150-24 Diskriminacija diplomiranog pravnika AA koji je stekao zvanje na fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija prilikom upisa u Imenik advokatskih pripravnika - volontera AKB • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-116/2024-02 datum: 25.7.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA protiv Advokatske komore Beograd (AKB) zbog diskriminatornog postupanja Upravnog odbora komore AKB kojim mu je onemogućeno da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB zato što je zvanje diplomirani pravnik stekao na Pravnom fakultetu čiji osnivač nije RS, odnosno na „privatnom“ Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (PFUUB). U pritužbi je naveo da je 4.10.2022. godine podneo molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB uz koju je priložio svu potrebnu dokumentaciju, ali da UO AKB tim povodom nije doneo odluku. Takođe je naveo da je advokat BB sa kojim je zaključio Ugovor o obavljanju pripravničke prakse u nekoliko navrata podnosio urgencije Upravnom odboru AKB sa molbom da odluče o upisu AA u Imenik advokatskih pripravnika AKB, kako bi mogao da obavlja pripravničku praksu u ovoj kancelariji ali da ove urgenicije nisu uvažene. Dalje je navedeno da AKB ni nakon više od 120 dana od dana podnete molbe sa urednom dokumentacijom nije odlučivala o upisu podnosioca pritužbe zbog čega je on 7.2.2023. godine bio prinuđen da povuče predatu dokumentaciju i zatraži upis u Imenik pri drugoj komori u sastavu Advokatske komore Srbije (AKS). U pritužbi je istakao da je kako bi potkrepio dokazima i transparentno dokazao da je reč o diskriminatornom postupanju AKB i nejednakom postupanju prema kandidatima sa „privatnih“ fakulteta u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, te da mu je 29.11.2023. godine AKB dostavila kompletan spisak kandidata upisanih u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, kao i kandidata o čijim zahtevima nije odlučivano. Ukazao je da se iz navedenog spiska može utvrditi da u periodu od juna 2022. godine zaključno sa oktobrom 2023. godine nijedan kandidat sa „privatnih“ pravnih fakulteta nije upisan u Imenik advokatskih pripravnika AKB, odnosno da su pojedini kandidati sa „privatnih“ pravnih fakulteta na čekanju bili skoro godinu i po dana, a da je u istom periodu upisano više stotina kandidata sa pravnih fakulteta čiji je osnivač RS i kandidata sa stranih fakulteta. Takođe, je ukazao da ovo sve potvrđuje i Odluka AKB br. 643/2023 od 1.2.2023. godine kojom je promenjena ranija Odluka AKB BR. 2394-1-7/2016 od 18.5.2016, izmenjena Odlukom Upravnog odbora AKB br. 3022-1-5-1/2016 od 8.7.2016. godine. Pojasnio je da je izmenom Odluke koja je doneta 2023. godine, umesto do tada jednakih uslova za upis u Imenik advokata za sve kandidata koji su pripravničku praksu obavili u advokaturi, sada propisane različite upisnine za kandidate koji su pripravničku praksu obavili u AKB u odnosu na kandidate koji su pripravničku praksu obavili u nekoj drugoj komori u sastavu AKS, te da je potrebno posebno imati u vidu šta je prethodilo donošenju ovakve odluke, a to je vršenje diskriminacije prema kandidatima za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB koji su zvanje diplomirani pravnik stekli na nekom od „privatnih“ fakulteta u Republici Srbiji. Na kraju je pojasnio da ne samo da nije doneta odluka o njegovom upisu u Imenik advokatskih pripravnika AKB, zbog čega je bio prinuđen da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika druge komore, odnosno Komore u drugom gradu, sada ni kada bude obavio pripravničku praksu i položio pravosudni i advokatski ispit neće moći da se upiše ni u Imenik advokata AKB jer će morati da plati 8 puta veći iznos nego kandidati koji su pripravničku praksu obavili u AKB. U prilogu je dostavio zvaničan odgovor AKB u kojem se potvrđuje da je izmenjena Odluka AKB br. 643/2023 na snazi. Sa druge strane, u izjašnjenju AKB navedeno je da je UO AKB postupala po zahtevu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB i da je o zahtevu odlučivala na sednici održanoj 14.12.2022. godine, ali da nije doneta odluka. Dalje je navedeno da je članom 137. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) koji se primenjuje u postupku rešavanja statusnih pitanja propisano da kolegijalni organ donosi rešenja većinom glasova ukupnog broja članova ako drugačije nije propisano, a da je članom 14. Poslovnika o radu Upravnog odbora AKB propisano da ako broj glasova za i protiv predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odlaže za prvu narednu sednicu, kao i da prilikom odlučivanja o zahtevu AA nije bilo potrebne većine glasova ni „za“ ni „protiv“ predloga odluke te iz tog razloga nije doneta odluka povodom njegovog zahteva. Na kraju je navedeno da s obzirom da je AA 7.2.2023. godine odustao od zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB, da isti više nije razmatran. Nakon prijema izjašnjenja, Poverenik je zatražio dopunu izjašnjenja, međutim AKB nije dostavila traženo. Imajući u vidu navedeno Poverenik najpre konstatuje da je podnositelj pritužbe učinio verovatnim akt diskriminacije tako što je dostavio dokaze da AKB nije odlučivala o njegovom zahtevu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB od 4.10.2022. godine, dok je o zahtevima kandidata koji su stručni naziv diplomirani pravnik/ca stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, AKB redovno odlučivala. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja da prilikom odlučivanja o zahtevu AA nije bilo potrebne većine glasova ni „za“ ni „protiv“ predloga odluke te iz tog razloga nije doneta odluka povodom njegovog zahteva, kao i da članovi UO AKB glasaju potpuno samostalno vezano za bilo koju odluku Upravnog odbora i da kada odlučuju o statusnim pitanjima potrebno je da bude osam glasova za odluku, s obzirom da ima 15 članova, a da se glasanje odlaže za narednu sednicu ako se ne postigne većina u skladu sa članom 14. Poslovnika o radu UO AKB, Poverenik ukazuje na odredbe člana 137. stav 1. ZUP-a kojim je propisano da kolegijalni organ donosi rešenje većinom glasova ukupnog broja članova, ako drukčije nije propisano, dok je stavom 2. istog člana propisano pravilo da kod podeljenog broja glasova, odlučuje glas predsedavajućeg kolegijalnog organa. Takođe, odredbama člana 3. stav 1. ZUP-a propisano je da se ovaj zakon primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima, dok je stavom 2. precizirano da pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Imajući u vidu navedeno, pored toga što se postavlja pitanje ustavnosti i zakonitosti ovog člana Poslovnika AKB, postavlja se i pitanje da li ovako naizgled neutralno pravilo koje se odnosi na glasanje o statusnim stvarima, a koje propisuje da se glasanje praktično može produžiti u nedogled jer je iz sednice u sednicu jednak broj glasova „za“ i „protiv“ (kao što je to bio slučaj prilikom glasanja o zahtevu podnosioca pritužbe, ali i drugim slučajevima osoba koje su završile pravni fakultet čiji osnivač nije RS), posredno diskriminiše, odnosno stavlja u neopravdano nepovoljniji položaj samo lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet, odnosno fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija. Ovo posebno kada se uzme u obzir analiza dostavljenih dokaza iz kojih proizilazi da samo lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet kao što je PFUUB u posmatranom periodu nisu upisana u Imenik, odnosno jedino u njihovom slučaju je glasanje po zahtevu odlagano i nije doneta odluka, dok je na istim sednicama odlučivano o zahtevima kandidata koji su završili Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, odnosno fakultet čije je osnivač Republika Srbija. Poverenik konstatuje da se iz odgovora AKB može zaključiti da je u posmatranom periodu od juna 2022. do januara 2024. godine – 540 kandidata sa fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, 539 je upisano u Imenik; u istom periodu 64 kandidata sa diplomama „privatnih“ fakulteta podnelo je zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dok je 0 kandidata upisano u Imenik; da je u istom periodu 6 kandidata sa nostrifikovanim diplomama stranih pravnih fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik, i svih 6 je upisano. Poverenik takođe konstatuje da UO AKB nije ni na narednim sednicama odlučila o upisu podnosioca pritužbe u Imenik advokatskih pripravnika, kao ni drugih kandidata koji su završili pravni fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija, već je glasanje odloženo za sledeću sednicu, dok je na istoj sednici odlučivano o upisu kandidata koji su završili Pravni fakultet čiji je osnivač Republika Srbija. S tim u vezi, a uvidom u Spisak kandidata koji su upisani u Imenik advokatskih pripravnika AKB a koji je AKB dostavila AA kao odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, Poverenik je utvrdio da je određeni broj kandidata primera radi lica VV sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu upisan u Imenik 15.12.2022. godine, kao i lica GG, DD, ĐĐ sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 28.12.2022. godine. Stoga, Poverenik zaključuje da je očigledno da je odlučivanje UO AKB po zahtevu podnosioca pritužbe u uzročno posledičnoj vezi sa činjenicom da je on završio PFUUB, odnosno pravni fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija. S tim u vezi Poverenik je mišljenja da je 2023. godine izmenom Odluke UO AKB u pogledu visine upisnine takođe otežan upis svima onima koji su neodlučivanjem UO AKB bili prinuđeni da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika u drugoj komori u sastavu AKS. Naime, Odlukom AKB br. 643/2023 od 01.02.2023. godine izmenjena je ranija Odluka AKB, na način da su sada propisane različite visine upisnine u Imenik advokata u zavisnosti da li je kandidat praksu obavio u AKB ili drugoj komori u sastavu AKS tako što je ova upisnina višestruka veća za kandidate koji su praksu obavili u drugoj komori u sastavu AKS, odnosno u bilo kojoj drugoj komori koja nije AKB. Primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, a na osnovu priloženih dokaza, može se zaključiti da AKB najpre ne odlučuje po zahtevima lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet za upis u Imenik advokatskih pripravnika čime ih onemogućava da se upišu u ovaj imenik i prođu traženu praksu, a naknadno kada završe praksu u drugom gradu gde nisu imali problem da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika Komore u tom gradu i žele da se vrate tj. upišu u Imenik advokata AKB, čeka ih nova prepreka u vidu plaćanja višestruko veće upisnine. Ovakvim postupanjem AKB dodatno narušava načelo pravne sigurnosti i jednakosti građana, tako što se pravi razlika prema licima samo zbog činjenice da li su bili upisani u Imenik Advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera AKB, ili su bili upisani u ovaj imenik u drugoj komori, odnosno jedinici lokalne samouprave. Činjenica da statistički podaci koji su dostavljeni u postupku nesumnjivo pokazuju da su diskriminatornom praksom da se jedino po zahtevima lica koja su kao i podnosilac pritužbe završila „privatni“ fakultet glasa na način da je u pitanju jednak broj glasova i da se zbog toga odlaže glasanje za narednu sednicu gde se ova praksa uporno ponavlja, dok kandidati samoinicijatvno ne povuku zahtev i upišu se u drugu Komoru, dovodi do njihovog stavljanja u neopravdano nepovoljniji položaj i prilikom upisa u Imenik advokata kada se traži da plate višestruko veću upisninu samo zato jer nisu bili upisani u Imenik advokatskih pripravnika AKB. Dakle na ovaj način se neopravdano pravi razlika u produženom trajanju s obzirom na činjenicu da li je jedno lice steklo zvanje diplomirani pravnik/ca na „privatnom“ pravnom fakultetu kao što je PFUUB ili na „državnom“ pravnom fakultetu tj. fakultetu čije je osnivač Republika Srbija, iako navedeni fakulteti jednako ispunjavaju uslove propisane zakonom i imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog organa. Na kraju, Poverenik ukazuje da je članom 19. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije između ostalog, propisano da svako ima pravo na visoko obrazovanje i stručno usavršavanje pod jednakim uslovima u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjena diskriminacija vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova. Poverenik je doneo mišljenje da je propuštanjem AKB da donese odluku o zahtevu podnosioca pritužbe za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB, Advokatska komora Beograd povredila odredbe člana 7. i člana 19. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je podnosilac pritužbe upisan u Imenik advokatskih pripravnika u drugoj komori u sastavu AKS i da će praksu obavljati do 2025. godine Poverenik je AKB dao preporuke koje se odnose na buduće postupanje. S tim u vezi AKB je preporučeno da jednako postupa po zahtevima podnosioca bez obzira da li su diplomu stekli na PFUUB ili na pravnom fakultetu čije je osnivač Republika Srbija dokle god su na ovim fakultetima ispunjeni uslovi u pogledu odgovarajuće akreditacije i dozvole za rad za studijski program pravo u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; da izmeni član 14. Poslovnika o radu i Odluku AKB br. 643/2023 u delu u kojem se odnosi na različitu visinu upisnine za upis u Imenik advokata, kako bi se omogućilo jednako tretiranje svih kandidata bez obzira da li su diplomirali na obrazovnoj ustanovi čije osnivač Republika Srbija i bez obzira da li su pripravničku praksu završili u drugoj komori u sastavu AKS; da sa mišljenjem Poverenika upozna Advokatsku komoru Srbije, kao i da se ubuduće pridržava propisa o zabrani diskriminacije.

TOK POSTUPKA

Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA protiv Advokatske komore Beograd zbog diskriminatornog postupanja Upravnog odbora komore kojim mu je onemogućeno da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera A
U pritužbi i dopunama pritužbe je, između ostalog, navedeno:

– da je podnosilac pritužbe u septembru 2022. godine diplomirao i stekao naziv diplomirani pravnik na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu;

– da je AKB podneo molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera 4. oktobra 2022. godine i da je dobio usmenu informaciju od strane zaposlenih u AKB da „nikada“ neće biti upisan u Imenik advokatskih pripravnika iz razloga što je zvanje diplomirani pravnika stekao na pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija, odnosno na privatnom fakultetu;

– da mu je bilo nepojmljivo da organizacija kao što je AKB postupa suprotno zakonu, te da je odlučio da sačeka zakonski rok od 60 dana za donošenje odluke;

– da na sednici 18. oktobra 2022. godine UO AKB nije odlučivao o njegovom upisu, te da je advokat BB sa kojim je zaključio Ugovor o obavljanju pripravničke prakse podneo urgenciju UO AKB sa molbom da na prvoj narednoj sednici Upravnog odbora bude odlučeno o njegovom upisu u Imenika advokatskih pripravnika AKB;

– da je na sednici 18. oktobra 2022. godine odlučivano o upisu drugih kandidata u Imenik advokatskih pripravnika, koji su dokumentaciju podneli i kasnije od njega, ali da su upisani isključivo kandidati sa diplomama fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija i diplomama stranih fakulteta;

– da advokatu BB nije odgovoreno na urgenciju, te da je podneo ponovo urgenciju 9.11.2022. godine;

– da AKB nije odgovorila ni na jednu urgenciju, niti je postupila u skladu sa podnetim urgencijama;

– da kako do 13.12.2022. godine, nakon više od 60 dana od dana kada je podneo molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB, AKB nije razmatrala o upisu kandidata sa privatnih fakulteta, da je advokat BB podneo zahtev za prisustvovanje narednoj sednici Upravnog odbora AKB;

– da je sednici UO AKB pristupio 14.12.2022. godine sa BB i EE, tadašnjim dekanom Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu;

– da su na pomenutoj sednici EE i BB izneli pravna mišljenja o protivzakonitom i diskriminatornom postupanju UO AKB, te da su članovi UO AKB izjavili da će u narednom periodu razmotriti sve navedeno;

– da kako AKB ni nakon više od 120 dana od dana podnete molbe sa urednom dokumentacijom za upis u Imenik advokatskih pripravnika nije odlučivala o njegovom upisu da je 7. februara 2023. godine bio prinuđen da povuče predatu dokumentaciju;

– da je kako bi potkrepio dokazima i transparentno dokazao da je reč o diskriminatornom postupanju AKB i nejednakom posupanju prema kandidatima sa privatnih fakulteta u odnosu na kandidate sa diplomama stranih i državnih fakulteta od juna 2022. godine, u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja podneo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja;

– da mu je dana 29. novembra 2023. godine AKB dostavila kompletan spisak kandidata upisanih u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, kao i kandidata o čijim zahtevima nije odlučivano;

– da se iz navedenog spiska kandidata transparentno vidi da je je reč o diskriminatornom postupanju, imajući u vidu da od juna 2022. godine zaključno sa oktobrom 2023. godine niti jedan kandidat sa privatnih pravnih fakulteta nije upisan u Imenik advokatskih pripravnika AKB, a da je u istom periodu upisano više stotina kandidata sa pravnih fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija, kao i stranih fakulteta;

– da napominje da se u spisku upisanih u Imenik advokatskih pripravnika AKB pojavljuje nekoliko (ne više od 10) kandidata sa PFUUB ali da su isti kandidati pre otpočinjanja ovakvog diskriminatornog postupanja AKB od juna 2022. godine već po nekom osnovu bili upisani u Imenik advokatskih pripravnika AKB i da je u spisku usled promene advokata kod koga rade i sl. evidentiran njihov upis;

– da se iz dokumentacije koju je dostavila AKB nedvosmisleno može konstatovati da su pojedini kandidati sa privatnih pravnih fakulteta na čekanju bili skoro godinu i po dana čime se direktno dokazuje nejednako postupanje AKB prema kandidatima sa privatnih fakulteta u odnosu na kandidate sa diplomama stranih i fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija;

– da je reč o očiglednoj diskriminaciji kandidata – diplomiranih pravnika sa privatnih pravnih fakulteta koji su uredno akreditovani od strane akreditovanog tela u RS, u odnosu na kandidate sa pravnih fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija i kandidate sa diplomama stranih pravnih fakulteta;

– da je UO AKB propuštanjem vršenja ovlašćenja u zakonom određenom roku, na način što ne razmatra odluke o upisu kandidata sa privatnih pravnih fakulteta, diskriminiše sve kandidate sa privatnih pravnih fakulteta koji usled ovakve diskriminacije ne mogu ni da pronađu kancelariju u Beogradu, kako bi se bavili poslom za koji su se školovali, već da ukoliko žele da se bave advokaturom moraju pribeći pronalasku advokatske kancelarije van Beograda, a sve u cilju sticanja potrebnog uslova od 2 godine pripravničkog staža za polaganje pravosudnog ispita pred Ministarstva pravde;

– da se Odlukom AKB br. 643/2023 od 01.02.2023. godine menja ranija Odluka AKB BR. 2394-1-7/2016 od 18.05.2016, izmenjena Odlukom Upravnog odbora AKB br. 3022-1-5-1/2016 od 08.07.2016. godine;

– da je ranije važeća Odluka koja je izmenjena ovakvom diskriminatornom Odlukom AKB propisivala jednake uslove za upis u Imenik advokata za sve kandidata koji su pripravničku praksu obavili u advokaturi, a da su sada propisane različite upisnine za kandidate koji su pripravničku praksu obavili u AKB u odnosu na kandidate koji su pripravničku praksu obavili u nekoj drugoj komori u sastavu AKS;

– da je potrebno imati u vidu šta je prethodilo donošenju ovakve odluke, a to je vršenje diskriminacije prema kandidatima za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB koji su zvanje diplomirani pravnik stekli na nekom od privatnih fakulteta u Republici Srbiji i to na način da počev od juna 2022. godine od strane AKB nije doneta odluka o upisu niti jednog kandidata sa privatnih fakulteta;

– da je iz razloga nemogućnosti upisa u Imenik Advokatskih pripravnika AKB bio prinuđen da pripravničku praksu obavlja u nekom drugom gradu, te da će ga nakon obavljene pripravničke prakse i položenog pravosudnog ispita dočekati da za upis u Imenik advokata plati 8 puta veći iznos nego kandidati koji su pripravničku praksu obavili u AKB;

– da ističe da još uvek obavlja pripravničku praksu i da će u februaru 2025. godine steći uslov za polaganje pravosudnog ispita, te da bi tek nakon položenog ispita mogao upisati u AKB;

– da dostavlja zvaničan odgovor AKB u kojem ste potvrđuje da je Odluka AKB br. 643/2023 i dalje na snazi.

U prilogu pritužbe i dopuna dostavljeni su: 1) molba za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera br. 8387/2022 od 04.10.2022. godine; 2) urgencija za odobravanje upisa advokatskog pripravnika od 20.10.2022. godine; 3) ponovna urgencija za odobravanje upisa advokatskog pripravnika od 9.11.2022. godine; 4) ponovna urgencija za odboravanje upisa advokatskog pripravnika od 13.12.2022. godine; 5) dopis predsedniku AKB gospodinu Momčilu Bulatoviću od 02.02.2023. godine; 6) zahtev za povraćaj dokumentacije 07.02.2023. godine; 7) zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 14.11.2023. godine; 8) dopis AKB sa spiskom kandidata koji su podneli zahtev za upis u Imenik AKB u periodu 01.04.2022. do 31.10.2023; 9) zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 02.02.2024. godine; 10) odgovor na AKB od 18.3.2024. godine; 11) odluka AKB br. 643/2023 od 01.02.2023. godine; 12) odluka AKB br. 2394-1-7/2016; 13) odluka AKB br. 3022-1-5-I/2016;14) rešenje Advokatske komore Kragujevca br. 57/2023 od 10.02.2023. godine; 15) zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 04.03.2024. godine.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je sproveo postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Advokatske komore Beograd.
U izjašnjenju Momčila Bulatovića, predsednika Advokatske komore Beograd, između ostalog, navedeno je:

da je AA podneo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB dana 4.10.2022. godine;

da je Upravni odbor AKB postupao po zahtevu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB i odlučivao o istom na sednici održanoj 14.12.2022. godine, ali da nije doneta odluka o istom;

da je članom 137. Zakona o opštem upravnom postupku koji se primenjuje u postupku rešavanja statusnih pitanja propisano da kolegijalni organ donosi rešenja većinom glasova ukupnog broja članova, ako drugačije nije propisano;

da je članom 14. Poslovnika o radu Upravnog odbora AKB propisano da ako broj glasova za i protiv predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odlaže za prvu narednu sednicu;

da prilikom odlučivanja o navedenom zahtevu AA nije bilo potrebne većine glasova ni „za“ ni „protiv“ predloga odluke, a što je potrebno saglasno članu 137. Zakona o opštem upravnom postupku, te iz tog razloga nije doneta odluka povodom njegovog zahteva;

da članovi Upravnog odbora AKB glasaju potpuno samostalno vezano za bilo koju odluku Upravnog odbora i kao što je već navedeno kada odlučuju o statusnim pitanjima potrebno je da bude osam glasova za odluku, s obzirom da Upravni odbor AKB ima petnaest članova;

da s obzirom da je AA 7.2.2023. godine odustao od zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB, njegov zahtev više nije razmatran;

da je Upravni odbor AKB razmatrao i odlučivao o zahtevu AA i u svemu postupao u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Poslovnikom o radu Upravnog odbora AKB, te da se ne može govoriti o postojanju diskriminacije u odlučivanju;

da Odluku o kriterijumima za upis i iznos upisnine donosi Upravni odbor nadležne advokatske komore, u kokretnoj slučaju UO AKB;

da se isti kriterijum primenjuje u pogledu naknade za upis i ukoliko se u Imenik advokata AKB upisuju i oni kandidati koji su završili pravni fakultet čiji je osnivač Republika Srbija, a koji su pripravničku praksu obavili u nekoj drugoj advokatskoj komori u sastavu AKS.

Radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja a saglasno članu 37. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je od Momčila Bulatovića, predsednika AKB zatražio dopunu izjašnjenja na okolnosti iz izjašnjenja br. 3340/1-2024 od 26.4.2024. godine. Tom prilikom, Poverenik je od predsednika AKB zatražio da ovaj državni organ obavesti da li je UO AKB na održanim sednicama u periodu od 4.10.2022. godine do dana dostavljanja ovog dopisa postupala na isti način kao i u slučaju podnositelja pritužbe, a da je u pitanju bio kandidat koji je zvanje diplomirani pravnik steklo na visoko obrazovnoj ustanovi čije osnivač Republika Srbija. Takođe je zatraženo da obaveste Poverenika da li su kandidati koji su diplomirali na PFUUB podnosili žalbe Advokatskoj komori Srbije, kao i koje odluke je tim povodom donela ova komora, kao i koje odluke je nakon toga ovim povodom donela AKB. Na kraju, zatraženo je da dostave kopije svih navedenih akta uz dopunu izjašnjenja.

S tim u vezi, do dana sastavljanja ovog dopisa, AKB nije dostavila odgovor na zahtev za izjašnjenje br. 07-00-116/2024-02 od 9.5.2024. godine, iako je u povratnici navedeno da je AKB primila zahtev za izjašnjenje Poverenika i kao datum prijema istog naveden je 17.5.2024. godine.

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u Molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera br. 8387/2022 od 4.10.2022. godine utvrđeno je da je AA naveo da je u septembru 2022. godine završio Pravni fakultet Univerziteta Union u Beogradu, te da je 3.10.2022. godine zaključio Ugovor o pripravničkoj praksi advokatskog pripravnika – volontera sa advokatom BB iz Beograda, ul. Sitnička br. 6, da moli da mu se na osnovu svih priloženih dokaza omogući upis u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AKB. U prilogu molbe dostavio je upitnik sa izjavama u prilogu, Uverenje o završenom Pravnom fakultetu Univerziteta Union, Ugovor o pripravničkoj praksi advokatskog pripravnika – volontera od 3.10.2022. godine, Uverenje o državljanstvu, Izvod iz matične knjige rođenih, Uverenje suda da se ne vodi krivični – predistražni postupak podnosioca molbe, Uverenje Centra za socijalni rad o poslovnoj sposobnosti podnosioca molbe, Uverenje o opštoj zdravstvenoj sposobnosti podnosioca molbe, dve fotografije, potvrda PIO fonda o prijavama i odjavama sa osiguranja.

Uvidom u Urgenciju za odobravanje upisa advokatskog pripravnika od 20.10.2022. godine utvrđeno je da je advokat BB br. advokatske legitimacije 12545 od 18.5.1985. godine obavestio AKB da je 3.10.2022. godine sa AA, diplomiranim pravnikom zaključio Ugovor o pripravničkoj praksi advokatskog pripravnika – volontera, kao i da je nakon zaključenog ugovora AA 4.10.2022. godine podneo AKB molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika sa svom predviđenom dokumentacijom. Dalje, da je u urgenciji navedeno da na sednici Upravnog odbora AKB koja je održana 18.10.2022. nije razmatrana molba AA, odnosno da istom nije odobren upis. Na kraju je u urgenciji napomenuto da je BB konkurisao kod Nacionalne službe za zapošljavanje realizaciju projekta „Moja prva plata“ te da je od iste obavešten da ispunjava sve predviđene uslove u programu, a naročito imajući u vidu da je advokat već 37 godina i da je uspešno obučavao više pripravnika, među kojima su neki i sadašnji advokati, te da upućuje molbu da razmotre molbu AA kako ne bi došao u situaciju da zbog nerazmatranja blagovremeno podnete molbe ne realizuje navedeni program kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Uvidom u Ponovnu urgenciju za odobravanje upisa advokatskog pripravnika od 9.11.2022. godine utvrđeno je da se advokat BB br. advokatske legitimacije 12545 od 18.5.1985. godine obratio AKB i između ostalog naveo da je 20.10.2022. godine uputio urgenciju AKB za odobravanje upisa advokatskog pripravnika u kojoj je istu obavestio da je 3.10.2022. godine sa AA, diplomiranim pravnikom zaključio Ugovor o pripravničkoj praksi advokatskog pripravnika – volontera, kao i da je nakon zaključenog ugovora AA 4.10.2022. godine podneo AKB urednu molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika sa svom neophodnom dokumentacijom. Dalje je navedeno da molba AA nije razmatrana na poslednjoj sednici Upravnog odbora, a da su pritom na toj sednici odobrene molbe za upis drugih pripravnika koji su i kasnije podneli molbe. Dodao je da kada se raspitivao iz kog razloga molba AA nije razmatrana da je dobio nezvaničnu informaciju da je stav UO AKB da se svim diplomiranim pravnicima koji imaju diplome drugih pravnih fakulteta, a ne Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu znatno oteža upis na način što se njihove molbe neće razmatrati, te da pretpostavlja da je motiv ovakvog nezakonitog postupanja sprečavanje priliva novih lica u AKB sa ovih fakulteta. U urgenciji je skrenuta pažnja da je konkurisao kod Nacionalne službe za zapošljavanje realizaciju projekta „Moja prva plata“ te da je od iste obavešten da ispunjava sve predviđene uslove u programu, da se advokaturom bavi neprekidno već 37 godina i da je uspešno obučavao više pripravnika, među kojima su neki i sadašnji advokati, članovi AKB. Da smatra da AKB ima na raspolaganju druge mehanizme kojima se može suprotstaviti prekomernom upisu advokata u AKB i to npr. višestruko uvećanje predviđenog iznosa upisnine za advokate koji ne dolaze iz reda advokature, provera podobnosti za upis, provera načina rada advokata u slučaju da je više desetina advokata prijavljeno na istoj adresi. Dalje je navedeno da pored toga što se ovakvim postupanjem AKB krše pozitivni propisi i Statut AKB da je isto krajnje nekolegijalno, te da nije očekivao da će u svojoj matičnoj komori čiji je višedecenijski član i koja mu je dodelila plaketu za istrajnost u bavljenju advokaturom doći u situaciju da ima problem u ostvarivanju prava. Na kraju da se postavlja pitanje na koji način Komora može štititi svoje članove od nezakonitog delovanja drugih organa ukoliko sama Komora svojim nezakonitim delovanjem pričinjava štetu svojim višedecenijskim članovima, te da moli da ga AKB obavesti o datumu održavanja sledeće sednice UO kako bi istoj mogao da prisustvuje u cilju rešavanja ovog problema.

Uvidom u Ponovnu urgenciju za odobravanje upisa advokatskog pripravnika od 13.12.2022. godine utvrđeno je da je advokat BB s obzirom da je dana 9.11.2022. godine zatražio da ga AKB obavesti o datumu i vremenu održavanja sledeće sednice UO na kojoj će se odlučivati o upisu pripravnika kako bi istoj mogao da prisustvuje u cilju rešavanja ovog problema, uputio još jednu molbu da ga obaveste o navedenom.

Uvidom u Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 14.11.2023. godine koji je AA uputio AKB utvrđeno je da je isti zatražio da mu AKB na adresu prebivališta dostavi informaciju u pogledu upisanih pripravnika u Imenik advokatskih pripravnika AKB u periodu od aprila 2022. godine zaključno sa oktobrom 2023. godine, te da pri dostavljanju spiska bude jasno naznačeno koji fakultet su završili upisani pripravnici, kao i da budu jasno naznačeni datumi upisa svakog pojedinačnog kandidata u Imenik advokatskih pripravnika. Takođe je zatraženo da dostave celokupan spisak podnetih zahteva za upis u Imenik AKB u periodu od aprila 2022. zaključno sa oktobrom 2023. godine sa naznačenim fakultetima koji su završili svi podnosioci zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB. Dalje je navedeno da ovaj spisak treba da sadrži celokupan spisak uključujući i kandidate koji su podneli zahtev, pa usled prekomernog neodlučivanja UO AKB o njihovom zahtevu povukli dokumentaciju za upis, sa naznakom datuma predavanja dokumentacije i datuma povlačenja dokumentacije. Na kraju u zahtevu je zatraženo da za kandidate koji su podneli zahteve, a po kojima još uvek nisu donete odluke bude jasno naznačen datum podnošenja dokumentacije.

Uvidom u dopis koji je BB uputio predsedniku AKB, Momčilu Bulatoviću 02.02.2023. godine utvrđeno je da isti naveo da je još početkom oktobra 2022. godine, njegov pripravnik podneo molbu za upis u Imenik advokatskih pripravnika sa svom relevantnom dokumentacijom, ali da i pored toga što ispunjava sve zakonom i Statutom AKB predviđene uslove, da se o njegovom upisu ne donosi odluka puna 4 meseca, a u međuvremenu se u Imenik advokatskih pripravnika AKB upisuju kandidati koji su posle njega podneli molbu a završili su Pravni fakultet čiji je osnivač Republika Srbija. Dalje je u dopisu navedeno da AA završio Pravni fakultet Univerziteta Union koji ni po čemu ne zaostaje po nastavnom programu i nastavnim kriterijumima za bilo kojim Pravnim fakultetom čiji je osnivač Republika Srbija i da odgovorno tvrdi da su kriterijumi za polaganje ispita na istom strožiji nego na Pravnom fakultetu u Kragujevcu i drugim Pravnim fakultetima na teritoriji Republike Srbije. Skrenuo je pažnju da je na sednici UO AKB koja je održana u decembru 2022. godine kojoj je i sam prisustvovao, bio prisutan i EE, dekan PFUUB obećano da će ovaj problem biti rešen u što kraćem roku, odnosno da će odobriti upis kandidata sa PFUUB i da se neće dalje diskriminisati u odnosu na kolege sa drugog fakulteta. Napomenuto je u dopisu da i pored toga, na sednici 01.02.2023. godine UO AKB nije doneo odluku već da uporno istrajava u samovoljnom i nezakonitom kršenju propisa i Statuta AKB. Na kraju je naveo da AA već četiri meseca radi u njegovoj kancelariji i da još uvek nema legitimaciju, te da ne može da pristupa sudovima i obavlja druge poslove u njegovo ime, te da poziva predsednika AKB da hitno reši i upotrebi svoj autoritet kako bi UO AKB konačno odobrio upis advokatskih pripravnika.

Uvidom u Zahtev za povraćaj dokumentacije od 07.02.2023. godine utvrđeno je da je AA imajući u vidu da UO AKB uporno odbija da donese odluku u vezi njegove molbe za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB koju je podneo još 04.10.2022. godine zatražio da mu se vrati dokumentacija koju je priložio uz istu.

Uvidom u Odluku AKB br. 643/2023 pod 1.2.2023. godine utvrđeno je da se menja odluka Upravnog odbora AKB br. 2394-1-7/2016 od 18.5.2016. godine o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika, izmenjena odlukom Upravnog odbora Advokatske komore Beograda br. 3022-1-5-1/2016 od 8.7.2016. godine tako da se u članu 1. stav 1. Odluke iza reči: „Iz reda advokatskih pripravnika“ dodaje „Upisanih u Imenik advokatskih pripravnika AKB“. Dalje je u odluci navedeno da se menja član 2. stav 1. Alineja 2. Odluke, tako da sada glasi: „Da zahtev podnese najkasnije u roku od jedne godine od dana polaganja pravosudnog ispita, ali ne duže od roka trajanja pripravničke vežbe čije je trajanje utvrđeno članom 31. Zakona o advokaturi, odnosno najduže u roku od četiri godine od dana upisa u Imenik advokatskih pripravnika AKB“. Na kraju je u odluci navedeno da u preostalom delu odluka Upravnog odbora AKB br. 2394-1-7/2016 od 18.5.2016. godine o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika, izmenjena odlukom Upravnog odbora AKB br. 3022-1-5-1/2016 od 8.7.2016. godine ostaje neizmenjena.

Uvidom u Odluku o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika br. 2394-1-7/2016 utvrđeno je da je članom 1. Odluke propisano da je kandidat koji podnosi zahtev za upis u Imenik advokata iz reda advokatskih pripravnika, može podneti zahtev za delimično oslobađenje od troškova upisa koji iznose 4.000,00Evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan uplate u skladu sa Odlukom Advokatske komore Srbije br. 476-4/2014 od 22.6.2014. godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da se zahtev iz stava 1. podnosi istovremeno sa zahtevom za upis u Imenik advokata, a najkasnije do dana odlučivanja po podnetom zahtevu za upis u Imenik advokata. Dalje je utvrđeno da je članom 2. propisano da kandidat iz člana 1. može biti oslobođen plaćanja troškova upisa i to dela troškova upisa na ime naknade za stečena dobra Advokatske komore Beograd i Advokatske komore Srbije, koji je odlukom Advokatske komore Srbije br.4764-4/2014 od 22.6.2014. godine, utvrđen u iznosu od 3.500,00Evra ukoliko ispunjava sledeće uslove: da je bio upisan u Imenik advokatskih pripravnika u trajanju od najmanje dve godine, da zahtev podnese najkasnije u roku 1 godine, po prestanku pripravničke vežbe čije je trajanje utvrđeno odredbom članom 61 stav 2. Zakona o advokaturi (4 godine trajanja pripravničke vežbe), da je izmirio sve dospele obaveze prema advokatskoj komori u kojoj je obavljao pripravničku vežbu, da za vreme trajanja pripravničke vežbe, kao i nakon prestanka statusa advokatskog pripravnika, nije zasnovao radni odnos o čemu je dužan podneti dokaze. Na kraju u članu 3. propisano je da odluku o zahtevu za delimično oslobođanje troškova upisa donosi Upravni odbor Advokatske komore Beograda koji donosi odluku o upisu u Imenik advokata.

Uvidom u Odluku br. 3022-1-5-1/2016 od 8.7.2016. Upravni odbor AKB doneo je na sednici održanoj 8.7.2016. godine odluku kojom se menja član 4. Odluke o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika br. 3022-1-5/2016 od 17.6.2016. godine kojim je utvrđeno od kada ova odluka stupa na snagu, tako što se prvi stav člana 4. navedene odluke koji glasi: „Ova odluka stupa na snagu 01.07.2016. godine“ zamenjuje novim stavom koji glase: „Ova odluka stupa na snagu 01.09.2016.godine“

Uvidom u rešenje Advokatske komore Kragujevca br. 57/2023 od 10.02.2023. godine utvrđeno je da se AA, diplomirani pravnik iz Beograda, upisuje u Imenik advokatskih pripravnika-volontera Advokatske komore Kragujevca, na listu broj 735V, na radu kod principala ŽŽ, advokata iz Jagodine, shodno zaključenom Ugovoru o volonterskom radu počev od 08.02.2023. godine do 08.02.2025. godine.

Uvidom u Zahtev za informacije o javnog značaja koji je AKB uputio AA utvrđeno je da je zahtevom zatražio da mu AKB dostavi informacije od javnog značaja u pogledu upisanih pripravnika u Imenik advokatskih pripravnika AKB u periodu od decembra 2021. godine zaključno sa januarom 2024. godine, kao i da pri dostavljanju spiska upisanih advokatskih pripravnika u Imenik advokatskih pripravnika AKB bude jasno naznačeno koji fakultet su završili upisani pripravnici i da budu jasno naznačeni datumi upisa svakog pojedinačnog kandidata u Imenik advokatskih pripravnika i Imenik advokatskih pripravnika volontera. Takođe, tražilac je zatražio da kod kandidata koji su prepisani iz Imenika advokatskih pripravnika u Imenik advokatskih pripravnika volontera i obratno, usled promene principala ili nekih drugih okolnosti, a koji su upisani u neki od Imenika pre juna 2022. godine bude jasno naznačen datum inicijalnog upisa u neki od Imenika AKB. Dalje, uvidom u isto utvrđeno je da je tražilac zatražio da mu se na adresu prebivališta dostavi informacija od javnog značaja u vidu celokupnog spiska podnetih zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB u periodu od decembra 2021. godine, zaključno sa januarom 2024. godine sa naznačenim fakultetima koji su završili svi podnosioci zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB, kao i da navedeni spisak ima sadržati celokupan spisak uključujući i kandidate koji su podneli zahtev, pa usled prekomernog neodlučivanja upravnog odbora o njihovom upisu povukli dokumentaciju za upis, sa naznakom datuma predavanja dokumentacije i datuma povlačenja dokumentacije. Takođe, utvrđeno je da je isti zatražio da za kandidate koji su podneli zahteve, a po čijim zahtevima još uvek nisu donete odluke bude jasno naznačen datum podnošenja dokumentacije, kao i fakultet na kome su stekli zvanje diplomirani pravnik. Uvidom u zahtev utvrđeno je da je AA zatražio sledeće informacije: 1. Koliko kandidata sa fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija je podnelo dokumentaciju u periodu od juna 2022. godine, zaključno sa januarom 2024. godine, te koliko kandidata je u istom periodu upisano u Imenik advokatskih pripravnika?; 2. Koliko kandidata sa diplomama privatnih fakulteta u Republici Srbiji je podnelo dokumentaciju za upis u Imenik advokatskih pripravnika u periodu od juna 2022. godine, zaključno sa januarom 2024. godine, te koliko kandidata je u istom periodu upisano u Imenik advokatskih pripravnika (ne računajući kandidate koji su po bilo kom osnovu prepisani u neki od Imenika u istom periodu, a bili su inicijalno upisani u Imenik pre juna 2022. godine)?; Koliko kandidata sa diplomama stranih fakulteta je podnelo dokumentaciju u periodu od juna 2022. godine zaključno sa januarom 2024. godine, te koliko kandidata je upisano u istom periodu u Imenik advokatskih pripravnika?.

Uvidom u Odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 18. marta 2024. godine utvrđeno je AKB obavestila AA da: 1. da imajući u vidu da su u odgovoru na zahtev za pristup informacija od javnog značaja od 29.11.2023. godine, a koji je poslat na njegovu mejl adresu u 11:51, dostavljeni spiskovi upisanih advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika u imenik advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika AKB u periodu od 01.04.2022. godine do 31.10.2023. godine sa naznačenim fakultetima, datumima upisa i ispisa u Imenika, te da dostavljaju spiskove upisanih advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika u Imenike advokatskih pripravnika AKB u periodu od 01.12.2021. do 31.03.2023. i od 01.11.2023. do 31.01.2024; 2. da imajući u vidu da su u odgovoru na zahtev za pristup informacija od javnog značaja od 29.11.2023. godine, a koji je poslat na njegovu mejl adresu u 11:51 dostavljen spisak kandidata za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika, za period 01.04.2022. do 31.10.2023. u odnosu na koje je obustavljen postupak upisa, sa datumima kada je zahtev podnet i povučen, kao i spisak kandidata za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika o čijim zahtevima nije doneta odluka, sa datumom kada je zahtev predat i sa naznakom na kom su fakultetu diplomirali, dostavljaju spisak kandidata za upis u Imenik u odnosu na koje je obustavljen postupak upisa sa datumima kada je zahtev podnet i povučen kao i spisak kandidata za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera i advokatskih pripravnika o čijim zahtevima za upis nije doneta odluka, sa datumom kada je zahtev predat i sa naznakom na kom su fakultetu diplomirali za period od 01.12.2021. do 31.03.2023 i od 01.11.2023. do 31.01.2024. godine. Na kraju je uvidom u odgovor AKB utvrđeno da je: 1. u periodu od juna 2022. godine zaključno sa januarom 2024. godine 540 kandidata sa fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dok je 539 upisano u navedene Imenike; 2. da je u periodu juna 2022. zaključno sa januarom 2024. godine 64 kandidata sa diplomama privatnih fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dok je 0 kandidata upisano u iste; 3. u periodu od juna 2022. godine zaključno sa januarom 2024. godine 6 kandidata sa nostrifikovanim diplomama stranih pravnih fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dok je 6 upisano u navedene imenike.

Uvidom u Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja utvrđeno je da je AA, 4.3.2024. godine zatražio od AKB da dostavi informaciju da li je Odluka del. br. 643/2023 od 01.02.2023. godine kojom je izmenjena Odluka Upravnog odbora AKB, br. 2394-1-7/2016 od 18.5.2016. godine o merilima i kriterijumima za delimično oslobađanje troškova upisa u Imenik advokata kandidata iz reda advokatskih pripravnika, izmenjena Odlukom Upravnog odbora AKB, br. 3022-1-5/2016 od 8.7.2016. godine, na snazi, te ukoliko nije, molio je da mu se dostavi informacija od javnog značaja kojom je odlukom navedena odluka stavljena van snage.

Uvidom u Odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 18.3.2024. godine utvrđeno je AKB obavestila AA da je Odluka Upravnog odbora Advokatske komore Beograd br. 643/2023 od 01.02.2023. godine i dalje na snazi.

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode sadržane u pritužbi, izjašnjenju, dostavljene dokaze i druge činjenice utvrđene u postupku, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosi^[1].

3.2. Ustav Republike Srbije[2] propisuje da je zabranjena diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.3. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije[3], koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Dalje, članom 6. ovog zakona je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga, članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da posredna diskriminacija postoji ako na izgled neutralna odredba, kriterijum ili prkasa lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 16. stav 1. ovog zakona kojim je zabranjena je diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Članom 19. stav 1. Zakona propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, dok je stavom 2. istog člana da je zabranjeno licu ili grupi lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu, ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupati prema njima.Članom 45. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da ako je sud utvrdio da je izvršena radnja neposredne diskriminacije ili je to među strankama nesporno, tuženi se ne može osloboditi od odgovornosti dokazivanjem da nije kriv. Stavom 2. istog člana je propisano da ukoliko tužilac učini verovatnim da je tuženi izvršio akt diskriminacije, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza snosi tuženi. Stavom 3. je dalje propisano da svaka stranka može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja, dok je stavom 4. propisano da odredbe st. 1–3. ovog člana shodno se primenjuju i na postupak pred Poverenikom.

3.4. Članom 14. stav 1. tačka 14. Zakona o advokaturi[4] propisano je da „advokatski pripravnik“ je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi, dok je tačkom 15) propisano da „imenik advokatskih pripravnika“ je imenik advokatskih pripravnika koji se osposobljavaju za rad u advokaturi. Članom 23. stav 1. tačka 1. ovog zakona je propisano da Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu imaju sledeća javna ovlašćenja, i to odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B imenika advokata, imenik advokatskih pripravnika i imenik advokatskih pripravnika volontera. Dalje, članom 54. istog zakona, propisano je da su uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokatskih pripravnika: 1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja; 2) državljanstvo Republike Srbije; 3) opšta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost; 4) nepostojanje radnog odnosa; 5) neosuđivanost za krivično delo koje bi kandidata činilo nedostojnim poverenja za bavljenje advokaturom; 6) nepostojanje druge registrovane samostalne delatnosti ili statusa statutarnog zastupnika ili direktora u pravnom licu, predsednika upravnog odbora u dobitnom pravnom licu, člana ili predsednika izvršnog odbora banke, zastupnika državnog kapitala, prokuriste i lica koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije; 7) nepostojanje položenog pravosudnog ispita ili radnog iskustva koje kandidatu daje pravo na polaganje pravosudnog ispita; 8) dostojnost za obavljanje advokatske službe; 9) zaključen ugovor o radu sa advokatom koji ima najmanje tri godine advokatske prakse, sedište kancelarije na teritoriji iste advokatske komore i važeću advokatsku legitimaciju ili zaključen ugovor o radu sa društvom u kome iste uslove ispunjava advokat koji je označen da će biti zadužen za realizaciju plana i programa obuke advokatskog pripravnika i nadzirati njegov rad i stručno usavršavanje. Članom 53. ovog zakona propisano je Advokatski pripravnik može da započne obavljanje pripravničke vežbe ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i ako je položio zakletvu advokatskog pripravnika.

3.5. Članom 4. Zakona o visokom obrazovanju propisani su principi visokog obrazovanja. U stavu 1. tačka 10) ovog člana kao jedan od principa propisan je princip ravnopravnosti visokoobrazovnih ustanova bez obzira na oblik svojine, odnosno na to ko je osnivač. Članom 23. stav 1. ovog zakona propisano je da se akreditacijom utvrđuje da visokoškolska ustanova i studijski programi ispunjavaju standarde iz člana 12. tač. 13) i 14) ovog zakona i da visokoškolska ustanova ima pravo na izdavanje javnih isprava u skladu sa ovim zakonom. Stavom 9. tačka 1. ovog člana propisano je da u postupku akreditacije Nacionalno akreditaciono telo izdaje uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, na osnovu rešenja Komisije za akreditaciju o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa, odnosno na osnovu rešenja Komisije za žalbe o akreditaciji visokoškolske ustanove, odnosno studijskog programa.

3.6. Članom 137. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku[5] propisano je da kolegijalni organ donosi rešenja većinom glasova ukupnog broja članova, ako drugačije nije propisano, dok je stavom 2. istog člana propisano da kod podeljenog broja glasova, odlučuje glas predsedavajućeg kolegijalnog organa.

3.7. Pravilnikom o standardima i postupku akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa[6] utvrđuju se standardi i postupak akreditacije studijskih programa. Članom 2. ovog pravilnika je propisano da postupku akreditacije studijskih programa podležu sve visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.

3.8. Članom 14. Poslovnika o radu Upravnog odbora AKB propisano da ako broj glasova za i protiv predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odlaže za prvu narednu sednicu.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. S obzirom na predmet pritužbe, u konkretnom slučaju, potrebno je razmotriti da li je Advokatska komora Beograd (AKB) onemogućila ili otežala AA upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB iz razloga što je zvanje diplomirani pravnik stekao na „privatnom“ Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (PFUUB), odnosno pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija.

3.10. Poverenik najpre ukazuje da Zakon o zabrani diskriminacije u članu 45. stav 2. propisuje posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 3. je dalje propisano da svaka stranka može koristiti podatke matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u pogledu kojih snosi teret dokazivanja, dok je stavom 4. propisano da odredbe st. 1–3. ovog člana shodno se primenjuju i na postupak pred Poverenikom.

3.11. Podnositelj pritužbe je učinio verovatnim akt diskriminacije, tako što je dostavio dokaze za svoje navode da AKB nije odlučivala o njegovom zahtevu za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB od 4.10.2022. godine, dok je o zahtevima kandidata koji su stručni naziv diplomirani pravnik/ca stekli na pravnim fakultetima čiji je osnivač Republika Srbija, AKB redovno postupala. Naime, u prilogu pritužbe dostavljene su između ostalog urgencije koje je advokat BB sa kojim je podnosilac pritužbe imao zaključen Ugovor o pripravničkoj praksi advokatskog pripravnika – volontera, upućivao AKB radi odobravanja upisa AA u Imenik advokatskih pripravnika AKB, kao i zahtev za pristup informacijama od javnog značaja od 2.2.2024. godine i odgovor AKB od 18.3.2024. godine iz kojih se vidi nejednako postupanje u odlučivanju po zahtevima u zavisnosti od toga da li se radi o kandidatu koji je završio visoko obrazovnu ustanovu čije je osnivač Republika Srbija ili visoko obrazovnu ustanovu čiji osnivač nije Republika Srbija. Naime, AKB je obavestila AA da je u periodu od juna 2022. zaključno sa januarom 2024. godine 64 kandidata sa diplomama „privatnih“ fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, a da je broj upisanih kandidata u iste 0, dok je u istom periodu 540 kandidata sa fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, a 539 njih je upisano u Imenike u traženom periodu. Imajući u vidu navedeno, akt diskriminacije je učinjen verovatnim, te teret dokazivanja da usled ovog akta nije došlo do povrede načela jednakosti snosi AKB.

3.12. Saglasno navedenom, Poverenik je cenio da li činjenice koje je AKB ponudila u izjašnjenju pružaju dovoljno osnova za zaključak da AKB nije onemogućila AA da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika iz razloga što je on zvanje diplomirani pravnik stekao na „privatnom“ Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu (PFUUB), odnosno pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija.

3.13. U izjašnjenju Momčila Bulatovića, predsednika AKB, između ostalog, navedeno je da je UO AKB postupao po zahtevu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB i odlučivao o istom na sednici održanoj 14.12.2022. godine, ali da nije doneta odluka po ovom zahtevu. Naveo je da je članom 137. Zakona o opštem upravnom postupku koji se primenjuje u postupku rešavanja statusnih pitanja propisano da kolegijalni organ donosi rešenja većinom glasova ukupnog broja članova ako drugačije nije propisano, a da je članom 14. Poslovnika o radu UO AKB propisano da ako broj glasova za i protiv predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odlaže za prvu narednu sednicu. Navedeno je i da je prilikom odlučivanja o navedenom zahtevu AA nije bilo potrebne većine glasova ni „za“ ni „protiv“ predloga odluke te iz tog razloga nije doneta odluka povodom njegovog zahteva, kao i da članovi Upravnog odbora AKB glasaju potpuno samostalno vezano za bilo koju odluku Upravnog odbora i kao što je već navedeno kada odlučuju o statusnim pitanjima potrebno je da bude osam glasova za odluku, s obzirom da Upravni odbor AKB ima petnaest članova. Na kraju je navedeno da s obzirom da je AA 7.2.2023. godine odustao od zahteva za upis u Imenik advokatskih pripravnika volontera AKB, isti više nije razmatran.

3.14. Poverenik je od Momčila Bulatovića, predsednika AKB zatražio dopunu izjašnjenja i zatražio da ovaj državni organ obavesti da li je Upravni odbor AKB na održanim sednicama u periodu od 4.10.2022. godine do dana dostavljanja dopisa postupala na isti način kao u slučaju podnositelja pritužbe a da je u pitanju bio kandidat koji je zvanje diplomirani pravnik stekao na visoko obrazovnoj ustanovi čije osnivač Republika Srbija. Takođe je zatraženo da obaveste Poverenika da li su kandidati koji su diplomirali na PFUUB podnosili žalbe Advokatskoj komori Srbije, kao i koje odluke je tim povodom donela ova komora, te koje je odluke nakon toga donela AKB. Na kraju, zatraženo je da uz dopunu izjašnjenja dostave kopije svih traženih akta. S tim u vezi, Poverenik konstatuje da do dana donošenja mišljenja u ovom predmetu, AKB nije dostavila odgovor na zahtev za izjašnjenje br. 07-00-116/2024-02 od 9.5.2024. godine, iako je isti uredno primila 17.5.2024. godine što je potvrđeno uvidom u rešenje potražnice.

3.15. Imajući u vidu navode iz izjašnjenja da prilikom odlučivanja o zahtevu AA nije bilo potrebne većine glasova ni „za“ ni „protiv“ predloga odluke te iz tog razloga nije doneta odluka povodom njegovog zahteva, kao i da članovi Upravnog odbora AKB glasaju potpuno samostalno vezano za bilo koju odluku Upravnog odbora i da kada odlučuju o statusnim pitanjima potrebno je da bude osam glasova za odluku, s obzirom da ima 15 članova, a da se glasanje odlaže za narednu sednicu ako se ne postigne većina u skladu sa članom 14. Poslovnika o radu UO AKB, Poverenik najpre ukazuje na odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Članom 137. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je kako se donosi rešenje kolegijalnog organa. Poverenik podseća da je stavom 1. ovog člana propisano da kolegijalni organ donosi rešenje većinom glasova ukupnog broja članova, ako drukčije nije propisano, dok je stavom 2. propisano pravilo da kod podeljenog broja glasova, odlučuje glas predsedavajućeg kolegijalnog organa. Poverenik ukazuje i da je odredbama člana 3. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da se ovaj zakon primenjuje na postupanje u svim upravnim stvarima, dok je stavom 2. precizirano da pojedina pitanja upravnog postupka mogu posebnim zakonom da se urede samo ako je to u pojedinim upravnim oblastima neophodno, ako je to u saglasnosti sa osnovnim načelima određenim ovim zakonom i ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Poverenik pored toga podseća da je u skladu sa članom 4. stav 1. i članom 194. stav 1. Ustava Srbije pravni poredak jedinstven, pa se iz toga posredno zasniva obaveza zakona koji uređuju posebne oblasti da, pored ostalog, strogo vode računa o načelima ZUP-a. Značajno je ukazati da je kao cilj donošenja Strategije reforme javne uprave navedeno da se Strategija donosi u pravcu obezbeđenja funkcionalnog jedinstva i standarda kvaliteta aktivnosti kojima se vrše određene vrste upravnih poslova i javnih ovlašćenja, nezavisno od oblasti u kojima se oni obavljaju i organ(izacij)a u čijoj su oni nadležnosti. U vezi sa tim, znatno se sužava prostor za neopravdane posebnosti. Naime, ZUP predviđa svoju primenu na postupanje u svim upravnim stvarima, nezavisno od konkretne oblasti u kojoj se postupa. S druge strane, ZUP dodaje kao kumulativan uslov značajnu novinu – zahtev da se time ne smanjuje nivo zaštite prava i pravnih interesa stranaka zajemčenih ovim zakonom. Takođe, imajući u vidu probleme u praksi sa aspekta nastojanja da se gotovo sva pitanja urede posebnim zakonima i u situacijama kada to nije potrebno niti primereno, prelazne i završne odredbe novog ZUP-a predviđaju obavezu usklađivanja posebnih zakona sa rešenjima iz ZUP-a do 1. juna 2018. godine.[7]

Pored toga što se postavlja pitanje usklađenosti ovog poslovnika sa ustavom, postavlja se pitanje i da li ovako neutralno pravilo koje se odnosi na glasanje o statusnim stvarima, a koje propisuje da se glasanje praktično može produžiti u nedogled jer je iz sednice u sednicu jednak broj glasova „za“ i „protiv“ (kao što je to bio slučaj prilikom glasanja o zahtevu podnosioca pritužbe, ali i drugim slučajevima osoba koje su završile pravni fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija), posredno diskriminiše, odnosno stavlja u neopravdano nepovoljniji položaj samo lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet, odnosno fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija. S tim u vezi, Poverenik podseća da je članom 7. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da diskriminacija postoji ako naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa, lice ili grupu lica stavlja ili bi mogla staviti, zbog njihovog ličnog svojstva, u nepovoljan položaj u poređenju sa drugim licima u istoj ili sličnoj situaciji, osim ako je to objektivno opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna. Stoga potrebno je posebno uzeti u obzir da iz analiza dostavljenih dokaza i statističkih podataka proizlazi da samo lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet kao što je PFUUB u posmatranom periodu nisu upisana u Imenik, odnosno jedino u njihovom slučaju je glasanje po zahtevu odlagano i nije doneta odluka. Naime, iz odgovora AKB se dalje može konstatovati da je u posmatranom periodu od juna 2022. do januar 2024. godine – 540 kandidata sa fakulteta čiji je osnivač Republika Srbija podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, 539 je upisano u Imenik; u istom periodu 64 kandidata sa diplomama privatnih fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera, dok je 0 kandidata upisano u Imenik; u istom periodu 6 kandidata sa nostrifikovanim diplomama stranih pravnih fakulteta podnelo zahtev za upis u Imenik, i svih 6 je upisano.

3.16. Poverenik ukazuje da se AKB u izjašnjenju pozvala na član 14. Poslovnika o radu Upravnog odbora AKB kojim je propisano da ako broj glasova za i protiv predloga odluke bude jednak, glasanje se ponavlja, a ukoliko se rezultat glasanja ponovi, rasprava povodom sporne odluke se odlaže za prvu narednu sednicu. Imajući u vidu navedeno, a ukoliko je postupanje AKB nediskriminatorno, odnosno ukoliko intencija nije bila da se onemogući upis lica koja su završila pravni fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija, UO AKB bi na narednoj sednici odlučila po zahtevu podnosioca pritužbe. Uvidom u Spisak kandidata koji su upisani u Imenik advokatskih pripravnika AKB a koji je AKB dostavila AA kao odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja Poverenik je utvrdio da je određeni broj kandidata primera radi lica VV sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu upisan u Imenik 15.12.2022. godine, kao i lica GG,DD,ĐĐ sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu 28.12.2022. godine. Poverenik zaključuje da je očigledno da je AKB odlučivala o zahtevima za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB lica koja su zvanje diplomirani pravnik stekla na visoko obrazovnoj ustanovi čije osnivač je Republika Srbija, dok nije odlučivala po zahtevu podnosioca pritužbe koji je završio privatni Pravni fakultet (PFUUB), što potvrđuju statistički podaci koje je AKB dostavila podnosiocu pritužbe postupajući po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja.

3.17. Poverenik ukazuje da neodlučivanje o zahtevu AA koji je stekao zvanje diplomirani pravnik na PFUUB koji je akreditovan kod Nacionalnog tela za akreditaciju i proveru kvaliteta ustanove u visokom obrazovanju, odnosno tela koje je u skladu sa zakonom nadležno da ceni ispunjenost uslova za akreditaciju visokoškolske ustanove, dovodi do višestrukih negativnih posledica za njegovo dalje stručno usavršavanje i njegov profesionalni život. S tim u vezi, Poverenik podseća da u skladu sa odredbom člana 14. stav 1. tačka 14) Zakona o advokaturi^[8] „advokatski pripravnik“ je diplomirani pravnik upisan u imenik advokatskih pripravnika, koji se obavljanjem pripravničke vežbe kod advokata, osposobljava za rad u advokaturi, dok je članom 53. ovog zakona propisano da advokatski pripravnik može da započne obavljanje advokatske vežbe samo ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika i položio zakletvu. Takođe, jedan od uslova za upis je zaključen ugovor o radu sa advokatom i sedište kancelarije na teritoriji advokatske komore. Svojim postupanjem, AKB ne samo da je onemogućila AA stručno usavršavanje, već i održavanje zaposlenja imajući u vidu da ukoliko se lice ne upiše u imenik advokatskih pripravnika niti može da stekne uslov za polaganje pravosudnog, ni advokatskog ispita, niti advokat koji je zaključio ugovor sa pripravnikom ima interes da to lice zadrži u advokatskoj kancelariji imajući u vidu da ne može da obavlja posao za koji se školovalo, odnosno ne može da se stručno osposobljava u skladu sa zakonom. Navedeno potvrđuju i dokazi kao što su urgencije principala iz Beograda sa kojim je podnosilac pritužbe imao prvobitno zaključen ugovor na osnovu kojeg je trebao da ostvari pravo i da bude deo programa koji sprovodi nacionalna služba za zapošljavanje – „Moja prva plata“. Međutim postupanjem AKB, podnosilac pritužbe je nakon više meseci čekanja i onemogućavanja da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika AKB, morao da raskine ugovor sa svojim principalom iz Beograda i da u cilju daljeg usavršavanja za profesiju za koju se školovao zaključi ugovor sa principalom u drugom gradu i da se tamo upiše u Imenik advokatskih pripravnika. Poverenik podseća da zaštitu od diskriminacije, u skladu sa odredbom člana 16. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije uživa kako lice u radnom odnosu, tako i lice koje traži posao, lice na stručnom osposobljavanju i usavršavanju, volonter i svako drugo lice koje po bilo kom osnovu učestvuje u radu. Podnosilac pritužbe koji je zvanje diplomiranog pravnika stekao na PFUUB i koji je imao zaključen ugovor o radu sa advokatom BB čija je kancelarija u Beogradu, dakle, bio je prinuđen da nakon više upućenih urgencija za postupanje po njegovoj molbi za upis u Imenik advokatskih pripravnika AKB i nakon više od 120 dana od dana kada je predao urednu molbu, 7.2.2023. godine povuče predatu dokumentaciju. Na ovaj način njegov položaj je značajno otežan u odnosu na lica koja su zvanje stekla na Pravnom fakultetu čiji je osnivač Republika Srbija, kao i na lica koja svoju pripravničku praksu obavljaju kod advokata čije kancelarije imaju sedište na teritoriji drugih advokatskih komora. Poverenik ukazuje da ovakva praksa dodatno nema opravdanje imajući u vidu da je AA podneo zahtev za upis u Imenik advokatskih pripravnika u drugoj komori u sastavu AKS i to Advokatskoj komori Kragujevca, kao i da je na osnovu rešenja Advokatske komore Kragujevca br. 57/2023 od 10.02.2023. godine upisan u Imenik advokatskih pripravnika – volontera Advokatske komore Kragujevca, na listu broj 735V, na radu kod principala ŽŽ, advokata iz Jagodine, shodno zaključenom Ugovoru o volonterskom radu počev od 08.02.2023. godine do 08.02.2025. godine. Poverenik ukazuje da se nakon sprovedenog pripravničkog staža i položenog pravosudnog i advokatskog ispita ova lica upisuju u Imenik advokata, pri čemu se prilikom promene sedišta advokatske kancelarije u skladu sa članom 13. Zakona o advokaturi advokat koji premešta sedište advokatske kancelarije sa teritorije jedne na teritoriju druge advokatske komore u sastavu AKS, upisuje u imenik advokata druge advokatske komore bez ispitivanja uslova za upis, osim uslova iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona u pogledu prostora koji je pogodan za bavljenje advokaturom u skladu sa aktom AKS.

3.18. U vezi sa onemogućavanjem, odnosno otežavanjem upisa u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera AKB razmatrane su izmene Odluke UOAKB iz 2023. godine kojom je prema navodima podnosioca pritužbe otežan upis svima onima koji su pripravnički staž realizovali u okviru druge advokatske komore u sastavu AKS. Odlukom AKB br. 643/2023 od 01.02.2023. godine izmenjena je ranija Odluka AKB br. 2394-1-7/2016 od 18.05.2016 koja je izmenjena Odlukom Upravnog odbora AKB br. 3022-1-5-1/2016 od 08.07.2016. godine, na način da su sada propisane različite visine upisnine u Imenik advokata u zavisnosti da li je kandidat praksu obavio u AKB ili drugoj komori u sastavu AKS u odnosu na kandidate koji su pripravničku praksu obavili u nekoj drugoj komori u sastavu AKS. Podnosilac pritužbe je pojasnio da je iz razloga nemogućnosti upisa u Imenik Advokatskih pripravnika AKB bio prinuđen da pripravničku praksu obavlja u nekom drugom gradu – Kragujevcu, te da će ga nakon obavljene pripravničke prakse i položenog pravosudnog ispita dočekati najverovatnije ova izmenjena odluka ukoliko i tada bude na snazi, a koja trenutno zahteva 8 puta veći iznos upisnine nego što bi platio da je pripravničku praksu obavljao u Beogradu, odnosno da mu je bilo omogućeno da se upiše u Imenik advokatskih pripravnika AKB.

Primenom pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, a na osnovu priloženih dokaza i jasnih statističkih pokazatelja, može se zaključiti da su ovakvom izmenom odluke diskriminisani svi kandidati koji su završili pravni fakultet čiji osnivač nije Republika Srbija i da je praktično reč o produženoj diskriminaciji. Dakle AKB najpre ne odlučuje po zahtevima lica koja su završila „privatni“ pravni fakultet za upis u Imenik advokatskih pripravnika čime ih onemogućava da se upišu u ovaj imenik i prođu traženu praksu, a naknadno kada završe praksu u drugom gradu gde nisu imali problem da se upišu u Imenik advokatskih pripravnika i žele da se vrate tj. upišu u Imenik advokata, čeka ih nova prepreka u vidu plaćanja osam puta veće upisnine.

Ovakvim postupanjem AKB dodatno narušava načelo pravne sigurnosti i jednakosti građana, tako što se pravi razlika prema licima samo zbog činjenice da li su bili upisani u Imenik Advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika volontera AKB, ili su bili upisani u ovaj imenik u drugoj komori, odnosno jedinici lokalne samouprave. Činjenica da statistički podaci koji su dostavljeni u postupku nesumnjivo pokazuju da su diskriminatornom praksom da se jedino po zahtevima lica koja su kao i podnosilac pritužbe završila „privatni“ fakultet glasa na način da je u pitanju jednak broj glasova i da se zbog toga odlaže glasanje za narednu sednicu gde se ova praksa uporno ponavlja, dok kandidati samoinicijatvno ne povuku zahtev i upišu se u drugu Komoru, dovodi do njihovog stavljanja u neopravdano nepovoljniji položaj i prilikom upisa u Imenik advokata kada se traži da plate višestruko veću upisninu samo zato jer nisu bili upisani u Imenik advokatskih pripravnika AKB. Dakle na ovaj način se neopravdano pravi razlika u produženom trajanju s obzirom na činjenicu da li je jedno lice steklo zvanje diplomirani pravnik/ca na „privatnom“ pravnom fakultetu kao što je PFUUB ili na „državnom“ pravnom fakultetu tj. fakultetu čije je osnivač Republika Srbija, iako navedeni fakulteti jednako ispunjavaju uslove propisane zakonom i imaju izdatu dozvolu za rad od strane nadležnog organa.

3.19. Iz prakse Evropskog suda za ljudska prava proizlazi da pravo na obrazovanje podrazumeva da država pojedincima garantuje pravo pristupa postojećim obrazovnim ustanovama, kao i obezbeđenje koristi od stečenog obrazovanja time što su im zvanično priznate završene studije.[9] Prava garantovana ovim članom odnose se i na državne i na privatne institucije, odnosno na učenike i studente u državnim i privatnim školama.[10] Pravo na obrazovanje, utvrđeno je i u članu 2. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava kojim se garantuje svakom licu u nadležnosti država potpisnica „pravo na pristup obrazovnim institucijama koje postoje u datom trenutku“, ali taj pristup predstavlja samo deo prava na obrazovanje. Da bi to pravo „bilo efektivno, nadalje je potrebno da, između ostalog, lice koje je korisnik ima mogućnost da ostvari dobit iz obrazovanja koje je stekao, odnosno, pravo da dobije, u skladu s važećim pravilima u svakoj državi, u ovom ili onom obliku, zvanično priznanje studija koje je završio“.[11] Takođe, Zakon o zabrani diskriminacije u članu 19. st. 1. i 2, između ostalog, propisuje da svako ima pravo na visoko obrazovanje i stručno usavršavanje pod jednakim uslovima u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjena diskriminacija vaspitnih i obrazovnih ustanova koje obavljaju delatnost u skladu sa zakonom i drugim propisom, kao i lica koja koriste ili su koristili usluge ovih ustanova

3.20. Kada je reč o posrednoj diskriminaciji, Sud svestan da je posrednu diskriminaciju izuzetno teško dokazati, čak i upotrebom prima facie metoda, naglasak stavlja na statistiku kao sredstvo dokazivanja. U situacijama kada je diskriminacija posledica neutralne norme koja u praksi stvara diskriminatorne efekte, statistički podaci o tim efektima će biti dovoljni kao prima facie dokaz (to jest, dovoljno za prebacivanje tereta dokazivanja na tuženu stranu).[12] U paragrafu 175 presude u slučaju D. H. i ostali protiv Češke, Sud jasno izražava stav da je dovoljno pokazati da neka politika/mera ostavlja diskriminatorne posledice na određenu grupu čak iako nije sama po sebi diskriminatorna, odnosno usmerena na tu grupu. Ovu činjenicu je Sud obilato upotrebljavao da bi se utvrdio prima facie dokaz, dajući na taj način šansu pritužiocu da prebaci teret dokazivanja i u onim slučajevima u kojima nije postojao očigledan neravnopravan tretman. Odnos prema statističkim dokazima ESLjP je možda najbolje pojasnio u presudi u predmetu Opuz protiv Turske. U novijim slučajevima diskriminacije u kojima su pritužioci ukazivali na razliku u posledicama primene opšte mere ili de facto situaciju, Sud se u velikoj meri oslanjao na statistiku koju su iznele strane da bi pokazale razliku u tretmanu između dve grupe u sličnim situacijama.[13] U slučaju Oršuš i ostali protiv Hrvatske, Sud je naročitu pažnju poklonio činjenici da je država bila nekonzistentna u postupanju koje je rezultiralo diskriminatornim posledicama, što je svakako okarakterisano kao argumenat u korist pritužioca.[14]

3.21. Saglasno svemu navedenom, uz primenu pravila o preraspodeli tereta dokazivanja, Poverenik zaključuje da je u konkretnom slučaju očigledno od strane AKB napravljena razlika prilikom odlučivanja po zahtevu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika samo zbog činjenice da je podnosilac pritužbe stekao zvanje diplomirani pravnik na „privatnom“ fakultetu PFUUB, tj. Pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija, čime mu je onemogućeno da obavlja pripravničku vežbu u Beogradu, odnosno da se stručno usavršava za bavljenje poslom za koji se školovao. S tim u vezi, Poverenik je, sagledavajući sve činjenice i dostavljene dokaze, doneo mišljenje kojim je utvrdio povredu prava iz Zakona o zabrani diskriminacije. Imajući u vidu da je podnosilac pritužbe upisan u Imenik advokatskih pripravnika u drugoj komori u sastavu AKS i da će praksu obavljati do 2025. godine Poverenik je AKB dao preporuke koje se odnose na buduće postupanje.

MIŠLjENjE

Propuštanjem Advokatske komora Beograd da donese odluku o zahtevu AA za upis u Imenik advokatskih pripravnika i advokatskih pripravnika – volontera AKB zato što je zvanje diplomirani pravnik stekao na Pravnom fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija, odnosno na „privatnom“ Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, Advokatska komora Beograd povredila je odredbe člana 7. i člana 19. st. 1. i 2. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Advokatskoj komori Beograd:

5.1. Da jednako postupa po zahtevima podnosioca bez obzira da li su diplomu stekli na PFUUB ili na pravnom fakultetu čije je osnivač Republika Srbija dokle god su na ovim fakultetima ispunjeni uslovi u pogledu odgovarajuće akreditacije i dozvole za rad za studijski program pravo u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji uređuju oblast visokog obrazovanja

5.2. Da izmeni član 14. Poslovnika o radu i Odluku AKB br. 643/2023 u delu u kojem se odnosi na različitu visinu upisnine za upis u Imenik advokata, kako bi se omogućilo jednako tretiranje svih kandidata bez obzira da li su diplomirali na obrazovnoj ustanovi čije osnivač Republika Srbija i bez obzira da li su pripravničku praksu završili u drugoj komori u sastavu AKS.

5.3. Da sa mišljenjem Poverenika upozna Advokatsku komoru Srbije.

5.4. Da se ubuduće pridržavaju propisa o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Advokatska komora Beograd obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Advokatska komora Beograd ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12

[5] „Službeni glasnik RS”, broj 18/16, 95/18 – autentično tumačenje i 2/2023- odluka US

[6] „Službeni glasnik RS”, broj 13/19

[7] Praktikum za primenu Zakona o opštem upravnom postupku, autori: prof. dr Zoran R. Tomić, prof. dr Dobrosav Milovanović, doc. dr Vuk Cucić, Beograd 2017.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 24/12

[9] Case relating to certain aspects of the laws on the use of languages in education v. Belgium, predstavka br. 1474/62 et seq., presuda od 23. jula 1968, stav 4.

[10] Ingrid Jordebo Foundation of Christan Schools and Ingrid Jordebo v. Sweden, Evropska komisija, predstavka br. 11533/85, odluka od 6. marta 1987. Videti i Leyla Sahin v. Turkey, predstavka br. 44774/98, presuda od 10. novembra 2005, stav 153.

[11] //efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Odabrane-presude-ESLJP3.pdf str. 281.

Belgian Linguistic case, presuda str. 30–32, st. 3–5; videti takođe Kjeldsen, Busk Madsen and Pedersen v. Denmark, presuda od 7. decembra 1976, Serija A br. 23, str. 25–26, st. 52). Takođe, implicitno sadržano u izrazu „niko ne može…“ je načelo ravnopravnosti u postupanju prema svim građanima u korišćenju njihovog prava na obrazovanje.

[12] Etinski, “Indirect Discrimination in the Case-Law of the European Court of Human Rights”, str. 67. Vidjeti takođe ESLjP, D. H. i ostali vs. Češka Republika, par. 188; ESLjP, Horváth i Kiss vs. Mađarska, par. 107.

[13] Evropski sud za ljudska prava i zaštita od diskriminacije, Centar za društvena istraživanja, 2018. Dostupno na: chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/http://ricl.iup.rs/481/1/2018%20-%20ESLJP%20i%20antidiskriminacija%20-%20Reljanovi%C4%87.pdf

[14] ESLjP, Zarb Adami vs. Malta, 20. 6. 2006, par. 76. Ova konstatacija zapravo anulira taktiku države, koja svoje ponašanje pravda primenom propisa koji sami po sebi nisu usmereni ka stvaranju diskriminatornog efekta, ali se on javlja u praksi njihove primene (u konkretnom slučaju, rieč je bila o neravnopravnosti polova). Citirano prema: Arnardóttir, “Non-discrimination under Article 14 ECHR”, str. 24–25.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

150-24 Diskriminacija diplomiranog pravnika AA koji je stekao zvanje na fakultetu čiji osnivač nije Republika Srbija prilikom upisa u Imenik advokatskih pripravnika – volontera AKB