br. 07-00-619/2023-02 datum: 11.3.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela Fondaijca A. A. protiv Poliklinike B. B. zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja. Udruženje je obavestilo Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije. U pritužbi je navedeno da je tester 22. novembra 2023. godine, u 12:47 minuta telefonom pozvao Poliklniku B. B. i tražio da mu zakažu termin za cirkumciziju, i da ga je „muška osoba“ obavestila da je cena 36.000 dinara. Istaknuto je da je termin zakazan za 23. novembar 2023. godine, nakon čega je tester obavestio zaposlenog u poliklinici da je osoba sa HIV+ statusom. Zaposleni je „naveo je da misli da to neće biti problem, ali da mora da proveri sa doktorom“. Naveo je da su ga pozvali iz poliklinike u 13:28 minuta i potvrdili termin, međutim sutradan 23. novembra 2023. godine, u 10:59 primio je SMS poruku o otkazivanju termina „jer nisu u mogućnosti da ispoštuju proceduru vezanu za zdravstveno stanje pacijenta“, potom je u 11:57 minuta, usledio poziv iz poliklinike B. B. i da je zaposlena obavestila testera da otkazuju intervenciju „jer nemaju uslove u sali“. U izjašnjenju je između ostalog navedeno da je nesporno da je zakazani termin, kasnije otkazan, ali usled tehničkih razloga jer je došlo do prestanka rada laboratorijske germicidne UV lampe, i s obzirom da zaposleni nisu imali podatak kada će kvar biti otkloljen obavestili su pacijenta o tehničkom problemu uz izvinjenje da pokuša da zakaže termin u drugoj ustanovi. Da su u konkretnom slučaju zaposleni obavestili pacijenta da je termin otkazan zbog nedostatka uslova u sali i da nije od uticaja njegovo zdrastveno stanje, HIV+ status. U prilogu je dostavljen Izveštaj sa defektaže laboratorijske germicinde lampe. U toku postupka je utvrđeno da je  Poliklinika B. B. otkazala hiruršku intervenciju – cirkumciziju testeru, jer je osoba koja živi sa HIV-om, obzirom da su obavestili testera putem SMS poruke kao i u telefonskom razgovoru da ne mogu da obave zakazanu intervencniju zbog zdravstvenog stanja pacijenta. Okolnost da je došlo do kvara germicidne UV lampe u operacionoj sali nije saopštena testeru kao razlog oktazivanja intervencije, niti mu je pružena mogućnost da se odloži hirurški zahvat usled tehničkog kvara UV lampe.  Poverenik je doneo mišljenje da je otkazivanjem hirurške intervencije dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije (testeru) nakon saopštavanja HIV statusa, Poliklinika B. B. povredila odredbe člana 6. a u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije. Poliklinici je preporučeno da u buduće obezbedi pružanje zdravstvenih usluga osobama koje žive sa HIV-om i da, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu Fondacije A. A. protiv Poliklinike za oblast interne medicine, laboratorije za medicinsku biohemiju, laboratorije za mikrobiologiju i laboratorije za patohistologiju B. B. (u daljem tekstu Poliklinika B. B.) zbog diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je Fondacije A. A., obavestila Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije,^[1] sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“, kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije.
• da je situaciono testiranje sprovedeno 22. novembra 2023. godine, tako što je tester pozvao telefonom Polikliniku B. B., i tražio da mu se zakaže cirkumcizija (obrezivanje polnog organa), da je već bio u Kliničkom centru Niš i da mu je operacija indukovana i tražio je termin kod dr Rakića;
• da je zaposlenu u poliklinici tester pitao za cenu intervencije, da je telefonsku slušalicu ustupila svom kolegi koji je obavestio testera da intervencija košta 36.000 dinara;
• da je tester ostavio svoje podatke i zakazao termin za intervenciju za 23. novembar 2023. godine, u 12:45 minuta, da je nakon zakazivanja obavestio zaposlenog da je osoba sa HIV+ statusom, i da je dobio odgovor da „misli da to neće biti problem, ali da mora da proveri sa doktorom“;
