бр. 07-00-591/2023-02 datum: 15.3.2024.

 MIŠLjENjE        

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe AA iz … protiv Osnovne škole BB (u daljem tekstu: Škola), koji smatra da ga je Škola diskriminisala na osnovu bračnog i porodičnog statusa. U pritužbi je, između ostalog, navedeno da je podnosilac pritužbe otac mal. ćerke, N.L. koja je na osnovu odluke suda poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, te da podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava, da na nivou odeljenja u koje ide njegova mal. ćerka postoji „Viber“ grupa čiji je administrator učiteljica, da u navedenoj grupi „učiteljica šalje bitna obaveštenja roditeljima, i da ovo predstavlja glavni vid slanja obaveštenja od strane učiteljice“. Dalje je navedeno da je podnosilac pritužbe putem imejl prepiske kao i usmeno na sastanku u Školi, zahtevao da bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu, ali da je odbijen uz obrazlloženje Škole „da se za sve informacije o školovanju i aktivnostima deteta u školi obrati isključivo roditelju koji vrši roditeljsko pravo“. U izjašnjenju Škole na navode iz pritužbe, između ostalog, navedeno je da na nivou odeljenja koje pohađa mal.ćerka podnosioca pritužbe postoji „Viber“ grupa čiji je administrator učiteljica, da je ova grupa oformljena na inicijativu roditelja, da se preko odeljenske „Viber“ grupe razmenjuju informacije između učiteljice i roditelja dece koja su u vezi sa sadržajima koji se planiraju u Školi, a ne informacije koje se odnose na tok obrazovanja deteta, da Škola postupa „po Rešenju Osnovnog suda“, da roditelji imaju dužnost da međusobno komuniciraju, da brinu o detetu i da sve informacije od značaja za dete blagovremeno razmenjuju, u šta spadaju i informacije o školovanju, kao i da je Škola spremna da, ako se u postupku pred Poverenikom utvrdi da je škola diskriminsala podnosioca pritužbe po osnovu bračnog ili porodičnog statusa, postupi po eventualnoj preporuci Poverenika. U dopuni izjašnjenja od 13.3.2024. godine, navedeno je da majka mal. N. L. nije uticala, odnosno da nije zahtevala da se podnosiocu pritužbe onemogući pristup odeljenskoj „Viber“ grupi, počev od 25.12.2023. godine, pa do dana sastavljanja dopisa, kao ni pre navedenog datuma. U toku postupka, na osnovu analize dostavljenih dokaza kao i na osnovu navoda iznetih u pritužbi, dopunama pritužbe, izjašnjenju i dopuni izjašnjenja, može se konstatovati da na nivou odeljenja u koje ide mal. ćerka podnosioca pritužbe postoji odeljenska „Viber“ grupa u kojoj se šalju informacije u vezi sa akivnostima dece u Školi, da je njen administrator učiteljica, da je zahtev podnosioca pritužbe da bude uključen u ovaj vid komunikacije odbijen, dok je majci deteta isto omogućeno. Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, a uzimajući u obzir odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Škola nije dostavila dokaze kojima bi dokazala da je odbijanje da uključi podnosioca pritužbe u odeljensku „Viber“ grupu, dok je majci deteta to omogućila, bilo opravdano legitimnim ciljem, kao i da je ovakvo odbijanje bilo primereno i nužno. Poverenik je dao mišljenje da je Škola povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Školi je preporučeno da u najkraćem roku omogući pristup podnosiocu pritužbe odeljenskoj „Viber“ grupi koja je obrazovana za roditelje odeljenja koje pohađa njegova mal. ćerka.

