br. 07-00-589/2023-02 datum: 17.6.2024.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je AA podneo u ime svoje majke BB, zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta. U pritužbi je navedeno da je objekat Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd koji koristi filijala u Barajevu nepristupačan osobama sa invaliditetom, kao i da su osobe sa invaliditetom i osobe koje se otežano kreću prinuđene da koriste strme stepenice, koje su nebezbedne. U pritužbi je takođe navedeno da je BB, majka podnositelja pritužbe zaposlenom koji je primao dokumentaciju u Elektrodistribuciji naglasila da ima Multiple Sklerozu i da joj je u trenutku kada je dobila rešenje za prelazak na trofaznu struju rečeno da će se priključak izvršiti odmah nakon izvršene uplate, međutim da ona nakon izvršene uplate nije bila priključena. U izjašnjenju i dopuni izjašnjenja Elektrodistribucije Srbije, između ostalog, navedeno je da je BB realizovano priključenje po predmetnom zahtevu. Dalje je pojašnjeno da je poslovni prostor u Barajevu u vlasništvu Eletroprivrede Srbije a.d. Beograd, a da je Elektrodistribucija d.o.o. Beograd korisnik objekta i da objekat trenutno nije pristupačan osobama sa invaliditetom i osobama koje se otežano kreću, da u objektu postoji glavni ulaz sa stepeništem, bez pristupne rampe, kao i da pored glavnog ulaza postoji kolski ulaz u objekta koji takođe nije prilagođen osobama sa invaliditetom i osobama koje se otežano kreću. Takođe je navedeno da je Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja kontaktirala Elektroprivredu Srbije a.d. Beograd, kao vlasnika objekta u javnoj upotrebi i da se povodom navedenog Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd i Elektroprivreda Srbije a.d. Beograd obavezuju da u narednom periodu postave pristupnu rampu u skladu sa tehničkim standardima. Uvidom u sve dokaze može se konstatovati da je majci podnositelja pritužbe BB realizovano priključenje na trofaznu struju po predmetnom zahtevu. Elektrodistribucija nije sporila navode iz pritužbe da je objekat koji koristi Filijala u Barajevu nepristupačan osobama sa invaliditetom i osobama koje se otežano kreću. Pohvalno je što je odmah nakon ukazivanja Poverenika, Elektrodistribucija Srbije preduzela određene aktivnosti da problem reši i obezbedi pristupačnost Filijale u Barajevu. Imajući u vidu odgovornost vlasnika, odnosno korisnika objekta u javnoj upotrebi u koje spada i filijala Elektrodistribucije, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da su neobezbeđivanjem pristupačnosti objekta koji koristi Filijala u Barajevu povređene odredaba člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Poverenik je preporučio Elektrodistribuciji Srbije d.o.o. Beograd da nastavi sa preduzimanjem aktivnosti i obezbedi pristupačnost objekta Filijale u Barajevu osobama sa invaliditetom kao i osobama koje se otežano kreću, kao i da ubuduće, u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti, ne krši antidiskriminacione propise.

1. TOK POSTUPKA

• Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbom se obratio AA, u ime svoje majke BB, protiv Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, Filijale u Barajevu, zbog diskriminacije po osnovu invaliditeta.

1.2.  U pritužbi je, između ostalog, navedeno:

– da je objekat nepristupačan osobama sa invaliditetom, kao i da su osobe sa invaliditetom prinuđene da koriste strme stepenice, koje su nebezbedne;

–  da je BB zaposlenom koji je primao dokumentaciju naglasila da ima Multiple Sklerozu i da joj je u trenutku kada je dobila rešenje za prelazak na trofaznu struju rečeno da će se priključak izvršiti odmah nakon izvršene uplate, međutim da ona nakon izvršene uplate nije bila priključena.

1.3.  Uz pritužbu je dostavljena saglasnost BB od … godine; Elektronska prepirka sa EPS-om; Fotografija fiskalnog računa br. … od … godine i Fotografija Ugovora o pružanju usluge za priključenje na distributivni sistem električne enrgije na osnovu rešenja o odobrenju za priključenje br. … od … godine.

1.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], pa je u toku postupka pribavljeno izjašnjenje Elektrodistribucije Srbije. U izjašnjenju na pritužbu, navedeno je da je BB realizovano priključenje po predmetnom zahtevu … dana … godine.