• da su testera pozvali iz poliklinike i potvrdili termin, međutim sutradan 23.11.2024. godine u 10:59 minuta Poliklinika B. B. je poslala SMS testeru o otkazivanju zakazene operacije u kojem je navedeno „da nisu u mogućnosti da ispoštuju proceduru vezanu za zdravstveno stanje pacijenta, i da pokuša u drugoj klinici ili kliničkom centru“, i da je u 11:57 sa telefonskog broja 060 0567465 usledio poziv iz Poliklinike B. B., da moraju da otkažu intervenciju jer nemaju uslove u sali;
• da je tester rekao da prima terapiju i da ne može nikog da zarazi, i da se zaposlena izvinula i da je obavestila testera „da nemaju uslove u sali i da proba u nekoj drugoj ustanovi“.
  • U prilogu pritužbe je dostavljeno: 1) Obaveštenje o nameri sprovođenja situacionog testiranja; 2) Izveštaj o sprovedenom situacionom testiranju za Polikliniku b. B.; 3) Fotkopija ekrana telefona SMS poruka koju je uputila Poliklinika B. B.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije^[2], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od Poliklinike B. B..
  • U izjašnjenju advokata V. V. punomoćnika Poliklinike B. B., navedeno je:
• da je u predmetnoj pritužbi podnosilac naveo da je pozvao Polikliniku B. B. kako bi zakazao hiruršku intervenciju cirkumciziju, da je intervencija zakazana i da je tester nakon zakazanog termina obavestio osoblje da je osoba koja je HIV+;
• da je dobio odgovor „da to neće predstavljati problem, ali da mora da proveri sa doktorom“, i da je nakon toga termin potvrđen;
• da zakazani termin osobi koja je HIV+ nije otkazan nakon razgovora sa lekarom, imajući u vidu da postupanje sa HIV+ pacijentima nije ništa strano zaposlenima u poliklinici;
• da je nesporno da je termin kasnije otkazan, ali da su razlozi otkazivanja bili tehničke prirode;
• da je Postupkom čišćenja i dezinfekcije operacione sale nakon hirurške intervencije propisano da se nakon postupka čišćenja podnih površina pripremljenim radnim rastvorom uključuje UV lampa i zatvaraju vrata od operacione sale. Navedeni postupak čišćenja i dezinfekcije se primenjuje u svim relevantnim zdravstvenim ustanovama;
• da je u konkretnom slučaju 23. novembra 2023. godine, došlo do prestanka rada UV lampe, odnosno laboratorijske germicidne lampe BCS2000 modela 2046Z, serijskog broja 11216A131, proizvođača RME Niš, i da je poliklinika radi otklanjanja kvara kontaktirala servisera Mediactiva doo, koji je istog dana preuzeo lampu;
• da zaposleni nisu imali podatak kada će kvar biti otkloljen i lampa popravljena, pacijenta su u najkraćem roku obavestili o tehničkom problemu uz izvinjenje da pokuša da zakaže termin u drugoj ustanovi;
• da su u konkretnom slučaju zaposleni pacijenta obavestili da je termin otkazan zbog nedostatka uslova u sali, i da nije razlog otkazivanja zdravstveno stanje pacijenta;
• da podnosilac pritužbe nije učinio verovatnim da je došlo do diskriminatornog postupanja, i da sam čin otkazivanja termina ne predstavlja akt diskriminacije iz razloga što je pacijent nakon upoznavanja osoblja sa zdravstvenim statusom obavešten o potvrđivanju zakazanog termina, a nakon konsulatije sa izabranim lekarom;
• da je podnosilac pritužbe propustio da navede da je pre upućivanja SMS poruke, pacijent pokušan da se kontaktira pozivom ali da se nije javio na telefon, kao i da nije vodio razgovor, kako se navodi sa „doktorom“;
• da je simptomatičan „Izveštaj situaciono testiranje“ koji je popunjavan od najmanje dva lica, dok se rukopis testera „Aleksa Nikolić“ i potpis testera „Al. Nikolić“, znatno razlikuje, te „osnovano sumnjamo da je u pitanju targetiranje Poliklinike B. B., a radi narušavanja ugleda“;
• da predlaže Povereniku da pribavi od Univerzitetskog kliničkog centra Niš, Proceduru čišćenja i dezinfekcije operacione sale nakon hirurške intervencije;
• da punomoćnik Poliklinike B. B. predlaže Poverniku da nakon sprovedenog postupka donese mišljenje da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

