica da paratekvondo sportisti nisu nagrađivani za ostvarene rezultate predstavlja diskriminaciju jer ni ostali sportisti nisu bili nagrađivani, što je uzrokovalo ukidanju Fonda o nagrađivanju 2017. godine. S obzirom da u toku postupka B. B. nije osporio navode da treneri tekvondo reprezentacije dobijaju naknadu za rad, a da treneri paratekvondo reprezentacije ne dobijaju, kao i da nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio navode o nedovoljnim sredstvima dobijenim od Ministarstva sporta i odluci Upravnog odbora da se trenerima paratekvondo reprezentacije ne isplaćuje naknada, Poverenik konstatuje da, u skladu sa odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, B. B. nije dokazao da različitim postupanjem prema trenerima tekvondo i paratekvondo reprezentacije nije došlo do povrede načela jednakosti. B. B. je na ovaj način povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije i stavio paratekvondo sportiste na osnovu invaliditeta u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu na tekvondo sportiste, na taj način što je finansirao rad trenera tekvondo sporta za razliku od trenera paratekvondo sporta. Takođe, Poverenik konstatuje da B. B. nije dostavio dokaze da je svojim finansijskim planom, odnosno predlogom finansiranja, od Ministarstva potraživao dodatna sredstva namenjena paratekvondo sportu, a koja odlukama Ministarstva nisu odobrena. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da članom 2. Statuta B. B. nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije jer se ne dovode sportske organizacije i sportisti sa invaliditetom u nepovoljniji položaj u odnosu na sportiste bez invaliditeta i njihove organizacije; postavljanjem uslova u članu 22. Statuta da sportisti moraju biti iz najmanje dve uzrasne kategorije nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije jer se ne dovode u nepovoljniji položaj sportske organizacije čiji su članovi isključivo ili pretežno paratekvondo sportisti budući da paratekvondo sport ima više od dve uzrasne kategorije; propisivanjem neutralnog pravila, odnosno jednakih kriterijuma u pogledu broja takmičenja u članu 22. Statuta, B. B. je povredio odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je u pitanju sport koji je još uvek u razvoju i za koji se organizuje znatno manji broj takmičenja na kojima mogu da se ostvare propisani kriterijumi; propuštanjem da obezbedi pripreme i opremu za velika takmičenja i plate trenera paratekvondo reprezentacije, B. B. je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, dok nije utvrđeno da su paratekvondo sportisti diskriminisani u odnosu na tekvondo sportiste jer nisu nagrađivani za ostvarene rezultate s obzirom da je u toku postupka utvrđeno da za ostvarene rezultate B. B. nije nagrađivo ni sportisti bez invaliditeta. Zbog toga je B. B. preporučeno da u saradnji sa sportskim klubovima preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se povećao broj takmičenja na kojima mogu da učestvuju paratekvondo sportisti tako da klubovi čiji su članovi isključivo ili pretežno sportisti sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da ispune uslove propisane Statutom ili da preduzmu mere i aktivnosti u pogledu izmene odredbe člana 22. Statuta propisivanjem afirmativnih mera za klubove čiji su članovi pretežno paratekvondisti, a radi postizanja pune ravnopravnosti sportista sa invaliditetom, kao i da preduzme mere i aktivnosti u cilju obezbeđivanja priprema i opreme za velika takmičenja i plata trenera reprezentacije paratekvondo sportista.

 

  1. TOK POSTUPKA

 

  • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio A. A. protiv B. B. zbog diskriminacije sportista sa invaliditetom i sportskih udruženja paratekvondo klubova i paratekvondo saveza.
  • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:
  • da je B. B. doneo nov Statut na sednici održanoj 18. decembra 2018. godine koji na više mesta dovodi paratekvondo sportske organizacije u nepovoljniji položaj u odnosu na tekvondo sportske organizacije;
  • da su 2015. godine osnovana prva sportska udruženja koja okupljaju osobe sa invaliditetom – paratekvondo klubove, koji su se udružili u A. A. Tada su registrovani i prvi paratekvondo sportisti u Srbiji, koji su svoj prvi nastup imali 2016. godine na Evropskom paratekvondo prvenstvu;
  • da je nakon toga Ministarstvo sporta uvelo sportsku granu paraolimpijski sport tekvondo i dodelilo nadležnost B. B.-u po automatizmu, iako B. B. nije imao, niti se bavio, niti je registrovan za sport osoba sa invaliditetom;
  • da je od 2015. do decembra 2018. godine, kada je donet novi Statut B. B., broj aktivnih paratekvondo sportista članova paratekvondo klubova 34, broj aktivnih paratekvondo sportista članova tekvondo klubova nula, broj osvojenih medalja članova paratekvondo klubova na svetskim i evropskim prvenstvima 44, a broj osvojenih medalja članova tekvondo klubova na svetskim i evropskim prvenstvima je nula;
  • da su paratekvondo klubovi bili članovi B. B. posredno preko A. A. koji je bio član B. B.;
  • da je u članu 2. Statuta B. B. navedeno da „U skladu sa pravilima međunarodne tekvondo organizacije i pravilima Nacionalnog saveza, Asocijacija kao pobornik inkluzije osoba sa invaliditetom koja je proklamovana Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom i garantovana pozitivnim propisima Republike Srbije, podstiče osnivanje tekvondo organizacija i klubova u kojima će se zajedno razvijati i u kojima će zajedno trenirati tekvondo i paratekvondo sportista“;
  • da u Statutu Svetske tekvondo federacije i u drugim aktima ne postoji takva preporuka i da Svetska tekvondo federacija prihvata svaki oblik organizovanja u koje se udružuju osobe sa invalidetetom prema svojoj slobodnoj volji, kao i da je članom 16.11. Statuta Svetske tekvondo federacije propisana obaveza nacionalnih saveza da prime paratekvondo u svoje okrilje u cilju da se omogući paratekvondo sportistima nastup na zvaničnim takmičenjima i Para olimpijskim igrama;
  • da su članom 2. Statuta B. B. paratekvondo klubovi stavljeni u nepravedno lošiji položaj i da inkluzijom želi da se zamaskira namera da tekvondo klubovima da prednost;
  • da je odredbama člana 25. Statuta B. B. propisano da član Asocijacije može biti samo jedan teritorijalni granski savez za tekvondo sport za koji je Upravni odbor Asocijacije utvrdio da se preko tog saveza ostvaruje opšti interes u tekvondo sportu na teritoriji za koju je osnovan;
  • da navedena odredba člana 25. Statuta B. B. daje mogućnost da Upravni odbor daje prednost oko nadležnosti tekvondo organizacijama u odnosu na paratekvondo organizacije, što je Odlukom KO-123/2018 UO B. B. od 24. decembra 2018. godine i urađeno. Nadležnost nad paratekvondo sportom nije dobio ni jedan sportski savez paratekvondo sporta, već tekvendo sporta, čime po Statutu B. B. svi paratekvondo klubovi i savezi, samim tim i svi paratekvondo sportisti prestaju da budu članovi B. B.. UO prepoznaje ostvarivanje opšteg interesa u paratekvondo sportu samo kroz Beogradsku tekvondo Asocijaciju, koja u ostvarenju opštih interesa u paratekvondo sportu učestvuje sa nula sportskih organizacija koje okupljaju paratekvondo sportiste, koja nema registrovane sportiste sa invaliditetom i koja nema sportske rezultate u ovom sportu;
  • da odredbe član 20. stav 5. Statuta B. B. propisuju da članovi Asocijacije ne mogu biti članovi drugog nacionalnog granskog saveza u tekvondo ili para olimpijskom tekvondo sportu niti mogu biti članovi teritorijalnog granskog saveza koji nije priznat od strane Asocijacije kao granski savez preko kojeg se ostvaruje opšti interes u tekvondo;
  • da je navedena odredba člana 20. stav 5. protivustavna jer ograničava zagarantovanu slobodu udruživanja, kao i da je prikriveno neutralna, ali da diskriminiše paratekvondo klubove jer su samo oni u trenutku usvajanja Statuta učlanjeni u drugi nacionalni granski savez, Srpski paratekvondo savez;
  • da je odredbom člana 20. stav 7. Statuta B. B. propisano da članovi uprave jedne sportske organizacije koja je registrovana za tekvondo ili paraolimpijski tekvondo sport, ne mogu biti istovremeno osnivači i/ili članovi uprave druge sportske organizacije koja se bavi tekvondom ili paraolimpijskim tekvondom, dok je odredbom stava 8. istog člana propisano da ukoliko su osnivači i/ili članovi uprave jedne sportske organizacije istovremeno članovi uprave druge sportske organizacije, suprotno prethodnom stavu, UO B. B. odbiće prijem u članstvo odnosno isključiće iz članstva jednu od ovih sportskih organizacija i to onu koja je kasnije podnela zahtev za članstvo ili je kasnije primljena u članstvo Asocijacije;
  • da su ovim odredbama člana 20. st. 7. i 8. propisani isti uslovi za sve tekvondo klubove, međutim, s obzirom da su osnivači paratekvondo klubova ujedno osnivači i tekvondo klubova (tekvondo klub Kobra – paratekvondo klub Kobra, tekvondo klub Tigra – paratekvondo klub Tigra, tekvondo klub Gitros – paratekvondo klub Gitros);
  • da su namerno paratekvondo klubovi stavljeni u lošiji položaj, jer su svi paratekvondo klubovi osnovani kasnije u odnosu na tekvondo klubove, te da će prednost za članstvo u B. B.-u imati tekvondo klubovi koji su već članovi B. B. i da će članstvo biti onemogućeno onima koji su kasnije podneli zahtev, a to su paratekvondo klubovi;
  • da odredba koja ne bi diskriminisala paratekvondo klubove, a bila bi u skladu sa Zakonom o sportu bi trebalo da glasi „Članovi uprave jedne sportske organizacije ne mogu biti istovremeno osnivači i/ili članovi uprave druge sportske organizacije koja je registrovana za istu granu sporta“;
  • da se članom 22. Statuta B. B. propisuju uslovi koje jedno sportsko udruženje (klub) treba da ispuni kako bi dobilo status redovnog člana B. B. i da uslovi propisani ovim članom diskriminišu paratekvondo klubove i onemogućavaju im status redovnog člana. Ovim članom je, između ostalog propisano da je redovan član Asocijacije sportska organizacija tekvondo sporta koja ima kontinuitet učestvovanja na sportskim takmičenjima u okviru jedinstvenog sistema takmičenja koji uređuje Asocijacija i koja je najmanje dve godine u kontinuitetu član Asocijacije. Dalje je navedeno da se kontinuitetom smatra učešće najmanje sedam sportista, aktivnih takmičara kluba, u najmanje dve uzrasne kategorije koji su se u prethodnoj godini takmičili, na najmanje tri takmičenja koja su uvrštena u kalendar takmičenja Asocijacije, kao i da od tri takmičenja na kojima klub učestvuje najmanje dva moraju biti u organizaciji Asocijacije ili druge organizacije kojoj je Asocijacija poverila organizaciju takmičenja;
  • da su propisani uslovi isti za tekvondo i paratekvondo kulubove, međutim, ukoliko se pogleda broj i vrsta turnira i sportska pravila takmičenja za oba sporta nad kojima je B. B. nadležan, može se zaključiti da je tekvondo klubovima potrebno da nastupe na dva takmičenja od pet koje B. B. organizuje, odnosno, na 40% turnira u organizaciji B. B. S druge strane, paratekvondo udruženjima, da bi postali redovni članovi B. B., potrebno je da nastupa takođe na dva takmičenja od jednog (1) koje B. B. organizuje (Paratekvondo prvenstvo Srbije). Dalje, da bi paratekvondo udruženja (klubovi) bili ravnopravni, čak i da postoji mogućnost dva nastupa, procenat učešća za redovno članstvo bi takođe trebao biti isti, odnosno 40% učešća (ili bar približno);
  • da u pogledu uzrasnih kategorija, sportskim pravilima tekvondo sporta od 4. maja 2018. godine i tekvondo pravilima takmičenja u formama od 19. marta 2014. godine postoje deset uzrasnih kategorija (pioniri 6-8 godine, pioniri 9-11 godina, kadeti 12-14 godina, juniori 15-17 godina, seniori preko 18 godine (u borbama), seniori I 18-30 godina (forme), seniori II 31-40 godina (forme), master I 41-50 godina (forme), master II 51-50 godina (forme), master III preko 60 godina (forme);
  • da su sportskim pravilima paratekvondo sporta u borbama od 5. aprila 2018. godine i paratekvondo sportskim pravilima u formama od 1. januara 2017. godine predviđene samo dve uzrasne kategorije: seniori preko 16 godina i juniori 12-15 godina (forme);
  • da velika nesrazmera u uzrasnim kategorijama dovodi paratekvondo klubove u nepovoljniji položaj, jer tekvondo klubovi moraju nastupiti u dve uzrasne kategorije od 10 postojećih, dok paratekvondo klubovi moraju nastupati u obe postojeće uzrasne kategorije da bi ispunili uslov za status redovnog člana B. B.;
  • da je u 2018. godini postojalo tek jedno zvanično paratekvondo takmičenje i paratekvondo klubovi nisu mogli nastupati na tri takmičenja propisana Statutom B. B. za redovno članstvo. Zbog toga je potrebno definisati posebne uslove za redovno članstvo tekvondo klubova, a posebno za redovno članstvo paratekvondo klubova.
  • da su u toku javne rasprave koja je prethodila usvajanju novog Statuta B. B., zastupnici paratekvondo kluba Tigra predlagali izmenu uslova za paratekvondo klubove za redovno članstvo kako bi se izbegla posredna diskriminacija paratekvondo klubova i sportista, kao i neustavnost i nezakonitost odredbi Statuta;
  • da je u toku javne rasprave bilo negativnih komentara o paratekvondo sportskim udruženjima, čak i optužbi za „segregaciju“;
  • da u upravi B. B. ne postoji ni jedna osoba sa invaliditetom, ni jedan delegat na Skupštini B. B. ne predstavlja sportiste sa invaliditetom ni sportske organizacije koje okupljaju osobe sa invaliditetom. Pomenuti Statut su izglasali isključivo delegati tekvondo sporta;
  • da je Pravilnikom o nagrađivanju sportista i trenera koji je donet 15. decembra 2015. godine, nije primenjen uključivanjem u nagrađivanje sportista sa invaliditetom, niti su sportisti sa invaliditetom za osvojene medalje bili nagrađivani, čime je počinjen akt diskriminacije paratekvondo sportista, koji su do sada osvojili 51 medalju na Svetskim i Evropskim prvenstvima;
  • da B. B. nije organizovao ni dan pripreme sportista paratekvondoa pred velika takmičenja, evropska i svetska prvenstva, dok tekvondo sportisti imaju organizovane pripreme pred ista takmičenja;
  • da B. B. nije obezbedio sportsku opremu (trenerke, patike i sl.) za članove paratekvondo reprezentacije, kao i da samo treneri paratekvondoa nisu plaćeni za svoj rad, dok su treneri svih selekcija u B. B.-u imaju platu za svoj rad.
    • U prilogu pritužbe dostavljena su sledeća dokumneta: 1) Odluka B. B. KO-123/2018 od 24. decembra 2018. godine; 2) Odluka B. B. KO-31-2019 od 21. marta 2019. godine; 3) Zapisnik sa 28. sednice Upravnog odbora B. B., održane elektronskim putem dana 4. decembra 2018. godine; 4) elektronska prepiska između B. B. i sportskih organizacija od 3. do 13. decembra 2018. godine, u toku javne rasprave 5-12. decembra 2018. povodom izmeni i dopune Statuta B. B.; 5) Statut B. B. usvojen 18. decembra 2018. godine.
    • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje B. B..
    • U izjašnjenju B. B., između ostalog, navedeno je:
  • da su navodi iz pritužbe neosnovani u celini i dokazno neutemeljeni, a „sama pritužba je dostavljena sa malicioznim ciljem“ da se B. B. predstavi kao organizacija koja uskraćuje prava osobama sa invalidtetom;
  • da osporavaju legitimaciju A. A.za pokretanje i vođenje postupka pred Poverenikom u smislu člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije. Srpski paratekvondo savez se ne može smatrati licem koje je pretrpelo diskriminaciju niti je bilo kojim aktom legitimisan kao organizacija koja zastupa prava eventualno diskriminisanog lica;
  • da nije jasno navedeno koji su tačno sportisti diskriminisani i koje pravo im je uskraćeno; da nije dostavljena izjava sportiste ili više njih koji se smatraju diskriminisanim i na koji način, niti je data saglasnost da A. A. u njihovo ime podnese pritužbu;
  • da uvidom u podnetu pritužbu i priloge „nesporno se može uočiti da potpis Danijele Jovanović nije isti na svim dokumentima koji su potpisani“ zbog čega izražavaju sumnju u dostavljenu dokumentaciju;
  • da traže da se proveri verodostojnost potpisa V. V. jer izražavaju sumnju da je njeno ime zloupotrebljeno, kao „što je i imenovanje njeno za zastupnika ove organizacije sprovedeno na netransparentan i nelegalan način bez zvanične legalne skupštine“;
  • da osporavaju faktičko postojanje A. A, jer „nigde ne postoji bilo kakva informacija ko su članovi ove organizacije“. Takođe sumnjaju da savez ispunjava uslove za formiranje sportske organizacije propisane Zakonom o sportu i da je nesporno da ova organizacija nema svoj zvanični sajt, nema informacije ko čini upravni odbor i ostale organe;
  • da napominju da A. A. nije član B. B. kao nadležnog nacionalnog granskog saveza za paraolimpijski tekvondo sport, niti su njegovi članovi, članovi B. B., zbog čega im je nejasno čija prava ova organizacija zastupa i u čije ime istupa i koja prava štiti;
  • da odredbe člana 20. Statuta imaju za cilj da precizno urede ko može biti član B. B. Odredbe stava 1. ovog člana definiše koja pravna i fizička lica mogu biti članovi, a odredbama ostalih stavova bliže se definišu uslovi koje organizacije i pojedinci iz stava 1. treba da ispunjavaju za članstvo u B. B.-u.
  • da odredba stava 5. ima za cilj da precizno uredi vertikalni organizacioni sistem tekvondo i paratekvondo grana sporta. Ovom odredbom se utvrđuje da članice B. B. ne mogu biti članice drugog nacionalnog granskog saveza niti teritorijalnog granskog saveza, koji nisu od strane B. B. prepoznate kao teritorijalni granski savez preko kog se ostvaruje opšti interes u sportu na teritoriji za koju je osnovan;
