br. 07-00-739/2019-02 datum: 26. 2. 2020.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A.A., protiv B.B., zbog diskriminacije na osnovu pola. U pritužbi je navedeno da je ovo privredno društvo objavilo oglas za posao sledeće sadržine: „Potrebna devojka za rad u butiku.” U izjašnjenju na pritužbu navedeno je ovo privredno društvo nikada nije pravilo razliku po polu ili godinama starosti, i da im nije bila namera da bilo koga uvrede. U toku postupka je utvrđeno da je B.B.,  objavilo oglas za posao koji glasi: „Potrebna devojka za rad u butiku”. Imajući u vidu sadržinu oglasa, kojim, B.B., kao poslodavac nudi zaposlenje devojci, evidentno je da je ovo privredno društvo napravilo razliku po polu i starosnom dobu nudeći radno angažovaenje samo mladoj osobi ženskog pola – devojci. Takođe, iako u oglasu koje je objavilo B.B. nije propisana gornja starosna granica, iz sadržine oglasa se može zaključiti da je rad u butiku kod ovog poslodavca omogućen samo mladim osobama ženskog pola – devojkama, a ne i drugim (starijim) osobama. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da B.B. ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, prilikom oglašavanja i izbora kandidata ne smeju se postavljati uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Po sprovedenom postupku dato je mišljenje da je B.B. objavljivanjem oglasa za posao „Potrebna devojka za rad u butiku“ povredilo odredbe čl. 6, 16. i 20. i 23. Zakona o zabrani diskriminacije. B.B. je preporučeno da ukloni diskriminatoran oglas, odnosno diskriminatorne uslove iz oglasa za posao i da ubuduće vodi računa da pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa ne krši propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratilo A., povodom oglasa za posao koji je B.B., objavilo na ulaznim vratima ovog objekta.

• U pritužbi je navedeno:

• da je na objektu B.B. postavljen oglas čija je sadržina: „Potrebna devojka za rad u butiku“;
• da se ovakvim postupanjem diskriminiše ženska populacija i urušava se rodni identitet i pol, odnosno da je izvršena direktna diskriminacija u oblasti zapošljavanja.
  • Uz pritužbu je dostavljena fotografija oglasa objavljenog na ulaznim vratima privrednog društva  B..
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje B.B..
  • U izjašnjenju zastupnice C.C., navedeno je:
• da se izvinjavaju ako su ovakvim natpisom povredili bilo koga, jer im to nije bio cilj i da im je bio potreban radnik-radnica, jer nikada ne prave razliku u polovima niti u godinama zaposlenih;
• da nije bitno da li je devojka ili žena, što dokazuju i godišta žena koja su radila u ovoj firmi;
• da nisu imali nameru bilo koga da uvrede.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u fotografuju utvrđeno je da je B.B. objavilo oglas za posao sledeće sadržine: „Potrebna devojka za rad u butiku“.

• Uvidom u registar privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno, pretragom podataka o privrednim subjektima, utvrđeno je da je nadB., pokrenut postupak likvidacije, te da je tačan naziv ovog B.B.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] u članu zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom čl. 6. Zakona o zabrani diskriminacije definisana je neposredna diskriminacija tako što je propisano da je ona izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položa. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako čl. 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada. Zaštitu od diskriminacije prema stavu 2. navedenog člana uživa i lice koje traži posao. Odredbom člana 20. regulisana je diskriminacija na osnovu pola koja postoji ako se postupa protivno načelu ravnopravnosti polova, odnosno načelu poštovanja prava i sloboda žena i muškarca u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života. Stavom 2. istog člana, zabranjeno je uskraćivanje prava ili javno ili prikriveno priznavanje pogodnosti u odnosu na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova. Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.
• Zakon o radu[4] takođe zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo. Odredbama čl. 20. diskriminacija je zabranjena, između ostalog, i u odnosu na uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla.
• Odredbom člana Zakona o ravnopravnosti polova[5] propisano je da je diskriminacija po osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti. Članom 5. ovog zakona propisano je da neposredna diskriminacija jeste svako neopravdano razlikovanje, isključivanje ili ograničavanje kojima se u istoj ili sličnoj situaciji bilo kojim aktom ili radnjom organa javne vlasti, poslodavca ili pružaoca usluge, lice ili grupa lica stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, odnosno kojim bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj po osnovu pola. Odredbom čl. 15. propisano je da prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.