1. TOK POSTUPKA
   • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA iz …, protiv Osnovne škole BB (u daljem tekstu: Škola), zbog diskriminacije na osnovu bračnog i porodičnog statusa.
   • U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

• da je podnosilac pritužbe otac mal. ćerke, N.L. koja je na osnovu odluke suda poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, pri čemu je napomenuto da podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava;
• da se podnosilac pritužbe u više navrata obraćao učiteljici mal. N.L, putem telefonskog razgovora, preko imejl prepiske, kao i usmeno na sastanku u Školi, sa zahtevom da mu se omogući pristup bitnim informacijama „vezanim za njegovu ćerku“, kao i da ga uključe u sve vidove informisanja roditelja učenika od strane učiteljice, kao što su termini roditeljskih sastanaka, školsko fotografisanje dece, predstojeće ekskurzije i sl;
• da na nivou odeljenja, u kojem je mal.ćerka podnosioca pritužbe, postoji „Viber“ grupa u kojoj „učiteljica šalje bitna obaveštenja roditeljima, i da ovo predstavlja glavni vid slanja obaveštenja od strane učiteljice“, a u koju podnosilac pritužbe nije uključen ni posle traženja usmenim i pismenim putem;
• da podnosilac pritužbe smatra da je ovakvim postupanjem škole diskriminisan u odnosu na majku deteta i druge roditelje, budući da je njoj omogućen pristup odeljenskoj „Viber“ grupi;
• da je od svoje mal.ćerke saznao da je bilo fotografisanje dece „prošle godine pred kraj školske godine“, da je održan roditeljski sastanak 6.11.2023. godine, kao i da deca treba da idu na ekskurziju, napominjući da o svemu navedenom nije bio obavešten od učiteljice;
• da je podnosilac pritužbe zamolio učiteljicu više puta preko imejl prepiske i usmenim putem da bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu, u kojoj se razmenjuju informacije o roditeljskim sastancima, rekreativnoj ekskurziji, fotografisanju dece i sl;
• da je na sastanku u Školi 26.10.2023. godine pored učiteljice prisustvovala i „pravnica Škole“, gde je podnosilac pritužbe ponovo izneo zahtev za pristup odeljenskoj „Viber“ grupi, da se u jednom trenutku razgovoru priključio i direktor škole, kao i da je u tom razgovoru podnosilac pritužbe iskazao svoj stav da roditelji treba da budu jednako tretirani u svim segmentima koji se odnose na školovanje dece, bez obzira ko od roditelja samostalno vrši roditeljsko pravo, ukoliko drugi roditelj nije lišen roditeljskog prava;
• da je direktor pokazao „nerazumevanje“ za izneti stav podnosioca pritužbe, te da je predložio „da se za sve informacije o školovanju i aktivnostima deteta u školi obrati isključivo roditelju koji vrši roditeljsko pravo“, pri čemu posebno ističe da je problem u tome što podnosilac pritužbe, kako navodi, ne dobija nikakve informacije o školovanju mal.ćerke od majke.
  • U prilogu pritužbe, između ostalog, dostavljeni su sledeći dokazi: 1) kopija presude Osnovnog suda, kao i kopija elektronske prepiske između podnosioca pritužbe i učiteljice mal. N.L.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od direktora Škole.
  • U izjašnjenju Škole, između ostalog, navedeno je:
• da je „Godina korone“ bila inicijator osnivanja odeljenskih „Viber“ grupa, odnosno ovog vida komunikacije između nastavnika i roditelja dece, zbog što bezbednijeg ostvarivanja prava deteta, odnosno da je „tačnije reći da su inicijatori Viber grupe roditelji, zbog lakše komunikacije sa razrednim starešinama“, tj. „preciznije jedan roditelj“, te da je najčešće administrator odeljenske „Viber“ grupe razredni starešina, kao i da „Viber grupa nije obaveza zaposlenog i služi za kratka obaveštenja roditelja“;
• da se preko odeljenske „Viber“ grupe razmenjuju informacije između učiteljice i roditelja dece koja su u vezi sa sadržajima koji se planiraju u Školi, kao i da majka mal. N. L, kao „pravni zastupnik“ deteta i podnosilac pritužbe, kao otac, treba da se dogovore koji roditelj će biti uključen u odeljensku „Viber“ grupu;
• da učiteljica mal. N. L. ne deli informacije o toku i napredovanju svojih đaka ni preko jedne elektronske platforme, pa ni preko „Viber“ grupe, već da te informacije saopštava isključivo, lično roditelju deteta;
• da Škola postupa „po Rešenju Osnovnog suda“, te da je „suvišna konstatacija“ podnosioca pritužbe da je Škola pokazala nerazumevanje i diskriminisala ga time što mu nije omogućen pristup „Viber“ grupi, kao i da na osnovu navedenog, roditelji imaju dužnost da međusobno komuniciraju, da brinu o detetu i da sve informacije od značaja za dete blagovremeno razmenjuju, u šta spadaju i informacije o školovanju;
• da se ne može govoriti o diskriminaciji podnosioca pritužbe od strane škole, jer bi akt diskriminacije mogao postojati samo ako Škola podnosiocu pritužbe kao roditelju, „nikakav pristup informacijama ne daje“, kao i da podnosilac pritužbe zbog toga nema nikakve informacije o školovanju deteta;
• da se do sada nije bilo slučaja da je Škola na bilo koji način bilo kom roditelju uskratila pravo na informaciju u vezi sa školovanjem svog deteta;
• da je Škola spremana da, ako se u postupku pred Poverenikom utvrdi da je škola diskriminsala podnosioca pritužbe po osnovu bračnog ili porodičnog statusa, postupi po eventualnoj preporuci Poverenika, kao i da se izvini podnosiocu pritužbe.