  • ova odredba čuva jedinstvo nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza i obezbeđuje da članice koje se udružuju, imaju zajednički interes u uređivanju pitanja i pravca razvoja sportske grane za koju je savez organizovan, reprezentovanju sporta i saveza, organizovanju takmičenja i statusa sportista u grani sporta koju nadležni nacionalni granski savez predstavlja;
  • da, ukoliko bi neki klubovi bili članovi i drugog granskog saveza ili teritorijalnog granskog saveza koji nije članica B. B. i nije priznata od B. B. kao teritorijalni granski savez preko kog se ostvaruje opšti interes u sportu, to bi suštinski značilo da klubovi imaju drugačije interese za razvoj konkretne grane sporta;
  • da svaki drugi savez iste grane sporta „nema iste interese kao nadležni nacionalni granski savez te i sportske organizacije koje bi eventualno bile članice oba, bi narušavale interes nadležnog nacionalnog granskog saveza i sistema sporta u toj sportskoj grani i opšti interes koji se ogleda u jedinstvu sportskog sistema“;
  • da Ustavom garantovano pravo na slobodu udruživanja daje pravo B. B.u da uredi svojim Statutom da takve organizacije ne mogu biti članovi, odnosno da moraju da se opredele;
  • da je cilj odredbi člana 20. st. 7. i 8. Statuta B. B. da „onemogući stvaranje tzv. fiktivnih klubova, tj. klubova na papiru, koji se osnivaju radi preglasavanja članstva u skupštini B. B. ili nekih drugih nesportskih namera“. U situaciji kada dva kluba, tekvondo ili paratekvondo, imaju iste osnivače i zastupnike to dovodi do direktnog sukoba interesa i stvara se pravna nesigurnost u odnosu na zastupnika koji predstavlja interese dva člana B. B.. Tada to i nisu dva kluba već jedan isti, jer jedan klub čini organizacija, članstvo, stručni kadar, prostor i dr. Kada su isti osnivači i zastupnici jedan od klubova suštinski nema ovu strukturu i organizaciju već pod nazivom jedne organizacije funkcioniše druga. Ovakve situacije se često koriste da se manipuliše i zloupotrebljavaju razna pravila kako saveza tako i sredstava iz javnih izvora. Stvara se nesigurnost u ime kojeg kluba lice istupa kada je zastupnik dva kluba, i mogućnost da „isto lice u dve ili tri uloge javljaju različitim nosiocima javne vlasti za sredstva koja traže za ista lica i za iste namene“; da ne postoji ni jedan objektivan razlog zašto bi ista lica osnivala dva kluba i isto lice bilo zastupnik dva kluba osim nesportskih razloga. Razlog ne postoji ni kada su ista lica osnovala i zastupaju tekvondo i paratekvondo klub. Lica koja su „osnovala i vode tekvondo klub u istom mogu bez ikakvih prepreka raditi i sa paratekvondo sportistima, tj. baviti se sa obe grane sporta“. To je tako u praksi i to je „pravi pristup inkluziji osoba sa invaliditetom u sportske aktivnosti“. Paraolimpijski tekvondo je iznikao iz tekvondoa i prilagodio sistem takmičenja osobama sa invaliditetom;
  • da su svi paratekvondo klubovi u Srbiji osnovani od osnivača tekvondo klubova i paratekvondisti vežbaju u istoj sali sa tekvondo sportistima bez invaliditeta, sa sportistima „navodno drugog kluba“, sedište kluba je isto, isti su treneri. „Suštinski ti paratekvondo klubovi nisu ni postojali niti ispunjavaju uslove koje Zakon o sportu predviđa za obavljanje delatnosti“;
  • da su odredbe člana 20. st. 7. i 8. Statuta B. B. jedini način da se B. B. zaštiti od fiktivnih klubova i manipulacija zastupnika ovih organizacija, jer „savez ne može utvrđivati ispunjenje ovih uslova, a sportska inspekcija ovaj posao ne radi i nema kapaciteta“;
  • da „izdvajanje i obeležavanje sportista sa invaliditetom je i ružna pojava i oblik diskriminacije tzv. segregacije i nema racionalnog objašnjenja za podvajanje, ne stvara nikakav boljitak osobama sa invaliditetom već ih isključuje iz društva iz lukrativnih potreba osnivača. Jedini racionalni i opravdani razlog za osnivanje paratekvondo kluba bi postojao u slučaju da su osnivači lica sa invaliditetom ili druga lica koja se bave samo paratekvondo sportom i ne razvijaju i ne učestvuju u tekvondo sistemu takmičenja“;
  • da ove odredbe nemaju nameru diskriminacije, već imaju nameru da onemoguće diskriminaciju kroz segregaciju osoba sa invalidetetom, kao i druge zloupotrebe koje se dešavaju kada ista lica osnivaju više klubova;
  • navode pritužbe da zakonodavac propisuje zabranu da ista lica budu u upravi i/ili zastupnici u sportskim organizacijama u istom rangu takmičenja govori u prilog da su ove odredbe Statuta u skladu sa Zakonom. Pod rangom takmičenja ne podrazumeva se sportska grana ili disciplina već sistem jedne sportske organizacije, tj. saveza i nivo takmičenja u kojoj klubovi iz te organizacije učestvuju (međunarodni turniri, republička prvenstva i sl). Objašnjenje da tekvondo i paratekvondo klubovi nisu u istom rangu takmičenja zato što se ovi sportisti ne takmiče zajedno je pogrešno. Takvo objašnjenje bi značilo da ista lica mogu da osnuju nrp. klub za ženski tekvondo ili klub za tekvondo forme i klub za paratekvondo borbe jer se ta lica ne takmiče zajedno zbog različitih uzrasnih kategorija i različitih disciplina i sl. Ovo nije intencija Zakona o sportu koji je kroz navedenu zabranu pokušao da spreči sukob interesa i zloupotrebe koje vrše lica osnivanjem više sportskih organizacija;
  • u 2018. godini B. B. je za paratekvondiste organizovao Prvenstvo Srbije, dok je i turnir iz kalendara B. B. Elmer open bio organizovan i za paratekvondo, kao i „da je status redovnog člana u 2019. godine utvrđen prema uslovima iz člana 122. stav 4. Statuta“;
  • da su svi paratekvondo klubovi do kraja 2018. godine, tj. stupanja na snagu statuta iz decembra 2018. godine, bili posredni članovi B. B. preko Srpskog paratekvondo saveza, koji je kao i svi drugi savezi i po prethodnom Statutu mogao imati status samo pridruženog člana (broj turnira u 2018. godini za njihov status nije bio relevantan). Paratekvondo klubovi su kao i svi drugi klubovi status redovnog članstva mogli da počnu da ostvaruju tek direktnim učlanjenjem u B. B., za šta od 2015. godine do danas nijedan paratekvondo klub nije podneo zahtev;
  • da se „status redovnog člana prema odredbi člana 22. Statuta, ona se shodno prelaznoj odredbi člana 122. suštinski primenjuje na status klubova u 2020. godini, a prema stečenim uslovima u 2019. godini“;
  • da ni danom dostavljanja izjašnjenja nijedan paratekvondo klub nije učlanjen u B. B., već su svi paratekvondo sportisti registrovani za matične tekvondo klubove, tako da ne postoji ni jedna prepreka za bilo koji paratekvondo klub ili diskriminatorni uslov, koji bi ih onemogućio da ostvare ovaj minimalan uslov;
  • da je u 2019. godini organizovano Prvenstvo Srbije, Prvenstvo Beograda i u oktobru će biti organizovan Kup Srbije i sva tri turnira su organizovana ili će biti organizovana i za paratekvondiste. Najmanje tri turnira će u 2019. godini biti organizovana u Srbiji pri čemu je B. B. „preporučio i privatnim organizatorima turnira da organizuju takmičenja i za parasportiste. Ova preporuka će od 2020. godine biti uslov za svakog organizatora turnira koji želi da bude u Kalendaru takmičenja B. B.a“;
  • da su netačni navodi da B. B. ima pet takmičenja za tekvondo sportiste, a jedno za paratekvondo sportiste. Jedina takmičenja koja organizuje B. B. ili može da ih delegira drugom su Prvenstvo Srbije i Kup Srbije i oni se broje kao dva. Treće takmičenje koje se traži kao uslov je bilo koje domaće ili međunarodno takmičenje koje je B. B. uvrstio u svoj kalendar;
  • da su navodi pritužbe koji se odnose na uzrasne kategorije netačni;
  • da obe grane, tekvondo i paratekvondo imaju dve discipline (borbe i forme) i više uzrasnih kategorija. Paratekvondo ima i u borbama i u formama uzrasne kategorije do 15 godina i od 16 godina, tako da se uslov za redovno članstvo koji traži bar dve uzrasne kategorije „nije problem ni jednom klubu koji se zaista bavi razvojem paratekvondoa jer u dve discipline ima dve uzrasne kategorije“. „Ne može se B. B. kriviti što je paratekvondo u razvoju i nema još dovoljno takmičara ali ni paratekvondo ne može zato tražiti isti status u pogledu finansiranja, jer ne može imati isti status grana sporta koja se razvija 40 godina i ona koja se razvija četiri godine.“
  • „Grana sporta sa 1000 registrovanih takmičara i grana sporta sa 20 registrovanih takmičara. Grana sa dve olimpijske medalje i grana sporta koja nije ni jednom imala učesnika na olimpijadi ne mogu imati isti status. To nema veze sa činjenicom da li se radi o sportu sa osobama sa invalidietetom ili bez invaliditeta. To ima veze sa statusom i trenutnim nivoom razvoja sporta.“
  • da su navodi da u tekvondo klubovima nema paratekvondo sportista netačni i da je u 2018. godini u B. B. bilo registrovano oko 35 paratekvondo sportista, a da je u 2019. godini trenutno registrovano 20 paratekvondo sportista;
  • da je B. B. „tek u decembru 2017. godine“ dobio status nadležnog nacionalnog saveza za paratekvondo, što znači da od januara 2018. godine B. B. dobija nadležnost za unapređivanje pravila i u paratekvondo sportu u koja spada i nagrađivanje;
  • da je Pravilnik o nagrađivanju sportista i trenera donet u decembru 2014. godine, mnogo pre nego što je i počeo da se razvija paratekvondo sport u Srbiji, jer su prvi klubovi koji su počeli da obučavaju paratekvondo sportiste počeli da rade tek 2015. godine. 2018. godine B. B. ne dobija nikakva sredstva od Ministarstva omladine i sporta za razvoj parasporta, te od sredstava namenjenih i planiranih za tekvondo sport odvaja deo kako bi „finansirao odlazak na SP i EP“.
  • da „u 2017. godini UO B. B. ukida fond za nagrade zbog nedostatka finansijskih sredstava i velikih dugovanja koja su nastala prema sportistima i trenerima i nisu nekima pet godina isplaćena“;
  • da nagrade nisu dodeljivane paratekvondistima jer nisu bile predviđene Pravilnikom o nagradama koji je donet znatno pre osnivanja i jednog paratekvondo kluba, a potom što je, pre sticanja statusa Nacionalnog nadležnog saveza i mogućnosti da uređuje pravila za parasportiste, ovaj fond ukinut zbog nedostatka sredstava;
  • da su svi paratekvondo spotisti koji su doneli medalju sa velikih međunarodnih turnira u olimpijskim disciplinama, dobili od Vlade Republike Srbije nacionalno sportsko priznanje i da su i sportisti i treneri za svaku medalju dobili nagradu u vidu finansijskog davanja utvrđenog uredbom;
  • da u drugim sportovima neki sportisti nisu ni nakon 10 godina teškog rada i odnetih mnogih pobeda, dostigli do nacionalnog sportskog priznanja i do jedne nagrade, a „naši paratekvondisti i njihovi treneri su stekli za tri godine nekoliko nagrada, a njihovi treneri preko 220 000 eura na ime nagrada“;
  • da paratekvondo sport u Srbiji nije uređen, da nema nijedan pravilnik o sisitemu takmičenja, načinu izbora reprezentacije, stručnom radu i dozvolama za rad za sportske stručnjake, da su na međunarodne trunire odlazili paratekvondisti koji su tek počeli da vežbaju sport i nikada ni jednu borbu nisu imali i osvajali su nagrade jer nisu imali konkurencije;
  • da bi Poverenik „morao da ispita“ da li je ovo diskriminacija drugih parasportista koji zbog toga što je njihov sport razvijen i imaju konkurenciju nisu mogli da osvoje nagradu ili nacionalno priznanje;
  • da B. B. kroz svoj rad i akte koje donosi maksimalno radi na zaštiti prava sportista sa invaliditetom i na njihovom uključivanju u sport na pravi način i razvijanje paratekvondoa;
  • da je predsednica Paratekvondo komisije B. B. paratekvondistkinja, svetska i evropska prvakinja u paratekvondu Dejana Bačko;
  • da insistiraju da se zakaže usmena rasprava i da se na raspravi saslužaju svedoci.
    • U prilogu izjašnjenja su dostavljena sledeća dokumenta: 1) Pravilnik o nagrađivanju sportista i trenera od 15. decembra 2014. godine; 2) tekst Status paratekvondo i problemi sa kojima se B. B. suočava u razvoju ove mlade grane sporta – bez datuma i potpisa autora; 3) dva elektronska pisama od 15. i 16. juna 2019. godine Paratekvondo kluba Gitros i Lola B. B; 4) tabele osvajača medalja paratekvondo reprezentacije Srbije – borba; 5) Odluka B. B. br. KO-75/2017 od 18. jula 2017. godine; 6) Odluka B. B. br. KO-76/2017 od 18. jula 2017. godine; 7) Odluka B. B. br. KO-77/2017 od 18. jula 2017. godine; 8) Odluka B. B. br. KO-78/2017 od 18. jula 2017. godine; 8) Odluka B. B. br. KO-79/2017 od 18. jula 2017. godine; 9) Odluka B. B. br. KO-80/2017 od 18. jula 2017. godine.
    • A. je Povereniku podneo pritužbu i više dopuna (14.3, 28.3, 28.6, 12.7, 7.8.2019), kao i tri elektronska dopisa sa mail adrese TKD Tigra (od 22.7. i 5.8. i 9.9.2019.), od kojih je jedan označen kao dopuna pritužbe. Dana 1.8.2019. godine A. A. je Povereniku dostavio tekst Inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta B. B. koja nije potpisana, niti ima prijemni pečat Ustavnog suda.
    • Poverenik je dva puta zatražio od A. A. informacije da li je pokrenut postupak pred Ustavnim sudom, kao i da dostavi fotokopiju potpisanog primerka Inicijative povodom ocene ustavnosti i zakonitosti Statuta.
    • Dana 30.9.2019. godine A. A. je dostavio dopis Povereniku koji je potpisala V. V, generalna sekretarka A. A.-a u kojem je pored ostalog navedeno da A. A. raspolaže informacijom da je G. G. odustao od inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti i da je angažovao advokatski tim koji će „nadležnim međunarodnim i domaćim institucijama uputiti dopise i otpočeti sporove zbog diskriminacije i kršenja prava osoba sa invaliditetom“. Poverenik je izvršio uvid u Registar privrednih društava Agencije za privredne registre i utvrdio da je rešenjem od 12.9.2019. godine zastupnica A. A. V. V, odnosno da je nastupila promena ovlašćenog lica za zastupanje podnositelja pritužbe o čemu nije obavešten Poverenika.