U prilogu izjašnjenja dostavljen je: 1) Izveštaj sa defektaže laboratorijske germicidne lampe  BCS2000, od 25. novembra 2023. godine; 2) Postupak sa instrumentarijumom nakon hirurške intervencije; 3) Postupak čišćenja i dezinfekcije operacione sale nakon hirurške intervencije; 4) Punomoćje o zastupanju advokata V. V.

2. ČINjENIČNO STANjE

• U toku postupka utvrđeno je da je 22. novembra 2023. godine, dobrovoljni ispitivač diskriminacije Fondacija A. A. sprovela najavljeno situaciono testiranjem pozivanjem Poliklinike B. B..
• U izveštaju o sprovedenom situacionom testiranju, navedeni su podaci o testeru, o kontroloru/ki situacionog testiranja, zatim testiranom pravnom licu, opis situacije i rezultati testiranja. Naime, u izveštaju je navedeno da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije (tester), 22. novembra 2023. godine, u 12:47 minuta telefonom pozvao Poliklniku B. B. tražio da mu zakažu termin za cirkumciziju, pitao je za cenu intervencije, i da ga je zaposleni obavestio da je cena 36.000 dinara. Istakao je da je termin zakazan za 23. novembar 2023. godine, da su uzeli njegove podatke, nakon čega je tester putem telefona obavestio zaposlenog u poliklinici da je osoba sa HIV+ statusom. Zaposleni je naveo „da misli da to neće biti problem, ali da mora da proveri sa doktorom“. Naveo je da su ga pozvali iz poliklinike u 13:28 minuta i potvrdili termin, međutim sutradan 23. novembra 2023. godine, u 10:59 primio je SMS poruku o otkazivanju termina „jer nisu u mogućnosti da ispoštuju proceduru vezanu za zdravstveno stanje pacijenta“, potom je u 11:57 minuta, usledio poziv iz poliklinike B. B. i „ženska osoba“  je obavestila testera da otkazuju intervenciju „jer nemaju uslove u sali s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta“.  Ističe da je tester rekao da je na terapiji i da ne može nikog da zarazi, i da se zaposlena u poliklinici izvinila i obavestila testera da „proba u nekoj drugoj ustanovi“. Tester je razgovor je obavio u prisustvu kontorolorke i koordinatorke fondacije.
• Uvidom u fokotopiju snimka ekrana SMS poruka,utvrđeno je da je Poliklinika B. B. uputila prvu SMS poruku u kojoj je, zakazala termin za hiruršku intervenciju pacijentu „poštovani imate zakazan Termin u Poliklnici B. B. 23. novembra 2023. godine, u 12:45 minuta“. U drugoj poruci koju su uputili navedeno je „Poštovani nažalost moramo da otkažemo intervenciju za danas, jer nismo u mogućnosti da ispoštujemo procedure vezano za Vaše zdravstveno stanje. Molimo Vas da pokušate u nekoj drugoj klinici ili kliničkom centru. S poštovanjem Poliklinika B. B.“.
• Uvidom u Izveštaj sa defektaže laboratorijske germicidne lampe BSC2000, Mediaktiva doo , utvrđeno je da je na zahtev Poliklnike B. B. 23. novembra 2023. godine, preuzeta laboratorijska germicidna lampa BSC2000, model 2046Z, i da je nakon otklanjanja kvara 25. novembra 2023. godine, UV lampa vraćena i instalirana na predviđenu lokaciju u poliklinici.
• Uvidom u postupak čišćenja i dezinfekcije operacione sale nakon hirurše intervnencije, utvrđeno je da se nakon završene hirurške intervencije dezinfikuju podne površine pripremljenim radnim rastvorom za podove po uputsvu proizvođača, uključuju se UV lampe, zatvaraju vrata od operacione sale.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik zaštitu ravnopravnosti, prilikom davanja mišljenja u ovom predmetu, analizirao je navode iz pritužbe, izjašnjenja, dokaze koji su dostavljeni, kao i relevantne međunarodne i domaće pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je nezavisni državni organ ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[3]. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[4] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
• Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1950. godine, u čl. 14. zabranjuje diskriminaciju, odnosno, propisuje da se uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj Konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.
• Odredbom čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima^[5] garantovano je da će sva prava koja su u njemu formulisana biti ostvarivana bez ikakve diskriminacije zasnovane na rasi, boji kože, polu, jeziku, političkom ili kakvom drugom mišljenju, nacionalnom ili socijalnom poreklu, imovnom stanju, rođenju ili kakvoj drugoj okolnosti. U Generalnom zapažanju o nediskriminaciji Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava^[6] izričito je uključio zdravstveno stanje, a naročito HIV status u „drugu okolnost“ iz čl. 2. st. 2. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. U Generalnom zapažanju izričito je navedeno da HIV status ne može da bude osnov za različit tretman u pogledu pristupa obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenoj nezi [..]
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Takođe, čl. 27. propisana je zabrana diskriminacije lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje. Ovaj vid diskriminacije postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga.
• Zakon o zdravstvenoj zaštiti[7] u članu 21. stav 1. propisuje da načelo pravičnosti zdravstvene zaštite podrazumeva zabranu diskriminacije u pružanju zdravstvene zaštite po osnovu rase, pola, roda, seksualne orijentacije i rodnog identiteta, starosti, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla, veroispovesti, političkog ili drugog ubeđenja, imovnog stanja, kulture, jezika, zdravstvenog stanja, vrste bolesti, psihičkog ili telesnog invaliditeta, kao i drugog ličnog svojstva koje može biti uzrok diskriminacije. Odredbom člna 39. stav 1. t. 1-4. istog zakona propisano je da privatna praksa može obavljati zdravstvenu delatnost ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, i to ako ima: 1) propisanu vrstu i broj zdravstvenih radnika sa stečenim odgovarajućim visokim, odnosno srednjim obrazovanjem, sa licencom nadležne komore, a za obavljanje određenih poslova i sa odgovarajućom specijalizacijom, odnosno užom specijalizacijom, u radnom odnosu na neodređeno vreme; 2) propisanu dijagnostičku, terapijsku i drugu opremu za bezbedno i savremeno obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 3) propisane prostorije za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana; 4) propisane vrste i količine lekova i medicinskih sredstava koje su potrebne za obavljanje zdravstvene delatnosti za koju je privatna praksa osnovana.
• Član 6. st. 2. Zakona o pravima pacijenata^[8] propisano je da u postupku ostvarivanja zdravstvene zaštite pacijent ima pravo na jednak pristup zdravstvenoj službi, bez diskriminacije u odnosu na finansijske mogućnosti, mesto stanovanja, vrstu oboljenja, vreme pristupa zdravstvenoj službi ili u odnosu na neku drugu različitost koja može da bude uzrok diskriminacije.