Analiza navoda i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet ove pritužbe, potrebno je utvrditi da li je B., postavljanjem uslova u oglasu za posao koji se odnose na pol i starosno doba izvršilo akt diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, odnosno, stavilo u nejednak položaj potencijalne kandidate i kandidatkinje na osnovu njihovih ličnih svojstava.
• Nesporno je, na osnovu dokaza dostavljenih uz pritužbu, da je B. objavilo oglas za posao u kojem se traži devojka za rad u butuku.
• Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu navode iz izjašnjenja da je ovom privrednom društvu bio potreban „radnik-radnica” te da nikada ne prave razliku u polovima niti u godinama zaposlenih. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na B.. U skladu sa tim, Poverenik je cenio da li činjenice i dokazi koje je ovo privredno društvo ponudilo pružaju dovoljno osnova za zaključak da nije diskriminatorno postupalo prilikom izbora kandidata za rad u ovom objektu. Međutim, B.B., do okončanja postupka nije dostavilo nijedan dokaz da se ne pravi razlika između kandidata po bilo kom ličnom svojstvu prilikom konkurisanja i izbora kandidata za rad u ovom objektu. Stoga se ne mogu prihvatiti navodi iz izjašnjenja da je ovom privrednom društvu „bio potreban radnik-radnica”, te da se nikad ne pravi razlika niti u polovima, niti u godinama zaposlenih.
• Imajući u vidu način na koji je formulisan oglas za posao, u kojem je izričito naznačeno da je „potrebna devojka za rad u butiku“, Poverenik ističe da postavljanje uslova da je kandidat, u konkretnom slučaju ženskog pola (devojka), onemogućava da za ovaj posao konkurišu muškarci, kao i starije osobe. Prema tome, iz sadržine oglasa koje je B.B. istaklo na svom objektu, kojim kao poslodavac nudi zaposlenje devojci, evidentno je da je ovo privredno društvo napravilo razliku po polu i starosnom dobu nudeći radno angažovaenje samo mladoj osobi ženskog pola – devojci.
• Prilikom odlučivanja u ovom predmetu, Poverenik je imao u vidu da je članom 16. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva zbog osobenosti određenog posla kod koga lično svojstvo lica predstavlja stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, ako je svrha koja se time želi postići opravdana. Takođe, u članu 22. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ne smatra diskriminacijom pravljenje razlike ili davanje prvenstva u odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. Zakona o radu predstavljaju stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla i da je svrha koja se time želi postići opravdana. Tokom postupka, B.B., nije dokazalo da je određeni pol, odnosno starosno doba predstavljalo stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla u ovom privrednom subjektu, te da bi svrha koja bi se postigla eventualnim postavljanjem ovakvih uslova bila opravdana.
• U vezi navoda iz izjašnjenja da B.B. nije imalo nameru da bilo koga uvredi, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da prilikom ispitivanja da li konkretna radnja (činjenje, nečinjenje, propuštanje), predstavlja akt diskriminacije, namera nije relevantna sa aspekta antidiskriminacionih propisa. Predmet ocene jeste konkretno postupanje, u pogledu koga se ispituje da li je, s obzirom na sve okolnosti postupano suprotno imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

3.13. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da B.B. ima punu slobodu da samostalno, u skladu sa važećim propisima i na osnovu objektivnih kriterijuma, odlučuje o izboru lica koje će zaposliti ili radno angažovati, procenjujući njihova stručna znanja, kompetencije i sposobnosti. Međutim, prilikom oglašavanja i izbora kandidata ne smeju se postavljati uslovi za zasnivanje radnog odnosa koji se tiču ličnih svojstava kandidata i kandidatkinja, a koji nisu stvarni i odlučujući uslov za obavljanje posla, s obzirom na prirodu i osobenost posla i uslove u kojima se on obavlja. Takvo ponašanje predstavlja povredu imperativnih propisa o zabrani diskriminacije, koji su obavezujući za sve pravne subjekte.

4. MIŠLjENjE

Objavljivanjem oglasa za posao: „Potrebna devojka za rad u butiku“ B.B. u likvidaciji  je povredilo odredbe čl. 6, 16, 20.i 23. Zakona o zabrani diskriminacije.

5     PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje B.B.:

5.1. Da ukloni diskriminatoran oglas, odnosno diskriminatorne uslove iz oglasa za posao.

5.2. Da ubuduće vodi računa da pri oglašavanju radnih mesta i prilikom zasnivanja radnog odnosa ne krši propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da B.B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom. Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09), član 1. stav 2.

[3] Ustav Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 98/06)

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/2009 i 32/13, 75/14, 13/17-odluka US, 113/17 i 95/18- autentično tumačenje, čl. 18.

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 104/09

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1302-19 FINAL obučena za uspeh – LUXSORI anonimizovano