br. 07-00-620/2023-02 datum: 11.3.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela Fondacija A. A. protiv stomatološke ordinacije B. B.  zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Udruženje je obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije. U prutužbi je istaknuto da je dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) 22. novembra 2023. godine, u 13:47 minuta telefonom pozvala stomatološku ordinaciju B. B. i obavestila osobu koja se javila na poziv da ima problem sa umnjakom, da je boli nekoliko dana i da joj je potreban pregled stomatologa, kako bi pregledom utvrdila da li je potrebno zub izvaditi. Navodi da je „zaposlena  obavestila da može sutra da dođe na pregled i da je cena pregleda 2.000 dinara, nakon čega je testerka ostavila podatke i zakazala termin za 23. novembar 2023. godine, u 17:30 minuta. Testerka je zatim ukazala da je osoba koja živi sa HIV-om, nakon čega je zaposlena u ordinaciji navela „Nemamo mi hirurga, idite Vi na kliniku, tamo ima vrhunskih doktora da Vas ne šetamo“. U izjašnjenju je između ostalog navedeno da je stomatološkinja uputila testerku da se obrati Stomatološkoj klinici kada je saznala da je testerka osoba koja živi sa HIV-om, da nije reč o diskriminaciji jer su osobe koje su HIV+ uglavnom imunokompromitovane i intervencija kao što je vađenje zuba umnjaka je slučaj za zbrinjavanje na klinici“, i da je iz tog razloga ona upućena dalje, kao i da u skladu sa kadrovskim i stručnim mogućnostima B. B. nije u stanju da pruži odgovrajući nivo stomatološke zaštite pacijentima koji su pozitivni na virus HIV. Poverenik je doneo mišljenje da je Stomatološka ordinacija B. B. odbila da pruži stomatološku uslugu osobi koja živi sa HIV-om, čime je povredila odredbe člana 6. a u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Stomatološkoj ordinaciji B. B.  je preporučeno da u buduće obezbedi pružanje zdravstvenih usluga osobama koje žive sa HIV-om i da, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Fondacije A. A. protiv stomatološke ordinacije B. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Fondacija A. A., obavestila Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,^[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije.
• da je situaciono testiranje sprovedeno 22. novembra 2023. godine, tako što je testerka pozvala telefonom stomatološku ordinaciju B. B., i obavestila zaposlenu da ima problem sa umnjakom, da je boli nekoliko dana i da joj je potreban pregled stomatologa, kako bi pregledom utvrdila da li je potrebno zub izvaditi;
• da je zaposlena u stomatološkoj ordinaciji obavestila da „može sutra da dođe na pregled, i da košta 2000 dinara“;
• da je testerka ostavila svoje podatke i zakazala termin za 24. novembar 2023. godine u 17:30, i da nakon što je testerka obavesila da je osoba sa HIV+ statusom, dobila je odgovor „da nemamo mi hirurga, idite Vi na kliniku tamo ima vrhunskih hirurga da Vas ne šetamo“;
• da je testerka obavesila da je pre svega tražila pregled i da joj možda nije potreban hirurg, da pije terapju i da ne može nikom da prenese virus, i da je zaposlena obavestila da ide na klniku kod dr Vučkovića.
