br. 07-00-635/2023-02 datum: 19. 4. 2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe A. A. protiv B. B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, verskog ili političkog ubeđenja, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, zdravstvenog stanja, starosnog doba i nivoa obrazovanja. U pritužbi je između ostalog navedeno da je podnositeljka pritužbe teže pokretna i slabovida i da je bila zaposlena u Preduzeću za profesionalnu orijentaciju B. B. od 3. aprila 2020. godine do 5. aprila 2022. godine. Dalje je navedeno da je, nakon što je podnela zahtev za invalidsku penziju, saznala da joj nisu uplaćivani doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje dve godine koliko je radila u B. B. U izjašnjenju direktora B. B. je navedeno da je za vreme trajanja ugovora o radu A. A. isplaćena neto plata, kao i pripadajući doprinosi, o čemu su dostavljeni dokazi. U toku postupka je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje dostavio informacije da je uvidom u evidenciju RFPIO-Analitički pregled zaduženja i uplate po osiguraniku utvrđeno da je B. B. izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji se plaćaju na teret zaposlenog za period od 3. aprila 2022. do 5. aprila 2022. godine, kao i da ne postoje dokazi o uplati doprinosa od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. S obzirom na navedeno, a u skladu sa odredbama člana 37. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik je zatražio od A.A. da se u ostavljenom roku izjasni da li smatra da je B. B. otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe i da li je saglasna da, u tom slučaju, Poverenik ne postupa dalje po njenoj pritužbi. Podnositeljka pritužbe je odgovorila da ne smatra da je B. B. otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe. S obzirom na navedeno, Poverenik je utvrdio da u konkretnom slučaju nema povrede prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, što ne isključuje mogućnost da je u postupcima na koje podnositeljka pritužbe ukazuje bilo nekih drugih povreda prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa. Poverenik je dao mišljenje da je u postupku po pritužbi A. A. protiv B. B. preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, utvrđeno da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratila A. A. iz B. protiv B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom B, zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, verskog ili političkog ubeđenja, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, zdravstvenog stanja, starosnog doba i nivoa obrazovanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je podnositeljka pritužbe teže pokretna i visoko slabovida i da je bila zaposlena u Preduzeću za profesionalnu orijentaciju B. B. od 3. aprila 2020. godine kao invalid rada na poslovima Instruktor praktične nastave;
• da je preduzeće … Office DOO osnivač i vlasnik preduzeća B. B. u kojem je bila zaposlena od 2020. do 2022. godine, a da je … direktor privrednog društva B. B;
• da je poslodavac na ime njenog zaposlenja uzimao brojne subvencije (na ime prilagođavanja radnog mesta, troškova obuke, radnu asistenciju…), a da na to nije potrošio ni jedan dinar jer je sve vreme radila isključivo sa svojom opremom;
• da je svakog meseca poslodavcu vraćala od plate iznos u gotovini od 12.000,00 dinara, preko minimalne plate, čak i kada je bila na bolovanju, na ime njegovih troškova (uplate poreza i doprinosa) koje, kako je kasnije saznala, zadržavao;
• da je, nakon što je podnela zahtev za invalidsku penziju, saznala da joj nisu uplaćivani doprinosi za penzijsko osiguranje dve godine koliko je radila u B;
• da je nakon toga podnela prijavu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (usmeno i pismeno) i Zavodu za zapošljavanje ali da joj nisu odgovorili;
• da je prijavu poslala i Poreskoj upravi koja je nakon godinu dana odgovorila da rade na predmetu i da će je obavestiti o ishodu, ali da obaveštenje nije stiglo;
• da je slučaj prijavila i pravniku u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje na Novom Beogradu, ali nije dobila nikakvo obaveštenje;
