136-24 Mišljenje povodom pritužbe protiv narodnog poslanika • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

br. 07-00-105/2024-02 datum: 30.5.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto povodom pritužbe Udruženja AA, izjavljene protiv BB, narodnog poslanika, zbog njegove izjave u emisiji na „CC“ televiziji, dana 22. februara 2024. godine, u kojoje je izjavio: „Vidi, evo sad ću ti ispričati nešto pošto stvarno došlo je do kraja, kad moramo da se ko Cigani ono na suđenju…“ čime je diskriminisao celu romsku zajednicu. S obzirom da se BB, protiv kojeg je podneta pritižba, nije izjasnio na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka, Poverenik je imajući u vidu pravilo o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja koje je propisano odredbama člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu imao u vidu navode pritužbe i dokaz koji je uz pritužbu dostavljen. Poverenik je u postupku najpre konstatovao da u konkretnom slučaju BB, kao narodni poslanik, nije zaštićen imunitetom neodgovornosti, s obzirom da navedenu izjavu nije dao tokom vršenja svoje poslaničke funkcije. Uvidom u link koji je dostavljen je utvrđeno da je BB dana 22. februara 2024. godine gostovao u emisiji na „CC“ televiziji, i da je izjavio „Vidi, evo sad ću ti ispričati nešto pošto stvarno došlo je do kraja, kad moramo da se ko Cigani ono na suđenju…“. Imajući u vidu kontekst izjave u kojoj je upotrebio izraz „Cigani“ može se zaključiti da je ovaj izraz upotrebljen za opis lica sa skupom negativnih karakteristika. Prilikom analize izjave BB, Poverenik je uzeo u obzir važnost slobode izražavanja, sa jedne strane, ali i ograničenje ove slobode, koje, između ostalog postoji i radi zaštite prava i ugleda, drugih kako to propisuju Ustav i Zakon o zabrani diskrimianije. Takođe, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i činjenicu da je povodom izjave koju je narodni poslanik BB dao na konstituvnoj sednici Narodne Skupštine Republike Srbije 6. februara 2024. godine, izdao upozorenje za javnost u kojem je pored ostalog ukazano da svi javni funkcioneri i javne ličnosti imaju posebnu odgovornost za javno izgovorene reči i da treba imaju pojačanu svest da svojim izjavama ne smeju dodatno podsticati predrasude i stereotipe, zbog čega bi bilo važno da se poslanik BB izvini Romima i Romkinjama. Nakon sprovedenog postupka, Povernik je utvrdio da izjava BB koju je dao u emisiji na „CC“ televiziji, dana 22. februara 2024. godine, izrečena u negativnom kontekstu, kroz širenje negativnih stereotipa i predrasuda prema romskoj nacionalnoj manjini. Imajući u vidu kontekst izjave u kojoj je narodni poslanik upotrebio izraz „Cigani“ Poverenik je dao mišljenje da je u konkretnom slučaju povredio odredbe člana 12. stav 1. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenik je preporučio BB, narodnom poslaniku da objavi pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske populacije, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

TOK POSTUPKA
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Udruženja AA podnete protiv BB, narodnog poslanika. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

da je narodni poslanik BB nakon što je na konstitutivnoj sednici Narodne skupštine, održanoj 6. februara 2024. godine, nazvao opozicione kolege „Ciganima“, a njihovo ponašanje „ciganijom“, dok su u skupštinskoj sali izražavali nezadovoljstvo nastavio sa vređanjem romske nacionalne manjine i širenjem diskriminacije i izražavanjem sličnih stavova na „CC“ televiziji;
da je 22. februara 2024. godine gostovao u emisiji na „CC“ televiziji, zajedno sa politikologom DD, kada je povodom jednog od pitanja voditelja pred sam kraj emisije na 38.07 minutu snimka, izjavio „Vidi, evo sad ću ti ispričati nešto pošto stvarno došlo je do kraja, kad moramo da se ko Cigani ono na suđenju…“
da je poražavajuće da se ovakvo neprikladno ponašanje jedne javne i istaknute ličnosti nastavilo, uprkos pređašnjim sličnim ispadima i pozivu na odgovornost i reakcijama romskih udruženja i opšte populacije;
da li je poslanik BB svestan ozbiljnosti i uticaja svojih izjava pa se na neki način namerno i dalje poigrava sa sličnim sadržajima, ili je potpuno suprotno, nesvestan koliko su one nedopustive i ponižavajuće, jednako je zabrinjavajuće;
da kontinuirano iznošenje diskriminatornih stavova ne samo da širi netrpeljivost prema romskoj nacionanoj manjini, već šalje i poruku da javni funkcioneri mogu slobodno iznositi bilo kakve uvredljive stavove, bez odgovornosti i posledica, pogotovo imajući u vidu da ovo nije prvi put iznošenja rasističkiih stavova poslanika BB;
da s obzirom da „CC“ televizija ima nacionalnu frekvenciju, puštanje ovakve emisije u etar i nereagovanje voditelja na ove rasističke stavove je samo još jedan pokazatelj toga koliko je duboko ukorenjen rasizam u društvu;
da javno iznošenje ovako pogrdnog stava prema romskoj nacionalnoj manjini, naročito od strane istaknute javne ličnosti na nacionalnoj televiziji, čini da se postojeće predrasude prema Romima i Romkinjama šire, i da se podstiču rasizam i diskriminacija;
da je ovom izjavom poslanik BB povredio načelo jednakosti iz člana 4. Zakona o zabrani diskriminacije, kao i odredbe Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina;
da su osim ovih odredbi, povređeni i čl. 3, 13, i 24 Zakona o zabrani diskriminacije, kao i da se ove povrede mogu podvesti pod teži oblik diskriminacije iz više osnova (poput propagiranja diskriminacije putem javnih glasila i putem organa javne vlasti):
da činjenica da je poslanik BB iznova javno opet izneo svoje diskriminatorne stavove prema romskoj nacionalnoj manjini predstavlja još jedan osnov za teži oblik diskriminacije, predviđen u članu 13. stav 1. tačka 6, koji propisuje da teži oblik diskriminacije predstavlja ona koja je izvršena više puta (ponovljenja diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica.
- U pritužbi je naveden link snimka emisije od 22. februara 2024. godine u kojoj je gostovao poslanik BB https://www.youtube.
- Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], dostavio zahtev za izjašnjenje poslaniku BB. Kako u zakonom propisanom roku Poverenik nije primio izjašnjenje povodom navoda iz podnete pritužbe, opreza radi, ponovljen je zahtev za izjašnjenje. Uvidom u potvratnicu utvrđeno je da su zahtevi za izjašnjenje primljeni 25. marta 2024. godine, odnosno da je ponovljeni zahtev 23. aprila 2024. godine. Imajući u vidu navedeno Poverenik je sproveo postupak na osnovu pritužbe i dokaza koji je dostavljen uz pritužbu.

ČINjENIČNO STANjE

Uvidom u snimak emisije od 22. februara 2024. godine u kojoj je gostovao poslanik BB, a koji je dostupan na linku koji je naveden u pritužbi, utvrđeno je da je pred sam kraj emisije na 38.07 minutu snimka, na pitanje novinara: „Samo si ti nosio šajkaču? Niko od tih bajnih srba oko tebe nije hteo da stavi šajkaču?“, BB izjavio: „Vidi, evo sad ću ti ispričati nešto pošto stvarno došlo je do kraja, kad moramo da se ko Cigani ono na suđenju…“

MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbi, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.
Ustav Republike Srbije^[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih^[4]. Takođe, članom 76. Ustava Republike Srbije pripadnicima nacionalnih manjina garantovana je ravnopravnost pred zakonom i zabranjena je svaka diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini, dok je članom 81. propisano da Republika Srbija podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[5], u članu 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status. Pored toga, članom 10. konvencije propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice, ali da se ta sloboda, između ostalog može podvrgnuti ograničenjima radi zaštite ugleda ili prava drugih.

3.4. Prema odredbama Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, zaštita nacionalnih manjina i prava i sloboda pripadnika tih manjina sastavni je deo međunarodne zaštite ljudskih prava,^[6] a strane ugovornice se obavezuju da će pripadnicima nacionalnih manjina garantovati ravnopravnost pred zakonom i jednaku zakonsku zaštitu. U tom smislu zabranjena je bilo kakva diskriminacija na osnovu pripadnosti nacionalnoj manjini.^[7]

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako članom 24. zabranjena diskriminacija nacionalnih manjina i njihovih pripadnika na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, verskih uverenja i jezika.

Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022-2030. godine^[8], propisano je da se utvrđene mere iz ove Strategije prevashodno odnose na suzbijanje ukorenjene nejednakosti sa kojom se suočavaju Romi i Romkinje u društvu i pored određenog napretka koji je do sada postignut prethodnim Strategijama. Takođe, kao opšti cilj Strategije, definisano je unapređenje kvaliteta života Roma i Romkinja u Republici Srbiji, uz uvažavanje ljudskih i manjinskih prava, eliminisanje diskriminacije i ciganizma kao oblika rasizma i postizanje veće socijalne uključenosti u svim segmentima društva. Kao jedan od posebnih ciljeva Strategije u ključnim oblastima koji doprinose ostvarivanju opšteg cilja naveden je i cilj smanjenja nivoa diskrminacije i ciganizma kao oblika rasizma prema romskoj nacionalnoj manjini, dok je kao mera za ostvarenje ovog cilja definisana kroz unapređenje pravnog i institucionalnog okvira i njegovu punu primenu u prevenciji i zaštiti od ciganizma kao posebnog oblika rasizma.

3.7. Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina^[9] zabranjuje se svaki oblik diskriminacije na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj, jezičkoj, verskoj i svakoj drugoj osnovi prema nacionalnim manjinama i licima koja pripadaju nacionalnim manjinama.

Analiza navoda iz pritužbe sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li izjava BB u emisiji na „CC“ televiziji, dana 22. februara 2024. godine, predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje i povredu dostojansta lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno povredu Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9. Pre razmatranja samog predmeta postupka, Poverenik ukazuje da u konkretnom slučaju BB, kao narodni poslanik, nije zaštićen imunitetom neodgovornosti, s obzirom da navedenu izjavu nije dao tokom vršenja svoje poslaničke funkcije.

3.10. Pored propisa koji pružaju garancije slobodi izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje, Poverenik ukazuje da treba imati u vidu i odredbu člana 12. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je propisana zabrana uznemiravanja i ponižavajućeg postupanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. S tim u vezi, važno je istaći, da radnja izvršenja ovog oblika diskriminacije može da se javi u vidu svakog postupanja koje je uznemiravajuće i ponižavajuće, uključujući i usmeno ili pisano, izričito ili konkludentno izražavanje ideja, informacija i mišljenja koje je za posledicu imalo ili ima uznemiravanje i ponižavanje lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva.

Za razmatranje ove pravne stvari važna je primena člana Zakona o zabrani diskriminacije kojim je propisano posebno pravilo o preraspodeli tereta dokazivanja, prema kojem, za slučaj da je akt diskriminacije učinjen verovatnim, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakosti, odnosno načela jednakih prava i obaveza, snosi onaj za koga se tvrdi da je izvršio diskriminaciju. Stavom 4. ovog člana propisano je da se navedeno pravilo o teretu dokazivanja primenjuje i na postupak pred Poverenikom. Imajući u vidu ovo pravilo, a kako se narodni poslanik BB protiv kojeg je podneta protižba, nije izjasnio na navode iz pritužbe u zakonom propisanom roku za dostavljanje izjašnjenja, niti do okončanja ovog postupka, Poverenik je prilikom donošenja mišljenja u ovom predmetu analizirao samo navode pritužbe, kao i dokaz koji je uz pritužbu dostavljen (link snimka emisije od 22. februara 2024. godine u kojoj je gostovao poslanik BB https://www.youtube).
Tokom postupka, utvrđeno je da je BB u emisiji na „CC“ televiziji, dana 22. februara 2024. godine izjavio: „Vidi, evo sad ću ti ispričati nešto pošto stvarno došlo je do kraja, kad moramo da se ko Cigani ono na suđenju..“ . Imajući u vidu kontekst izjave narodnog poslanika u kojoj je upotrebio izraz „Cigani“ može se zaključiti da je ovaj izraz upotrebljen za opis lica sa skupom negativnih karakteristika. Poverenik posebno ukazuje da je korišćenje termina „Cigani„ društveno neprihvatljivo jer predstavlja pogrdan naziv za Rome i vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica čitave jedne etničke zajednice, koja je jedna od najmarginilizovanijih društvenih grupa. Poverenik ukazuje da se naziv Rom/Romkinja koristi od Prvog svetskog kongresa Roma, održanog 8. aprila 1971. godine, na kome je usvojen i međunarodno priznat termin Rom umesto reči „Ciganin“ za koji je navedeno da, imajući u vidu istorijske činjenice, predstavlja pogrdan naziv za pripadnike romske nacionalne manjine.

Činjenica da je u pitanju izjava narodnog poslanika, povlači i njegovu veću odgovornost za javno izgovorenu reč i obavezu da svojim izjavama i stavovima ne podržava i podstiče stereotipe i predrasude prema romskoj nacionalnoj manjini. Na navedeno ukazuje i presuda Apelacionog suda u Beogradu[10] u kojoj je sud izneo stav da je sloboda mišljenja i izražavanja jedna od najvećih vrednosti svakog civilizovanog društva i da predstavlja i slobodu govora, a da granice te slobode najviše zavise od specifičnih okolnosti u svakom pojedinom slučaju. U konkretnom slučaju sud je istakao „da tuženi kao ugledna politička ličnost ima pravo na sopstveno mišljenje, ali ima i obavezu da u svojim javnim nastupima ne propagira diskriminaciju. Sud zaključuje da pružanje zaštite tužiocu ne predstavlja cenzuru, niti predstavlja ograničenje slobode govora tuženog, niti prava na njegovo mišljenje i iznošenje negativnih komentara, već predstavlja zabranu govora kojim se prenose ideje kojima se podstiče diskriminacija, a koje mogu imati štetne posledice na demokratske procese u društvu, kao i na razvoj društva u celini“.

3.13. Takođe, prilikom razmatranja navoda iz pritužbe Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu i činjenicu da je povodom izjave koju je narodni poslanik BB dao na konstituvnoj sednici Narodne Skupštine Republike Srbije 6. februara 2024. godine, izdao upozorenje za javnost koje je preneo i određeni broj medija. U navedenom upozorenju je, između ostalog, navedeno da su izrazi poput „ciganisanje“, „ciganska posla“, „ciganija“ postali normalizovani u našem javnom prostoru, iako predstavljaju ponižavajuć i uvredljiv govor koji predstavlja povredu dostojanstva i produbljivanje predrasuda i stereotipa prema našim sugrađanima Romima i Romkinjama, kao i da svi javni funkcioneri i javne ličnosti imaju posebnu odgovornost za javno izgovorene reči i treba da imaju pojačanu svest da svojim izjavama ne smeju dodatno podsticati predrasude i stereotipe, zbog čega bi bilo važno da se poslanik BB izvini sugrađanima Romima i Romkinjama.

3.14. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je uprkos naporima različitih državnih institucija i organizacijama civilnog društva koje preduzimaju mere usmerene ka poboljšanju položaja Roma, ova nacionalna manjina i dalje jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa u Srbiji, kao i da mere koje se preduzimaju još uvek nisu dovele do većeg unapređenja uslova života i njihovog položaja u društvu.