    • Poverenik se obratio Ustavnom sudu Srbije u cilju informisanja da li je pred Ustavnim sudom u toku postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta B. B. Dopisom Ustavnog suda Su broj: 24/385 od 30.9.2019. godine, Poverenik je obavešten da je 8.8.2019. godine Ustavnom sudu podneta inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta B. B. IUo-155/2019 i da je postupak u toku. U prilogu je dostavljena inicijativa koja je podneta Ustavnom sudu. Uporednom analizom nepotpisane inicijative koju je A. A. dostavio Povereniku 1.8.2019. godine i Inicijative koja je Povereniku dostavio Ustavni sud, utvrđeno je da tekst inicijative nije u potpunosti isti, odnosno da ima odstupanja.
    • Upoređivanjem teksta inicijative povodom koje se vodi postupak pred Ustavnim sudom i teksta pritužbe utvrđeno je da se povodom člana 20. st. 5, 6, 7. i 8. i člana 25. Statuta vodi postupak pred Ustavnim sudom, zbog čega je u tom delu postupak po pritužbi obustavljen, u skladu sa članom 36. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije. O navedenom je obavešten podnosilac pritužbe. S obzirom da je u toku postupka dostavljano više dopuna pritužbi od kojih neke nisu bile potpisane ili su potpisane od različitih lica, te da su od trenutka podnošenja pritužbe promenjena ovlašćena lica za zastupanje podnosioca pritužbe, Poverenik je zatražio od A. A. dopunu pritužbe.
    • B. je 16.10.2019. godine dostavio dopunu izjašnjenja u kojem je navedeno da je A. A. kao sportsko udruženje prestao u martu 2019. godine jer ne ispunjava zakonske uslove za osnivanje sportskog udruženja, što svojim rešenjem samo konstatuje inspektor sporta. Dalje je navedeno da je upis V. V. u registar APR-a kao zastupnice udruženja zasnovan na neistinitim podacima i da se skupština na kojem je ona izabrana nije ni održala. U prilogu dopune izjašnjenja dostavljni su: 1) odluke o istupanju iz A. A. klubova PTK Tigra i PTK Giros; 2) prijava inspekciji sporta od 3.10. 2019.godine; 3) tužba B. B. protiv A. A. radi utvrđivanja ništavosti odluka A. A. donetih na sednici Skupštine A. A. održane 23.12.2018. godine; 4) nekoliko dopisa B. B. Agenciji za privredne registre i 6) rešenje Agencije za privredne registre, broj BS 4911/2019 od 10.10.2019. godine kojim se ukida rešenje Agencije za privredne registre od 24.1.2019. godine i kojim se iz Registra briše ime zastupnika V. V, a upisuje se kao zastupnik T.T.
    • Dopunom pritužbe od 25.10.2019. godine, A. A. je obavestio Poverenika da ostaje pri pritužbi i dopuni pritužbe od 28.3.2019. godine, da su 28.6.2019. godine prosledili Povereniku na znanje dopis koji su uputili B. B.-u, kao i da su 19.9.2019. godine poslali odgovor sa informacijama u vezi pokretanja postupka pred Ustavnim sudom. Dalje je navedeno da dopise koji nisu pečatirani i potpisani od ovlašćenog lica A. A. ne mogu biti tretirani kao dopune pritužbe. Uz dopunu je dostavljen izvod sa sajta Agencije za privredne registre radi obaveštenja o promeni zastupnika udruženja.
    • Nakon preciziranja pritužbe, Poverenik je preciziranu pritužbu dostavio B. B:.na izjašnjenje. U izjašnjenju B. B. od 9.12.2019. godine, između ostalog je navedeno:
  • da je pritužba podneta od neovlašćenog lica s obzirom da V. V. nikada nije bila zastupnik A. A., jer je Agencija za privredne registe „poništila registraciju promena u registru“, zbog čega smatraju da pritužbu treba odbaciti kao podnetu od neovlašćenog lica;
  • da je povodom falsifikovanja isprava za registraciju promena u APR-u zbog čega su  i poništeni upisi u registar B. B. podneo krivičnu prijavu 13. novebra 2019. godine;
  • da je A. A. ex lege prestao da postoji kao sportski savez s obzirom da je ostao na dva člana što je ispod minimuma potrebnog za osnivanje sportskog saveza i razlog za njegov prestanak, u skladu sa odredbama člana 86. stav 1. tačka 1. Zakona o sportu. Pored toga savez ne radi i ne ispunjava ključne uslove za vršenje sportiskih aktivnosti i delatnosti, o čemu su obavestili inspekciju Ministarstva omladine i sporta i tražili da utvrdi da je A. A. prestao da postoji i da ne ispunjava propisane uslove za obavljanje sportskih aktivnosti;
  • da su navedene izmene u Statutu imale za cilj pre svega da urede ko sve može biti član B. B. koji je nadležni nacionalni granski savez za tekvondo i paraolimpijski tekvondo i da precizno uredi vertikalni organizacioni sistem u tekvondo i paratekvondo sportu što je i obaveza Nacionalnog granskog saveza utvrđena Zakonom o sportu:
  • da je i sam Zakon o sportu prvi put precizno odvojio sportske organizacije koje  mogu nositi naziv klub od drugih sportskih organizacija  i da je i MOS u praksi zateklo da se pod nazivom sportskog kuluba osnivaju sportske organizacije koje niti faktički rade niti imaju sportiste koji učestvuju u sportskim takmičenjima;
  • da ti najčešće „fiktivni klubovi“ ili rekreativne sportske organizacije koje ne učestvuju u sistemu takmičenja ne bi trebalo da nose ovaj naziv niti da imaju isti status u Nacionalnim granskim savezima u kojma se odlučuje o budućnosti sporta;
  • da je u tom smislu svakom savezu dato ovlašćenje da definiše šta spada u kontinuitet koji mora ispunjavati sportska organizacija koja želi da ima status kluba;
  • da je B. B. iz tog razloga svaku organizaciju koja želi da bude redovan član obavezao da ima najmanje 7  registrovanih takmičara koji učestvuju godišnje na tri takmičenja u organizaciji B. B. ili regionalnih članica. Da se ovaj uslov računa od 2019. godine;
  • da je B. B. svakom Klubu koje god sportste imao omogućio da učestvuje na ta tri  turnira koja su u organizacija B. B. ili granskog saveza i nalaze se  u Kalendaru B. B.;
  • da  je B. B. u 2019. godini organizovao Prvanstvo Srbije i u tekvondu i u paratekvondu u dve discipline – borbe i forme – i u svim uzrasnim kategorijama. Zatim, u organizaciji Beogradske tekvondo asocijacije (koja je granski savez i član B. B.) održano je Prvenstvo Beograda u tekvondu i paratekvondu. Ovo prvenstvo je bilo otvoreno za paratekvondiste iz cele Srbije upravo kako bi omogućili što veći broj sportista sa invaliditetom da se takmiče, da se omasovi grana sporta koja je u razvoju. Takođe, B. B. je organizovao odlazak na Austrija open na takmičenje u formama kako za tekvondiste, tako i za paratekvondiste. „To je bio 4. turnir od onih koji se boduju za kontinuitet na kojem je omogućeno sportistima i klubovima da se takmiče sa minimum finansijskih troškova“.
  • da paratekvondo i tekvondo klubovi mogu imati i članove sa invaliditetom i bez invaliditeta. Veliki broj tekvondo klubova članica B. B. ima i tekvondo i paratekvondo takmičare, tako da sedam registrovanih takmičara nije veliki broj koji se traži za kontinuitet niti je ta odredba napravila razliku  da li su ti  takmičari sportisti sa invaliditetom ili ne;
  • da u B. B.-u trenutno nema ni jedan klub sa nazivom „paratekvondo“ zato što nikad ni jedan „paratekvondo klub“ od svog osnivanja do danas (znači i pre izmene Statuta), nije podneo zahtev za prijem u članstvo B. B.;
  • da se nikada ni prema kome nije se desio akt diskriminacije  niti pri prijemu u članstvo niti pri davanju prava glasanja tj statusa članstva, nego se ni ne može desiti ako bilo koji od  paratekvondo klubova poželi da bude član jer su svima omogućeni jednaki uslovi koji ni u kakvom smislu nikoga ne stavljaju u lošiji položaj;
  • da trenutno u kalendaru B. B. ima mnogo više turnira za tekvondo i da su to turniri koje organizuju klubovi a ne B. B. Takva situacija je i u svetu gde zbog nedovoljne masovnosti paratekvonda kao mlade grane u povoju još uvek mnogo manje paratekvondo turnira u kalendaru Svetske i Evropske tekvondo federacije;
  • razlog što naši klubovi ne organizuju u okviru takmičenja za tekvondo i takmičenje za paratekvondo je što nisu dovoljno upoznati sa pravilima takmičenja organizacije i kvalifikacije, kao i zbog nemogućnosti obezbeđivanja neophodnog medicinskog klasifikatora na turniru jer ih još uvek nemamo u Srbiji (a i u svetu ih je jako malo). Organizacija paratekvondo turnira podrazumeva dodatne troškove za dolazak i boravak klasifikatorakao i opasnost da u to vreme nema nikog ko je dostupan da se odazove pozivu;
  • da je B. B. u cilju otvaranja što većeg broja turnira i za paratekvondiste preporučio organizatorima turnira da organizuju turnire i za paratekvondo takmičare, a u međuvremenu intenzivno radi na osposobljavanju domaćih klasifikatora kako troškovi ne bi bili veliki i kako bi imali dostupne klasifikatore te i kako bi paratekvondisti i dalje bili oslobođeni kotizacije ( za razliku od tekvondista);
  • da će u narednom periodu odmah nakon licenciranja klasifikatora B. B. sve organizatore tekvondo turnira koji žele da budu u kalendaru B. B. obavezati da organizuju i paratekvondo turnir;
  • da je B. B. tek ove godine imenovao trenere reprezentacije za paratekvondo;
  • da „treneri reprezentacije u tekvondou godinama nisu dobijali platu za svoj angažman i tek su poslednjih par godina od kada je Ministarstvo sporta opredelilo nešto veća sredstva savezu, odredili i platu za trenere reprezentacije u tekvondou“. Nema mesta tvrdnji da su treneri paratekvondista diskriminisni jer je razlog zašto nisu njima određene plate taj što je Ministarstvo odvojilo jako mala sredstva za paratekvondo za 2019. godinu. U tom smislu morali su odrediti prioritete i u određivanju prioriteta za finansiranje aktivnosti i troškova u paratekvondou učestvovali su upravo i treneri reprezentacije koji su ujedno i članovi komisije za paratekvondo. Komisija je savetodavno telo UO koja između ostalog predlaže i finansijski plan za paratekvondo;
  • da je naležnost za paratekvondo sport B. B. dobio u decembru 2016. godine, a da uz nadležnost nije dobio nikakva sredstva od Ministarstva za finasiranje ove grane sporta i da je borba da im MOS opredeli sredstva i za finansiranje ove grane sporta, jer je nadležnost bez srdstava nemoguće ostvariti trajala sve do početka 2019. godine, kada su se izborili za određena sredstva kako iz MOS-a tako i za članstvo u POKS-u i sredstva iz POKS-a;
  • da vezano za nagrađivanje i finasiranje sportista ističu da je jedini sportista koji je 2019. godine dobio stipendiju B. B. bila paratekvondistkinja Dejana Bačko, koja je aktuelna i evropska i svetska šampionka. B. B. je mogao za razvojni program Svetske tekvondo federacije da predloži samo jednog sportistu (tekvondo ili paratekvondo) i predložili su Dejanu Bačko, a Svetska federacija je odobrila da se njoj dodeli stipendija;
  • da je u cilju razvoja paratekvondo sporta B. B. u 2019. godini uradio sledeće: 1) u februaru je uputio paratekvondo reprezentaciju na Svetsko prvenstvo odakle su takmičari doneli sedam medalja; 2) u martu su organizovali Prvenstvo Srbije u paratekvondu zajedno sa prvenstvom Srbije u tekvondou, u sportskoj disciplini forme; 3) početkom aprila paratekvondistkinja Danijela Bačko imenovana je za predsednicu Paratekvondo komisije B. B., a što je prvi put da na čelu komisije za paratekvondo koja je savetodavno telo Upravnom odboru B. B. bude osoba sa invaliditetom i sportiskinja koja je aktuelna svetska i evropska prvakinja; 4) krajem aprila organizovan je zajednički trening seniorske tekvondo i paratekvondo reprezentacije, što je pozdravljeno od člana paratekvondo komisije Svetske federacije i prezentovano Svetskoj federaciji kao primer dobre prakse koju treba promovisati i u drugim nacionalnim federacijama  od strane člana Primož Rusa koji je član paratekvondo komisije Svetske federacije; 5) organizovan je međunarodni seminar za klasifikatore i trenere u paratekvondou kojem je prisustvovalo 30 polaznika; 6) početkom juna organizovano je prvenstvo Beograda u tekvondou i pratekvondou koje je bilo otvoreno za takmičare iz cele Srbije, 7) u junu su organizovali revijalno takmičenje u paratekvondou na Turniru Elemir open iako je  organizator želeo da  uključi paratekvondo u regularni program takmičenja, nažalost nije bilo moguće jer u Srbiji nema verifikovanog medicinskog klasifikatora, a B. B. nije i pored velikih napora uspeo da nađe ni u inostranstvu ko je u navedenom terminu bio dostpan. Međutim B. B. je  dao preporuku svim članicama koje organizuju svoje turire da u program uključe i paratekvono, a klasifikatora iz inostranstva bi angažovao B. B. Prepoznajući ovaj problem kao zanačajnu prepreku za intezivan razvoj paratekvonda u Srbiji, B. B. je preduzeo korake da krajem godine organizuje još jedan seminar za klasifikatore i uspostavi sistem nacionalnog liclenciranja, ali je  od strane Svetske fedracije  dat savet da sačekaju, jer  će verovatno kao i za licenciranje trenera, licenciranje biti utvrđeno na internacionalnom nivou; 8) u septembru su u Novom Sadu održane pripreme za izbor reprezentacije paratekvondo za učešće na Evropskom paratekvondo prvenstvu; 9) u septembru je organizovan i Kup Srbije u paratekvondou; 10) u septembru članica B. B., BTA je u saradnji sa SSOIB organizovala revijalni turnir gde su bili zapaženi i na najlepši način predstavili dosadašnji rad i uspehe u paratekvondou; 11) u oktobru je Parataekvondo reprezentacija učestvovala na EP odakle se vratila sa dve srebrene i jednom bronzanom medaljom i dva peta mesta; 12) paratekvondo reprezantativci su dobili dva kompleta sportske opreme kao i sve reprezentacije B. B.; 11) u oktobru je B. B. doneo Pravilnik o sistemu tekvondo i paratekvondo sporta kojim je na jedinstven način uz prepoznavanje spedifičnosti svake od sportskih grana uredio sistem sporta u tekvondu i pratatekvondu;
  • da paratekvondisti za učešće na takmičenja ne plaćaju kotizaciju.

 

  • U prilogu dopune izjašnjenja dostavljena su sledeća dokumenta: 1) prijava inspekciji Ministarstva omladine i sporta od 3.10.2019. godine; 2) dopuna prijave inspekciji Ministarstva omladine i sporta; 3) urgencija Ministarstvu omladine i sporta; 4) Odluka o ukidanju fonda za nagrade B. B. i 5) Pravilnik o sistemu takmičenja tekvondo i paratekvondo sporta, oktobar 2019. godine.

 

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u Statut B. B. usvojen na sednici održanoj 18.12.2018. godine, utvrđeno je da je odredbama člana 2. propisano da u skladu sa pravilima međunarodne tekvondo organizacije i pravilima Nacionalnog saveza, Asocijacija kao pobornik inkluzije osoba sa invaliditetom koja je proklamovana Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom i garantovana pozitivnim propisima Republike Srbije, podstiče osnivanje tekvondo organizacija i klubova u kojima će se zajedno razvijati i u kom će zajedno trenirati tekvondo i paratekvondo sportisti. U stavu 2. ovog člana je propisano da se sve odredbe ovog Statuta primenjuju na paraolimpijski tekvondo sport i oblike njegovog organizovanja, a upotreba termina tekvondo u ovom Statutu odnosi se na tekvondo i paraolimpijski tekvondo sport.
  • Uvidom u Statut B. B. od 18.12.2018. godine, utvrđeno je da je članom 22. propisano da je redovni član Asocijacije sportska organizacija tekvondo sporta koja je tekvondo klub, odnosno sportski klub koji je registrovan za tekvondo sport koja ima kontinuitet učestvovanja na sportskim takmičenjima u okviru jedinstvenog sistema takmičenja koji uređuje Asocijacija i koja je najmanje dve godine u kontinuitetu član Asocijacije. Stavom 2 istog člana, propisano je da se kontinuitetom smatra učešće najmanje sedam sportista, aktivnih takmičara kluba, u najmanje dve uzrasne kategorije koji su se u prethodnoj godini takmičili, na najmanje tri takmičenja koja su uvrštena u kalendar takmičenja Asocijacije. Od tri takmičenja na kojima klub učestvuje najmanje dva moraju biti u organizaciji Asocijacije ili druge organizacije kojoj je Asocijacija poverila organizaciju takmičenja.
  • Uvidom u Registar Agencije za privredne registre 16.12.2019. godine, utvrđeno je da je A. A. registrovan sa aktivnim statusom kao granski sportski savez za sport osoba sa invaliditetom – gluvi i nagluvi, sport osoba sa invaliditetom – slepi i slabovidi i sport osoba sa invalidtetom. Dalje je utvrđeno da je Agencija za privredne registre 10.10.2019. godine donela rešenje broj BS 4911/2019, kojim se ukida rešenje Registratora od 24.1.2019. godine i kojim se iz Registratora briše ime zastupnika V. V, a upisuje se kao zastupnik T.T.
  • Uvidom u Statut Srpskog paratekvondo saveza[2], utvrđeno je da odredbama člana 1. propisano da je Srpski paratekvondo savez dobrovoljan, nevladin i neprofitan savez paraolimpijskog sporta tekvondo i srodnih sportskih organizacija osoba sa invaliditetom koje imaju sedište na teritoriji Republike Srbije, dok je odredbama člana 8. propisano da su ciljevi Saveza određeni opštim interesom razvoja paraolimpijskog sporta tekvondo, kao i da je osnovni cilj Saveza razvoj, afirmacija i promocija paraolimpijskog sporta tekvondo i osoba sa invaliditetom u svim slojevima stanovništva u Republici Srbiji kroz usklađene aktivnosti Saveza i njegovih članica.
  • Uvidom u primerak Inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti Statuta B. B. koju je Povereniku dostavio Ustavni sud, utvrđeno je da je inicijativa predata sudu 8.8.2019. godine i da se odnosi na ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 20. st. 5, 6, 7. i 8. i člana 25. Statuta B. B. koji je usvojen na Skupštini B. B. 18. decembra 2018. godine.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

 

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[3] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
  • Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. stav 3. propisuje da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Stavom 4. istog člana propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Odredbama člana 55. propisana je sloboda udruživanja – jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja.
  • Konvencijom UN o pravima osoba sa invaliditetom[5] postavljen je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Odredbama člana 30. propisano je da su, da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ravnopravno sa drugima učestvuju u rekreativnim i sportskim aktivnostima, države strane ugovornice dužne da preduzmu odgovarajuće mere kako bi: podstakle i unapredile učešće osoba sa invaliditetom, u najvećoj mogućoj meri, u vodećim sportskim aktivnostima na svim nivoima; obezbedile da osobe sa invalidtetom imaju mogućnost da organizuju, razvijaju i učestvuju u specifičnim sportskim i rekreativnim aktivnostima vezanim za invaliditet i obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim, rekreativnim i turističkim događajima.
  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, tako što je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima[6]. Neposredna diskriminacija postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj (član 6). Odredbama člana 7. propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Odredbama člana 14. propisano je da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju. Članom 26. stav 1. ovog zakona propisano je da diskriminacija osoba sa invaliditetom postoji ako se postupa protivno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog i porodičnog života.
  • Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[7] propisano je da posredna diskriminacija postoji ako se diskriminisani, zbog njegovog invaliditeta, stavlja u nepovoljniji položaj donošenjem akta ili preduzimanjem radnje koja je prividno zasnovana na načelu jednakosti i nediskriminacije, osim ako je taj akt ili radnja opravdana zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna (član 6). Odredbama člana 12. stav 3 propisuje da se diskriminacijom zbog invaliditeta ne smatra osnivanje ili delovanje udruženja osoba sa invaliditetom i drugih oblika njihovog organizovanja, a odredbama člana 31. zabranjen je svaki oblik diskriminacije udruženja osoba sa invaliditetom.
  • Odredbama člana 4. Zakona o sportu[8] propisano je da svako ima pravo da se bavi sportom i da je bavljenje sportom mora biti, između ostalog, slobodno i dobrovoljno, etički prihvatljivo i dostupno svim građanima pod jednakim uslovima, bez obzira na uzrast, nivo fizičkih sposobnosti, stepen eventualnog invaliditeta, pol i drugo lično svojstvo. Istim članom je zabranjena svaka neposredna i posredna diskriminacija, uključujući i govor mržnje, po bilo kom osnovu, sportista, sportskih stručnjaka, sportskih organizacija i drugih lica učesnika u sisitemu sporta, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na nekom stvarnom ili pretpostavljnom ličnom svojstvu. Dalje je propisano da Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i organizacije u oblasti sporta naročito će preuzimati aktivnosti na povećanju učešća dece, mladih, žena i osoba sa invalidtetom u sportskim aktivnostima, omasovljenju ženskih sportskih organizacija i davanju ravnopravnog značaja ženama i osobama sa invaliditetom u spotu.