• da su joj u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Filijala Beograd rekli da problem što B. kao privatno preduzeće nije izuzet iz poreskog oslobođenja, zbog čega su i zadržavali mesečni iznos od 12.000,00 dinara na ime troškova ali su ih zadržavali za ličnu korist (nisu plaćali poreze), ali je NSZ odbila da taj iznos namiri iz garancije koja se prilaže za svakog zaposlenog za kojeg firma koristi subvencije za neto primanja;
• da uskoro ispunjava uslov za starosnu penziju, jer zbog gubitka staža od dve godine nije mogla da ostvari pravo na prevremenu penziju;
• da smatra da je diskriminisana na osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, verskog ili političkog ubeđenja, zdravstvenog stanja, invaliditeta, starosnog doba i nivoa obrazovanja;
• da se događaj povodom kojeg podnosi pritužbu dogodio: „1) Firme: B. i …, … 37, B; 2) Zavod za tržište rada, Lomina 22, Beograd nepostupanje po prijavi; 3) Ministarstvo rada, nepostupanje po prijavi; 4) Poreska uprava u Save Maškovića – odugovlačenje i nerešavanje prijave“.
  • U prilogu pritužbe dostavljeni su: 1) Uverenje RF PIO Filijala za grad Beograd od 28. oktobra 2021. godine i 2) obaveštenje Ministarstva finansija Poreska uprava broj 000-… od … 2023. godine.
  • Radi utvrđivanja činjeničnog stanja, Poverenik je zatražio od A. A. da dopuni pritužbu tako što će pojasniti zašto smatra da je diskriminisani na osnovu ličnih svojstava koja navodi kao osnov diskriminacije: verskog ili političkog ubeđenja, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, zdravstvenog stanja, starosnog doba i nivoa obrazovanja, odnosno da pojasni uzročno-posledičnu vezu između navedenih ličnih svojstava i akta diskriminacije, kao i da dostavi dokaze kojim potkrepljujete te navode. Takođe, podnositeljka pritužbe je poučena da je, ukoliko je njena namera da pokrene postupak za zaštitu od diskriminacije i protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Poreske uprave, potrebno da podnese pritužbe i dostavi potrebne podatke.
  • U dopuni pritužbe je, između ostalog, navedeno:
• da nije članica „najbrojnije verske i političke organizacije u zemlji, što joj uskraćuje pristup ostvarivanju mnogih prava“;
• da diskriminacija po osnovu nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla proizlazi iz činjenice da nije rođena u Srbiji;
• diskriminacija po osnovu zdravstvenog stanja – privredno društvo je ostvarivalo subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom koje su zadržavali za sebe, a nisu uplaćivali PIO Fondu;
• da je diskriminacija na osnovu starosnog doba vršena iz razloga što se subvencije isplaćuju za teže zapošljive kategorije i što uskraćivanje ostvarenog staža rada i kraćih godina života ne mogu ostvariti svoja prava iz radnog odnosa;
• da je diskriminacija po osnovu obrazovanja vršena jer njeno naučno zvanje iz tražene oblasti „nigde nije navođeno (sakriveno i anulirano)“ iako je bilo uslov da bi mogla obavljati poslove Instruktora praktične nastave;
• da je u pitanju i rodna diskriminacija jer su sve zaposlene bile žene a vlasnici su muškarci. Takođe, „dežurni inspektorat pri ministarstvu nadležnom za zapošljavanje kojem sam iznela pritužbe je bio muškarac“;
• da se Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Lominoj 22 i „pravniku na Gundulićevom vencu“ obraćala usmeno i putem mejla, ali su je uveravali da će se status privatnih i državnih preduzeća u smislu poreskog oslobođenja izjednačiti, „što je bio slučaj samo za pojedine zaposlene ali ne za sve, zbog čega svoju pritužbu i zasnivam na diskriminaciji“.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, a u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije^[1], pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Beograd.
  • U izjašnjenju direktora B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Beograd je navedeno:
• da navodi pritužbe nisu tačni;
• da je A. A. prijavljena u privrednom društvu od 3. aprila 2020. godine i odjavljena 5. aprila 2022. godine;
• da je za vreme trajanja ugovora o radu A. A. isplaćena neto plata, kao i pripadajući doprinosi;
• da su uplaćeni svi doprinosi radnicima, jer preduzeće ostvaruje pravo na subvencije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne bi isplatilo subvencije ako preduzeće ne dokaže da su sve plate i pripadajući doprinosi isplaćeni.
