br. 07-00-152/2022-02  datum: 28.6.2022.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je zbog diskriminacije po osnovu jezika protiv Centra za socijalni rad grada Novog Sada podneo AA. U pritužbi je navedeno da je AA državljanin Sjedinjenih Američkih Država, sa privremenim boravkom u Novom Sadu, da ne govori srpski jezik, te da ga je Centar za socijalni rad dopisom obavestio da je „zvaničan i jedini jezik za rad u Savetovalištu za brak i porodicu srpski jezik,“ da „savetodavni i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca,“ te da podnosilac pritužbe ne može sa svojom bivšom vanbračnom partnerkom i maloletnim sinom da učestvuje u radu Savetovališta jer ne govori srpski jezik. U pritužbi je dalje navedeno da je ponudio da sâm snosi troškove prevođenja postupka savetovanja ali da je osoba kojoj je ovaj slučaj poveren odbila da mu omogući da prati tok savetovanja uz prevodioca, uz obrazloženje da sudski tumač neće verno prevoditi tok savetovanja. U izjašnjenju Centra za socijalni rad navedeno je da je Centar obavestio podnosioca pritužbe da savetodavno i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca, te da se pri tome mislilo na prevodioca koga je podnosilac pritužbe ponudio, a to su bili njegov prijatelj i trenutna vanbračna partnerka. Dalje je navedeno da podnosilac pritužbe u svom prvom obraćanju nije naveo ovlašćenog sudskog tumača, što je učinio tek naknadno. Na zahtev Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da Centar za socijalni rad precizira u kom momentu je podnosilac pritužbe izneo predlog da ovlašćeni tumač prisustvuje savetodavno-terapijskom radu, kakav je bio odgovor ovog organa na taj predlog i koji su stručni razlozi bili osnov za odbijanje primarnog zahteva podnosioca pritužbe da ulogu prevodioca tokom savetodavno-terapijskog rada vrše njegov prijatelj ili vanbračna partnerka, Povereniku nije odgovoreno. U toku postupka je utvrđeno da je Centar za socijalni rad grada Novog Sada u svom dopisu od 22. februara 2022. godine eksplicitno naveo da terapijski rad ne može da se ralizuje uz pomoć prevodioca. Centar je u savetodavno-terapijski rad uključio majku, bivšu vanbračnu partnerku i maloletnog sina podnosioca pritužbe, dok je isključio podnosioca pritužbe samo iz razloga jer ne govori srpski jezik. Zbog toga je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao mišljenje da je odbijanjem da dozvoli AA da posredstvom prevodioca učestvuje u postupku porodičnog savetovanja i terapijskom radu sa svojim maloletnim detetom i bivšom vanbračnom partnerkom, samo iz razloga jer ne govori srpski jezik, Centar za socijalni rad grada Novog Sada povredio odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije. Centru za socijalni rad grada Novog Sada je preporučeno da omogući AA da učestvuje u postupku savetovanja i psihoterapijskom radu sa svojim maloletnim detetom i bivšom vanbračnom partnerkom bez obzira što ne govori srpski jezik, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1.  TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se, preko punomoćnika, obratio AA protiv Centra za socijalni rad grada Novog Sada zbog diskriminacije po osnovu jezika kao ličnog svojstva.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je podnosilac pritužbe državljanin Sjedinjenih Američkih Država, sa privremenim boravkom u Novom Sadu, i da ne govori srpski jezik;

– da je Centar za socijalni rad grada Novog Sada dopisom br. 05 55004-31215/21 od 22. februara 2022. godine obavestio podnosioca pritužbe da je „zvaničan i jedini jezik za rad u Savetovalištu za brak i porodicu srpski jezik,“ da „savetodavni i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca,“ te da podnosilac pritužbe ne može sa svojom bivšom vanbračnom partnerkom i maloletnim sinom da učestvuje u radu Savetovališta jer ne govori srpski jezik;

– da je pomenuti dopis Centra za socijalni rad usledio kao odgovor na i-mejl poruku koju je podnosilac pritužbe poslao 9. februara 2022. godine, u želji da učestvuje u postupku savetovanja pred Centrom za socijalni rad;

– da se iz sadržine ove poruke može videti da je podnosilac pritužbe čak ponudio da sâm snosi troškove prevođenja postupka savetovanja ali da je osoba kojoj je ovaj slučaj poveren odbila da mu omogući da prati tok savetovanja uz prevodioca, uz obrazloženje da sudski tumač neće verno prevoditi tok savetovanja;

– da je Centar za socijalni rad uključio u savetodavno-terapijski rad majku, bivšu vanbračnu partnerku i maloletnog sina podnosioca pritužbe, izostavljajući njega, s obzirom na to da ne govori srpski jezik;

– da je podnosilac pritužbe 7. marta 2022. godine Centru za socijalni rad poslao podnesak i ukazao na nepravilnosti i diskriminatorno postupanje, ali da do dana sastavljanja pritužbe Povereniku, od Centra za socijalni rad nije dobijen odgovor;

– da imajući u vidu navedeno, podnosilac pritužbe smatra da je Centar za socijalni rad izvršio diskriminaciju po osnovu jezika.

1.3. U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) punomoćje za podnošenje pritužbe Povereniku za zaštitu ravnopravnosti od 29. marta 2022. godine; 2) dopis Centra za socijalni rad grada Novog Sada br. 05 55004-31215/21 od 22. februara 2022. godine; 3) i-mejl poruka AA upućena punomoćniku BB od 4. marta 2022. godine; 4) dopis AA upućen Centru za socijalni rad grada Novog Sada od 7. marta 2022. godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Centra za socijalni rad grada Novog Sada.

1.5. U izjašnjenju direktorke Centra za socijalni rad grada Novog Sada br. 05 07000-9739/22-1 od 5.maja 2022. godine između ostalog, navedeno je:

– da je grad Novi Sad Odlukom o socijalnoj zaštiti grada Novog Sada predvideo da savetodavno-terapijske usluge i socijalno edukativne usluge pojedincima, parovima i porodicama iz domena bračnog i porodičnog života, kao i ženama i deci ugroženim porodičnim nasiljem pruža Savetovalište za brak i porodicu, putem preventivne delatnosti, dijagnostike tretmana, kao i putem informativno-edukativnog i istraživačkog rada;

– da je Centar za socijalni rad dopisom br. 05 55004-31215/21 od 22. februara 2022. godine obavestio podnosioca pritužbe da savetodavno i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca. Pri tome se mislilo na prevodioca koga je podnosilac pritužbe ponudio, a to su bili njegov prijatelj i trenutna vanbračna partnerka;

– da podnosilac pritužbe nije naveo ovlašćenog sudskog tumača u svom prvom obraćanju, već je to učinio naknadno;

– da u konkretnom slučaju odredba člana 55. Zakona o opštem upravnom postupku nije primenjiva budući da se ne radi o obaveštenju učesnika postupka o toku postupka niti se vodi postupak;

– da Centar za socijalni rad osporava navode podnosioca pritužbe da je postupanjem ovog organa učinjena diskriminacija po osnovu jezika iz napred navedenih razloga. Centar za socijalni rad takođe osporava navode da je učinjena diskriminacija podnosioca pritužbe time što su u savetodavno-terapijski rad uključeni njegova bivša vanbračna supruga i maloletni sin, budući da su oni uključeni u rad sa ciljem postizanja ishoda koji je predviđen Planom usluga, a to je održavanjem redovnih kontakata između deteta i oca i pripreme deteta od strane majke za kontakte sa ocem.

1.6. Na zahtev za dopunu izjašnjenja koji je sadržan u dopisu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. 07-00-152/2022-02 od 16. maja 2022. godine, koji je Centar za socijalni rad primio 24. maja 2022. godine, a u kojem je od direktorke Centra traženo da precizira u kom momentu je podnosilac pritužbe izneo predlog da ovlašćeni tumač prisustvuje savetodavno-terapijskom radu, kakav je bio odgovor Centra za socijalni rad na taj predlog i koji su stručni razlozi bili osnov za odbijanje primarnog zahteva podnosioca pritužbe da ulogu prevodioca tokom savetodavno-terapijskog rada vrše njegov prijatelj ili vanbračna supruga, Povereniku, nije odgovoreno.

2.    ČINjENIČNO STANjE

2.1. U dopisu Centra za socijalni rad grada Novog Sada br. 05 55004-31215/21 od 22. februara 2022. godine navedeno je da direktorka želi podnosioca pritužbe da obavesti o prijemu njegovog pismenog obraćanja od 9. februara 2022. godine, i da mu s tim u vezi dostavlja odgovor. U dopisu je dalje navedeno da su Planom usluga od 22. decembra 2021. godine, predmet br. 05 55004-31215/21, podnosilac pritužbe i njegova bivša supruga upućeni u Savetovalište za brak i porodicu. Kako je u dopisu dalje navedeno, Centar za socijalni rad ovim putem informiše podnosioca pritužbe da je zvaničan i jedini jezik za rad u Savetovalištu za brak i porodicu srpski jezik, o čemu je podnosilac pritužbe prilikom pokušaja zakazivanja razgovora i informisan od strane od strane stručnog radnika Savetovališta. Takođe, u dopisu je navedeno da savetodavni i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca, te da im je žao što ne mogu da izađu u susret zahtevu podnosiocu pritužbe. Prema daljim navodima direktorke Centra za socijalni rad, psihoterapeut koji radi po Planu usluga u predmetu br. 05 55004-31215/21, informisala je podnosioca pritužbe da se može obratiti u neko od drugih savetovališta u gradu, gde se sa njim i njegovom bivšom vanbračnom suprugom može raditi na engleskom jeziku sa ciljem reuspostavljanja roditeljske komunikacije i prevazilaženja postrazvodnog konflikta, za šta je neophodan zajednički terapijski rad sa oba roditelja. Kako bi se postigao drugi Planom usluga definisan cilj – održavanje redovnih kontakata između deteta i oca i priprema deteta od strane majke za kontakte sa ocem, Savetovalište za brak i porodicu uključilo je u savetodavno-terapijski rad majku i dete.

2.2. U dopisu AA koji je putem punomoćnika 7. marta 2022. godine uputio Centru za socijalni rad grada Novog Sada navedeno je da je podnosilac pritužbe pogrešno informisan da je zvaničan i jedini jezik za rad u Savetovalištu za brak i porodicu srpski jezik. Naime, odredbama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama propisano je da su u radu državnih organa, organa autonomnih pokrajina, ustanova itd, u službenoj upotrebi i jezici nacionalnih manjina. Dakle, srpski jezik nije jedini jezik za rad u Savetovalištu, jer su pored srpskog jezika u službenoj upotrebi na teritoriji grada Novog Sada mađarski, rusinski i slovački jezik. Dalje, odredba člana 16. istog zakona propisuje da na područjima na kojima jezici nacionalnih manjina nisu u službenoj upotrebi, organi, odnosno organizacije koje vode postupak dužni su da pripadnicima nacionalnih manjina koji kod njih ostvaruju svoja prava i obaveze obezbede: 1) da u postupku kod ovih organa i organizacija upotrebljavaju svoj jezik i pismo; 2) da na svom jeziku podnose molbe, žalbe, tužbe, predloge, predstavke i druge podneske; 3) da im se na njihov zahtev dostavljaju na njihovom jeziku otpravci rešenja, presuda i drugih akata kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedočanstva, uverenja, potvrde i druga pismena. Navedeno znači da korisnici usluga Centra za socijalni rad grada Novog Sada imaju zakonom i Ustavom zagarantovano pravo da na svom jeziku učestvuju u bilo kom postupku pred ovim organom. Pozivajući se na čl. 55. Zakona o opštem upravnom postupku i član 21. Ustava Republike Srbije, podnosilac pritužbe je naglasio da mu je uskraćivanjem prava da učestvuje u savetovanju usled njegovog nepoznavanja srpskog jezika, direktno povređene sve citirane odredbe zakona i Ustava Republike Srbije i izvršena diskriminacija na osnovu jezika. Podnosilac pritužbe je napomenuo da je engleski jezik maternji jezik i njegovog maloletnog sina, dok njegova bivša vanbračna supruga dobro govori i razume ovaj jezik, te da nisu postojale nikakve smetnje da se tok postupka savetovanja vodi na engleskom jeziku. Kako je u dopisu dalje navedeno, posebno zabrinjava činjenica da podnosiocu pritužbe nije omogućeno učestvovanje u savetovanju i pored toga što je ponudio da o svom trošku obezbedi prisustvo sudskog tumača za engleski jezik, (što u skladu sa zakonom nije obavezan da uradi), kako bi simultano prevodio tok postupka savetovanja, uz obrazloženje terapeuta da ne veruje da će ovlašćeni, zakleti, sudski tumač verno prevoditi tok terapije. Pored toga, kako je u dopisu dalje navedeno, netačni su navodi da je podnosilac pritužbe obavešten o drugim savetovalištima koji mogu sa njim da preuzmu rad na engleskom jeziku, ali da svakako on nema potrebu da ide u druga, privatna savetovališta, jer Republika Srbija ima obavezu da mu omogući učestvovanje u radu Savetovališta za brak i porodicu, na jeziku koji on razume. Prema daljim navodima iz dopisa, podnosilac pritužbe je pokušao da o sopstvenom trošku angažuje sudskog tumača za engleski jezik koji bi mu prevodio tok savetovanja i omogući učestvovanje, ali je to odbijeno iz potpuno iracionalnog razloga. Savetovalište je na kraju prihvatilo rad sa bivšom vanbračnom partnerkom i detetom podnosioca pritužbe, isključujući ga iz ovog procesa, usled diskriminacije na osnovu jezika.

3.    MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.

3.3. Ustav Republike Srbije^[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političnog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda[4], odredbom člana 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

3.5. Članom 1. Protokola 12. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisana je opšta zabrana diskriminacije, odnosno da uživanje svakog prava koje zakon predviđa mora se obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što je pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, povezanost s nekom nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status.

3.6. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva, između ostalog i na nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu i jeziku. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj.

3.7. Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona[6] propisano je da svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta, a članom 7. stav 1. istog zakona da roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno.

3.8. Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama[7] propisuje u članu 6. da svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u tom postupku upoznaje sa činjenicama na svom jeziku.

3.9. Zakon o opštem upravnom postupku[8] u članu 4. propisuje da je u upravnom postupku u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, a latiničko pismo na način utvrđen zakonom, kao i da se na područjima u kojima je u upotrebi službeni jezik nacionalnih manjina, postupak vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. Odredbama člana 55. propisano je da ako se postupak ne vodi na jeziku stranke ili drugog učesnika u postupku, a oni ne razumeju srpski jezik, prevodi im se, na njihov zahtev, tok postupka i omogućava obaveštavanje na njihovom jeziku i pismu, odnosno jeziku i pismu koji razumeju.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10.    Imajući u vidu sadržinu pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je ispitati da li je Centar za socijalni rad grada Novog Sada, svojim postupanjem ili propuštanjem stavio AA u nepovoljniji položaj na osnovu ličnog svojstva – jezika.

3.11.    Predmet analize u konkretnom slučaju je da li je, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja, Centar za socijalni rad grada Novog Sada stavio AA u nepovoljniji položaj na osnovu jezika koji govori, tako što mu je uskratio korišćenje usluga centra i postupanje prema Planu usluga br. 05 55004-31215/21 od 22. decembra 2021. godine jer se ne služi srpskim jezikom.

3.12.    U konkretnom slučaju važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je Centar za socijalni rad grada Novog Sada izvršio akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na ovoj instituciji protiv koje je pritužba podneta. Prema navodima iz pritužbe i priloženim dokazima nesporno je utvrđeno da je Centar za socijalni rad grada Novog Sada obavestio podnosioca pritužbe da je „zvaničan i jedini jezik za rad u Savetovalištu za brak i porodicu srpski jezik, o čemu je podnosilac pritužbe prilikom pokušaja zakazivanja razgovora i informisan od strane od strane stručnog radnika Savetovališta, kao i da savetodavni i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca,“ te da im je žao što ne mogu da izađu u susret zahtevu podnosiocu pritužbe. Stoga, podnosilac pritužbe je kroz priložen dopis Centra za socijalni rad grada Novog Sada br. 05 55004-31215/21 od 22. februara 2022. godine učinio verovatnim da je u konkretnom slučaju učinjen akt diskriminacije. Imajući u vidu navedeno, teret dokazivanja da u ovom slučaju nije povređeno načelo jednakosti snosi Centar za socijalni rad grada Novog Sada.

3.13.    Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja Centra za socijalni rad grada Novog Sada u kome je navedeno da je podnosilac pritužbe obavešten da savetodavno i psihoterapijski rad ne može da se realizuje uz pomoć prevodioca pri čemu se mislilo na prevodioca koga je podnosilac pritužbe ponudio – a to su bili njegov prijatelj i trenutna vanbračna partnerka, a da podnosilac pritužbe nije naveo ovlašćenog sudskog tumača u svom prvom obraćanju, već je to učinio „tek naknadno“. Poverenik je iz tog razloga tražio da se Centar dodatno izjasni u pogledu svojih navoda i precizira u kom momentu je podnosilac pritužbe izneo predlog da ovlašćeni tumač prisustvuje savetodavno-terapijskom radu, kakav je bio odgovor Centra za socijalni rad na taj predlog i koji su stručni razlozi bili osnov za odbijanje primarnog zahteva podnosioca pritužbe da ulogu prevodioca tokom savetodavno-terapijskog rada vrše njegov prijatelj ili vanbračna supruga, međutim na navedena pitanja do dana donošenja ovog mišljenja, nije odgovoreno. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nalazi da nije od značaja za odlučivanje u ovom postupku činjenica da li su predlozi da terapijski rad bude prevođen od strane prijatelja i partnerke podnosioca pritužbe ili ovlašćenog sudskog tumača bili postavljeni istovremeno, ili je predlog za učešće tumača postavljen kasnije. Suština je da su svi navedeni predlozi upućeni Centru za socijalni rad grada Novog Sada odbijeni, te da je u svom dopisu od 22. februara 2022. godine upućenom podnosiocu pritužbe Centar eksplicitno naveo da terapijski rad ne može da se ralizuje uz pomoć prevodioca. I dok bi za odbijanje da u terapijskom radu sa podnosiocem pritužbe, njegovom bivšom suprugom i njihovim maloletnim detetom učestvuju poznanici podnosioca pritužbe i njegova vanbračna partnerka možda moglo da postoji valjano stručno opravdanje (o čemu je Centar propustio da se izjasni), Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ne može da nađe nijedan valjani razlog zašto u pružanje ove usluge socijalnog staranja od strane Centra ne bi mogao da bude uključen ovlašćeni prevodilac. I u dopisu upućenom Centru dana 7. marta 2022. godine podnosilac pritužbe izrazio je spremnost da sâm snosi troškove angažovanja sudskog tumača. Učešće ovlašćenog prevodioca (sudskog tumača) predviđeno je kao mogućnost u svim delikatnim porodičnim postupcima pred sudskim i upravnim organima u kojima se odlučuje o pravima bivših partnera i njihove dece, te je nesporno da ne bi trebalo da postoji bilo kakva prepreka za učešće ovih lica u pružanju usluga savetovanja iz delatnosti Centra.

3.14.    Poverenik je analizirao navode iz izjašnjenja Centra za socijalni rad grada Novog Sada u pogledu primene člana 55. Zakona o opštem upravnom postupku u kojima je istaknuto da citirani član nije primenjiv u konkretnom slučaju budući da se ne radi o obaveštenju učesnika postupka o toku postupka niti se vodi postupak. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre ukazuje da je Odlukom o socijalnoj zaštiti Grada Novog Sada predviđeno da korisnici socijalne zaštite mogu biti i strani državljani i lica bez državljanstva u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima.[9] Takođe, članom 3. navedene odluke kao jedna od usluga socijalne zaštite propisana je i savetodavno-terapijska i socijalno-edukativna usluga. Odredbom člana 18. navedene odluke savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge pruža Savetolište za brak i porodicu pri Centru za socijalni rad. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti takođe ukazuje da svi procesni zakoni definišu tumača kao stručno lice angažovano da pomogne službenom licu koje vodi postupak. Bez obzira što u konkretnom slučaju savetovanje po svojoj suštini nije upravni postupak, nesporno je da ono predstavlja uslugu koju centar pruža i na koju je u skladu sa zakonom ovlašćen. Poverenik ukazuje na odredbe člana 40. stav 1. tačka 1) Zakona o socijalnoj zaštiti[10] kojima je propisano da usluge procene i planiranja obuhvataju procenu stanja, potreba, snaga i rizika korisnika i drugih značajnih osoba u njegovom okruženju; procenu staratelja, hranitelja i usvojitelja; izradu individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga i mera pravne zaštite i drugih procena i planova, dok je tačkom 4) propisano da savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge obuhvataju intenzivne usluge podrške porodici koja je u krizi; savetovanje i podršku roditeljima, hraniteljima i usvojiteljima; podršku porodici koja se stara o svom detetu ili odraslom članu porodice sa smetnjama u razvoju; održavanju porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanju i podršku u slučajevima nasilja; porodičnu terapiju; medijaciju; SOS telefone; aktivaciju i druge savetodavne i edukativne usluge i aktivnosti. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti ove poslove obavlja centar za socijalni rad. Takođe, Poverenik ukazuje i na odredbe člana 12. Porodičnog zakona kojima je propisano da poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vrši centar za socijalni rad. Dalje u skladu sa članom 26. Zakona o socijalnoj zaštiti usluge socijalne zaštite pružaju se u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegov životni ciklus, pol, etničko i kulturno poreklo, jezik, veroispovest, životne navike, razvojne potrebe i potrebe za dodatnom podrškom u svakodnevnom funkcionisanju.

Dakle, bez obzira što se podnosilac pritužbe pogrešno pozvao na odredbe člana 55. Zakona o opštem upravnom postupku u svom obraćanju Centru kako bi ostvario svoje pravo da učestvuje u postupku savetovanja, Centar za socijalni rad nije trebao da ga onemogući u pružanju usluge već je imao obavezu da svoje usluge pruža u skladu sa najboljim interesom korisnika, uvažavajući njegove različitosti, njegov jezik kao i potrebe porodice i pojedinaca koji tu porodicu čine.

3.15. Opisano postupanje suprotno je međunarodnim i nacionalnim stadardima u zaštiti ljudskih prava, između ostalih formulisanim i kroz citiran član 1. Protokola 12. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, da uživanje svakog prava koje zakon predviđa mora se obezbediti bez diskriminacije po bilo kom osnovu, između ostalog i po osnovu jezika. U konkretnom slučaju, Centar za socijalni rad grada Novog Sada onemogućava podnosioca pritužbe u ostvarenju čitavog sprektra prava koja proističu iz njegovog roditeljskog odnosa sa maloletnim detetom koja su priznata Porodičnim zakonom. Pred Centrom se sprovodi savetodavni i terapijski rad koji treba da omogući nesmetan odnos oca i deteta, što znači da u ostvarivanju svojih prava podnosiocu pritužbe treba da bude omogućena sloboda upotrebe jezika koji razume. Takvo postupanje bilo bi u skladu i sa standardom „najboljeg interesa deteta“ propisanim članom 7. Porodičnog zakona.

4.    MIŠLjENjE

Odbijanjem da dozvoli AA da posredstvom prevodioca učestvuje u postupku porodičnog savetovanja i terapijskom radu sa svojim maloletnim detetom i bivšom vanbračnom partnerkom, samo iz razloga jer ne govori srpski jezik, Centar za socijalni rad grada Novog Sada povredio je odredbe člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije.

5.    PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Centru za socijalni rad grada Novog Sada da:

5.1.        Omogući AA da učestvuje u postupku savetovanja i psihoterapijskom radu sa svojim maloletnim detetom i bivšom vanbračnom partnerkom bez obzira što ne govori srpski jezik.

5.2.        Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

Potrebno je da Centar za socijalni rad grada Novog Sada, obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Centar za socijalni rad grada Novog Sada ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS“, broj 98/06 i 115/21, član 21.

[4] „Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/05 – ispr. „Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/10 i 10/15

[5] „Službeni glasnik RS“, br. (22/09 i 52/21),  član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 – dr. zakon, 30/10, 47/18 i 48/18- ispr.

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje

[9] Odluka o socijalnoj zaštiti grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 38/11 i 10/12), član 2. stav 4.

[10] „Službeni glasnik RS“, broj 24/11

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

136-22 Pritužba AA protiv Centra za socijalni rad grada Novog Sada zbog diksriminacije na osnovu jezika