1.5. Imajući u vidu da je AA pritužbu u ime svoje majke podneo zbog nepristupačnosti objekta osobama sa invaliditetom, kao i da se Eleketrodistribucija Srbije nije izjasnila o tome da li je objekat filijale u Barajevu pristupačan osobama sa invaiditetom i osobama koje se otežano kreću, Poverenik je od Elektrodistribucije Srbije, zatražio da pojasni da li je objekat filijale u Barajevu pristupačan osobama sa invaliditetom i osobama koje se otežano kreću, odnosno da li je ulaz sa fotografija do koga vode dva nivoa stepenica jedini ulaz u ovaj objekat i da li postoji drugi ulaz pristupačan osobama sa invaliditetom i da li do tog ulaza postoji putokaz koji ukazuje na ovaj eventualno pristupačan ulaz.

1.6. U dopuni izjašnjenja Elektrodistribucije Srbije, između ostalog, navedeno je:

– da je poslovni prostor u Barajevu u vlasništvu Eletroprivrede Srbije a.d. Beograd, kao i da ovaj objekat Elektrodistribucija d.o.o. Beograd samo koristi;

– da objekat trenutno nije pristupačan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću, kao i da do ulaza u objekat vode stepenice bez pristupne rampe, dok pored glavnog ulaza, postoji i kolski ulaz u objekat, koji takođe nije prilagođen osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću;

– da je Elektrodistribucija Srbije d.o.o. u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja kontaktirala Elektroprivredu Srbije a.d. Beograd, kao vlasnika objekta u javnoj upotrebi;

– da se Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd i Elektroprivreda Srbije a.d. Beograd obavezuju da u narednom periodu postave pristupnu rampu u skladu sa tehničkim standardima.

1.7. Poverenik je zatražio od AA da se izjasni o tome da li i dalje ostaje pri pritužbi protiv Elektrodistribucije – Filijale u Barajevu i u kom delu pritužbe, imajući u vidu da je priključenje po podnetom zahtevu njegove majke izvršeno, kao i da je  Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja kontaktirala Elektroprivredu Srbije a.d. Beograd, kao vlasnika objekta u javnoj upotrebi i da su preduzete aktivnosti u cilju obezbeđivanja pristupačnosti objekta koji koristi Ogranak Elektrodistribucije u Barajevu.

1.8. Podnosilac pritužbe je dopis Poverenika br. … od … godine primio … godine. Do dana donošenja mišljenja, Povereniku nije dostavljen odgovor na navedeni dopis  u skladu sa članom 37. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je postupak u skladu sa stavom 5. ovog člana nastavljen.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u dostupne fotografije utvrđeno je da do ulaza u objekat vode dva nivoa stepenica, bez pristupne rampe, kao i da pored glavnog ulaza, postoji i kolski ulaz u objekat.

• Među stranama nije sporno da je objekat Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd Filijale u Barajevu nepristupačan za osobe sa invaliditetom.

• Uvidom u dopis Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, Ogranak Obrenovac, br. … utvrđeno je da je realizovano priključenje po predmetnom zahtevu … dana … godine na ime BB iz … za merno mesto na adresi u …