Uz izjašnjenje dostavljeni su: 1) kopija elektronske prepiske između učiteljice mal. N.L. i podnosioca pritužbe; 2) kopija odgovora Škole o postupanju po Preporuci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti br. … od … 3) kopija dopisa Škole, upućenog Gradskom centru za socijalni rad – Odeljenju VV od 6.6.2023. godine.

• U dopuni pritužbe od 4.1.2023. godine, podnosilac pritužbe je naveo da je učiteljica mal. N.L. počela da komunicira sa podnosiocem pritužbe preko „Viber“ aplikacije i da mu prosleđuje određene informacije o aktivnostima u školi za svoju ćerku, ali da i dalje nije uključen u odeljensku „Viber“ grupu gde se nalaze ostali roditelji dece iz odeljenja.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je, radi pravilnog i potpunog činjeničnog stanja, uputio Školi dopis br. 07-00-591/2023-02 od 28.2.2024. godine, sa zahtevom da izjašnjenje dopuni tako što će precizirati da li je majka mal. N.L. zahtevala od učiteljice ili Škole da podnosilac pritužbe ne bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu, od trenutka kada se podnosilac pritužbe obratio Školi sa zahtevom da bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu.
• Škola je, u dopuni izjašnjenja, između ostalog, navela da majka mal. N. L. ni na koji način nije uticala na komunikaciju između učiteljice i podnosioca pritužbe, počev od 25.12.2023. godine, pa do dana sastavljanja ovog dopisa, kao što nije radila ni pre navedenog datuma. U dopuni izjašnjenja je navedeno i da je učiteljica mal. N.L. u stalnom kontaktu sa podnosiocem pritužbe i da ga „o svemu obaveštava“. Uz dopunu izjašnjenja, dostavljena je kopija elektronske prepiske između Škole i učiteljice mal. N.L. od 12.3.2024. godine.
• U dopuni pritužbe od 14.3.2024. godine, podnosilac pritužbe je naveo da je učiteljica mal. N.L. propustila da ga pozove na prvi vanredni roditeljski sastanak, dok je za drugi roditeljski sastanak dobio blagovremeno poziv preko interne „Viber“ prepiske sa učiteljicom. Navedeno je da je poziv za prvi roditeljski sastanak roditeljima dece poslat upravo preko odeljenske „Viber“ grupe, kojoj podnosilac pritužbe nema pristup. Navedeno je i da se u odeljenskoj „Viber“ grupi diskutovalo oko razloga prvog roditeljskog sastanka, a to je bilo vršnjačko nasilje, u kojem nije direktno učestvovala mal. N.L. Na kraju, u dopuni pritužbe je navedeno i da je podnosilac pritužbe na drugom roditeljskom sastanku saznao da je njegova mal.ćerka bila žrtva incidenta koji se dogodio u školi, tako što joj je jedan đak, učesnik prethodnog incidenta, „zavrnuo ruku i oborio je na pod“, kao i da i dalje nije uključen u odeljensku „Viber“ grupu, kao i da informacije o nemilim događajima koji su napred opisani nije dobio informacije ni od majke, ni od učiteljice, ni od Škole.