  • U prilogu izjašnjenja su dostavljeni: 1) kopije prijave i odjave A. A.; 2) deo izvoda o isplaćenim neto platama; 3) uverenja Poreske uprave i 4) rešenje Agencije za privredne registre o registracionoj prijavi.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je zatražio od Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da dostavi informaciju da li je B. B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom izvršilo sve uplate doprinosa za penzijsko osiguranje za zaposlenu A. A. za period od 3. aprila 2020. godine do 5. aprila 2022. godine.
  • Republički fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala za grad Beograd odgovorio je dopisom 02-02/2 broj: 031…. od … godine da se u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom oslobađa obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinos za novozaposlena lica sa invaliditetom za koje je poslodavac ostvario olakšicu. Dalje je navedeno da je uvidom u evidenciju RFPIO-Analitički pregled zaduženja i uplate po osiguraniku utvrđeno da je poslodavac izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji se plaćaju na teret zaposlenog za period od 3. aprila 2022. do 5. aprila 2022. godine. Navedeno je da ne postoje dokazi o uplati doprinosa od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.
  • Odredbama člana 37. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da ukoliko je lice protiv kojeg je pritužba podneta otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe, a podnosilac pritužbe je saglasan da su posledice otklonjene, Poverenik ne postupa dalje po pritužbi. Dalje je odredbama ovog člana propisano da saglasnost podnosilac pritužbe daje najkasnije u roku od 15 dana od prijema dopisa Poverenika, kao i da ukoliko podnosilac pritužbe ne da saglasnost ili se u propisanom roku ne izjasni, Poverenik nastavlja postupak po pritužbi.
  • S obzirom da je po evidenciji Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom B. B. izvršilo uplatu doprinosa za period dok je A. bila u radnom odnosu u ovom privrednom društvu, Poverenik je zatražio od A. A. da se u ostavljenom roku izjasni da li smatra da je Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom B. B. otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe i da li je saglasna da, u tom slučaju, Poverenik ne postupa dalje po njenoj pritužbi.
  • U dopuni pritužbe od 25. marta 2024. godine je, između ostalog navedeno:
• da ne smatra da je B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom otklonilo posledice postupanja koje je bilo razlog podnošenja pritužbe;
• da je poslodavac isplaćivao lična primanja koja je posle toga refundirao od Nacionalne službe za zapošljavanje, po osnovu subvencije. Nacionalna služba za zapošljavanje nije mogla da odobri refundaciju ukoliko je obračun neispravan ili bi neka od uplata izostala. Ova služba je imala deponovanu garanciju poslodavca, i bila je dužna eventualna dugovanja namiriti iz garancije, što nije učinila.
• da je poslodavac namerno doveo Poverenika u zabludu, jer nije uplaćivao doprinose, zbog čega je „Poreska uprava stopirala uplate doprinosa i verovatno ih preknjižila u korist poreza“;
• da Ministarstvo za rad treba da se izjasni da li poslodavac ima pravo na oslobađanje od plaćanja poreza i da je to još jedan oblik diskriminacije jer je „to pravo korišćeno selektivno“ pri čemu je podnositeljka pritužbe „zakinuta za dve godine uplaćenih doprinosa, dok su drugi invalidi rada to pravo nesmetano iskoristili“;
• da je diskriminisana jer nedostaje rešenje za njen slučaj, budući da poslodavac, Ministarstvo rada i Nacionalna služba za zapošljavanje prevaljuju krivicu jedni na druge, umesto da donesu rešenje kojim se obustavljeni porezi (pravo na poresko oslobođenje) preknjiže na doprinose;
• da je diskriminisana jer je iz garancije Nacionalne službe za zapošljavanje nekim radnicima B. B. namirio doprinose, a njoj nije, zbog čega će podneti još jednu pritužbu za zaštitu ravnopravnosti protiv Nacionalne službe za zapošljavanje, s obzirom na navode RFPIO da „ne postoji dokazi o uplati doprinosa od strane nacionalne službe za zapošljavanje.“

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u dopis Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala za grad Beograd 02-02/2 broj: 031… od … godine da navedeno da se u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje poslodavac koji na neodređeno vreme zaposli lice sa invaliditetom oslobađa obaveze plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se plaćaju na osnovicu, odnosno na teret poslodavca, za period od tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa, kao i da Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinos za novozaposlena lica sa invaliditetom za koje je poslodavac ostvario olakšicu. Dalje je navedeno da je uvidom u evidenciju RFPIO-Analitički pregled zaduženja i uplate po osiguraniku utvrđeno da je poslodavac izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji se plaćaju na teret zaposlenog za period od 3. aprila 2022. do 5. aprila 2022. godine. Navedeno je da ne postoje dokazi o uplati doprinosa od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.
• Uvidom u Uverenje Poreske uprave broj 000-…. od … 2024. godine, utvrđeno je da Ministarstvo finansija – Poreska uprava izdalo uverenje kojim potvrđuje da je B. iz B, na dan 21. januara 2024. godine platio dospele obaveze evidentirane u poreskom računovodstvu na svim uplatnim račnima javnih prihoda koje su u nadležnosti Poreske uprave, kao i da se uverenje izdaje u svrhu sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja.
• Uvidom u Uverenje Poreske uprave broj 000-…. od … 2020. godine, utvrđeno je da Ministarstvo finansija – Poreska uprava izdalo uverenje kojim potvrđuje da je Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom B. doo B, na dan 17. novembra 2020. godine platio dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa po odbitku evidentirane u poreskom računovodstvu, kao i da se uverenje izdaje u svrhu ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite.
• Uvidom u Uverenje Poreske uprave broj 000-…. od …. 2021. godine, utvrđeno je da Ministarstvo finansija – Poreska uprava izdalo uverenje kojim potvrđuje da je Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom B. B. doo Bd, na dan 8. marta 2021. godine platio dospele obaveze evidentirane u poreskom računovodstvu na svim uplatnim računima javnih prihoda koji su u nadležnosti Poreske uprave, kao i da se uverenje izdaje u svrhu ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, priloge, kao i antidiskriminacione i druge domaće i međunarodne propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom.^[2] Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere.
• Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.[4]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije^[5], kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima.
• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom[6] u članu je propisano da preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ima pravo na mesečnu subvenciju zarade za svaku zaposlenu osobu sa invaliditetom u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Takođe, članom 41. ovog zakona je propisano da se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu obezbediti i sredstva za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta ili u druge svrhe, u skladu sa propisima o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom. nSredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz Budžetskog fonda. Članom 42. istog zakona je propisano da se zahtev za dodelu sredstava iz člana 41. ovog zakona podnosi ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja i sadrži izveštaj o realizaciji poslovanja, bilans stanja i uspeha u prethodnoj godini, plan poslovanja za period u kome se koriste ta sredstva, broj i strukturu zaposlenih osoba sa invaliditetom i druge činjenice bitne za dodelu i korišćenje sredstava. Izveštaj o namenskom korišćenju sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja šestomesečno i nakon završetka ulaganja. Stavom 3. istog člana propisano je da je u slučaju nenamenskog korišćenja sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dužno da dodeljena sredstva vrati sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti je da utvrdi da li je B.preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom diskriminisalo A. A. na taj način što joj nije uplatilo doprinose za obavezno penzijsko osiguranje.
• Među stranama je nesporno da je A. bila zaposlena u B. B.preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Beograd u periodu od 3. aprila 2022. godine do 5. aprila 2022. godine.
• Uvidom u navode izjašnjenja i priloge uz izjašnjenje, utvrđeno je da je B.preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom izvršio uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje koji se plaćaju na teret zaposlenog za period od 3. aprila 2022. do 5. aprila 2022. godine za zaposlenu A. A. Ovu činjenicu je potvrdio i Republički fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje dopisom od 22. februara 2024. godine. Dalje, uvidom u uverenja Poreske uprave iz 2020, 2021. i 2024. godine, koja su dostavljena u prilogu izjašnjenja, utvrđeno je da je Poreska uprava potvrdila da je preduzeće B. B. izmirilo dospele obaveze po osnovu poreza i doprinosa.