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen je Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti.
• Ustav Republike Srbije[3] u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta[4].
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti zatim konstatuje da je Republika Srbija usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[5], čiji je cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Član 2. stav 1. tačka 3. Konvencija pod diskriminacijom na osnovu invaliditeta podrazumeva svaku razliku, isključivanje ili ograničenje po osnovu invaliditeta, što ima za cilj ili efekat narušenja ili poništenja priznavanja, uživanja ili vršenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u političkoj, ekonomskoj, društvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Konvencijom su obuhvaćeni i svi oblici diskriminacije, uključujući i uskraćivanje razumnog prilagođavanja, a države ugovornice se obavezuju da zabrane svaku diskriminaciju po osnovu invaliditeta i garantuju osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Članom 9. Konvencije između ostalog je propisano da će u cilju omogućavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države ugovornice preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje stoje na raspolaganju javnosti. Mere koje uključuju identifikovanje i uklanjanje barijera za pristup, odnose se, između ostalog i na zgrade.
• U Opštem komentaru broj 2 (2014), na član 9. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Komitet za prava osoba sa invaliditetom najpre je istakao da je pristupačnost preduslov za samostalan život i puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u društvu, kao i da bez pristupa fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informaciono komunikacione tehnologije i sisteme, i druge usluge i pogodnosti otvorene za ili namenjene javnosti, osobe sa invaliditetom ne bi imale jednake mogućnosti za učešće u društvu u kojem žive. Takođe, Komitet je naveo da osobe sa invaliditetom treba da imaju jednak pristup svim dobrima, proizvodima i uslugama namenjenim javnosti na način koji će poštovati dostojanstvo tih osoba i osigurati ravnopravno i efikasno korišćenje. Komitet smatra da uskraćivanje pristupa treba smatrati aktom diskriminacije, bez obzira na to da li ga je počinio neko iz javnog ili privatnog sektora. Takođe, Komitet ističe da pristupačnost treba obezbediti za sve osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu poteškoća sa kojom se osoba susreće i bez pravljenja bilo kakvih razlika po bilo kom ličnom svojstvu osobe sa invaliditetom. Dalje, je navedeno da pravo na pristupačnost zagarantovano Konvencijom ima koren u postojećim ljudskim pravima, kao što su pravo na jednak pristup javnim službama i servisima garantovano Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima^[6] (član 25 c) i pravo na pristup bilo kom mestu ili usluzi namenjenim javnosti, garantovano Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije^[7] (član 5 f).
• Takođe, Zaključna zapažanja Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom[8] sa preporukama za zaštitu i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom u narednom izveštajnom periodu (CRPD/C/SRB/CO/1), koje je Republici Srbiji nakon predstavljanja ovog izveštaja uputio Komitet za prava osoba sa invaliditetom UN, sadrže i preporuku koja se odnosi na izradu sveobuhvatnog plana pristupačnosti i ohrabrivanje u primeni univerzalnog dizajna u svim oblastima, prikupljanje i obradu statističkih podataka o osobama sa invaliditetom i uslugama koje im se pružaju i drugih.^[9] Naime, Komitet je uputio Republici Srbiji preporuku da razvije sveobuhvatan plan za obezbeđivanje pristupačnosti uz efikasan nadzor i mapu puta koja će postaviti polazne tačke za uklanjanje postojećih prepreka i da promoviše univerzalni dizajn za sve zgrade, javne servise i javni transport, kao i pristupačnost informacija i medija, posebno elektronskih medija, a sve u skladu sa Opštom preporukom broj 2 na Pristupačnost. U tom smislu, Komitet je uputio preporuku da država članica između ostalog odredi dovoljno sredstava za nadziranje sprovođenja standarda pristupačnosti, uz podršku ažurirane nacionalne baze podataka na svojoj teritoriji, da utvrdi delotvorne sankcije za odvraćanje koje se mogu nametnuti zbog nesprovođenja i uključi organizacije osoba sa invaliditetom u ovaj proces.
• Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije koji u članu stav 1. tačka. 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbom člana 2. stav 1. tačka 4) ovog zakona propisano je da izraz „organ javne vlasti“ označava, pored ostalog i javno preduzeće, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava. Odredbom člana 6. Zakona o zabrani diskriminacije je propisano da neposredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva u istoj ili sličnoj situaciji, bilo kojim aktom, radnjom ili propuštanjem, stavljaju ili su stavljeni u nepovoljniji položaj, ili bi mogli biti stavljeni u nepovoljniji položaj. Pored toga odredbom člana 17. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi kao i javnim površinama u skladu sa zakonom. Članom 26. stav 1. propisano je da diskriminacija postoji ako se postupa suprotno načelu poštovanja jednakih prava i sloboda osoba sa invaliditetom u političkom, ekonomskom, kulturnom i drugom aspektu javnog, profesionalnog, privatnog i porodičnog života.
• Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom[10], pored toga što uređuje opšti režim zabrane diskriminacije na osnovu invaliditeta, propisuje i poseban slučaj diskriminacije u vezi sa pružanjem usluga i korišćenjem objekata i površina. Naime, odredbom člana 13. ovog zakona izričito je zabranjena diskriminacija na osnovu invalidnosti u pogledu dostupnosti usluga i pristupa objektima u javnoj upotrebi. Stavom 3. ovog člana propisano je da se pod objektima u javnoj upotrebi, u smislu ovog zakona, smatraju: objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, sporta, turizma ili objekti koji se koriste za zaštitu životne sredine, zaštitu od elementarnih nepogoda i slično. Istim članom zabranjeno je odbijanje da se izvrši tehnička adaptacija objekta neophodna da bi se usluga pružila korisniku sa invaliditetom. Pored toga, odredbom člana 16. stav 1. ovog zakona propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi, dužan da obezbedi pristup objektu u javnoj upotrebi svim osobama sa invaliditetom, bez obzira na vrstu i stepen njihovog invaliditeta, dok je stavom 2. propisano, da ovu obavezu ima i drugo lice na koje je preneto pravo korišćenja, osim ako je sa vlasnikom, odnosno nadležnim organom ugovoreno drugačije. Stavom 3. istog člana, propisano je da je vlasnik objekta u javnoj upotrebi dužan da izvrši adaptaciju objekta u cilju zadovoljavanja uslova za ispunjavanje obaveze iz stava 1. ovog člana.
• Zakonom o planiranju i izgradnji[11] uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisao je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama.
• Pravilnikom o tehničkim standardima planiranja, projektovanja i izgradnje objekata, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama^[12] detaljno se propisuju uslovi za planiranje prostora i projektovanje objekata za javno korišćenje za osobe sa invaliditetom, kao i posebnih uređaja u njima. Pristupačnost, u smislu ovog pravilnika, rezultat je primene tehničkih rešenja u projektovanju i građenju građevina, kojima se osobama sa invaliditetom omogućava nesmetan pristup, kretanje, boravak i rad u tim građevinama na jednakoj osnovi kao i ostalim osobama. Odredbom člana 2. Pravilnika regulisano je koji se objekti mogu smatrati objektima za javno korišćenje, pa je propisano da tu spadaju objekti za javno korišćenje, kao što su npr: banke, bolnice, domovi zdravlja, domovi za stare, objekti kulture, objekti za potrebe državnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, poslovni objekti, pošte, rehabilitacioni centri, saobraćajni terminali, sportski i rekreativni objekti, ugostiteljski objekti, hoteli, hosteli, škole i drugi objekti. Odredbama člana 3. propisano je da su osobe smanjene pokretljivosti osobe sa fizičkim ili senzornim invaliditetom, stare osobe, trudnice, i/ili druge osobe čija je mogućnost nesmetanog kretanja povremeno ili trajno smanjena usled barijera sa kojima se susreću u okruženju, kao i da je prepreka fizička, komunikacijska i/ili orijentacijska smetnja koja postoji u prostoru, a koja osobu može ometati i/ili sprečavati u nesmetanom pristupu, kretanju, boravku, primanju neke usluge i/ili radu. Istim članom propisano je da je pristupačnost rezultat primene tehničkih standarda u planiranju, projektovanju, građenju, rekonstrukciji, dogradnji i adaptaciji objekata i javnih površina, pomoću kojih se svim ljudima, bez obzira na njihove fizičke, senzorne i intelektualne karakteristike, ili godine starosti osigurava nesmetan pristup, kretanje, korišćenje usluga, boravak i rad. Odredbama člana 5. propisano je da su obavezni elementi pristupačnosti: 1) elementi pristupačnosti za savladavanje visinskih razlika; 2) elementi pristupačnosti kretanja i boravka u prostoru – stambene i stambeno-poslovne zgrade i objekti za javno korišćenje i 3) elementi pristupačnosti javnog saobraćaja. Dalje, pravilnikom je objašnjeno na koje načina prevazići određene barijere (rampa, kosa ravan, vizuelna i zvučna najava i druge).

Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

• Imajući u vidu predmet pritužbe, kao i nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je Eleketrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd u neopravdano nepovoljniji položaj stavila majku podnosioca pritužbe kao i druge osobe sa invaliditetom koje se otežano kreću.
• Poverenik najpre konstatuje da je Zakonom o zabrani diskriminacije, Zakonom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i Zakonom o planiranju i izgradnji propisana obaveza obezbeđivanja pristupačnosti fizičkog okruženja osobama sa invaliditetom u cilju njihovog punog učešća u svim oblastima života. Zakonom o planiranju i izgradnji uređuju se, između ostalog, uslovi i način uređenja prostora, uređivanje i korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnja objekata. Odredbama člana 5. propisano je da se zgrade javne i poslovne namene, kao i drugi objekti za javnu upotrebu, moraju projektovati, graditi i održavati tako da svim korisnicima, a naročito osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama, omogućavaju nesmetan pristup, kretanje i boravak, odnosno korišćenje u skladu sa odgovarajućim tehničkim propisima čiji su sastavni deo standardi koji definišu obavezne tehničke mere i uslove projektovanja, planiranja i izgradnje, kojima se osigurava nesmetano kretanje i pristup osobama sa invaliditetom, deci i starim osobama. Ovu obavezu dodatno definišu Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, propisujući da svako ima pravo na jednak pristup objektima u javnoj upotrebi u koje spadaju i objekti koje koriste javna preduzeća imajući u vidu da obezbeđivanje pristupačnosti objekata i usluga predstavlja osnovni preduslov za samostalan život osoba sa invaliditetom, jer im omogućava aktivno učešće u svim oblastima života na ravnopravnoj osnovi. Ukoliko samo jedan od elemenata pristupačnosti nije adekvatan, osoba sa invaliditetom će se naći u situaciji tzv. „prekinutog lanca kretanja“, odnosno, biće dovedena u situaciju u kojoj nema mogućnost da samostalno funkcioniše. U konkretnom slučaju, nemogućnost pristupa objektu Elektrodistribucije, Ogranka Obrenovac – Filijale Barajevo onemogućava osobi sa invaliditetom da samostalno koristi usluge koje se u objektu pružaju i tako ostvari svoja zagarantovana prava. Ovom pravu korespondira dužnost nadležnih organa da preduzimaju mere radi uklanjanja barijera koje osobe sa invaliditetom ometaju ili otežavaju pristup objektima u javnoj upotrebi, što je samo jedan od elemenata šireg prava na pristup, koje podrazumeva da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnsti da uživaju ljudska prava i slobode, kao i sve druge osobe.
• Poverenik najpre konstatuje da je u pritužbi navedeno da je objekat nepristupačan osobama sa invaliditetom, kao i da su osobe sa invaliditetom prinuđene da koriste strme stepenice, koje su nebezbedne. Uvidom u dostupne fotografije može se uočiti da do ulaza u objekat koji koristi filijala u Barajevu vode dva nivoa stepenica, bez pristupne rampe, kao i da pored glavnog ulaza, postoji i kolski ulaz u objekat. Analiza navoda iz pritužbe i izjašnjenja pokazuje da među stranama nije sporno da je objekat Filijale u Barajevu nepristupačan osobama sa invaliditetom koje se otežano kreću kao što je u pitanju i majka podnosioca pritužbe. Naime, u izjašnjenju Elektrodistribucije Srbije, Ogranka Obrenovac navedeno je da, objekat trenutno nije pristupačan osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću, kao i da do ulaza u objekat vode stepenice bez pristupne rampe, dok pored glavnog ulaza, postoji i kolski ulaz u objekat, koji takođe nije prilagođen osobama sa invaliditetom koje za kretanje koriste kolica ili se otežano kreću. Takođe je navedeno da je poslovni prostor u Barajevu u vlasništvu Eletroprivrede Srbije a.d. Beograd, kao i da ovaj objekat Elektrodistribucija d.o.o. Beograd samo koristi, zbog čega se Elektrodistribucija Srbije d.o.o. u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja obratila Elektroprivredi Srbije a.d. Beograd, kao vlasniku objekta u javnoj upotrebi kako bi se u narednom periodu postavila pristupna rampa u skladu sa tehničkim standardima.
• Poverenik konstatuje da se iz izjašnjenja Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd može uočiti da je ovo privredno društvo prepoznalo važnost obezbeđivanja pristupačnosti nakon ukazivanja Poverenika, kao i činjenicu da to što Filijala samo koristi objekat u Barajevu a da je isti objekat u vlasništvu drugog pravnog lica nije od uticaja kada se radi diskriminaciji osoba sa invaliditetom  i o obavezi pravnog lica da obezbedi pristupačnost objekta koji koristi. S tim u vezi, Poverenik pohvaljuje  aktivnosti koje je preduzela Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd nakon obraćanja Poverenika u cilju rešavanja ovog problema i obezbeđivanja pristupačnosti Filijale u Barajevu. Međutim, imajući u vidu da do dana donošenja ovog mišljenja objekat još uvek nije pristupačan, kao i odgovornost vlasnika, odnosno korisnika objekta u javnoj upotrebi u koje spadaju i  objekati koje koriste javna preduzeća, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je dao mišljenje da su neobezbeđivanjem pristupačnosti objekta koji koristi Filijala u Barajevu povređene odredaba člana 6, 17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije, a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Imajući u vidu da je Elektrodistribucija Srbije d.o.o. Beograd već preduzela određene aktivnosti Poverenik je preporučio ovom pravnom licu da  nastavi sa preduzimanjem aktivnosti i da obezbedi pristupačnost objekta Filijale u Barajevu osobama sa invaliditetom koje se otežano kreću, kao što je i majka podnosioca pritužbe.
• Što se tiče navoda podnositelja pritužbe da je njegova majka zaposlenom koji je primao dokumentaciju naglasila da ima Multiple Sklerozu i da joj je u trenutku kada je dobila rešenje za prelazak na trofaznu struju rečeno da će se priključak izvršiti odmah nakon izvršene uplate, međutim da ona nakon izvršene uplate nije bila priključena, Poverenik konstatuje da je uvidom u dopis Elektrodistribucije Srbije d.o.o. Beograd, Ogranak Obrenovac, br. … utvrdio da je realizovano priključenje po predmetnom zahtevu BB iz … na adresi u …, te da činjenica da nije odmah izvršeno priključenje ne predstavlja povredu prava iz Zakona o zabrani diskriminacije, što ne znači da nema eventualno povrede nekog drugog prava koje nije u nadležnosti Poverenika. Poverenik konstatuje da podnositelj pritužbe nije učinio verovatnim akt diskriminacije u skladu sa članom 45. Zakona o zabrani diskriminacije, da je postupanje Elektrodistribucije u uzročno-posledičnoj vezi sa bilo kojim ličnim svojstvom majke podnositelja pritužbe.