Republika Srbija donela je i Strategiju za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period od 2022 do 2030. godine^[11] u kojoj je navedeno da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, a još češće prikrivenoj diskriminaciji. Takođe, u Strategiji u delu 4.1. Pregled i analiza postojećeg stanja – horizontalne (sveprožimajuće) teme se navodi: „ Dehumanizacija i svođenje osoba i grupa na „cigane” ključni su elementi ciganizma. „Cigani” ne postoje. To je konstrukt koji postoji u svesti nekih ljudi. Ovaj konstrukt ima izuzetno negativnu konotaciju i prilepljuje se kao etiketa određenim osobama i zajednicama, a najčešće žrtve ovog konstrukta su Romi i Romkinje, iako ne i jedine. „Cigani” u tom konstruktu se smatraju ljudima niže klase i da stoga nemaju moralno pravo na ljudska prava. Takva dehumanizacija nije bazirana na zabludama ili neznanju već legitimiše veštački i izmišljeni konstrukt koji opravdava uvredljivo, pa i nasilno ponašanje većine prema „ciganima”. Vrlo često, umesto da se govori o problemima sa kojima se suočavaju Romi, govori se o „problemima sa ciganima” zbog njihovog navodnog „ciganskog” identiteta (karaktera) i načina života. „Cigani” u konstruktu rasista su, između ostalog, prljavi, nepošteni, neodgovorni, nesposobni i na druge načine loši i nepoželjni ljudi. Naravno, Romi to nisu i nemaju nikakve realne veze sa takvim konstruktom. Predrasude i stereotipi, negativni narativi i dezinformacije u vezi sa Romima i Romkinjama su široko rasprostranjeni u društvu i posebno su naglašeni u vreme kriza.“

3.15. Navedeno pokazuje i praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kojem je u toku 2023. godine zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla podneto ukupno 74 pritužbe. Naveći broj pritužbi, kao i prethodnih godina, podnet je zbog diskriminacije pripadnika romske nacionalne manjine 41, što čini 55,4% od svih pritužbi koje su podnete zbog diskriminacije po ovom osnovu[12]. Pored toga, u istraživanju „Percepcija romske zajednice o diskriminaciji“[13] svaki treći ispitanik (35%) smatra da odnos prema Romima nije isti kao prema drugim građanima, te da trećina anketiranih ima jasan stav o diskriminaciji Roma. U istraživanju Poverenika „Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji“[14], analiza odgovora o zastupljenosti diskriminacije prema konkretnim grupama pokazuje da najveći broj ispitanika smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna prema Romima (61%). Takođe, rezultati Istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje etniciteta ukazuju da je najveći stepen etničke distance prema Romima jer čak 65,6% ispitanika ne bi prihvatio pripadnika romske nacionalne manjine za suseda, a svega 28,5% ispitanika bi ih prihvatilo za supružnika.

MIŠLjENjE

Izjavom datoj u emisiji

na „CC“ televiziji, dana 22. februara 2024. godine, koja je povredila dostojanstvo lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva – romska nacionalna pripadnost, narodni poslanik BB, je povredio odredbe člana 12. stav 1. a u vezi člana 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje BB, narodnom poslaniku:

5.1. Da objavi pisano izvinjenje pripadnicima i pripadnicama romske populacije u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.

5.2. Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije i ne daje izjave kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica romske nacionalne manjine.

Potrebno je da narodni poslanik BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko narodni poslanik BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), član 46.

[5] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj 9/03

[6] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 1.

[7] Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“- Međunarodni ugovori br. 6/98), član 3. stav 1.

[8] „Sl. glasnik RS“, br. 23/22

[9] Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Sl. list SRJ“, br. 11/02, „Sl. list SCG“, br. 1/03 – Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 72/09 – dr. zakon i 97/13 – odluka US i 4718), član 3.

[10] Presuda Apelacionog suda u Beogradu, Gž. br. 2426/14 od 11. juna 2014. godine

[11] Službeni glasnik RS, broj 23/22

[12] Redovan godišnji izveštaj Poverenika dostupan za zaštitu ravnopravnosti za 2023 godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[13] Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/istrazivanje-percepcija-romske-zajednice-o-diskriminaciji/

[14] Dostupno na : https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

136-24 Mišljenje povodom pritužbe protiv narodnog poslanika