• da je testerka obavila razgovor u prisustvu kontorolora i koordinatorke fondacije.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za stomatološku ordinaciju B. B.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od stomatoloke ordinacije B. B.
  • U izjašnjenju avokata V. V. punomoćnika stomatološke ordinacije B. B. , navedeno je:
• da je u prijavi tražen i zakazan pregled, i kad je testerka navela da je osoba koja živi sa HIV-om da je zaposlena obavestila da se javi hirurgu, a da je nasuprot tome u izveštaju o situacionom testiranju u rubrici „Koju vrstu usluge ste tražili“, navedeno je „vađenje umnjaka da se testerka žali na bol (traži intervenciju)“;
• da je testeraka pozvala ordinaciju i tražila pregled i vađenje umnjaka, i da nakon što joj je zaposlena zakazala termin, obavestila je da je osoba sa HIV+ statusom, doktorka je obavestila da je bolje da „ode na Stomatološku kliniku“;
• da nije u pitanju diskriminacija već da ordinacija pacijente koje imaju hronične bolesti upućuje u tercijarne zdravstvene ustanove, „da ukoliko im se javi pacijent koji je imao šlog upute ga na Kliniku, kao i pacijenti sa „preležanim infartkom“ pacijente koji koriste insulin i dr“;
• da su u pitanju zdravstvena stanja gde je moguće da su pacijenti imunokompromitovani, i da je uvek bolje da budu zbrinuti u ustanovi koja ima organizovana dežurstva i koje mogu u slučaju potrebe da reaguju;
• da se često dešava da stomatološka ordinacija zakaže pregled pacijentu i da nakon njegovog dolaska konstatuju da „nije slučaj za njihovu ordinaciju“, i da tada nastane problem za pacijenta „da ga šetamo jer je on došao a mi ga vraćamo“,
• da su osobe pozitivne na virus HIV-a uglavnom imunokompromitovane i „da jedna teška intervnencija kao što je vađenje umnjaka“, je slučaj za zbrinjavanje na klinici, i iz tog razloga je pacijentkinja upućena dalje;
• da se Stomatološka ordinacija B. B. vodi principom „primum non nocere“ (prvo ne naštetiti), i da je iz tog razloga pacijentkinja upućena na Stomatološku klniku, i da u ordinaciji zbrinjavaju pacijente sa „oštećenim vidom, sluhom, govorom, i da lica sa ovakvim zdravstvenim problemima nemaju medicinskih kontraindikacija za stomatološke intervencije u ambulantim uslovima;
• da Etički kodeks doktora stomatologije u članu 10. propisuje da stomatolog ima pravo da odbije lečenje pacijenta ukoliko proceni da psihički, stručno ili organizaciono nije u stanju da pruži odgovarajući nivo stomatološke zaštite;
• da kao što su naveli osobe koje žive sa HIV+ statusom su uglavnom imunokompromitovane i jedna „teška hirurška intervencija kao što je vađenje umnjaka je slučaj za zbrinjavanje na klinici“ i iz tog razloga je pacijentkinja upućena na dalje lečenje jer ordinacija nije organizaciono u stanju da pruži odgovarajući nivo stomatološke zaštite pacijetnima koji su HIV+;
• da je pacijentkinja iz medicinskih opravdanih razloga upućena na Stomatološku kliniku i da nije reč o diskriminaciji na osnovu ličnog svojstva – zdravstveno stanje.