4. MIŠLjENjE

Objekat Elektrodistribucije Srbije, Ogranak Obrenovac – Filijale u Barajevu nije pristupačan osobama sa inaliditetom, što predstavlja povredu odredaba člana 6,17. i 26. Zakona o zabrani diskriminacije a u vezi sa odredbama člana 13. i 16. Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.

5. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje Elektrodistribucije Srbije,Ogranak Obrenovac – Filijali u Barajevu:

5.1. Da nastavi sa preduzimanjem aktivnosti i obezbedi pristupačnost objekta Filijale u Barajevu osobama sa invaliditetom,

5.2. Da vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Potrebno je da Elektrodistribucija Srbije, Ogranak Obrenovac – Filijala u Barajevu obavesti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o sprovođenju ove preporuke, u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja sa preporukom.

Saglasno članu 40. Zakona o zabrani diskriminacije, ukoliko Elektrodistribucija Srbije, Ogranak Obrenovac – Filijala u Barajevu ne postupi po preporuci u roku od 30 dana, biće doneto rešenje o izricanju mere opomene, protiv kojeg nije dopuštena žalba, a za slučaj da ovo rešenje ne sprovede, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti može o tome obavestiti javnost preko sredstava javnog informisanja i na drugi pogodan način.

Protiv ovog mišljenja sa preporukom nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, br. 22/09 i 52/21

[3] „Službeni glasnik RS”, broj  98/06

[4] Ustav Republike Srbije, član  21.

[5] Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, br. 42/09)

[6] Zakon o ratifikaciji Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima („Službeni list SFRJˮ, broj 7/71)

[7] Zakon o ratifikaciji Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije („Službeni list SFRJ“, broj 31/67)

[8]dostupno na: www.ljudskaprava.gov.rs

[9] Izveštaj nadležnih vlasti Republike Srbije u vezi sa primenom preporuka broj 34. i broj 54. Komiteta za prava osoba sa invaliditetom u vezi sa Inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, u vezi sa preporukom 54, Vlada Republike Srbije, 8. maj 2017. godine, str 1 i 2 – Dostupno na internet adresi: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[10] „Službeni glasnik RS”, br. 33/06 i 13/16

[11] „Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispr., 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 , 145/14 i 83/18, 31/19, 37/19 – dr. zakon, 9/20 i 52/21

[12] „Službeni glasnik RS“, broj  22/15

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

1236-23 Mišljenje u kome je utvrđena diskriminacija zbog nepristupačnosti objekta