2. ČINjENIČNO STANjE

2.1. Uvidom u kopiju presude Osnovnog suda, utvrđeno je da se razvodi brak između podnosioca pritužbe i majke mal.dece, da se mal. deca poveravaju majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, kao i da otac nije lišen roditeljskog prava.

2.2. Uvidom u kopiju elektronske prepiske između učiteljice i podnosioca pritužbe od 27.9.2023. godine i 20.10.2023. godine, utvrđeno je, između ostalog, da se podnosilac pritužbe prvobitno obratio učiteljici sa pitanjem da li postoji još neki vid komunikacije između roditelja i učiteljice „tipa Viber grupa ili imejl grupa“, u koji podnosilac pritužbe nije uključen, kao i da je naknadno još jednom putem mejla uputio zahtev učiteljici da mu se omogući pristup „Viber“ grupi.

2.3. Uvidom u kopiju „Viber“ prepiske između učiteljice mal. N.L. i podnosioca pritužbe, utvrđeno je da je učiteljica u periodu od 19.12.2023. godine do 25.12.2023. godine obaveštavala neposredno putem „Viber“ aplikacije podnosioca pritužbe o određenim aktivnostima u Školi, u vezi sa mal. N.L, kao npr. kada će biti održano fotografisanje dece, kada će biti organizovane određene novogodišnje školske svečanosti uz upućivanje poziva podnosiocu pritužbe da prisustvuje ovim svečanostima, informacije o terminu početka školske nastave nakon zimskog raspusta, kao i informacije o roditeljskom sastanku.

2.4. Uvidom u kopiju dopisa Škole, upućenog Gradskom centru za socijalni rad – Odeljenju VV od 6.6.2023. godine, utvrđeno je da je Škola, po nalogu organa starateljstva sastavila „Izveštaj o aktuelnom funkcionisanju učenice N.L.“. U predmetnom izveštaju je, između ostalog navedeno da mal. N.L, kao učenica 1. razreda Škole uspešno savladava sve školske obaveze uz napomenu da pri tome pokazuje motivisanost za rad i prihvatanje školskih obaveza. Dalje, navedeno je da N.L. učestvuje i u vannastavnim aktivnostima i da je ostvarila dobru komunikaciju sa drugarima i drugaricama iz odeljenja. Dalje, konstatuje se i da je veoma dobro prihvaćena od strane drugara i drugarica. Posebno se napominje da je podnosilac pritužbe prvi put kontaktirao učiteljicu mal. N.L. tek nakon završetka rekreativne nastave i tom prilikom je zamolio da mu „pošalje fotografije“ mal. N.L, da je zahtevao da se izvrši inspekcijski nadzor u Školi, kao i da je postupajući inspektor utvrdio da u postupanju Škole ne postoje nepravilnosti. Pored svega, u izveštaju je istaknuto i to da podnosilac pritužbe nije pokazao interesovanje za „opšti uspeh, prilagodljivost nastavnim sadržajima, niti procesu socijalizacije“ za mal N.L, kao i da nakon rekreativne nastave nije nastavio kontakte sa učiteljicom, „niti se interesovao za uspeh mal. N.L., obrazovno vaspitni rad niti proces socijalizacije“. Na kraju, navedeno je da Škola ima „odličnu saradnju“ sa majkom deteta koja redovno dolazi na „otvorena vrata“ i roditeljske sastanke.

2.5. Uvidom u kopiju elektronske prepiske između Škole i učiteljice mal. N.L. od 12.3.2024. godine, utvrđeno je da je direktor Škole zahtevao od učiteljice da ga informiše o tome da li je majka mal. N.L. na bilo koji način zahtevala da podnosilac pritužbe ne bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu, na šta je učiteljica odgovorila elektronskim dopisom da majka mal. N.L. ni na koji način nije uticala na odluku učiteljice u vezi sa učlanjivanjem podnosioca pritužbe u odeljensku „Viber“ grupu.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

3.1. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe, dopuna pritužbe, dostavljene dokaze, navode iz izjašnjenja, dopune izjašnjenja kao i antidiskriminacione i druge propise.

Pravni okvir

3.2. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[1]  kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti je da postupa po pritužbama zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima i izriče mere u skladu sa članom 40. ovog zakona.

3.3. Ustav Republike Srbije^[2] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.4. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da je neposredna diskriminacija izvršena ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Članom 8. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, osim ako je to opravdano legitimnim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.

3.5. Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona^[3] propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 77. stav 3. ovog zakona propisano je da jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Članom 78. stav 3. propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. Stavom 4. istog člana propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

3.6. Odredbama člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju^[4], između ostalog propisano je da škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, kao i da Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

3.7. Odredbama Pravilnika o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostajanstva ličnosti[5], u odeljku „značenje pojmova i izraza“, propisano je da ustanova, u smislu ovog akta, jeste predškolska ustanova, osnovna i srednja škola i dom učenika, dok je pojam „izvršilac diskriminacije“ definisan kao lice – učesnik u obrazovanju, zaposleni, roditelj ili treće lice, kao i ustanova, njeni organi i tela koji svojim činjenjem ili propuštanjem činjenja vrše diskriminaciju u procesu obrazovanja i vaspitanja ili u vezi sa njim, u svim relacijama.

Analiza navoda iz pritužbe i priloga sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.8. Zadatak Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u konkretnom slučaju je da utvrdi da li je Škola svojim postupanjem u konkretnom slučaju neopravdano nepovoljnije postupala prema podnosiocu pritužbe, na osnovu bračnog i porodičnog statusa kao ličnog svojstva.

3.9. Uzimajući u obzir, navode iz pritužbe, dostavljene dokaze, kao i navode iz izjašnjenja, nesporno je da postoji „Viber“ grupa za roditelje odeljenja u koje ide i mal.ćerka podnosioca pritužbe, da je podnosilac pritužbe putem imejla, kao i usmeno na sastanku u Školi, zahtevao da bude uključen u odeljensku „Viber“ grupu njegove mal. ćerke, da je učiteljica odeljenja u koje ide i mal.ćerka podnosioca pritužbe administrator navedene „Viber“ grupe, kao i da je majci deteta omogućeno učešće u odeljenskoj „Viber“ grupi.

3.10. Uzimajući u obzir navode iz pritužbe, a posebno navode iz izjašnjenja Škole, u kojima je navedeno da je „majka pravni zastupnik deteta, da postoji presuda Osnovnog suda, kao i da sve informacije treba da dobija od majke deteta u dogovoru sa njom“, nesporno je da Škola, nije dozvolila podnosiocu pritužbe da preko ove grupne elektronske platforme dobija informacije o akivnostima svog deteta kao i o drugim činjenicama u vezi sa aktivnostima mal.ćerke u školi.

3.11. Poverenik može konstatovati da je u konkretnom slučaju došlo do pravljenja razlike između podnosioca pritužbe, kao oca sa kojim njegova mal. ćerka ne živi i majke, kojoj je mal. ćerka poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, budući da je majci deteta omogućeno da bude učesnik odeljenske „Viber“ grupe dok podnosiocu pritužbe to nije dozvoljeno, uz obrazloženje „da je majka pravni zastupnik deteta, da postoji presuda Osnovnog suda, kao i da sve informacije treba da dobija od majke deteta u dogovoru sa njom“. S toga, dalje je neophodno razmotriti da li ovakvo pravljenje razlike ima razumno i legitimno opravdanje.

3.12. S tim u vezi, neophodno je ukazati da je članom 78. stav 3. Porodičnog zakona propisano da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo, dok je stavom 4. istog člana propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. Dalje, odredbama člana 48. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, između ostalog, propisano je da škola podstiče i neguje partnerski odnos sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima učenika, zasnovan na principima međusobnog razumevanja, poštovanja i poverenja, kao i da Programom saradnje sa porodicom, škola definiše oblasti, sadržaj i oblike saradnje sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima dece i učenika, koji obuhvataju detaljno informisanje, savetovanje, uključivanje u nastavne, i ostale aktivnosti škole i konsultovanje u donošenju odluka oko bezbednosnih, nastavnih, organizacionih i finansijskih pitanja, s ciljem unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao i obezbeđivanja sveobuhvatnosti i trajnosti vaspitno-obrazovnih uticaja.

3.13. Polazeći od navedenih zakonskih odredaba, a posebno od činjenice da majka deteta, kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo prema odluci nadležnog suda nad mal. N.L, nije zahtevala od učiteljice da se podnosiocu pritužbe onemogući pristup odeljenskoj „Viber“ grupi, Poverenik može konstatovati da nije postojalo razumno i legitimno opravdanje da se podnosiocu pritužbe uskrati pravo na pristup odeljenskoj „Viber“ grupi. Naime, odeljenska „Viber“ grupa, očigledno predstavlja elektronsku platformu, u kojoj roditelji dobijaju informacije o aktivnostima svoje dece u toku školovanja, kao i o drugim bitnim terminima i obavezama kako dece tako i samih roditelja u odnosu na održavanje roditeljskih sastanaka i drugih školskih manifestacija. Zbog toga, ne postoji opravdanje da se pristup ovakvom vidu informisanja uskrati roditelju sa kojim dete ne živi, a da pri tom roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo ne zahteva niti navodi razloge zbog kojih bi to pravo trebalo uskratiti drugom roditelju. Navodi Škole da „postoji presuda Osnovnog suda, kao i da je majka pravni zastupnik deteta“, ukazuju na to da je u konkretnom slučaju pravljena razlika po osnovu porodičnog statusa, a to u ovom slučaju ne može biti  opravdanje za neuključivanje podnosioca pritužbe u odeljensku „Viber“ grupu, iz razloga što podnosilac pritužbe nije lišen roditeljskog prava, a u odeljenskoj „Viber“ grupi se razmenjuju informacije koje se odnose i na tok obrazovanja i školovanja deteta.

3.14. Na kraju, kako je Škola navela u izjašnjenju da diskriminacija prema podnosiocu pritužbe ne postoji, te da bi postojala samo ako bi Škola u potpunosti uskratila svaki vid pristupa informacija podnosiocu pritužbe u odnosu na majku deteta, a koje se odnose na tok obrazovanja i školovanja deteta, Poverenik koristi priliku da ukaže da akt diskriminacije može postojati u svakom slučaju kada se pravi bilo kakav vid razlike po osnovu nekog ličnog svojstva, ako takav akt nema razumno i legitimno opravdanje.

3.15. Zbog navedenog, imajući u vidu odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, Poverenik konstatuje da Škola nije dostavila dokaze kojima bi dokazala da je odbijanje da uključi podnosioca pritužbe u odeljensku „Viber“ grupu, dok je majci deteta to omogućila, bilo opravdano legitimnim ciljem, kao i da je ovakvo odbijanje bilo primereno i nužno.

4. MIŠLjENjE

Osnovna škola BB, odbijanjem da uključi podnosioca pritužbe u odeljensku „Viber“ grupu, dok je majci deteta to omogućila, povredila je odredbe člana 8. Zakona o zabrani diskriminacije.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Osnovnoj BB:

– da u najkraćem roku omogući pristup podnosiocu pritužbe odeljenskoj „Viber“ grupi koja je obrazovana za roditelje odeljenja koje pohađa njegova mal. ćerka.

Potrebno je da Osnovna škola BB obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] Zakon o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21), član 1. stav 2.

[2] „Sl. glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21

[3] „Sl. glasnik RS“, br. 18/05, 72/11 – dr. zakon i 6/15

[4] „Sl. glasnik RS“, br. 55/13, 101/17, 10/19 i 27/18 – dr. zakon i 129/21

[5] „Sl. glasnik RS“, br. 65/18

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1238-23 Pritužba zbog diskriminacije po osnovu bračnog i porodičnog statusa