U prilogu pritužbe dostavljeno je punomoćje o zastupanju advokatske kancelarije.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da je 22. novembra 2023. godine, dobrovoljna ispitivačica diskriminacije Fondacije A. A.  sproveo najavljeno situaciono testiranjem pozivanjem stomatološke ordinacije B. B.
• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju od 22. novembra godine, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u iveštaju je navedeno da je  ispitivačica diskriminacije (testerka), 22. novembra 2023. godine, u 13:47 minuta telefonom pozvala stomatološku ordinaciju B. B. i obavestila osobu koja se javila na poziv da „ima problem sa umnjakom, da je boli nekoliko dana, da joj je potreban pregled stomatologa i vađenje umnjaka“. Navodi da je „ženska osoba“ obavestila da može sutra da dođe na pregled i da je cena pregleda 2.000 dinara, nakon čega je testerka ostavila podatke i zakazala termin za 23. novembar 2023. godine, u 17:30 minuta. Testerka je zatim ukazala da je osoba koja živi sa HIV-om, nakon čega je zaposlena u ordinaciji navela „Nemamo mi hirurga, idite Vi na kliniku, tamo ima vrhunskih doktora da Vas ne šetamo“. Istaknuto je da je testerka odgovorila, ja pijem terapiju, ne mogu nikom da prenesem virus“, nakon čega je dobila odgovor zaposlene „ja to znam, idite kod hirurga, ima dr Vučković, on je vrhunski hirurg“. Testerka je razgovor obavila u prisustvu kontrolora i kooridnatorke fondacije A. A.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Odredbom čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima^[5] garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava^[6] izričito je uključio zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost“ iz čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi [..]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, čl. 27. propisana je zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Ovaj vid diskriminacije postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[7] u članu 21. stav 1. propisuje da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije. Odredbom člna 39. stav 1. t. 1-4. istog zakona propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, i to ako ima: 1) propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa stečenim odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem, sa licencom nadležne komore, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, u radnom odnosu na neodređeno vreme; 2) propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 3) propisane prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 4) propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana.
• Član 6. st. 2. Zakona o pravima pacijenata^[8] propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.
• Etičkim kodeksom doktora stomatologije^[9], odredbom člana propisano je da se stomatološka profesija stavlja u službu zdravlja svakog čoveka i celog naroda, te da je plemenita i slobodna, a odredbom člana 7. propisana je zabrana diskriminacije, tako što je navedeno da stomatolog mora da zaštiti zdravlje pacijenta bez obzira na njegov lični status, rasu, pol, narodnost i dr. Slična odredba propisana je i odredbom člana 46. stav 2. u kojoj je navedeno da je stomatolog obavezan sa istom pažnjom da pruži stomatološku uslugu svim pacijentima bez obzira na njihovo poreklo, socijalni status, porodičnu situaciju, pripadnost etničkim grupama, religijama, bez obzira na eventualni zdravstveni hendikep, ugled i lični osećaj prema njima. Odredbom člana 10. propisano je da stomatolog ima pravo da odbije lečenje pacijenta ukoliko proceni da psihički, stručno ili organizaciono nije u stanju da pruži odgovarajući nivo stomatološke usluge, dok je članom 18. propisano da stomatolog mora da uputi pacijenta, uz pisani izveštaj ili uput, za savet ili intervenciju kod drugog kolege ukoliko nije nadležan, ukoliko nije stručno osposobljen za konkretnu metodu lečenja ili ako najprikladnije lečenje prevazilazi mogućnosti, znanje i veštine stomatologa. Takođe, odredbom člana 56. ovog kodeksa je propisano da u slučaju kada pravni propisi Republike Srbije određeno pitanje uređuju drugačije nego što je to uređeno Kodeksom, stomatolozi su dužni da postupaju po pravnim propisima.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.10. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je stomatološka ordinacija B. B. izvršila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, odnosno da li je nakon navođenja HIV statusa odbila da pruži zdravstvenu uslugu dobrovoljnoj ispitivačici diskriminacije, koja je želela da zakaže pregled i stomatološku intervenciju.

3.11. S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. Članom 46. Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljen je poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situaciono testiranje), koji olakšava njeno dokazivanje. Situaciono testiranje koristi se s ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta“, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod/mehanizam omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena“ i pravda se različitim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam, koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. Naime, u skladu sa članom 46 stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju.

3.12. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju utvrđeno je da je dobrovoljna ispitivačica diskriminacije (testerka) 22. novembra 2023. godine, u 13:47 minuta telefonom pozvala stomatološku ordinaciju B. B. i obavestila osobu koja se javila na poziv da „ima problem sa umnjakom, da je boli nekoliko dana, da joj je potreban pregled stomatologa i vađenje umnjaka“. Navodi da je „ženska osoba“ obavestila da može sutra da dođe na pregled i da je cena pregleda 2.000 dinara, nakon čega je testerka ostavila podatke i zakazala termin za 23. novembar 2023. godine, u 17:30 minuta. Testerka je zatim ukazala da je osoba koja živi sa HIV-om, nakon čega je zaposlena u ordinaciji navela „Nemamo mi hirurga, idite Vi na kliniku, tamo ima vrhunskih doktora da Vas ne šetamo“.

3.13. U izjašnjenju je između ostalog navedeno da je stomatološkinja uputila testerku da se obrati Stomatološkoj klinici kada je saznala da je testerka osoba koja živi sa HIV-om, da nije reč o diskriminaciji jer su osobe koje su HIV+ uglavnom imunokompromitovane i intervencija kao što je vađenje zuba umnjaka je slučaj za zbrinjavanje na klinici“, i da je iz tog razloga ona upućena dalje, kao i da u skladu sa kadrovskim i stručnim mogućnostima B. B.  nije u stanju da pruži odgovrajući nivo stomatološke zaštite pacijentima koji su pozitivni na virus HIV. Povodom ovih navoda iz izjašnjenja Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su prethodnih godina rađena brojna istraživanja i studije u vezi sa pružanjem stomatoloških usluga osobama koje žive sa HIV-om. U ovim studijama je navedeno da stomatološko lečenje osoba koje žive sa HIV-om ne zahteva primenu drugačije terapije u odnosu na terapiju koja se pruža drugim osobama, a da veliki broj osoba koje žive sa HIV-om nisu u mogućnosti da dobiju adekvatnu stomatološku zaštitu zbog neopravdanog straha i/ili neznanja stomatologa, te da, kao i u radu sa ostalim pacijentima koji boluju od hroničnih i potencijalno smrtonosnih bolesti, plan terapije diktiraju: opšte zdravstveno stanje pacijenta, sposobnost pacijenta da podnese stomatološki zahvat i nivo rizika i koristi od intervencije na celokupno zdravlje pacijenta. Redosled terapijskih postupaka isti je za osobe koje žive sa HIV-om, kao i u opštoj populaciji, a modifikovanje stomatološke terapije samo zbog HIV infekcije, naročito kod pacijenata koji imaju samo pozitivan nalaz antitela na HIV, nije medicinski niti etički opravdano i predstavlja diskriminaciju. Stomatološko lečenje, vađenje zuba i druge stomatološke usluge ne predstavljaju rizik za zdravlje pacijenta koji živi sa HIV-om jer većina ovih pacijenata redovno uzima terapiju i kontroliše svoju bolest, te sama činjenica da žive sa HIV-om nikako nije razlog za drugačiji terapijski pristup. Pored toga, sprovođenjem standardnih mera zaštite (nošenje rukavica, maske i zaštite za oči) i kontrole infekcije u ordinaciji, rizik transmisije bolesti na osoblje i ostale pacijente gotovo da ne postoji^[10]. U drugoj studiji autori su zauzeli gotovo identične stavove, odnosno, istakli su da ne postoji razlika između stomatološkog tretmana osoba koje žive sa HIV-om i drugih pacijenata, kao i da stomatolozima koji pružaju stomatološke usluge osobama koje žive sa HIV-om nisu potrebne specijalne stomatološke veštine ili oprema. Navedeno je i da je potrebno slediti isti protokol za pacijente koji nemaju HIV i za pacijente koji žive sa HIV-om kojima je potrebna specijalistička stomatološka intervencija (npr. oralna medicina, oralna patologija, oralna hirurgija, paradontalna terapija itd)^[11].

3.14. Poverenik je cenio navod iz izjašnjenja u vezi sa članom 10. Etičkog kodeksa doktora stomatologije. Naime, prema ovom kodeksu, stomatolog ima pravo da odbije lečenje ukoliko proceni da psihički, stručno ili organizaciono nije u stanju da pruži odgovarajući nivo stomatološke usluge. Međutim, Poverenik ukazuje da je istim Kodeksom u članu 18. propisano da stomatolog mora da uputi pacijenta, uz pisani izveštaj ili uput, za savet ili intervenciju kod drugog kolege ukoliko nije nadležan, ukoliko nije stručno osposobljen za konkretnu metodu lečenja ili ako najprikladnije lečenje prevazilazi mogućnosti, znanje i veštine stomatologa. Takođe, odredbom člana 56. ovog kodeksa je propisano da u slučaju kada pravni propisi Republike Srbije određeno pitanje uređuju drugačije nego što je to uređeno Kodeksom, stomatolozi su dužni da postupaju po pravnim propisima.

3.15. Poverenik dalje ukazuje na odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o pravima pacijenata, koje izričito zabranjuju diskriminaciju na osnovu zdravstvenog stanja, kao ličnog svojstva. Takođe i Etički kodeks doktora stomatologije, u članu 7. i članu 46. stav 2. propisuje zabranu diskriminacije pacijenata i obavezu stomatologa da zaštite pacijentovo zdravlje, bez obzira na njegovo lično svojstvo.

3.16. Iz izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju kao i izjašnjenja na navode pritužbe nesporno je da pregleda pacijenta nije bilo, već da je stomatološkinja nakon što je u telefonskom razgovoru dobrovoljna ispitivačica diskriminacije saopštila HIV status, odlučila da joj otkaže pregled, odnosno nije joj pružila mogućnost pregleda, konsultacije i procene njenog zdravstvenog stanja, već je odmah uputila na Stomatološku kliniku. Na osnovu analize dostupne literature, može se zaključiti da se pružanje stomatoloških usluga pacijentima koji žive sa HIV-om ne razlikuje od pružanja usluga osobama koje nemaju HIV, uz sprovođenje svih standardnih medicinskih mera zaštite, koje se svakako podrazumevaju u cilju zaštite osoblja i pacijenata. Osobe koje ne žive sa HIV-om ili koje nisu saopštile svoj HIV status imaju mogućnost da u ovoj stomatološkoj ordinaciji, bez ikakvih teškoća, zakažu pregled, kao i da im budu pružene stomatološke usluge, dok je osobama koje žive sa HIV-om onemogućeno  da zakažu dolazak, te se upućuju u druge zdravstvene institucije. Na taj način osobe koje žive sa HIV-om su neposredno diskriminisane na osnovu njihovog ličnog svojstva – zdravstvenog stanja.

3.17. Poverenik napominje da stručni tekstovi iz oblasti stomatologije ukazuju na veliki značaj stomatoloških pregleda osoba koje žive sa HIV/AIDS-om. Naime, mnogo osoba koje žive sa HIV-om, već u ranom stadijumu bolesti, imaju oralne lezije kao prvi znak infekcije, te ukoliko ih stomatolog prepozna to može da vodi ranoj dijagnostici bolesti^[12]. Dakle, stomatološke intervencije su značajne kako za osobe koje nisu svesne da žive sa HIV-om, tako i za osobe kojima je HIV dijagnostikovan, a posebno  se osobama koje žive sa HIV-om preporučuje da odlaze na stomatološke kontrole najmanje svakih šest meseci, dok bi pacijenti sa oralnim lezijama trebalo da se kontrolišu na svaka tri meseca^[13]. Istraživanja pokazuju da veliki broj osoba koje žive sa HIV-om još uvek nemaju mogućnost da ostvare adekvatnu stomatološku zaštitu zbog odbijanja stomatologa da ih leče^[14]. S obzirom da nema mnogo primera iz sudske prakse u ovoj oblasti, Poverenik ukazuje na činjenicu da je  Federalni apelacioni sud SAD još 1997. godine doneo prvu presudu (precedent) protiv stomatologa koji je odbio da pruži stomatološku uslugu pacijentkinji koji živi sa HIV-om. Naime, sud  je zauzeo stav da postupanje stomatologa koji je odbio da pruži stomatološku uslugu osobi koja živi sa HIV-om, nije zakonito i da se zasniva na „nerazumnom strahu“ od potencijalnog prenosa HIV infekcije sa pacijenta na stomatologa. U presudi je istaknuto da ovakva bojazan stomatologa nije zasnovana na naučnim dokazima i stoga predstavlja diskriminaciju^[15]. Poverenik takođe podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV/AIDS-a. Sud u obrazloženju presude, navodi da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetljiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije^[16]. Poverenik smatra da je upoznavanje stručnjaka i stručnjakinja sa pravnom praksom Evropskog suda za ljudska prava, ali i praksom drugih zemalja značajno posebno u cilju boljeg razumevanja položaja osoba koje žive sa HIV-om, koje se susreću sa sličnim problemima širom sveta, imajući u vidu da i dalje postoji stigmatizacija bez obzira gde osobe koje imaju HIV žive, kao i nerazumevanje i neznanje u pogledu savremenih načina lečenja i prenošenja infekcije.

