br. 07-00-1472/2018-02 datum: 28.3.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe D.S.I., podnete protiv „P b 1“ u F. Podnositeljka je u pritužbi, između ostalog, navela da je izlog pekare oblepljen slikom inserta iz filma, sa pratećim tekstom, koji je podrugljiv, podsmešljiv i koji vređa žene. U izjašnjenju na pritužbu vlasnik pekare je, između ostalog, naveo da je njegova namera bila „šaljive prirode“, odnosno da nije usmerena na diskriminaciju žena, kao i da slika na lokalu „ne predstavlja ništa drugo osim to da privuče mušterije i nasmeje građane“. U toku postupka je utvrđeno da se reklama povodom koje je podneta pritužba nalazi na vratima objekta, da je u prvom planu žena koja oklagijom razvlači testo, a da se iza nje nalazi muškarac koji rukama kreće u predelu njenih grudi, da je na telu žene ispisan tekst: „Mesi, mesi neće ništa da ti škodi“. Imajući u vidu mesto na kojem je fotografija postavljena, odnosno, činjenicu da ona predstavlja reklamu za objekat u kojem će se pružati javne usluge, kao i položaj žene i muškarca, govor njihovog tela, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da su reklamom za pekaru „P b 1“ u F, ulica …, povređene odredbe člana 12. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije. R. S., vlasniku pekare „P b 1“ u F preporučeno je da ukloni spornu reklamu sa objekta pekare „P b 1“ u F, u ulici …, kao i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti se obratila advokatkinja D. S. I., pritužbom podnetom protiv „P B 1“ u F, povodom izgleda izloga ovog trgovinskog objekta.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je, prolazeći pored pekare u F, uočila da je izlog pekare oblepljen „insertom iz filma“ koji je „podrugljiv, posmešljiv i vređajući za osobe ženskog pola“ i da je na taj način žena prikazana kao „seksualni objekat“;

– da tekst koji se nalazi na izlogu pekare „Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi“, i slika muškarca kako stoji iza žene, ukazuje na diskriminaciju žena i dovodi do „osećaja poniznosti žene i superiornosti muškarca nad ženom“;

– da izlog pekare u F omalovažava i uznemirava žene s obzirom na pol i da ujedno podržava i javno zagovara predrasude da su žene „seksualni objekti“.

• Uz pritužbu su dostavljene fotografije izloga „P B 1“ u F, u ulici … .
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 35. stav 4. i članom 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje vlasnika pekare „P b 1“ u F.
• U izjašnjenju S., vlasnika pekare „P b 1“ u F, datog preko punomćnika advokata R. N., između ostalog, navedeno je:

– da je pritužba neosnovana i da je „jasno“ da se u konkretnom slučaju ne radi o diskriminaciji;

– da „želja i namera“ vlasnika objekta nije bila da se žene „shvate kao seksualni objekti“, kao i da „neko ne može biti odgovoran za subjektivni osećaj podnosioca pritužbe“;

– da se na slici ne vidi ništa što predstavlja diskriminaciju, budući da ruke muškarca ne dodiruju ženu, niti je prikazana „seksualna scena“, te da „pre svega smatra da podnositeljka pritužbe nema problem sa vlasnikom pekare već sa producentom filma“;

– da je namera budućeg vlasnika pekare bila „šaljive prirode“ i da dotična slika na lokalu „ne predstavlja ništa drugo osim to da privuče mušterije i nasmeje građane“ što je uspešno i učinjeno, o čemu „svedoči“ činjenice da ta reklama na Fejsbuk stranici „F“ ima preko sto „lajkova“ i veliki broj podržavajućih komentara, kao i da su „dobar deo lajkovale osobe ženskog pola“;

– da je slogan „Mesi, mesi, neće ništa da ti škodi“ poznat „celoj Srbiji“ i širom Balkana i da se reč „mesi“ šaljivo odnosi na pekarski zanat;

– da pekara u ulici … još uvek nije otvorena, ali da su žitelji F „pozitivno reagovali na inovativnost budućeg vlasnika“ i da je „dosta čudno“ da se sada podnosi „neka pritužba“, što izaziva sumnju da se u konkretnom slučaju radi o pokušaju „uništenja konkurencije“;

– da je R. S. vlasnik još dve pekare u F koje posluju odlično, da je lokalno stanovništvo veoma zadovoljno njim i njegovim proizvodima što ga je navelo da otvori još jednu pekaru i da smisli način da privuče još mušterija;

– da u prilog činjenici da se u konkretnom slučaju ne radi o diskriminaciji žena govori to što u svim njegovim pekarama, pa i u pekari protiv koje je podneta pritužba, a koja tek treba da bude otvorena, trudnice imaju besplatan obrok i da navedena akcija traje od 28. septembra 2018. godine.

• Uz izjašnjenje je u vidu priloga dostavljen: 1) izvod iz Agencije za privredne registre i 2) slika zvaničnog Fejsbuk profila naselja F.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da su ulazna vrata pekare „P b 1“ u F, u ulici …, oblepljena reklamom na kojoj je u prvom planu prikazana žena odevena samo u kecelju koja oklagijom razvlači testo, ispod koje je ispisano: „Mesi, mesi neće ništa da ti škodi“, dok u drugom planu iza nje stoji muškarac koji rukama kreće ka predelu njenih grudi.

• Uvidom u izvod Agencije za privredne registre utvrđeno je da je vlasnik pekare „P b 1“, R. S., preduzetnik.

• Uvidom  u sliku zvaničnog Fejsbuk profila „F“, utvrđeno je da „P B 1“, posluje na tri adrese u ulicama: …, … i …, kao i da je navedeno da ova pekara svakoga dana poklanja trudnicama besplatan obrok.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, izjašnjenja, kao i dostavljene priloge.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije sa zadatkom da radi na suzbijanju svih oblika i vidova diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti u društvenim odnosima. Nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti široko je određena, u skladu sa međunarodnim standardima, kako bi se omogućilo da delotvorno i efikasno ostvaruje svoju ulogu. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.[2]

3.3.  Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Takođe, Ustav Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje[4] i propisuje da se sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to, pored ostalog, neophodno i radi zaštite prava i ugleda drugih.[5]

3.4. Konvencijom o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena^[6]  države potpisnice su, između ostalog, obavezane da preduzmu podesne mere radi izmene društvenih i kulturnih običaja u pogledu ponašanja muškaraca i žena da bi se otklonile predrasude, kao i uobičajena i svaka druga praksa zasnovana na shvatanju o inferiornosti ili superiornosti jednog ili drugog pola ili tradicionalnoj ulozi muškaraca, odnosno žena.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 4. propisuje da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbom člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije zabranjeno je uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje. Takođe, članom 20. stav 2. ovog zakona zabranjeno je […] izražavanje mržnje, omalovažavanje, ucenjivanje i uznemiravanje s obzirom na pol, kao i javno zagovaranje, podržavanje i postupanje u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno stereotipnih uloga polova.

3.6.  Zakonom o ravnopravnosti polova^[7] propisano je da je diskriminacija na osnovu pola svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje koje ima za cilj ili posledicu da licu ili grupi oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, građanskoj, porodičnoj i drugoj oblasti, dok je odredbom člana 10. stav 1. tačka 6. ovog zakona propisano da uznemiravanje predstavlja svaki neželjeni verbalni, neverbalni ili fizički akt, učinjen sa namerom ili koji ima za posledicu povredu dostojanstva i izazivanje straha ili stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg, degradirajućeg ili uvredljivog okruženja, zasnovan na polu. Odredbom člana 41. stav 1. Zakona o ravnopravnosti polova propisano je da informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju podržavati niti podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu, dok je stavom 2. istog člana propisano da se odredbe stava 1. odnose i na sve vidove reklama i propagandnog materijala.

3.7. Zakonom o oglašavanju^[8] propisano je da oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati uvredljivim. Odredbom člana 8. ovog zakona propisano je načelo zabrane podsticanja diskriminacije odnosno, zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posebno uverenja, nacionalne, etničke, verske, rodne ili rasne pripadnosti, političkog, seksualnog ili drugog opredeljenja, društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Analiza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8.  Imajući u vidu predmet pritužbe, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti bio je da utvrdi da li su reklamom za pekaru „P b 1“ u F, ulica …, povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

3.9.  Poverenik za zaštitu ravnopravnosti najpre je razmatrao navode iz izjašnjenja da vlasnik pekare nije imao želju ili nameru „da se žene shvate kao seksualni objekti“, kao i da „ne može neko biti odgovoran za subjektivni osećaj podnosioca pritužbe“. U izjašnjenju je takođe pojašnjeno da je namera bila isključivo „šaljive prirode“ i da je slika upotrebljena sa ciljem „da privuče mušterije i nasmeje građane“. Povodom ovih navoda iz izjašnjenja, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da u slučajevima diskriminacije namera nije pravno relevantna, odnosno, za utvrđivanje da li je neko izvršio akt diskriminacije nije od značaja da li je postojala namera da se drugo lice diskriminiše. Naime, diskriminacija se može izvršiti i bez postojanja namere, dakle i u neznanju da je akt koji se vrši diskriminatoran i bez postojanja svesti da se neko diskriminiše. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da prilikom ispitivanja da li je određen akt suprotan imperativnim propisima o zabrani diskriminacije, namera izvršioca diskriminatornog akta nije pravno relevantna, što proizlazi i iz odredbe člana 12. Zakona o zabrani diskriminacije, kojom je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, ne samo kada je cilj takvog ponašanja povreda dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, već i kada takvo ponašanje objektivno predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica.

3.10.  Dalje, Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja da je na spornoj fotografiji kojom je oblepljen izlog pekare u ulici …, prikazana scena iz filma, da je natpis „Mesi, mesi neće ništa da ti škodi“ replika iz filma koja je poznata „celoj Srbiji, Balkanu i šire“, kao i da se pritužilja očigledno „vodila“ onim što se dešava „u sledećoj sceni“, iz čega proizlazi da podnositeljka pritužbe „nema problem“ sa vlasnikom pekare, već sa producentom filma. Povodom ovih navoda iz izjašnjenja, analizirajući da li je u konkretnom slučaju došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije kojima se zabranjuje uznemiravanje i ponižavajuće postupanje, Poverenik nije posmatrao fotografiju u kontekstu filma, već u kontekstu reklamiranja uslužno ugostiteljske radnje. Imajući u vidu navedeno, Poverenik je utvrdio da se reklama povodom koje je podneta pritužba nalazi na vratima objekta, da je u prvom planu žena koja oklagijom razvlači testo, a da se iza nje nalazi muškarac koji rukama kreće u predelu njenih grudi. Na telu žene ispisan je tekst: „Mesi, mesi neće ništa da ti škodi“. U tom smislu, imajući u vidu mesto na kojem je fotografija postavljena, odnosno, činjenicu da ona predstavlja reklamu za objekat u kojem će se pružati javne usluge, kao i položaj žene i muškarca, žene se svode na seksualni objekat i šalje se uvredljiva i ponižavajuća poruka za žene.

3.11.   Kada je reč o navodima iz izjašnjenja da „dotična slika na lokalu ne predstavlja ništa drugo osim to da privuče mušterije i nasmeje građane“, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da je nesporno da sloboda svakog vida izražavanja, uključujući i reklamiranje usluga, jeste od ključne važnosti za razvoj demokratskog društva. Međutim, ova sloboda ne sme biti stavljena u kontekst izgovora za bilo koji vid diskriminacije i omalovažavanje po bilo kojem ličnom svojstvu. Zbog toga je potrebno napomenuti da su svi pa i kompanije, preduzetnici i drugi oblici organizovanja, dužni da poštuju propise i profesionalne standarde i da se uzdrže od uvredljivih, seksističkih i diskriminatorskih sadržaja, a da svoju kreativnost izraze na primeren način, poštujući dostojanstvo žena, kao i propise o zabrani diskriminacije.

3.12. U izjašnjenju je, između ostalog, istaknuto da je R. S. vlasnik još dve pekare u F koje posluju odlično i da je lokalno stanovništvo zadovoljno njim i njegovim proizvodima zbog čega je odlučio da otvori još jednu pekaru. Imajući u vidu navedeno, a naročito činjenicu da „P b 1“ očigledno uživa poverenje meštana i meštanki u naselju F, Poverenik smatra da je vlasnik pekare tim pre u obavezi da vodi računa da poruke koje šalje reklamiranjem svog objekta ne budu diskriminatorne i omalovažavajuće za bilo koju društvenu grupu, uključujući žene.

3.13.  Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti pozdravlja akciju koju „P b 1“ sprovodi, a kojom se svakog dana trudnicama poklanja besplatan obrok i konstatuje da je očigledno da povreda ravnopravnosti nije uvek rezultat svesne namere, već da je često posledica nedovoljnog poznavanja pravnih standarda u domenu zaštite od diskriminacije. Zbog toga Poverenik očekuje da će vlasnik pekare „P b 1“, R. S., kao društveno odgovoran preduzetnik, kroz buduće reklamiranje svojih objekata, poštovati dostojanstvo žena i svih drugih društvenih grupa, bez podržavanja stereotipnih i diskriminatornih obrazaca ponašanja.

1. MIŠLjENjE

Reklamom za pekaru „P b 1“ u F, ulica …, povređene su odredbe člana 12. u vezi sa članom 20. Zakona o zabrani diskriminacije.

1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje preduzetniku R. S., vlasniku pekare „P b 1“ u F:

5.1.  Da ukloni spornu reklamu sa objekta pekare „P b 1“ u F, u ulici … .

5.2.  Da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da vlasnik pekare „P b 1“ u F R. S. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko vlasnik pekare „P b 1“ u F R. S. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 109/07

[3] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06)

[4] Član 46. stav 1. Ustava Republike Srbije

[5] Član 46. stav 2. Ustava Republike Srbije

[6] Zakon o ratifikaciji Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena („Službeni list  SFRJ – Međunarodni ugovori, broj 11/81), član 5.

[7] Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik RS“, br. 104/09) član 4. stav 1.

[8] Zakon o oglašavanju („Službeni glasnik RS“, br.6/16), član 6. stav 3. i član 8.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1290-18 Utvrđena diskriminacija po osnovu pola prilikom pružanja javnih usluga