• Poverenik ukazuje na odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom[7] koji u članu propisuje da preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom ima pravo na mesečnu subvenciju zarade za svaku zaposlenu osobu sa invaliditetom u visini do 75% ukupnih troškova zarade sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, ali ne više od 50% prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, u skladu sa propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Takođe, članom 41. ovog zakona je propisano da se preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom mogu obezbediti i sredstva za poboljšanje uslova rada, unapređenje proizvodnih programa, uvođenje standarda, poboljšanje kvaliteta proizvoda i pruženih usluga, prilagođavanje radnih mesta ili u druge svrhe, u skladu sa propisima o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj pomoći za naknadu dodatnih troškova zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sredstva iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz Budžetskog fonda. Članom 42. istog zakona je propisano da se zahtev za dodelu sredstava iz člana 41. ovog zakona podnosi ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja i sadrži izveštaj o realizaciji poslovanja, bilans stanja i uspeha u prethodnoj godini, plan poslovanja za period u kome se koriste ta sredstva, broj i strukturu zaposlenih osoba sa invaliditetom i druge činjenice bitne za dodelu i korišćenje sredstava. Izveštaj o namenskom korišćenju sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove zapošljavanja šestomesečno i nakon završetka ulaganja. Stavom 3. istog člana propisano je da je u slučaju nenamenskog korišćenja sredstava preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom dužno da dodeljena sredstva vrati sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Imajući u vidu navedene odredbe zakona, u slučaju da je poslodavac nenamenski trošio sredstva, navedeno ne predstavlja povredu prava iz Zakona o zabrani diskriminacije već predstavlja povredu prava iz drugih zakona. U skladu sa članom 46. Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja vrši nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja u vršenju poslova državne uprave poverenih ovim zakonom, dok inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zapošljavanja, preko inspektora. Takođe ovo ministarstvo je nadležno da vrši nadzor nad radom RFPIO, kao i nad radom Nacionalne službe za zapošljavanje[8], te se podnositeljka pritužbe u slučaju da smatra da doprinosi nisu dobro obračunati, ili da Nacionalna služba nije pravilno postupala u smislu propisa koji se odnose na profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom se može obratiti Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
• Povodom navoda podnositeljke pritužbe da je diskriminisana na osnovu verskog i političkog ubeđenja, nacionalne pripadnosti, pola i nivoa obrazovanja, imajući u vidu izvedene dokaze, kao i činjenicu da su uplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, nesporno je da ne postoji uzročno-posledična veza između navedenih ličnih svojstava i postupanja B. preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
• Povodom navoda pritužbe da se događaj povodom koga je podneta pritužba desio i u „Zavodu za tržište rada, Lomina 22, Beograd – nepostupanje po prijavi“, „Ministarstvu rada, nepostupanje po prijavi“ i „Poreskoj upravu u Save Maškovića – odugovlačenje i nerešavanje prijave“, ukazujemo da podnositeljka pritužbe nije dostavila dokaze koji potkrepljuju ove, kao i da nije učinila verovatnim postojanje uzročno-posledične veze između postupanja ovih organa i nekog ličnog svojstva navedenog u pritužbi.
• S obzirom na navedeno, Poverenik je doneo mišljenje da u konkretnom slučaju nema povrede prava u smislu Zakona o zabrani diskriminacije, što ne isključuje mogućnost da je u postupcima na koje podnositeljka pritužbe ukazuje bilo nekih drugih povreda prava koje nisu u nadležnosti ovog državnog organa.

4. MIŠLjENjE

U postupku po pritužbi A. A. protiv B. B. preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, utvrđeno je da nisu povređene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/2021

[2] Zakon o zabrani diskriminacije („Sl. glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06 i 115/21

[4] član 21. Ustava Republike Srbije

[5] član 2.

[6] „Službeni glasnik RS“, br 36/09, 32/13 i 14/22

[7] „Službeni glasnik RS“, br 36/09, 32/13 i 14/22

[8] Član 101. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, „Službeni glasnik RS“, br. 36/09, 88/10, 38/15, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 49/21

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1276-23 Mišljenje o diskriminaciji na osnovu invaliditeta u oblasti rada