 

Analiza navoda pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, najpre, konstatuje da su u toku postupka analizirani samo oni navodi iz pritužbe i izjašnjenja koji su od značaja za utvrđivanje povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Navodi koji se odnose na eventualne propuste u registrovanju, organizovanju, zastupanju ili finansijskom poslovanju sportskih organizacija za koje su nadležni drugi državni organi, nisu razmatrane, uključujući navode koji se odnose na ispunjenje uslova za registrovanje i prestanak sportske organizacije.
  • Odredbama člana 36. stav 1. propisano je da Poverenik postupa po pritužbi ukoliko postupak pred sudom po istoj stvari nije već pokrenut ili pravnosnažno okončan. Uvidom u dopis i prilog Ustavnog suda Su broj 24/385 od 30.9.2019. godine, utvrđeno je da je pred ovim sudom u toku postupak po Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 20. st. 5, 6, 7. i 8. i člana 25. Statuta B. B. koji je usvojen na Skupštini B. B. 18. decembra 2018. godine. S obzirom na to, Poverenik je dopisom od 9.9.2019. godine obavetio A. A. da obustavlja postupak po pritužbi u delu koji se odnosi na članove Statuta koji su obuhvaćeni inicijativom za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Konkretno, postupak pred Poverenikom je obustavljen u odnosu na čl. 20. i 25. Statuta B. B..
  • Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da oceni da li je B. B. odredbama čl. 2. i 22. Statuta od 18.12.2018. godine i postupanjem u pogledu finansijske podrške paratekvondo sporta, povredio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je pre svega analizirao navode B. B. da osporavaju postojanje A. A. i njegovu legitimaciju za pokretanje i vođenje postupka pred Poverenikom u smislu člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije, da se A. A. ne može smatrati licem koje je pretrpelo diskriminaciju, kao i da nije organizacija koja zastupa prava eventualno diskriminisanih lica, odnosno da nije jasno navedeno koji su tačno sportisti diskriminisani, njihove izjave, niti A. A. ima saglasnost sportista da u njihovo ime podnese pritužbu. Odredbama člana 35. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da Povereniku pritužbu podnosi lice koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, dok u ime i uz saglasnost lica čije je pravo povređeno, pritužbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava ili drugo lice. Pravilnikom o radu Poverenika[9] propisano je da pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava, u ime i uz saglasnost lica koja smatra da je pretrpelo diskriminaciju, dok u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Poverenik najpre konstatuje da je uvidom u Agenciju za privredne registre utvrdio da je A. A. registrovano i aktivno pravno lice čiji je osnovni cilj razvoj, afirmacija i promocija paraolimpijskog sporta tekvondo i osoba sa invaliditetom i pritužbu je podneo zbog zaštite prava sportista sa invaliditetom kao grupe lica, a ne nekog konkretnog sportiste. U skladu sa tim, A. A. jeste legitimisan da podnese pritužbu zbog zaštite sportista sa invaliditetom i nije mu potrebna saglasnost konkretnog lica za podnošenje pritužbe. Naime, u konkretnom slučaju reč je o tzv. popularnoj pritužbi koju u svoje ime može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava i bilo koje fizičko ili pravno lice zbog diskriminacije grupe lica[10].
  • Dalje, povodom navoda B. B. da „traže da se proveri verodostojnost potpisa V. V. jer izražavaju sumnju da je njeno ime zloupotrebljeno“, Poverenik konstatuje da je V. V. 26. marta 2019. godine lično bila prisutna u prostorijama Poverenika povodom potpisivanja pritužbe, o čemu je sačinjena službena beleška koja se nalazi u spisima predmeta.
  • Poverenik je analizirao i navode B. B. da je A. A. kao sportsko udruženje prestalo da postoji u martu godine jer ne ispunjava zakonske uslove za osnivanje sportskog udruženja, što svojim rešenjem samo konstatuje inspektor sporta, kao i da je upis V. V. u registar APR-a kao zastupnice udruženja zasnovan na neistinitim podacima i da se skupština na kojem je ona izabrana nije ni održala. Analizom rešenja Agencije za privredne registre, Poverenik je utvrdio da je V. V. upisana u Registar kao zastupnica A. A. rešenjem APR od 24.1.2019. godine, kao i da je APR 10.10.2019. godine ukinuo to rešenje. Ukidanje je takva oblik pravne intervencije koji podrazumeva sprečavanje da upravni akt proizvodi pravne posledice nadalje, u buduće, pri čemu nastala dejstva ostaju, za razliku od pravnih posledica poništavanja koje eliminišu pravna dejstva poništenog rešenja od momenta donošenja uz onemogućavanje daljih dejstava[11]. Dana 25. oktobra 2019. godine Povereniku je podneta precizirana i uređena pritužba koju je potpisao tadašnji zakonski zastupnik T. T. Što se tiče navoda da je A. A. prestao u martu 2019. godine kada su istupili članovi iz saveza, Poverenik konstatuje da je prestanak sportskog udruženja propisan članom 86. Zakona o sportu. U stavu 1. tačka 1) ovog člana propisano je da sportsko udruženje prestaje ako se broj članova smanji ispod broja potrebnog za osnivanje, a nadležni organ udruženja ne donese odluku o prijemu novih članova u roku od 30 dana, kao i da je u stavu 2. ovog člana propisano da sportsko udruženje prestaje brisanjem iz Registra. Dalje je propisano da okolnosti iz stava 1. tačka 1) utvrđuje rešenjem sportski inspektor (stav 4.) i u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, podnosi APR-u prijavu za brisanje sportskog udruženja iz Registra (stav 5.), kao i da od trenutka nastupanja okolnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana sportsko udruženje ne može obavljati sportske aktivnosti i delatnosti. S obzirom da je uvidom u Registar Agencije za privredne registre 16. decembra 2019. godine konstatovano da je Srpski paratekvondo savez Beograd registrovan kao aktivan, Poverenik je postupao po pritužbi A. A., odnosno pristupio analizi navoda pritužbe i izjašnjenja.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode podnosioca pritužbe da su odredbama čl. 2. i 22. Statuta B. B. paratekvondo klubovi stavljeni u nepravedno lošiji položaj i da se namera da se tekvondo klubovima da prednost u odnosu na paratekvondo klubove želi zamaskirati idejom inkluzije osoba sa invaliditetom.
  • Odredbama člana 2. Statuta B. B. je propisano da u skladu sa pravilima međunarodne tekvondo organizacije i pravilima Nacionalnog saveza, Asocijacija kao pobornik inkluzije osoba sa invaliditetom koja je proklamovana Konvenciojom UN o pravima osoba sa invaliditetom i garantovana pozitivnim propisima Republike Srbije, podstiče osnivanje tekvondo organizacija i klubova u kojima će se zajedno razvijati i u kom će zajedno trenirati tekvondo i paratekvondo sportisti. Stavom 2 ovog člana propisano je da se sve odredbe ovog Statuta primenjuju na paraolimpijski tekvondo sport i oblike njegovog organizovanja, a upotreba termina tekvondo u ovom Statutu odnosi se na tekvondo i paraolimpijski tekvondo sport. Analizom člana 2. Statuta B. B. može se zaključiti da odredba podstiče formiranje zajedničkih organizacija i klubova tekvondo i paratekvondo sportista, kao i da se sve odredbe Statuta odnose i na tekvondo i paratekvondo sport i sportske organizacije. Ovakva odredba nije diskriminatorna i ne dovodi spotske organizacije i sportiste sa invaliditetom u nepovoljniji položaj u odnosu na sportiste bez invaliditeta i njihove organizacije. Odredba je deklarativna i propisuje težnju B. B. da podstiče formiranje zajedničkih sportskih organizacija i nema značenje da nije dozvoljeno formiranje odvojenih sportskih organizacija sportista sa invaliditetom i bez invaliditeta. Iz navedene odredbe se može zaključiti da B. B. na ovaj način podstiče socijalnu inkluziju sportista sa invaliditetom.
  • Pre dalje analize članova Statuta B. B., potrebno je istaći da je Zakonom o zabrani diskriminacije propisano da posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom koji je prividno zasnovan na načelu jednakosti, osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Kod posredne diskriminacije prividno neutralno pravilo (jednako za sve) nesrazmerno nepovoljno pogađa pripadnike određene društvene grupe u odnosu na druga lica. U skladu sa tim, Poverenik je analizirao da li su paratekvondo sportske organizacije i paratekvondo sportisti Statutom B. B. stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na tekvondo sportske organizacije i tekvondo sportiste i, ukoliko jesu, da li je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Da bi se utvrdilo da li su odredbama člana 22. Statuta B. B. sportske organizacije paratekvondista stavljene u nepovoljniji položaj od sportskih organizacija tekvondista, potrebno je razmotriti, da li postoji zakonit cilj koji se ostvaruje merama pripisanim ovim odredbama Statuta, kao i da li su sredstva kojim se želi postići cilj srazmerna i nužna. Odnosno, sredstvo neće biti srazmerno ako je cilj mogao biti ostvaren i bez upotrebe tog sredstva, ili upotrebom nekog drugog sredstva koje bi imalo manje štetne posledice u odnosu na posledice izazvane upotrebljenim sredstvom.
  • S obzirom da je Pravilnikom o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti u Republici Srbiji utvrđeno da je nadležni nacionalni sportski savez za olimpijski sport tekvondo i paraolimpijski sport tekvondo B. B, nesporno je da je B. B. ovlašćen da, u skladu sa Zakonom o sportu, donosi pravila kojim uređuje obavljanje sportskih aktivnosti i delatnosti u poverenim sportovima, tekvondu i paraolimpijskom tekvondo sportu, odnosno da donese statut sportskog saveza. Takođe, odredbama člana 2. Statuta propisano je da B. B. podstiče inkluziju sportista sa invaliditetom. Dalje, u izjašnjenju na navode pritužbe navedeno je da su ciljevi donošenja osporenih odredbi Statuta da se precizno uredi ko može biti član B. B., odnosno vertikalna organizacija tekvondo i paratekvondo grana sporta, da se čuva jedinstvo nadležnog nacionalnog granskog saveza i zajedničkih sportskih interesa, da se onemogući stvaranje fiktivnih klubova koji se osnivaju radi nesportskih namera, kao i da se B. B. zaštiti od manipulacija zastupnika fiktivnih sportskih organizacija. Poverenik je mišljenja da su ovi ciljevi opravdani i zakoniti.
  • Imajući u vidu zakonitost i opravdanost ciljeva, potrebno je dalje ispitati da li se postavljeni ciljevi mogu postići propisanim merama, odnosno da li su propisane mere srazmerne i nužne radi ostvarivanja ciljeva.
  • Podnosilac pritužbe navodi da su paratekvondo klubovi stavljeni u nepovoljniji položaj propisivanjem istih uslova za sve klubove za sticanje statusa redovnog člana asocijacije. Odredbama člana 22. propisano je da je redovni član B. B. sportska organizacija koja, između ostalog, ima kontinuitet učestvovanja na sportskim takmičenjima u okviru jedinstvenog sistema takmičenja koji uređuje B. B.. Drugim stavom je propisano šta se smatra kontinuitetom: učešće najmanje sedam sportista, u najmanje dve uzrasne kategorije, na najmanje tri takmičenja koja su u kalendaru B. B., a od kojih je najmanje dva u organizaciji B. B. ili druge organizacije kojoj je B. B. poverio organizaciju takmičenja. U pritužbi je navedeno da su ovako propisani uslovi za redovno članstvo jednaki za sva sportska udruženja (klubova), međutim da oni dovode paratekvondo klubove u nepovoljniji položaj i faktički im se onemogućava status redovnog člana, a samim tim i pravo da imaju delegate i pravo glasa na Skupštini B. B..
  • U konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li su propisivanjem istih uslova za sticanje statusa redovnog člana B. B. za sve klubove, paratekvondo klubovi stavljeni u nepovoljniji položaj u odnosu na tekvondo klubove. Statut u članu 22. postavlja uslov da je klub najmanje dve godine član B. B. i da najmanje sedam sportista kluba (koji su se i prethodne godine takmičili), u najmanje dve uzrasne kategorije, učestvuje na najmanje tri takmičenja koja su u kalendaru B. B..
  • Sistem takmičenja je u momentu podnošenja pritužbe (mart 2019. godine) bio regulisan odvojenim pravilnicima za tekvondo i paratekvondo: Pravilnikom o sistemu takmičenja u B. B. (od 15.2.2014. godine) i Pravilnikom o sistemu para tekvondo takmičenja u B. B. (od 23.1.2019. godine). Pravilnik o sistemu takmičenja u B. B. je u članu 5. propisivao da su zvanična takmičenja u nadležnosti B. B. i udruženih organizacija: Prvenstvo Srbije, Kup Srbije, Otvoreno Prvenstvo Srbije, Liga takmičenja, Kup regiona i regionalna prvenstva. Pravilnikom o sisitemu para tekvondo takmičenja u B. B. od 23.1.2019. godine, bilo je propisano da su zvanična paratekvondo takmičenja u nadležnosti B. B. i udruženih organizacija: Prvenstvo Srbije, Kup Srbije i Otvoreno Prvenstvo Srbije. Iz navedenog je nesporno da je broj zvaničnih takmičenja u nadležnosti B. B. bio veći kada je u pitanju tekvondo sport (6:3). Kriterijumi za sticanje statusa redovnog člana B. B. po Statutu od decembra 2018. godine, u skladu sa prelaznim i završnim odredbama Statuta, odnose se na 2019. godinu za članstvo u 2020. godini. Tek krajem 2019. godini (30. oktobra) stupa na snagu nov Pravilnik o sistemu takmičenja u B. B. kojim je uređen sistem takmičenja i prava učešća na takmičenjima koje organizuje B. B., njegove članice ili takmičenja pod pokroviteljstvom B. B. u sportskim granama tekvondo i paratekvondo. Ovim jedinstvenim pravilnikom propisano je (član 5.) da su zvanična takmičenja u nadležnosti B. B. i udruženih organizacija: Prvenstvo Srbije, Kup Srbije, Otvoreno prvenstvo Srbije i regionalna prvenstva. U izjašnjenju B. B. od 9.12.2019. godine navedeno je da je B. B. u 2019. godini organizovao Prvenstvo Srbije i u tekvondu i u paratekvondu u dve discipline (borbe i forme), prvenstvo Beograda u tekvondou i paratekvondou, kao i da je finansirao odlazak na Austrija open na takmičenje u formama i za tekvondiste i paratekvondiste, što sve zajedno predstavlja četiri turnira na kojima su mogli da prisustvuju paratekvondisti i da ostvare uslov propisan članom 22. Statuta. Dalje je navedeno da je istina da u Kalendaru B. B. ima mnogo više turnira za tekvondo nego za paratekvondo iz razloga što organizatori turnira (sportski klubovi) još nisu dovoljno upoznati sa pravilima takmičenja, organizacije i klasifikacije, kao i zbog nemogućnosti obezbeđenja neophodnog medicinskog klasifikatora na turniru, jer ih još uvek nema u Srbiji.
  • Takođe, među stranama je nesporno da je broj tekvondo sportista značajno veći od broja paratekvondo sportista. U izjašnjenjima B. B. se navodi da ima 1000 tekvondo i različiti podaci o broju registrovanih paratekvondo takmičara – od 20 do 35. B. B. u izjašnjenju ističe da je paratekvondo u razvoju, da se razvija tek četiri godine i da se, zbog toga ne može očekivati da paratekvondo sporti ima isti status kao tekvondo sport i klubovi. Naime, nesporno je da se paratekvondo sportisti i njihovi klubovi ne nalaze u istom položaju kao tekvondo klubovi. Paratekvondo sport je nova grana sporta u Srbiji i tek se razvija. Samim tim mali je broj sportista i sportskih radnika u ovoj sportskoj grani. Po navodima izjašnjenja, u 2019. godini ragistrovano je 22 paratekvondo sportiste. Postavljanje uslova da je klub najmanje dve godine član B. B. i da ima najmanje sedam sportista ovog kluba koji su se takmičili i prošle godine, može biti težak za ispunjenje za klubove čiji članovi su isključivo ili pretežno sportisti sa invaliditetom. Analiza važećih pravilnika sistema takmičenja do kraja oktobra 2019. godine je pokazala da su zvanična takmičenja koja su u nadležnosti B. B. bila u odnosu 6:3 u korist broja tekvondo takmičenja, dok je novim pravilnikom taj broj izjednačen. Praksa organizovanja takmičenja u 2019. godini je, takođe, pokazala da se za paratekvondo sportiste organizuje začajno manji broj takmičenja i kao razlog tome ističe se nepoznavanje pravila takmičenja, kao i nedostatak licenciranih klasifikatora. Sve to ukazuje da su klubovi čiji su članovi isključivo ili pretežno sportisti sa invaliditetom u znatno težem položaju da ostvare propisane uslove za status redovnog člana B. B.. S druge strane, Poverenik konstatuje da postavljeni uslov da navedeni sportiste moraju biti iz najmanje dve uzrasne kategorije, ne dovodi sportske organizacije čiji su članovi isključivo ili pretežno paratekvondo sportiste u nepovoljniji položaj, jer uslov od propisanih sedam sportista proizvodi iste posledice bez obzira u koliko su uzrasnih kategorija oni raspoređeni. Okolnost da sistem takmičenja u paratekvondo sportu ima manje uzrasnih kategorija nije relevantan u konkretnom slučaju jer paratekvondo sport ima više od dve uzrasne kategorije (čl. 12. i 15. važećeg pravilnika).
  • Propisani jednaki uslovi u praksi dovode do različitog položaja paratekvondo i tekvondo klubova iz razloga što paratekvondo klubovi nemaju jednaku priliku da postignu postavljene kriterijume, s obzirom na broj organizovanih takmičenja. B. B. kao nacionalni sportski savez ima obavezu da obezbedi uslove za razvoj sporta i, s obzirom na propisanu težnju ka inkluziji sportista sa invaliditetom, treba da se stara o organizovanju što većeg broja takmičenja za paratekvondo sport. Analizom objava na zvaničnom sajtu B. B. (priznanje najuspešnijim sportistima B. B. u 2019[12]), uočeno je takođe da su u toku 2019. godine paratekvondo sportisti učestvovali na takmičenjima kao članovi tekvondo klubova. Međutim, nesporno je da od promene Statuta B. B. nema ni jedan registrovani paratekvondo klub. Iz svega navedenog, može se zaključiti da mere propisane odredbom člana 22. Statuta B. B. u trenutnim okolnostima u kojima se paratekvondo sport nalazi, nisu srazmerne i nužne za ostvarivanje ciljeva navedenih u izjašnjenju B. B., odnosno da se navedeni ciljevi mogu ostvariti i nekim drugim propisanim merama. S tim u vezi, propisivanjem neutralnog pravila, odnosno jednakih kriterijuma u pogledu broja takmičenja u članu 22. Statuta, B. B. je povredio odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije.
  • Poverenik je posebno analizirao navode izjašnjenja „ne može se B. B. kriviti što je paratekvondo u razvoju i nema još dovoljno takmičara, ali ni paratekvondo ne može zato tražiti isti status u pogledu finansiranja, jer ne može imati isti status grana sporta koja se razvija 40 godina i ona koja se razvija četiri godine“. B. B. je odlukom Ministarstva omladine i sporta nadležni nacionalni granski savez za tekvondo i paraolimpijski tekvondo sport i osnovan je, između ostalog, s ciljem razvoja sportske grane, u konkretnom slučaju obe sportske grane. Takođe, B. B. je kao nacionalni granski savez odgovoran za organizovanje i vođenje nacionalnih sportskih takmičenja. S obzirom da i sam B. B. shvata da paratekvondo nema isti status kao tekvondo sport, očigledno je da u okviru svojih nadležnosti B. B. ima odgovornost da podstiče razvoj ovog sporta i obezbeđuje uslove za razvoj paratekvondo sporta. U tom smislu, pozitivne su aktivnosti B. B. da u toku 2019. godine kojima se promoviše paratekvondo sport, kojima se sportisti sa invaliditetom uključuju u donošenje odluka o paratekvondu i organizuju edukacije i seminari za klasifikatore i trenere u paratekvondu, kao i donošenje novog pravilnika o sistemu takmičenja kojim je izjednačen broj takmičenja koje organizuje B. B.. Poverenik ukazuje da je odredbama člana 21. Ustava Republike Srbije i 14. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju, zbog čega se ne bi smatrale diskriminacijom posebne mere koje bi B. B. uveo radi razvoja paratekvondo sporta.
  • Poverenik je dalje cenio navode pritužbe da je B. B. nacionalni sportski savez za paraolimpijski tekvondo od 2016. godine, a da Pravilnik o nagrađivanju sportista i trenera ne primenjuje i na paratekvondiste, odnosno da sportisti sa invaliditetom nisu nagrađivani za svoje rezultate iako su osvajali medalje na svetskim i evropskim prvenstvima. Dalje je navedeno da B. B. nije organizovao ni dan priprema sportista paratekvondoa, da nije obezbedio sportsku opremu (trenerke, patike i dr.) za članove paratekvondo reprezentacije, kao i da samo treneri paratekvondoa nisu plaćeni za svoj rad, dok treneri svih selekcija u B. B. imaju platu za svoj rad.
  • U konkretnom slučaju važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnositelj pritužbe treba da učini verovatnim da je B. B. izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na B. B.-u protiv koje je podneta pritužba. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je B. B. ponudio pružaju dovoljno osnova za zaključak da njihovo postupanje nije dovelo paratekvondo sportiste u neopravdano nepovoljniji položaj zbog invaliditeta.
  • Podnosilac pritužbe nije dostavio dokaze kojim bi učinio verovatnim da samo paratekvondo sportisti nisu nagrađivani za ostvarene rezultate, odnosno da je postojalo pravljenje razlike prilikom nagrađivanja između sportista sa invaliditetom i sportista bez invaliditeta. U svojim izjašnjenjima B. B. ne osporava da nagrade nisu dodeljivanje paratekvondistima i navodi da je to iz razloga što nisu bile predviđene pravilnikom o nagradama koji je donet 2014. godine, znatno pre osnivanja i jednog paratekvondo kluba. Kao drugi razlog B. B. ističe da je fond za nagrade ukinut zbog nedostatka finansijskih sredstava zbog velikih dugovanja sportistima koja su nastala u prethodnom periodu. Kao dokaz za ove navode B. B. je dostavio Odluku o ukidanju Fonda o nagrađivanju trenera i sportista iz budžeta B. B. broj KO-80/2017 od 18. jula 2017. godine. B. B. nije dostavio dokaze da je ukinut i Pravilnik o nagrađivanju sportista i trenera. S obzirom na sve navedeno, Poverenik konstatuje da nije utvrđeno da činjenica da paratekvondo sportisti nisu nagrađivani za ostvarene rezultate predstavlja diskriminaciju jer, po navodima B. B. ni ostali sportisti nisu bili nagrađivani, što je uzrokovalo ukidanju Fonda o nagrađivanju 2017. godine.
  • O navodima pritužbe da treneri paratekvondo reprezentacije nisu plaćeni za svoj rad, B. B. je naveo da treneri reprezentacije u tekvondou godinama nisu dobijali platu i da su tek „poslednjih par godina“, od kada je Ministarstvo sporta opredelilo nešto veća sredstva, odredili i plate za trenere reprezentacije u tekvondou. Dalje navode da trenerima paratekvondista nisu određene plate jer je Ministarstvo sporta opredelio jako mala sredstva za paratekvondo za 2019. godinu, zbog čega su morali da određuju prioritete za finansiranje aktivnosti i troškova u paratekvondou. Navode da su u određivanju ovih troškova učestvovali i treneri reprezentacije koji su ujedno i članovi komisije za paratekvondo koja je savetodavno telo Upravnog odbora. S obzirom da B. B. nije osporio navode da treneri tekvondo reprezentacije dobijaju naknadu za rad, a da treneri paratekvondo reprezentacije ne dobijaju, kao i da nije dostavio dokaze kojima bi potkrepio navode o nedovoljnim sredstvima dobijenim od Ministarstva sporta i odluci Upravnog odbora da se trenerima paratekvondo reprezentacije ne isplaćuje naknada, Poverenik konstatuje da, u skladu sa odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, B. B. nije dokazao da različitim postupanje prema trenerima tekvondo i paratekvondo reprezentacije nije došlo do povrede načela jednakosti. B. B. je na ovaj način povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije i stavio paratekvondo sportiste na osnovu invaliditeta u neopravdano nepovoljniji položaj u odnosu na tekvondo sportiste, na taj način što je finansirao rad trenera tekvondo sporta za razliku od trenera paratekvondo sporta.
  • Povodom navoda pritužbe da B. B. nije organizovao ni dan priprema paratekvondo sportista pred velika tekmičenja, kao što su Evropska i Svetska prvenstva za koja organizuje pripreme za tekvondiste i da nije obezbedio sportsku opremu za paratekvondo reprezentativce, B. B. je naveo samo aktivnosti koje je preduzeo u 2019. godini, odnosno nakon podnošenja pritužbe, međutim, ni za njih nije dostavio dokaze koji bi ih potkrepili.
  • Pravilnik o nadležnim nacionalnim sportskim savezima za sportske grane i oblasti sporta u Republici Srbiji, kojim je B. B. utvrđena kao nadležni nacionalni sportski savez za olimpijski sport tekvondo i paraolimpijski sport tekvondo, stupio je na snagu 8. decembra 2016. godine. U skladu sa odredbama Zakona o sportu[13] nadležni nacionalni sportski savezi dostavljaju predloge finansiranja programa do 1. juna tekuće godine za narednu godinu. Iz toga proizlazi da je B. B. imao obavezu da do 1.6.2017. godine dostavi predlog finansiranja programa B. B., kako bi iz budžeta Ministarstva omladine i sporta dobio određena sredstva za svoje aktivnosti u 2018. godini. B. B. nije uz svoja izjašnjenja iz juna i decembra 2019. godine dostavio dokaze da je od Ministarstva omladine i sporta potraživao sredstva za koja navodi da su osnovna prepreka za ostvarivanje aktivnosti koje bi bile usmerene na paratekvondo sport. Predlog finansiranja programa i opredeljenje sredstava iz budžeta Ministarstva omladine i sporta za 2019. godinu B. B. je trebao da preda najkasnije u juna 2018. godine, a u toku godine je mogao tražiti i izmenu odluke o visini odobrenih sredstava, odnosno podneti zahtev za dodatna sredstva za realizaciju redovnih godišnjih aktivnosti. Poverenik konstatuje da B. B. nije dostavio dokaze da je svojim finansijskim planom, odnosno predlogom finansiranja, od Ministarstva potraživao dodatna sredstva namenjena paratekvondo sportu, a koja odlukama Ministarstva nisu odobrena. S obzirom na sve navedeno, a u skladu sa odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da B. B. nije dostavila dokaze koji potkrepljuju navode izjašnjenja da nije došlo do povrede načela jednakosti u slučaju određivanja plata trenerima paratekvondo reprezentacije i obezbeđivanja opreme i pripremnih treninga pred velika takmičenja za paratekvondo sportiste.
  • Poverenik ističe da inkluzivni model, kao i socijalni model pristupa invaliditetu, označava prihvatanje svih članova zajednice u sve tokove društva, uz očuvanje sopstvenog identiteta. Inkluzija osoba sa invaliditetom u sportu podrazumeva stvaranje uslova i uklanjanje svih vrsta barijera kako bi se obezbedilo aktivno učešće sportista sa invaliditetom i ostvarivanje svih zagarantovanih prava. Osnovna načela inkluzivnog društva su: pristupačnost, participacija i ravnopravnost.[14] Pristupačnost uključuje fizičku i informacijsku pristupačnost, kao i uvažavanje raznovrsnih načina komunikacije i pristupa javnim uslugama. Participacija u konkretnom slučaju podrazumeva da sportisti sa invaliditetom aktivno učestvuju u donošenju odluka koje se tiču njihovog života, dok je ravnopravnost princip obezbeđivanja jednakih mogućnosti za ostvarivanje prava i uvažavanje potreba sportista sa invaliditetom.
  • Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja B. B. u kontekstu formiranja odvojenih sportskih organizacija sportista sa invaliditetom da „ovakvo izdvajanje i obeležavanje sportista sa invaliditetom je i ružna pojava i suštinski oblik diskriminacije tzv. segregacija“. Segregacija je pojava kojom se pripadnici društveno osetljivih grupa izdvajaju iz društvene zajednice i suprotna je principu inkluzije. Segregacija se pojavljuje, na primer u oblastima obrazovanja, stanovanja i pružanja usluga socijalne zaštite na način da se za pripadnike društveno osetljivih grupa formiraju posebna, odvojena odeljenja i/ili škole, stambene jedinice (geto), odnosno da se rezidencijalna nega pruža u velikim institucijama koje su izdvojene od šire zajednice. S druge strane, zakonom je propisano da se ne smatra diskriminacijom osnivanje i delovanje posebnih udruženja osoba sa invaliditetom i drugih oblika njihovog samoorganizovanja. Potrebe sportista sa invaliditetom i najadekvatnije odgovore na te potrebe najbolje mogu definisati upravo sportisti sa invaliditetom.

Poverenik uvažava činjenicu da trenutno nedostaje dovoljan broj medicinskih klasifikatora za turnire što otežava organizovanje većeg broja takmičenja za paratekvondiste, međutim, s obzirom da je paratekvondo sport u razvoju, Poverenik smatra da B. B., u saradnji sa sportskim klubovima treba da dodatno radi na inkluziji sportista sa invaliditetom. Prevashodno, B. B. mora uložiti dodatni napor da se obezbede uslove da klubovi čiji su članovi isključivo ili pretežno sportisti sa invaliditetom ne dođu u situaciju da ne mogu da ispune uslove propisane Statutom.

  • Što se tiče navoda iz izjašnjenja da „odredbe nemaju bilo kakvu nameru diskriminisanja“, Poverenik ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, da za utvrđivanje da li je došlo do povrede prava, nije od značaja da li je postojala namera.

 

  1. MIŠLjENjE

 

U postupku po pritužbi A. A. protiv B. B., Poverenik je dao mišljenja da:

 

4.1. Članom 2. Statuta B. B. nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije jer se ne dovode sportske organizacije i sportisti sa invaliditetom u nepovoljniji položaj u odnosu na sportiste bez invaliditeta i njihove organizacije.

 

4.2. Postavljanjem uslova u članu 22. Statuta da sportisti moraju biti iz najmanje dve uzrasne kategorije nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije jer se ne dovode se u nepovoljniji položaj sportske organizacije čiji su članovi isključivo ili pretežno paratekvondo sportisti budući da paratekvondo sport ima više od dve uzrasne kategorije.

4.3. Propisivanjem neutralnog pravila, odnosno jednakih kriterijuma u pogledu broja takmičenja u članu 22. Statuta, B. B. je povredio odredbe člana 7. Zakona o zabrani diskriminacije, s obzirom da je u pitanju sport koji je još uvek u razvoju i za koji se organizuje znatno manji broj takmičenja na kojima mogu da se ostvare propisani kriterijumi.

4.4. Propuštanjem da obezbedi pripreme i opremu za velika takmičenja i plate trenera paratekvondo reprezentacije, B. B. je povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije, dok nije utvrđeno da su paratekvondo sportisti diskriminisani u odnosu na tekvondo sportiste jer nisu nagrađivani za ostvarene rezultate s obzirom da za ostvarene rezultate B. B. nije nagrađivo ni sportisti bez invaliditeta.

 

 

  1. PREPORUKA

 

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B. B.-u da:

  • U saradnji sa sportskim klubovima preduzme mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi se povećao broj takmičenja na kojima mogu da učestvuju paratekvondo sportisti u skladu sa propisanim načelom inkluzije sporista sa invaliditetom, tako da klubovi čiji su članovi isključivo ili pretežno sportisti sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti da ispune uslove propisane Statutom ili da preduzmu mere i aktivnosti u pogledu izmene odredbe člana 22. Statuta propisivanjem afirmativnih mera za klubove čiji su članovi pretežno paratekvondisti, a radi postizanja pune ravnopravnosti sportista sa invaliditetom.
  • Preduzme mere i aktivnosti u cilju obezbeđivanja priprema i opreme za velika takmičenja i plata trenera reprezentacije paratekvondo sportista.

 

Potrebno je da B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

 

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

 

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] usvojen  na sednici Skupštine A. A.održanoj 23. decembra 2018. godine

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[4] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[5] Zakon o potrvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Sl. glanik RS-Međunarodni ugovori“, br. 42/09)

[6] Zakon o zabrani diskriminacije, član 2.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 33/06 i 13/16

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 10/16

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 34/2011

[10] Komentar zakona o zabrani diskriminacje, N. Petrušić, I. Krstić, T. Marković, Pravosudna akademija, Beograd, 2014., 243. str

[11] referat „Vanredno ukidanje rešenja u upravnom postupku“, Jelena Ivanović, sudija Upravnog suda, http://www.up.sud.rs/latinica/events/event/godisnje-savetovanje-sudija-republike-srbije-sudijski-dani-na-zlatiboru-2012

[12] http://www.tas.org.rs/priznanja-najuspesnijima-u-2019/

[13] čl. 112-117.

[14] Poseban izveštaj o diskriminaciji osoba sa invaliditetom u Srbiji, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Beograd,  2013. godine

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

microsoft-word-icon167-19 pritužba AA protiv BB zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta Download

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top