3.18. Na kraju, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje žive sa HIV-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa u Srbiji, što dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje žive sa HIV-om svakodnevno se susreću sa odbacivanjem, isključivanjem, osudom i drugim problemima, što može, između ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om.

3.19. Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018–2025. godine[17], u kojoj je istaknuto da je Opšti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbeđenje lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om; 3) zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strateške informacije za akciju. U okviru poglavlja  zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se  smanji stigma i eliminiše diskriminacija u okruženju prema PLHIV i ključnim populacijama u riziku uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava. Unapređenje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za poštovanje i zaštitu ljudskih prava povezanih sa HIV-om.  U okviru analize aktuele sitacije istaknuto je da čak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje žive sa HIV-om. Većina slučajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva počinjeno od strane zdravstvenih radnika. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu[18], istaknuto je da osobe koje žive sa HIV/AIDS-om retko podnose pritužbe iz straha da će njihov status postati poznat široj zajednici, čime se povećava rizik od viktimizacije i zbog čega su  vrlo značajna sprovedena situaciona testiranja diskriminacije.

3.20. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri, posebno zdravstveni radnici/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pruže podršku i omoguće osobama koje žive sa HIV-om pružanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne žive sa HIV-om.

4. MIŠLjENjE

Odbijanjem pregleda dobrovoljnoj ispitivačici diskriminacije (testerki) nakon saopštavanja HIV statusa, stomatološka ordinacija B. B. povredila je odredbe člana 6. a u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Stomatološkoj ordinaciji B. B. da:

5.1.  Ubuduće obezbedi pružanje zdravstvenih usluga osobama koje žive sa HIV-om.

5.2.  Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Potrebno je da Stomatološka ordinacija obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Stomatološka ordinacija B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Čl. 33. Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni glasnik SFRJ“, br. 7/71)

[6] Br. 20 iz 2009. godine

[7] „Službeni glansik RS“, br. 25/19 i 92/23 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 45/2013 i 25/19 dr. zakon

[9] „Službeni glasnik RS“, br. 14/08

[10] „Stomatološko liječenje bolesnika sa HIV bolesti“, mr sc Vlaho Brailo, Zavod za oralnu medicinu, Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu

[11] „Medical Evaluation of the HIV Dental Patient“, Louis G. DePaola, DDS, MS Professor, Department of Diagnostic Sciences and Pathology Dental School, University of Maryland Baltimore; Michael Glick, DMD, Professor and Chairman, Department of Diagnostic Sciences, University of Medicine and Dentistry of New Jersey, Director, Dental Trainig, AIDS ETC

[12] „Prevencija HIV infekcije u stomatološkoj praksi“, stručni rad, Ana Cekić Arambašin, Zavod za oralnu medicinu, Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu

[13] „Stomatološko liječenje bolesnika sa HIV bolesti“, mr sc Vlaho Brailo, Zavod za oralnu patologiju, Stomatološki fakultet Sveučilišta u Zagrebu

[14] Brošura HUHIV – Hrvatska udruga za borbu protiv HIV-a i virusnog hepatitisa

[15] „Federal Appeals Court Rules In Landmark Case That Health Care Workers Cannot Refuse To Treat People With HIV“, Bennet Klein, Esq, AIDS Law Project Director, Gay & Lesbian Advocates & Defenders (GLAD); The Flint Hills Observer

[16] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. mart 2011. godine

[17] „Službeni glasnik RS“, br. 61/18

[18] Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 2023. godinu, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1262-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja zdravstvenih usluga na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje