br. 07-00-741/2019-02 datum: 12. 3. 2020.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe Udruženja AA, protiv privrednog društva “BB“ zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je ovo privredno društvo objavilo oglas za posao sledeće sadržine: “Potrebna radnica za rad na kasi.”  Privredno društvo BB se do okončanja postupka nije izjasnilo na navode pritužbe. U toku postupka je utvrđeno da je privredno društvo BB,  objavilo oglas za posao koji glasi: „Potrebna radnica za rad na kasi”. Imajući u vidu sadržinu oglasa, kojim, privredno društvo BB, kao poslodavac nudi zaposlenje radnici, evidentno je da je ovo privredno društvo javnim oglašavanjem posla napravilo razliku po polu, nudeći radno angažovaenje samo osobi ženskog pola-radnici. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da privredno društvo BB, ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, prilikom oglašavanja i izbora kandidata ne smeju se postavljati uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Po sprovedenom postupku dato je mišljenje da je privredno društvo BB objavljivanjem oglasa za posao „Potrebna radnica za rad na kasi“ povredilo odredbe čl. 6, 16 i 20. Zakona o zabrani diskriminacije. Privrednom društvu BB je preporučeno da ukloni diskriminatoran oglas, odnosno diskriminatoran uslov iz oglasa za posao i da ubuduće vodi računa da pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo Udruženje AA povodom oglasa za posao koji je privredno društvo BB, objavilo na ulaznim vratima ovog objekta.
   • U pritužbi je navedeno:

• da je na objektu BB, postavljen natpis čija je sadržina: “Potrebna radnica za rad na kasi;
• da je na ovaj način izvršena diskriminacija u oblasti rada i zapošljavanja.
  • Uz pritužbu je dostavljena fotografija oglasa objavljenog na objektu privrednog društva BB.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa čl. 35. st. 4. i čl. 37. st. 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka upućen zahtev privrednom društvu BB, da se u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izjasni na navode iz pritužbe.
  • Kako se privredno društvo BB  u ostavljenom roku nije izjasnilo, a zahtev je uredno primilo, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti bili su dostupni navodi iz pritužbe i dokazi koji su uz pritužbu dostavljeni.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u oglas utvrđeno je da je privredno društvo BB, objavilo oglas za posao sledeće sadržine: „Potrebna radnica za rad na kasi“.

• Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da je ovo privredno društvo registrovano kao ugostiteljski objekat.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dostavljene priloge kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] u čl. 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u čl. 2. st. 1. tač. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položa. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Odredbom člana regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana, zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.
• Zakon o radu[4] takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.
• Odredbom člana Zakona o ravnopravnosti polova[5] propisano je da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Članom 5. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija jeste svako neopravdano razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom organa javne vlasti, poslodavca ili pružaoca usluge, lice ili grupa lica stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, odnosno kojim bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj po osnovu pola. Odredbom čl. 15. propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je privredno društvo BB, postavljanjem uslova u oglasu za posao koji se odnose na pol, izvršilo akt diskriminacije na osnovu pola u oblasti rada i zapošljavanja, odnosno, stavilo u nejednak položaj potencijalne kandidate i kandidatkinje na osnovu njihovog ličnog svojstva.
• Nesporno je, na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu, da je privredno društvo BB, objavilo oglas za posao u kojem se traži osoba ženskog pola (radnica) za rad na kasi.
• Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu primenu pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na privrednom društvu BB. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je ovo privredno društvo ponudilo pružaju dovoljno osnova za zaključak da nije diskriminatorno postupalo prilikom izbora kandidata za rad u ovom objektu. Međutim, privredno društvo BB, do okončanja postupka se nije izjasnilo na navode iz pritužbe, niti je dostavilo dokaze da se ne pravi razlika između kandidata po bilo kom ličnom svojstvu prilikom konkurisanja i izbora kandidata za rad u ovom ugostiteljskom objektu.
• Imajući u vidu način na koji je formulisan oglas za posao, u kojem je izričito naznačeno da je „potrebna radnica za rad na kasi”, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da postavljanje uslova da je kandidat, u konkretnom slučaju ženskog pola (radnica), onemogućava da za ovaj posao konkurišu muškarci. Prema tome, iz sadržine oglasa koje je privredno društvo BB, istaklo na svom objektu, kojim kao poslodavac nudi zaposlenje radnici, evidentno je da je ovo privredno društvo javnim oglašavanjem posla napravilo razliku po polu, nudeći radno angažovaenje samo osobi ženskog pola.
• Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Takođe, u članu 22. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Tokom postupka, privredno društvo BB  nije dokazalo da je određeni pol predstavljalo stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla u ovom privrednom subjektu, te da bi svrha koja bi se postigla eventualnim postavljanjem ovog uslova bila opravdana.
• Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da privredno društvo BB, ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, prilikom oglašavanja i izbora kandidata ne smeju se postavljati uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje je protivzakonito i predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Objavljivanjem oglasa za posao „Potrebna radnica za rad na kasi“ privredno društvo BB je povredilo odredbe čl. 6, 16. i 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje privrednom društvu BB:

5.1. Da ukloni diskriminatoran oglas, odnosno diskriminatoran uslov iz oglasa za posao.

5.2. Da ubuduće vodi računa da pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da privredno društvo BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Saglasno čl. 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni  glasnik RS“, broj 98/06)

[4] „Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/2009 i 32/13, 75/14, 13/17-odluka US, 113/17 i 95/18- aut. tum., čl. 18.

[5] „Službeni glasnik RS“, broj 104/09

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1304-19 Utvrđena diskriminacija na osnovu pola