Analiza navoda pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.9. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je Poliklinika B. B.  izvršila akt diskriminacije na osnovu zdravstvenog stanja kao ličnog svojstva, odnosno da li je HIV+ status dobrovoljnog ispitivača diskriminacije bio razlog da mu poliklinika otkaže zakazani termin za hiruršku intervenciju.

3.10. S obzirom da je pritužba podneta na osnovu situacionog testiranja diskriminacije, Poverenik najpre ističe da je osnovna svrha situacionog testiranja obezbeđivanje dokaza na kojem će se bazirati vođenje samog postupka za zaštitu od diskriminacije. Članom 46. Zakona o zabrani diskriminacije uspostavljen je poseban metod dobrovoljnog ispitivanja diskriminacije (situaciono testiranje), koji olakšava njeno dokazivanje. Situaciono testiranje koristi se s ciljem da se diskriminacija utvrdi „na licu mesta“, kako bi se dokazalo nejednako (nepovoljnije) tretiranje lica ili grupe lica zasnovano na nekom ličnom svojstvu, odnosno, kako bi se učinile vidljivim diskriminatorne prakse. Ovaj metod/mehanizam omogućava otkrivanje diskriminacije koja je često „prikrivena“ i pravda se različitim izgovorima. Situaciono testiranje je poseban mehanizam, koji podrazumeva kreiranje određene situacije, u kojoj je osoba (potencijalni diskriminator) dovedena u poziciju da može da se ponaša/postupa diskriminatorno bez bojazni da je neko posmatra, a testeri su oni koji se izlažu postupanju potencijalnog diskriminatora i proveravaju da li se on u datoj situaciji diskriminatorno ponaša. Naime, u skladu sa članom 46. stav 3. Zakona o zabrani diskriminacije, dobrovoljni ispitivač diskriminacije je lice koje se svesno izložilo diskriminatorskom postupanju u nameri da neposredno proveri primenu pravila o zabrani diskriminacije u konkretnom slučaju.

3.11. Na osnovu izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju utvrđeno je da je dobrovoljni ispitivač diskriminacije (tester) 22. novembra 2023. godine, u 12:47 minuta telefonom pozvao Poliklniku B. B. i tražio da mu zakažu termin za cirkumciziju (obrezivanje polnog organa) ,  pitao je za cenu intervencije i  zaposleni ga je obavestio da je cena 36.000 dinara. Istakao je da je termin zakazan za 23. novembar 2023. godine, da su uzeli njegove podatke, nakon čega je tester putem telefona obavestio zaposlenog u poliklinici da je osoba sa HIV+ statusom. Zaposleni je rekao je da misli da to neće biti problem, ali da „mora da proveri sa doktorom“. Naveo je da su ga pozvali iz poliklinike u 13:28 minuta i potvrdili termin, međutim sutradan 23. novembra 2023. godine, u 10:59 primio je SMS poruku o otkazivanju termina „jer nisu u mogućnosti da ispoštuju proceduru vezanu za zdravstveno stanje pacijenta“, potom je u 11:57 minuta, usledio poziv iz poliklinike B. B. i zaposlena  je obavestila testra da otkazuju intervenciju „jer nemaju uslove u sali s obizorom na zdravstveno stanje pacijenta“.

3.12. Dakle u konkretnom slučaju, nakon sprovedenog situacionog testiranja diskriminacije u telefonskom razgovoru sa zaposlenima u Poliklinici B. B., ishod testiranja je pokazao da postoji verovatnoća o postojanju diskriminiaci, jer je hirurška intervencija zakazana za 23. novembar 2023. godine, otkazana uz obrazloženje da nemaju adekvante uslove u sali s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta, odnosno ne mogu da  ispoštuju proceduru vezanu za zdravstveno stanje pacijenta – status HIV+ osobe. S tim u vezi, Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju relevantna primenu pravila o prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, ukoliko podnosilac pritužbe učini verovatnim akt diskriminacije teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na licu protiv koga je podneta pritužba. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, i to izveštaja o sprovedenom situacionom testiranju diskriminacije, kao i SMS poruka, Poverenik konstatuje da su podnosioci pritužbe učinili verovatnim akt diskriminacije, u smislu člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Dakle, dalje je potrebno utvrditi da li je Poliklinika B. B. pružila dokaze da u konkretnom slučaju nije došlo do povrede načela jednakosti.

3.13. U izjašnjenju je između ostalog navedeno da je nesporno da je zakazani termin otkazan 23. novembra 2023. godine, ali usled tehničkih razloga jer je došlo do prestanka rada laboratorijske germicidne UV lampe, i s obzirom da zaposleni nisu imali podatak kada će kvar biti otkloljen obavestili su pacijenta o tehničkom problemu uz izvinjenje da pokuša da zakaže termin u drugoj ustanovi. Da su u konkretnom slučaju zaposleni obavestili pacijenta da je termin otkazan zbog nedostatka uslova u sali i da nije od uticaja na otkazivanje termina njegovo zdrastveno stanje, HIV+ status. U prilogu je dostavljen Izveštaj sa defektaže laboratorijske germicinde lampe, koja je preuzeta od poliklinike 23. novembra 2023. godine,  i nakon otklanjanja kvara instalirana na predviđenu lokaciju u poliklinici 25. novembra.

3.14. Povodom ovih navoda iz izjašnjenja Poverenik najpre ukazuje da je uvidom u SMS poruku o otkazivanju termina koju je Poliklinika B. B. uputila pacijentu navedeno „moramo da otkažemo intervenciju za danas, jer nismo u mogućnosti da ispoštujemo procedure vezano za Vaše zdravstveno stanje“, i da su nakon toga pozvali testera i obavestili ga da moraju da otkažu intervenciju jer nemaju uslove u sali s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta. Dakle na osnovu analize dokaza Poverenik može da zaključi  da je HIV+ status razlog otkazivanja zakazane hirurške intervencije, naime pacijent nije obavešten da je došlo do kvara laboratorijske germicidne UV lampe/tehničkog kvara, i da je to razlog otkazivanja intervencije, takođe Poliklinika pacijentu  nije pružila mogućnost da zakazani termin odloži za drugi datum nakon otklanjanja tehničkog kvara u operacionoj sali. Naime kao razlog otkazivanja zakazane intervencije poliklinika je navela u SMS poruci „da nije u mogućnosti da ispoštuje prodecuru vezanu za zdrastveno stanje pacijenta“, i da su u razgovoru sa testerom naveli da „nemaju uslove u sali za intervenciju s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta“, dakle zdravstveno stanje pacijenta (HIV+status) i nemogućnost da obezbede uslove vezane za zdravstveni status pacijenta su istaknuti kao razlog otkazivanja medicinske intervencije.  Dakle okolnost da je došlo do prestanka rada laboratorijske germicidne UV lampe 23. novembra 2023. godine, i da iz tog razloga nije bilo moguće obaviti hirurški zahvat, nije bila saopštena testeru kome je Poliklinika zakazala termin za 23. novembra 2023. godine u 12:45 minuta.  Naime kao razlog za otkazivanje termina navedeno je „nemogućnost da ispoštuju proceduru vezanu za zdravsveno stanje pacijenta, odnosno da nemaju uslove u sali za intervenciju s obzirom na zdravstveno stanje pacijenta“, dakle činjenica da je tester osoba koja živi sa HIV-om je bila ključna za otkazivanje zakazanog termina.

3.15. S ti mu vezi Poverenik ukazuje da su prethodnih godina rađena brojna istraživanja i studije u vezi sa hirurškim zahvatom – cirkumcizija kod pacijenata koji su HIV+. U jednoj od studija  cilj je bio da se uporede stope mogućih nežljenih posledica koje se odnose na cirkumciziju kod HIV pozitivnih i HIV negativnih muškaraca kako bi se pružile smernice za postupak cirkumcizije i izvršila uporedna zdravstvena analiza.  Konkretno studija se odnosila na 2.326 HIV-negativnih i 420 HIV-pozitivnih muškaraca, koji su podvrgnuti hirurškom zahvatu – cirkumciziji. Doktori uključeni u studiju su utvrdili da uporednom analizom  HIV pozitivnih i HIV negativnih pacijenata koji su bili potvrdgnuti cikrumciziji nije došlo do bilo kakvi razlika vezanih za povećan rizik ili druge neželjene posledice[9]. Dakle procedura cirkumcizije i oporavka nakon operacije su bili identični kod HIV pozitivnih i HIV negativnih pacijenata. Postupak hirurške intervencije cirkumcizije, pacijentima koji žive sa HIV-om se ne razlikuje od pružanja intervencije pacijentima koje nemaju HIV, uz sprovođenje svih standardnih medicinskih mera zaštite, koje se svakako podrazumevaju u cilju zaštite osoblja i pacijenata. Iz tog razloga nisu potrebne posebne procedure ili posebni uslovi prilikom cikrumcizije pacijenata koji su HIV+ u odnosu na  HIV negativne pacijente.

3.16. Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja da je „Izveštaj situaciono testiranje koji je popunjavan od najmanje dva lica simptomatičan, da se rukopis  u koloni tester Aleska Nikolić, i potpis testera Al. Nikolić znatno razlikuju, te da sumnjaju da je u pitanju targetiranje Poliklinike B. B. radi narušavanja ugleda“. Poverenik ukazuje tim povodom da je Fondacija a. A., obavestila Poverenika za zaštitu ravnopravnost o nameri da, u skladu sa čl. 46. st. 4. Zakona o zabrani diskriminacije, sprovede situaciono testiranje „potencijalne diskriminacije lica koja žive sa HIV-om, u oblasti pružanja zdravstvene zaštite“,  kako bi nesporedno proverili da li zaposleni u medicinskim ustanovama prilikom pružanja svojih usluga poštuju pravila o zabrani diskriminacije. Naime situciono testiranje je obavljeno telefonskim putem nad ukupno 50 zdravstvenih ustanova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici, te da situaciono testiranje pozivanjem između ostalih zdravstvenih ustanova i Polikliniku B. B. nije ciljano niti predstavlja narušavanje ugleda, već činjenica da se Poliklinika B. B. nalazi na teritoriji grada Niša, a koji je jedan od gradova koji je bio uključen u situaciono testiranje.  Takođe ovo nije prvi put da  Fondacija A. A., sprovodi situciono testiranje. Naime u martu 2016. godine Fondacija je sprovela situciono testiranje osoba koje žive sa  HIV/AIDS u Srbiji, u oblasti dostupnosti zdravstvene zaštite, i da se tom prilikom takođe obratila Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

3.17. Na osnovu sagledanog činjeničnog stanja u ovom postupku, može se konstatovati da je Poliklinika B. B. otkazala hiruršku intervenciju – cirkumciziju testeru, jer je osoba koja živi sa HIV-om, obzirom da su obavestili testera putem SMS poruke kao i u telefonskom razgovoru da ne mogu da obave zakazanu intervenciju zbog zdravstvenog stanja pacijenta. Okolnost da je došlo do kvara germicidne UV lampe u operacionoj sali nije saopštena testeru kao razlog oktazivanja intervencije, niti mu je pružena mogućnost da odloži hirurški zahvat usled tehničkog kvara UV lampe. Takvo postupanje je diskriminisalo testera, osobu koje žive sa HIV-om u odnosu na osobe koje nemaju HIV.

3.18. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti podseća na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Kiyutin protiv Rusije, u kojoj sud navodi da, uprkos znatnom napretku u prevenciji HIV-a i boljem pristupu tretmanu u vezi sa virusom poslednjih godina, stigma i diskriminacija osoba koje žive sa HIV/AIDS-om ostala je predmet velike zabrinutosti svih međunarodnih organizacija koje su aktivne u domenu HIV/AIDS-a. Sud u obrazloženju presude, navodi da je u Deklaraciji o posvećenosti borbi protiv HIV/AIDS-a naznačeno da je stigma pogoršala posledice epidemije za pojedince, porodice, zajednice i nacije, te da smatra da su osobe koje žive sa HIV-om osetljiva grupa koja je već dugo vremena žrtva predrasuda i stigmatizacije^[10].

3.19. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje da su osobe koje žive sa HIV-om jedna od najviše marginalizovanih i stigmatizovanih društvenih grupa u Srbiji, što dovodi do njihove izolacije, stigmatizacije i diskriminacije. Osobe koje žive sa HIV-om svakodnevno se susreću sa odbacivanjem, isključivanjem, osudom i drugim problemima, što može, između ostalog dovesti i do samoizolacije i nesigurnosti da potraže zdravstvenu zaštitu van klinika specijalizovanih za zdravstvenu negu osoba koje žive sa HIV-om.

3.20. Vlada Repubile Srbije je usvojila Strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, 2018–2025. godine^[11], u kojoj je istaknuto da je Opšti cilj Strategije prevencija HIV infekcije i drugih polno prenosivih infekcija, kao i obezbeđenje lečenja i podrške svim osobama koje žive sa HIV-om. Glavne komponente Strategije su: 1) prevencija; 2) lečenje i podrška osoba koje žive sa HIV-om; 3) zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija; 4) standardi kvaliteta; 5) strateške informacije za akciju. U okviru poglavlja  zaštita ljudskih prava, stigma i diskriminacija postavljen je cilj da se  smanji stigma i eliminiše diskriminacija u okruženju prema PLHIV i ključnim populacijama u riziku uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava. Unapređenje kapaciteta za eliminaciju diskriminacije, suzbijanje svih oblika nasilja i za poštovanje i zaštitu ljudskih prava povezanih sa HIV-om.  U okviru analize aktuele sitacije istaknuto je da čak oko 41% zdravstvenih radnika u Republici Srbiji ima diskriminatoran stav prema osobama koje žive sa HIV-om. Većina slučajeva stigme i diskriminacije prijavljenih od strane PLHIV biva počinjeno od strane zdravstvenih radnika. U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2023. godinu^[12], istaknuto je da osobe koje žive sa HIV/AIDS-om retko podnose pritužbe iz straha da će njihov status postati poznat široj zajednici, čime se povećava rizik od viktimizacije i zbog čega su  vrlo značajna sprovedena situaciona testiranja diskriminacije. Takođe u izveštaju Human rights and HIV/AIDS Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights^[13], Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava uputio je preporuke koje su neophodne za postizanje društvenih ciljeva koje je usvojila Generalna skupština u svojoj Političkoj deklaraciji o HIV-u/ AIDS-u, i to: ukidanje nejednakosti i usmeravanje ka okončanju AIDS-a do 2030. godine; uklanjanje kaznenih zakonskih i političkih okvira; smanjenje stigme i diskriminacije; i rešavanje rodnih nejednakosti i rodno zasnovanog nasilja. Diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u zdravstvenim ustanovama je široko rasprostranjena, sa udelom ljudi koji žive sa HIV-om u rasponu od 1,7% do čak 21% u 13 zemalja koji su prijavili uskraćivanje zdravstvenih usluga najmanje jednom u prethodnih 12 meseci. U najmanje 1/3 zemalja koje su izveštavale, više od 10% ispitanika u svim ključnim populacijama izbegavalo je da potraži zdravstvenu zaštitu.

3.21. Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti smatra da svi društveni akteri, posebno zdravstveni radnici/ce koji zbog prirode svog posla prvi saznaju za HIV pozitivan status osoba, moraju da pruže podršku i omoguće osobama koje žive sa HIV-om pružanje zdravstvenih usluga bez diskriminacije i pod istim uslovima kao i za osobe koje ne žive sa HIV-om.

4. MIŠLjENjE

Otkazivanjem hirurške intervencije dobrovoljnom ispitivaču diskriminacije (testeru) nakon saopštavanja HIV statusa, Poliklinika B. B. je povredila odredbe člana 6. a u vezi sa članom 27. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Poliklinici B. B. da:

5.1.  Ubuduće obezbedi pružanje zdravstvenih usluga osobama koje žive sa HIV-om.

5.2.  Ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, postupa u skladu sa antidiskriminacionim propisima.

Potrebno je da Poliklinika B. B. obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Poliklinika B. B. ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS”, br. 22/09 i 52/21

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, („Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21)

[4] Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 98/06)

[5] Čl. 33. Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima („Službeni glasnik SFRJ“, br. 7/71)

[6] Br. 20 iz 2009. godine

[7] „Službeni glansik RS“, br. 25/19 i 92/23 – autentično tumačenje

[8] „Službeni glasnik RS“, br. 45/2013 i 25/19 dr. zakon

[9] The Safety of Adult Male Circumcision in HIVI nfected and Uninfected Men in Rakai, Uganda,  PLoS Medicine 2008 dostupno na: https://journals.plos.org/plosmedicine/article/file?id=10.1371/journal.pmed.0050116&type=printable

[10] Case of Kiyutin v. Russia, application no. 2700/10,  10. mart 2011. godine

[11] „Službeni glasnik RS“, br. 61/18

[12] Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti 2023. godinu, dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/

[13]Human rights and HIV/AIDS, Report of the United Nations High Commissioner for Human Rights, 2022, dostupno na internet stranici: https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/G22/337/67/PDF/G2233767.pdf?OpenElement

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1261-23 Pritužba zbog diskriminacije u oblasti pružanja zdravstvenih usluga na osnovu ličnog svojstva zdravstveno stanje