br. 07-00-761/2019-02 datum: 8. 3. 2021.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA protiv BB, zaposlenog u Ugostiteljskoj radnji, zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. U pritužbi i dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka pritužbe, 14.10.2019. godine, u večernjim satima, otišla sa drugaricom VV u kafanu, znajući da je BB, zaposleni u kafani, prethodno nazivao lezbejkom. Tom prilikom je pred ostalim gostima u kafani, tokom verbalne rasprave vređao i nazvao lezbejkom, i pozvao je da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, i to pred ostalim gostima kafane, uz konstataciju „da to svi već znaju“. Uz pritužbu, AA je dostavila i izjavu svedokinje VV, koja je bila prisutna prilikom verbalne rasprave između podnositeljke pritužbe i BB. Kako se BB nije izjasnio na navode iz pritužbe i dopune pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, shodno članu 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije utvrdio činjenično stanje na osnovu navoda iz pritužbe, dopune pritužbe i priloženog dokaza. Iskazom svedokinje VV, u potpunosti su potvrđeni svi navodi iz pritužbe. Nakon sprovedenog postupka, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, utvrdio je da je BB, pozivajući podnositeljku pritužbe da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, i nazivajući je lezbejkom tokom rasprave pred ostalim gostima, prekršio odredbe člana 21. stav 1. i člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.  Na osnovu navedenog, BB je preporučeno da uputi pisano izvinjenje podnositeljki pritužbe i da ubuduće vodi računa da svojim ponašanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu AA, podnetu protiv BB, zaposlenog u Ugostiteljskoj radnji, zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije.
   • U pritužbi i dopuni pritužbe, AA je, između ostalog, navela:

• da je, dana 14.10.2019. godine, u večernjim satima, otišla sa drugaricom VV na piće u Kafanu, znajući da je BB, prethodno nazivao lezbejkom, u komunikaciji sa drugim licima;
• da je BB, kada je sa drugaricom došla u kafanu, „pitao par puta šta se dešava“, ali da nije želela da se raspravlja pred gostima;
• da je BB insistirao da mu kaže u čemu je problem, a kada je pokušala da objasni u čemu je problem, BB je „počeo da galami“ da je vređa i naziva lezbejkom;
• da je, nakon takve reakcije BB, izjavila da će nadalje snimati njegovo ponašanje telefonom, nakon čega je BB „preokrenuo priču“, i da je „potegao pikslu“ i zahtevao da svi gosti napuste kafanu;
• da je BB i pre spornog događaja „govorio“ da je lezbejka, te da je sporni događaj upravo i nastao zbog toga što je javno iznosio njenu seksualnu orijentaciju, a koja mu nije bila poznata;
• da aktom diskriminacije smatra uvrede na osnovu njene stvarne seksualne orijentacije
• da je BB, nakon sporne rasprave, pozvao da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, uz konstataciju da „svi već znaju to“.

• U prilogu pritužbe dostavljena je izjava svedokinje VV.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1]. BB upućen je zahtev za izjašnjenje na navode iz pritužbe i dopune pritužbe 21. jula 2020. godine. Uvidom u status pošiljke na sajtu JP „Pošta Srbije“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatovao je da je zahtev za izjašnjenje uručen BB, dana 22.7.2020. godine. S obzirom da se BB u ostavljenom roku nije izjasnio na navode iz pritužbe i dopune pritužbe, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritužbe i iskaz svedokinje.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u izjavu svedokinje VV, utvrđeno je da je VV, 14.10.2019. godine, sa AA otišla na piće u Kafanu, da je BB više puta pitao AA „da li je nešto ljuta i šta se dešava“, da je AA prvobitno odbila da uđe u verbalnu raspravu, budući da je u kafani bilo i drugih gostiju, pri čemu je BB nastavio da insistira da sa AA raspravi u čemu je problem. Daljim uvidom u navode iz izjave svedokinje, utvrđeno je da je, nakon započinjanja verbalne rasprave, BB ustao od stola, da je počeo da viče na AA, da je vređa i naziva lezbejkom, kao i da je na kraju zahtevao od AA da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine[4], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih konvencijom obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantne su i odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojim je definisano da uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, kao poseban oblik diskriminacije, ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.
• Takođe, članom 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je seksualna orijentacija privatna stvar i niko ne može biti pozvan da se javno izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, dok je stavom 2. istog člana propisano da svako ima pravo da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, a diskriminatorsko postupanje zbog takvog izjašnjavanja je zabranjeno

Analiza navoda pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je, prilikom rasprave u Kafani, BB, prekršio odredbe članova i 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije.
• Uvidom u pritužbu i dopunu pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je 14.10.2019. godine došlo do verbalne rasprave u kafani između BB i podnositeljke pritužbe, kao i da je BB, u određenom trenutku nazvao lezbejkom, a nakon toga je i pozvao da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, pred ostalim gostima kafane, što je potvrdila svedokinja VV u svojoj izjavi. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio je da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, u smislu člana 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, te stoga teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Kako se BB nije u ostavljenom roku izjasnio na navode iz pritužbe i dopune pritužbe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je utvrdio  odlučujuće činjenice na osnovu navoda iz pritužbe i izjave svedokinje VV, u skladu sa pravilom o preraspodeli tereta dokazivanja, koje je propisano članom 45. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije.
• S obzirom da je BB javno pozvao AA da se izjasni o svojoj seksualnoj orijentaciji, uz konstataciju „da to svi već znaju“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je, takvim postupanjem, BB prekršio odredbe člana 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, koji propisuje da je seksualna orijentacija privatna stvar pojedinca i niko ne može biti pozvan da se o tome javno izjasni.
• Sa druge strane, okolnost da je to učinio pred gostima u kafani, kao i da je nazvao lezbejkom tokom verbalnog sukoba, u konfliktnoj i napetoj atmosferi, stvarajući neprijateljsko okruženje za podnositeljku pritužbe, Poverenik nalazi da BB, na taj način učinio i povredu člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojim je zabranjeno uznemiravanje lica na osnovu bilo kog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Ovakvo ponašanje BB je, bez sumnje, kod podnositeljke pritužbe izazvalo uznemirenje, a socijalna distanca i stigma koju još uvek prati javno iznošenje seksualne orijentacije, potvrđena je i brojnim istraživanjima javnog mnenja.
• Izveštaj o istraživanju javnog mnjenja „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[5], koju je sproveo Poverenik tokom 2019. godine, pokazuje da su osobe drugačije seksualne orijentacije, društvena grupa koja je i dalje u visokom riziku od diskriminacije. Na direktno pitanje o tome koju grupu građana vide kao najugroženiju, ispitanici su najčešće odgovarali da su to Romi (17%) i pripadnici LGBT populacije (13%). Takođe, socijalna distanca građana prema LGBT osobama je veoma izražena. Posle migranata i tražilaca azila, ova grupa građana je druga po redu, prema kojoj je socijalna distanca najizraženija. Uz to, 17% ispitanika ne želi pripadnike LGBT populacije u svojoj državi, 23% njih ne bi želelo LGBT osobe za komšije ili za saradnike na poslu (22%), a čak polovina ispitanih ne želi LGBT osobu za vaspitača svoje dece.

4. MIŠLjENjE

BB, zaposlen u Ugostiteljskoj radnji, svojim postupanjem prema AA 14.10.2019. godine, prekršio je odredbe člana 21. stav 1. i člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB:

5.1. Da uputi pisano izvinjenje AA.

5.2.  Da ubuduće vodi računa da svojim ponašanjem ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Ukoliko BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti će o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/2009

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[4] „Službeni  list SCG”- Međunarodni ugovori br. 9/03

[5] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2019/11/izvestaj-o-istrazivanju-javnog-mnjenja.pdf

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1444-19 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije