br. 07-00-00137/2018-02 datum: 30.5.2018.

 

 

MIŠLjENjE

 

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe udruženja AA, podnete protiv odgovornog urednika dnevnog lista BB, povodom naslovne strane tog lista objavljene 14. novembra 2017. godine, na kojoj je prikazana slika trudnog muškaraca, uz naslov: „Sprečimo boleštinu. Muškarci u Srbiji će rađati decu“, kao i povodom teksta na sedmoj strani ovih novina, pod nazivom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da se kroz navedene naslove, mogućnost trans žena da rađaju smešta u kontekst nenormalnosti i nedvosmisleno se insistira na potrebi za diskriminacijom trans osoba, dok je u izjašnjenju, između ostalog, navedeno da je sadržina pritužbe udruženja AA neosnovana, jer ne stoji tvrdnja da je dnevni list svojim činjenjem povredio bilo koji član Zakona o zabrani diskriminacije, pa samim tim nije diskriminisao građane Srbije po bilo kom osnovu. Analizom naslovne strane dnevnih novina kao i naslova teksta objavljenog na strani sedam, 14. novembra 2017. godine, izražene su ideje i stavovi koji su uznemirujući i ponižavajući i kojima se vređa dostojanstvo transrodnih osoba, čime je stvoreno ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Imajući u vidu da je Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano da odgovorni urednik odgovora za sadržaj koji uređuje, Poverenik je dao mišljenje da je naslovnicom „Sprečimo boleštinu. Muškarci u Srbiji će rađati decu” i naslovom teksta na 7. strani novina „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškraci rađati decu“, objavljenim 14. novembra 2017. godine, odgovorni urednik BB, prekršio odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije. Zbog toga je odgovornom uredniku dnevnog lista BB, preporučeno da objavi izvinjenje transrodnim osobama u dnevnom listu u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom, kao i da ubuduće ne objavljuje sadržaje kojima se stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za transrodne osobe.

 

 

 

 

 

 

 

1. TOK POSTUPKA

1.1. Povereniku za zaštitu ravnopravnosti obratilo se Udruženje AA, pritužbom protiv BB, odgovornog urednika dnevnog lista. Pritužba je podneta povodom naslovne strane tog lista objavljene 14. novembra 2017. godine, na kojoj je prikazana slika trudnog muškaraca, uz naslov: „Sprečimo boleštinu. Muškarci u Srbiji će rađati decu“, kao i povodom teksta na sedmoj strani ovih novina, pod nazivom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“.

1.2. U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je na naslovnoj strani dnevnog lista prikazan trudan muškarac, uz naslov: „Sprečimo boleštinu. Muškarci u Srbiji će rađati decu“;

 

• da je na sedmoj strani napisano da „država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“;

 

• da u čitavom tekstu, koji prati naslov, trans žene se nazivaju muškarcima, što je tansfobično. Zatim, istaknuto je da se kroz navedene naslove, mogućnost trans žena da rađaju smešta u kontekst nenormalnosti i nedvosmisleno se insistira na potrebi za diskriminacijom trans osoba;

 

• da smatraju da je na ovaj način povređeno dostojanstvo trans osoba, te da se na taj način stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za trans osobe, čime je izvršen težak oblik diskriminacije, jer se diskriminacija propagirala putem javnih glasila.

1.3. Uz pritužbu je dostavljena naslovna strana „Nezavisnih dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, kao i tekst sa sedme strane ovih novina, objavljen u istom štampanom izdanju, pod nazivom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje odgovornog urednika BB.

1.5. U izjašnjenju na pritužbu, između ostalog, navedeno je:

• da je sadržina pritužbe udruženja AA neosnovana, jer ne stoji tvrdnja da je dnevni list svojim činjenjem povredio bilo koji član Zakona o zabrani diskriminacije, pa samim tim nije diskriminisao građane Srbije po bilo kom osnovu;

 

• da je u tekstu koji prati sporni naslov pisano o temi koja se tiče hirurških intervencija – operacijama promene pola i činjenici da se presađivanjem materice omogućuje transrodnim osobama da rađaju decu;

 

• da se dnevni list u konkretnom slučaju vodio pravilima propisanim Kodeksom novinara Srbije, a u čijoj se preambuli navodi „da su mediji dužni da interes javnosti za potpunim, blagovremenim i istinitim inforimisanjem stave iznad svih drugih interesa. U kontekstu ovog Kodeksa, interes javnosti podrazumeva objavljivanje svih važnih informacija koje su čitaocu od pomoći pri formiranju vlastitog suda/mišljenja o događajima“;

 

• u člancima koji prate sporne naslove nema novinarskih interpretacija, već su samo prenete izjave istaknutih stručnjaka iz oblasti medicine i psihijatrije. Takođe su prenete i izjave narodnih poslanika u izvornom obliku, što ukazuje da se nije nejednako postupalo ili se pravila razlika prema bilo kom licu na osnovu njegovog ličnog svojstva, niti su se izražavale ideje i informacije, niti se prikazivala poruka kojom se podstiče diskriminacija;

 

• da osporeni naslovi i tekstovi nikako ne mogu biti podvedeni pod institute diskriminacije;

 

• da Zakon o zabrani diskriminacije, u članu 2. stav 1 tačka 1, definiše diskriminaciju i propisuje da izrazi „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom indentitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, ivaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima;

 

• da isti zakon u članu 11. definiše govor mržnje tako što propisuje da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način;

 

• da dnevni list u svojim naslovima i novinskim člancima, kao i anketom građana, ni na jedan način ne pravi razliku niti nejednako postupa prema bilo kom licu na osnovu njegovog ličnog svojstva, niti izražava ideje ili informacije ili prikazuje poruke kojima se podstiče diskirminacija;

 

• da sporne naslove prate izjave stručnih lica, pa tako i izjava doktora A. M. iz Državne komisije za odobravanje promene pola, te izjava svetskog stručnjaka za plodnost R.P, i ostalih. Svi oni komentarišu rezultate istraživanja i činjenice koje su od javnog intresa.

 

2. 2. ČINjENIČNO STANjE

 

• Uvidom u naslovnu stranu dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, utvrđeno je da je na naslovnoj strani ovih novina objavljena, između ostalog, slika muškarca sa trudničkim stomakom, koju prati nadnaslov: „SPREČIMO BOLEŠTINU“, ispisan velikim štampanim slovima u crvenoj boji, dok u nastavku stoji: „MUŠKARCI ĆE U SRBIJI RAĐATI DECU!“ Ispod naslova, u donjem delu stranice, stoji ispisano manjim fontom: „Kako je naša zemlja vodeća po operacijama promene pola, među prvima će omogućiti transrodnim osobama da imaju decu, kažu lekari.“

 

• Uvidom u sedmu stranu dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, utvrđeno je da je objavljen tekst pod naslovom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“. U tekstu se u prvom pasusu navodi da ukoliko država „pod hitno nešto ne preduzme“, muškarci u Srbiji će uskoro moći da rađaju decu. U nastavku teksta prenosi se izjava dr A.M. člana Državne komisije za odobravanje promene pola, u kojoj je navedeno da je Srbija vodeća u svetu po operacijama promene pola, te da će uz stručnjake kakve Srbija ima, biti moguće da muškarci dobijaju bebe. U tekstu se takođe navodi da je R.P. vodeći svetski stručnjak za plodnost, izjavio da svet treba da se pripremi za bebe koje će roditi transrodne osobe, tako što će im biti presađena materica, a Srbija ima sve mogućnosti da među prvima počne sa takvim zahvatima. U tekstu se prenose izjave i drugih lica, odnosno bivšeg dekana Bogoslovskog fakulteta D.K. psihijatra J.M. i drugih. U tekstu su, takođe, navedeni komentari na ovu temu, koje su dali poslanica S.R.I. poslanici D.M. i M.P. pevačica M. N. i pevač N.R.

 

 

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

 

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, kao i naslovnu stranu dnevnog lista od 14. novembra 2017. godine, kao i tekst sa sedme strane ovih novina, objavljen u istom štampanom izdanju, pod nazivom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“.

 

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[2].

 

• Ustav Republike Srbije u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.

 

• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine^[3], u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju i propisuje da se uživanje prava i sloboda propisanih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. st. 1. tač. 1, propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. S obzirom na okolnosti konkretnog slučaja, za njegovo razmatranje relevantna je i odredba čl. 12. Zakona o zabrani diskriminacije kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

 

3.6. Odredbom člana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima^[4] propisano je da medij mora imati glavnog urednika, dok je stavom 3. istog člana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. Članom 75. navedenog zakona propisana je zabrana objavljivanja ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Analiza priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li naslovna strana dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine, pod nazivom „Sprečimo boleštinu. Muškarci će u Srbiji rađati decu!”, kao i tekst sa sedme strane ovih novina, objavljen u istom štampanom izdanju, pod naslovom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“, predstavlja uznemiravajuće i ponižavajuće postupanje i povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, odnosno da li se njime stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za transrodne osobe.

 

3.8. Pre započinjanja analize dostavljenih priloga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je pritužba podneta protiv odgovornog urednika, te ukazuje na relevatne zakonske propise kojima se uređuje odgovornost urednika pisanih medija. Naime, odredbom člana 48. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da medij mora imati odgovornog urednika, dok je stavom 3. istog člana propisano da odgovorni urednik za pojedino izdanje, rubriku, odnosno programsku celinu odgovara za sadržaj koji uređuje. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je odgovorni urednik za pojedino izdanje odgovoran za sadržaj koji uređuje.

 

3.9. Zatim, Poverenik je pristupio analizi naslovnice i teksta objavljenog na strani sedam u dnevnim novinama. Tako, analiza naslovne strane štampanog izdanja dnevnih novina od 14. novembra 2017. godine pod nazivom: „Sprečimo boleštinu. Muškarci će u Srbiji rađati decu!”, pokazala je da je ovom naslovnicom poslata poruka čitalačkoj publici da je mogućnost da transrodne osobe imaju decu stavljena u kontekst „boleštine“, te da se otvoreno se poziva na sprečavanje ove mogućnosti.

 

3.10. Što se tiče teksta koji je objavljen na sedmoj strani dnevnih novina, pod naslovom: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“, analiza teksta pokazuje da je ovaj članak objavljen povodom obavljene operacije transplantacije materice, koja bi mogla da omogući trasrodnim osobama da rode. Primetno je da se transrodne osobe u tekstu nazivaju muškarcima, dok se mogućnost da trans žene rode decu stavlja u kontekst nečeg bolesnog i nedopustivog, uz pozivanje države da „nešto hitno preduzme“, jer to ne sme da se dozvoli.

 

3.11. Zatim, u tekstu je preneta i izjava dr A.M. iz Državne komisije za promenu pola, koji je naveo da je Srbija vodeća zemlja u svetu vezano za operacije promene pola, što pokazuju mnogobrojni kongresi na tu temu koji se održavaju u Srbiji. U tekstu su prenete i izjave R.P. „da svet treba da se pripremi za bebe koje će roditi transrodne osobe, tako što će im biti presađena materica, a Srbija ima sve mogućnosti da među prvima počne sa takvim zahvatima“. Nadalje je preneta je i sledeća izjava dr A.M. da „naša želja da se pomogne ljudima i njihova da stvore svoj plod, da imaju nešto što će gajiti i vaspitavati, kosi se sa konzervativnim shvatanjima i stavovima Crkve, međutim, to ne sme da koči nauku u Srbiji, koja se razvila do svetskih razmera. Ovo je tek u procesu ispitivanja, ali podrazumeva se da nećemo ići protiv nauke“. U tekstu se, dalje, navodi kako je ova najava „zgrozila“ bivšeg dekana Bogoslovskog fakulteta, D.K, koji je odgovorio „da jedino još nismo otkrili način da budemo pametniji“, te da se „negde mora povući granica. Ispada da je sve ono što postoji otkako je zemlje i neba pogrešno i da mi sad to ispravljamo. Još samo nismo promenili da sunce izlazi na zapadu, a ne na istoku. Ostao sam bez reči“. U tekstu se navodi da je mogućnost da „muškarci rađaju decu“ iznenadila i pevačicu J.K. Stoga, može se zaključiti da su autori/ke teksta na osnovu činjenice da je Srbija vodeća zemlja po operacijama promene pola, te na osnovu izjava određenih ličnosti, među kojima ima i onih koji nisu medicinske struke, doneli/e zaključak da će u Srbiji muškarci rađati decu, o čemu svedoči naslov teskta: „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. BOLESNO. U SRBIJI ĆE USKORO I MUŠKARCI RAĐATI“. Na osnovu ovako izvedenog zaključka, uredništvo dnevnih novina iznelo je svoj stav – da je to bolesno i da se ne sme dozvoliti.

 

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je naslovnom stranom i navedenim tekstom objavljenim na strani sedam, a naročito izgledom naslova (korišćenje upadljivih boja, boldovan tekst, velikim slovima ispisana reč „bolesno“), poslata jasna poruka čitaocima da je mogućnost da transrodne žene rode decu bolesna, što je pojačano korišćenjem termina „boleština“. Zatim, čitaocima je poslata i poruka da čak i samo postojanje takve mogućnosti predstavlja nešto nedopustivo, protiv čega država treba da se bori kako bi to sprečila. Na ovaj način, mogućnost transrodnih žena da rode decu stavljena je u izrazito negativnu konotaciju, te se stiče se utisak da transrodne osobe nemaju pravo na roditeljstvo i na rađanje. Štaviše, pozivajući državu da „pod hitno reaguje“, kao i sintagmom upotrebljenom na naslovnoj strani, koja glasi: „Sprečimo boleštinu“, poziva se na diskriminaciju transrodnih osoba. Pored toga, Poverenik ponovno konstatuje da se u tekstu transrodne žene nazivaju muškarcima, čime se ne priznaje rodni indentitet ovih osoba. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na Princip br. 3. Džogdžakarta principa Ujedinjenih nacija[5], koji podvlači samodefinisanu seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao integralni deo ličnosti koji predstavlja jedan od osnovnih suštinskih aspekata samoodređenja, dostojanstva i slobode.

 

3.13. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja da je dnevni list pisao o činjenicama koje su od javnog interesa, Poverenik ističe da ovaj dnevni list, kao i drugi mediji, ima potpuno pravo i slobodu da izveštava i komentariše sve društvene pojave, da se sa njima ne slaže, odnosno, da ih kritikuje, uključujući i mogućnost da se transrodnim osobama presađivanjem materice omogući rađanje dece. Međutim,  iznošenje stavova kojima se  mogućnost rađanja dece transrodnih žena karakteriše kao  „boleština“, pri čemu se država i čitalačka publika pozivaju da to spreče nije u skladu sa propisima kojima se zabranjuje diskriminacija. Naime, dnevni list je svoje neslaganje sa mogućnostima o kojima izveštava u tekstu iskazao uvredom prema transrodnim osobama, te iznošenje ovakvog ponižavajućeg i uvredljivog stava doprinosi održavanju široko rasprostranjene transfobije, kao i stigmatizaciji i netoleranciji prema trans osobama.

 

3.14. Prilikom odlučivanja u ovoj pravnoj stvari, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti imao je u vidu pravo na slobodu izražavanja garantovanu članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda kao i praksu  Evropskog suda   za ljudska prava. Naime, u svojim presudama koje se odnose na eventualnu povredu člana 10. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud  za ljudska prava na prvom mestu konstatuje da je pravo na izražavanje jedno od osnovnih prava koje konstituiše osnove demokratskog društva i jedno od uslova za njegov napredak i napredak pojedinca u njemu, te da se zaštita prava odnosi na sve informacije ili ideje, čak i u slučajevima kada su one uvredljive, šokiraju ili uznemiruju javnost. Međutim, sud dalje navodi da ovako široko postavljena zaštita ima i određena ograničenja, koja moraju biti neophodna, pri čemu se pre svega misli na postojanje „hitne društvene potrebe“^[6]. Tako, kada odlučuje o tome da li je došlo do povrede prava iz člana 10. konvencije, Evropski sud za ljudska prava posmatra ograničenja u svetlu svakog konkretnog slučaja, što podrazumeva sveobuhvatnu analizu izjava, kao i prostorni i vremenski  kontekst u kome su one date^[7]. Ključna činjenica koju sud utvrđuje je da li je ograničenje bilo proporcionalno cilju koji se njime želi postići, kao i da li su razlozi za takvo ograničenje slobode izražavanja dovoljni i relevantni. Kada su predmet postupka bile izjave koje su objavljene u sredstvima javnog informisanja, Evropski sud za ljudska prava je u svakoj od presuda naglasio važnost i značaj novinarske profesije i objektivnog izveštavanja, navodeći pri tom da novinari ne mogu preći određene granice, koje se pre svega tiču prava drugih, ugleda, te zaštite izvora informacije^[8]. Međutim, u slučajevima kada takvo izveštavanje podstiče nasilje, stigmatizaciju druge strane ili širenje predrasuda^[9], ograničenja koja postoje u pogledu širenja takvih informacija su opravdana.

 

3.15. S tim u vezi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na to da je uloga novinara i medija, koji utiču na formiranje javnog mišljenja, da svojim izveštavanjem ne doprinose daljem razvoju konflikata, podela i tenzija u društvu. Na ovaj način se ne dira u slobodu izražavanja, kao i obavezu koju novinari imaju da objektivno doprinose dijalogu u društvu i podstiču debate od javnog interesa. Naime, u svojoj presudi Animal defenders international v.The United Kingdom^[10], Evropski sud za ljudska prava ističe da sloboda medija i novinara omogućava javnosti da formira svoje mišljenje o društvenim događajima i njegovim akterima, dok u presudi Bladet Tromso and Stensaas v. Norway^[11] sud navodi da mediji moraju da deluju u dobroj veri i da pružaju tačne i pouzdane informacije u skladu sa novinarskom etikom. To, faktički, znači da novinari uživaju slobodu izražavanja garantovanu članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, sve dok postupaju u skladu sa profesionalnim standardima.

 

3.16. Iako je odgovorni urednik dnevnih novina u izjašnjenju istakao da se ovaj dnevni list vodio pravilima propisanim Kodeksom novinara Srbije, Poverenik ukazuje da ovaj kodeks sadrži i obavezu novinara da se suprotstave svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja. Takođe, u delu kodeksa, pod nazivom „Novinarska pažnja“, propisano je da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnoj orijentaciji, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu. Pored toga, postupajući po žalbi protiv dnevnih novina, podnetom povodom teksta „Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškarci rađati“, objavljenim 14. novembra 2017. godine, Savet za štampu izrekao je dnevnim novinama javnu opomenu od 30. novembra 2017. godine, te je utvrdio da je dnevni list prekršio Kodeks novinara Srbije, i to: tačke 1 i 2  Odeljka I (Istinitost izveštavanja), zatim, tačku 1 Odeljka IV (Odgovornost novinara), kao i tačku 4 Odeljka V ( Novinarska pažnja). U obrazloženju ove odluke navedeno je da je zaključeno da su nesporno prekršene odredbe Kodeksa novinara, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola i seksualne orijentacije, jer je mogućnost da trans žene rađaju decu ocenio kako nešto što je bolesno i nedopustivo, protiv čega bi „država morala nešto pod hitno da preduzme“.

 

3.17. Kada je reč o navodima iz izjašnjenja da u samom tekstu nema novinarskih interpretacija, već su samo prenete izjave stručnjaka iz oblasti medicine i psihijatrije, kao i izjave narodnih poslanika u izvornom obliku, Poverenik podseća da je u obrazloženju odluke Saveta za štampu od 30. novembra 2017. godine, navedeno da je dnevni list predstavljajući, suprotno Kodeksu novinara Srbije, svoje spekulacije i nagađanja kao činjenice, neistinito i neobjektivno informisao svoje čitaoce, ne poštujući njihovo pravo da saznaju istinu.

 

3.18. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti posebno ističe da mediji daju značajan doprinos diskusijama o mnogobrojnim pitanjima od javnog interesa, kao i u pružanju različitih informacija i stavova. Istinito, blagovremeno i potpuno informisanje javnosti putem medija doprinosi negovanju različitosti, razmeni informacija, tolerancije i ljudskih prava. Svoje izvore i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije^[12]. Ovo je od naročitog značaja, ako se ima u vidu istraživanje percepcije građana/ki o ulozi različitih aktera u društvu koji doprinose diskriminaciji, gde kao najveće aktere koji doprinose diskriminaciji prepoznaju medije. Takođe, novinski tekstovi koji se odnose na trans osobe i trans zajednicu često su senzacionalistički i doprinse stvaranju negativnih stereotipa, zanemarujući teškoće sa kojima se svakodnevno susreću trans osobe, čije je poštovanje ljudskih prava dugo bilo ignorisano i zanemarivano, iako su problemi sa kojima se oni suočavaju ozbiljni i specifični. Naime, trans osobe su izložene veoma visokom stepenu diskriminacije, netoleranciji i otvorenom nasilju. Kako je u pitanju veoma mala i raznolika zajednica, ona je često nedovoljno vidljiva i marginalozovana društvena grupa, što se posebno odnosi na one koji žive krijući svoj rodni indentitet, ili na one čiji se spoljšnji izgled ne razlikuje od onog koji je društveno prihvaćen za taj pol[13]. Zbog nerazumevanja i brojnih predrasuda sa kojima se trans osobe suočavaju, potrebno je naglasiti da transpolnost nije hir, kapric, „prolazna faza“, već koreniti doživljaj nesklada između biološkog (anatomskog) pola i polnog/rodnog identiteta, što je uzrok različitih vidova problema u funkcionisanju osobe. Trans osobe, često od najranijeg detinjstva, izražavaju „rodno netipično“ ponašanje, što ih izlaže zlostavljanju, odbacivanju i izolaciji, a neretko se suočavaju i sa nerazumevanjem u primarnoj porodici, što značajno utiče na celokupan proces razvoja. Konsekventno tome, ovaj vid barijera utiče i na njihovo školovanje, a kasnije i na mogućnosti zaposlenja, na tretman na radnom mestu, kao i na sve ostale sfere njihovog života. Stoga, ovakav način izveštavanja o transrodnim osobama vređa njihovo dostojanstvo, te umesto da se suzbijaju, na ovaj način se podržavaju negativni stereotipi o transrodnim osobama.

 

 

4. MIŠLjENjE

 

Naslovnicom „Sprečimo boleštinu. Muškarci u Srbiji će rađati decu” i naslovom teksta na 7. strani novina „Država ovo nikako ne sme da dozvoli. Bolesno. U Srbiji će uskoro i muškraci rađati decu“, objavljenim 14. novembra 2017. godine, odgovorni urednik BB, prekršio je odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije.

 

 

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje odgovornom uredniku dnevnog lista:

5.1. Objavi izvinjenje transrodnim osobama u dnevnom listu u roku od 15 dana od dana prijema ovog mišljenja sa preporukom.

 

5.2. Ubuduće ne objavljuje priloge kojima se stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje za transrodne osobe.

 

Potrebno je da odgovorni urednik BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko odgovorni urednik BB ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Član 33. Zakona o zabrani diskriminacije

[3] „Službeni list SCG- Međunarodni ugovori“, broj  9/03

[4] „Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje

[5] Princip br. 3. UN Džogdžakarta principa, 2006.

[6] eng.„pressing social need

[7] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[8] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[9] Surek v. Turkey, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[10] Animal defenders international v.The United Kingdom, predstavka br. 26682/95, presuda od 8. jula 1999. godine

[11] Bladet tromso and Stensaas v. Norway, predstavka br. 21980/93, presuda od 20. maja 1999. godine

[12] „Priručnik za novinare i novinarke, Borba za ravnopravnost”, B. Janković, prof. dr I. Krstić, A. Andonov i T. Jakobi

[13] „Transrodno lice pravde“, Zorica Mršević, Beograd, 2017, str. 23.

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

---

132-18 Pritužba udruženja građana protiv dnevnog lista

---