br. 07-00-145/2018-02 datum: 10.6.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku po pritužbi AA protiv BB zbog diskriminacije Roma. U pritužbi je navedeno da je, gostujući u jutarnjem programu televizije VV, BB upotrebio izraz „najcrnji Cigani“, čime je povredio dostojanstvo Roma. U izjašnjenju na pritužbu, punomoćnik BB, naveo je da nije postojala namera da se povredi dostojanstvo Roma, i da se odmah izvinio zbog nespretne jezičke konstrukcije. U toku postupka utvrđeno je da je BB nesporno upotrebio izraz „najcrnji Cigani“ da bi okarakterisao skup ljudi sa izrazito negativnim osobinama. Imajući u vidu da namera nije obavezan element postojanja akta diskrimnacije, Poverenik je doneo mišljenje da je BB povredio odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije koja zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva. S obzirom da se BB javno izvinio zbog korišćenja takvog izraza, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti mu je dao preporuku da se ubuduće pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratio se AA, urednik romskog programa TV GG, pritužbom protiv BB, zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je BB, gostujući u jutarnjem programu televizije VV 6. marta 2019. godine, izrekao uvrede na račun romske nacionalne manjine;

• da je odgovarajući na pitanje novinara rekao „najcrnji Cigani“, nakon čega je usledilo izvinjenje a zatim je izgovorio „najcrnji đavoli“;

• da je u istoj rečenici upotrebnio izraze „ekstremisti“, „najcrnji Cigani“ i „najcrnji đavoli“ i time uvredio i najgrublje povredio lično dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine.

1.3. Uz pritužbu je dostavljen video snimak gostovanja BB u jutarnjem programu televizije VV.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje BB.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu punomoćnika BB, advokata DD, između ostalog, navedeno je:

• da uz puno uvažavanje podnositelja pritužbe i njegove nacionalne pripadnosti, smatra da nije izvršena diskriminacija;

• da je tačno da je BB u gostovanju „uživo“ u programu TV VV, dana 6. marta 2019. godine u jednom trenutku upotrebio sintagmu „najcrnji Ciganin“, ali da se odmah nakon toga izvinio pred istim televizijskim auditorijumom;

• da se povodom ovog događaja, a pre podnošenja pritužbe protiv njega, javno izvinio predsedniku Romske partije i lideru saveza „Romi Srbije“ kao i generalnom sekretaru Romskog nacionalnog saveta;

• da se postarao da izvinjenje dobije adekvatan publicitet, zbog čega je objavio članak u jednim novinama od 11. marta 2019. godine

• da je akcenat na iskrenom izvinjenju svim pripadnicima romske nacionalne zajednice, uz ukazivanje na to da se upotreba nesrećno odabrane verbalne konstrukcije ne sme politizovati;

• da je u tom članku citirana celokupna prepiska između BB i Srđana Šajna;

• da nije postojala namera da se bilo ko diskriminiše ili povredi, niti da se naruši ugled ili dostojanstvo sugrađana romske nacionalnosti.

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u video snimak gostovanja BB u jutarnjem programu televizije VV, utvrđeno je da je u relevantnom delu emisije izgovorio: „Nama je problem što srpska opozicija suštinski podržava šiptarske, albanske ekstremiste; što su spremni da se udruže sa najcrnjim Ciganima samo da bi… izvinjavam se, nisam mislio ništa ružno, da se neko ne uvredi… sa najcrnjim đavolima su spremni da se udruže da bi skinuli vlast u Srbiji…“.

• Uvidom u članak objavljen u listu ĐĐ 11. marta 2019. godine, utvrđeno je da je javno objavljeno pismo izvinjenja BB Srđanu Šajnu zbog, kako se navodi „nespretne verbalne formulacije“. Takođe objavljeno je i pismo Srđana Šajna u kome se navodi „svakome može da se dogodi greška, pa i Vama, molim Vas da u ime toga, ovo pismo koje ste meni dostavili, objavite u listu čiji ste urednik…“.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, sa svim dostavljenim prilozima, kao i relevantne pravne propise iz oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

• Ustav Republike Srbije[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije članom 46. jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih. Odredbom člana 50. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da u Republici Srbiji nema cenzure, a nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Članom 10. Konvencije garantovano je pravo na slobodu izražavanja tako što je stavom ovog člana propisano da svako ima pravo na slobodu izražavanja, a da to pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, dok su stavom 2. propisana ograničenja, odnosno, da s obzirom da korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Članom 24. zabranjena je diskriminacija nacionalnih manjina.

• Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina[5] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

3.7. Odredbom člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima^[6] propisana je zabrana objavljivanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je izjavom u jutranjem programu televizije VV dana 6. marta 2019. godine, BB povredio propise koji zabranjuju diskriminaciju.

3.9. Prilikom odlučivanja u ovoj pravnoj stvari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu da Ustav Republike Srbije koji u članu  46. i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u članu 10, garantuju pravo na slobodu izražavanja. Ona podrazumeva slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti. Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom i na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, dok u članu 50. stav 3. zabranjuje cenzuru. Propisano je i ograničenje ovih prava u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta, sprečavanje nereda ili kriminala, zaštite zdravlja i morala, zaštite ugleda ili prava drugih itd. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.[7] Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje govor mržnje kao i svako uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva. Takođe, odredbom člana 3. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[8] zabranjen je svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj i jezičkoj osnovi prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama, dok je odredbama člana 75. Zakona o javnom informisanju i medijima^[9] propisana zabrana objavljivanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

3.11. Imajući u vidu navedene odredbe u konkretnom slučaju se ne može raditi o govoru mržnje imajući u vidu da iz sadržine predmetne izjave ne proizilazi da je BB pozivao na nasilje, mržnju i diskriminaciju Roma, niti su takve ideje izražavane tokom trajanja emisije. Međutim, Poverenik je dalje analizirao da li su se stekli elementi povrede člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije koji zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

3.12. Tokom postupka, nesporno je utvrđeno da je BB upotrebio sintagmu „najcrnji Cigani“, koja predstavlja negativan i uvredljiv izraz za Rome. Takođe, smisao rečenice je bio takav, da ovaj izraz upotrebljen za opis lica sa skupom negativnih karakteristika, što potvrđuje i naknadna ispravka „najcrnjim đavolima“. BB je ovaj termin upotrebio kako bi opisao sa kime bi se, po njegovom shvatanju, udružila opozicija za koju je prethodno naveo da podržava albanske ekstremiste.  Dakle, kritičnom prilikom BB je upotrebio pogrdan naziv za Rome kako bi opisao skup osoba sa izrazito negativnim osobinama.

3.13. Sa druge strane, u izjašnjenju na navode iz pritužbe, navedeno je da se BB odmah izvinio, i da je u pitanju „nesrećno odabrana verbalna konstrukcija“ bez diskriminatornih namera ili efekata.

U vezi sa ovim navodima iz izjašnjenja, Povernik ističe da namera nije od uticaja na postojanje akta diskriminacije. Iako analizom navoda iz izjašnjenja izjava BB nije imala za cilj povredu dostojanstva Roma, očigledno je da je izjava ipak imala takvu posledicu, odnosno efekat. Naime, Zakon o zabrani diskriminacije odredbom člana 12. zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe. Dakle, upotrebom rastavnog veznika „ili“, zakonodavac je propisao da povreda odredaba ovog člana postoji u oba slučaja, kada je cilj diskriminatornog akta povreda dostojanstva ili kada se posledica diskriminatornog akta sastoji u povredi dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu ličnog svojstva. Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i reakciju dela javnosti, možemo konstatovati da je navedena izjava BB izazvala uznemirenje kod nekih građana/ki romske nacionalnosti, čime je ostvaren efekat, odnosno posledica povrede dostojanstva lica na osnovu ličnog svojstva.

3.13. Činjenica je takođe, da se BB, javno izvinio zbog navedene izjave, pa čak i objavio izvinjenje koje je uputio Srđanu Šajnu i to u listu sa nacionalnim tiražom. BB je uputio javno izvinjenje i pre postupka pred Poverenikom, dakle samoinicijativno, pa je na taj način i javnosti ukazao da je upotreba takvih fraza u javnom govoru neprimerena. Na taj način je iscrpljena potreba davanja preporuke Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da BB uputi javno izvinjenje zbog vređanja dostojanstva pripadnika romske nacionalne manjine.

3.14. Diskriminacija često nije proizvod svesne namere. Međutim, potrebna je povećana pažnja kada se govori u javnom prostoru, odnosno kada je sadržaj izgovorenog dostupan širem krugu lica. Važno je imati u vidu da je prisutna velika socijalna distanca prema Romima, a položaj romske populacije izrazito težak u svim sferama društvenog života. Uticaj medija na formiranje stavova je značajan, a način govora može doprineti boljem razumevanju ili produbljivanju distance među nacionalnim i etničkim zajednicama. Zbog toga je neophodno da se svi akteri u javnom prostoru posvete naročitu pažnju da njihov govor ne vređa i ne podstiče stereotipe o pripadnicima bilo koje etničke zajednice u Republici Srbiji.

4. MIŠLjENjE

Izjavom u jutarnjem programu televizije VV, dana 6. marta 2019. godine koja je povredila dostojanstvo lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – romska nacionalna pripadnost, BB je povredio odredbu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje preporuku BB da se ubuduće pridržava propisa koji zabranjuju diskriminaciju.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06

[4] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[5] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US, 47/18

[6] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[7] Ustav Republike Srbije, („Službeni glasnik RS“, br. 98/06), član 50. stav 3.

[8] „Službeni list SRJ“, broj 11/02, „Službeni list SCG“, broj 1/03 – Ustavna povelja i „Službeni glasnik RS”, broj 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US, 47/18

[9] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

160-19 Diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti