br. 07-00-1426/2018-02 datum: 10.5.2019.

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podneo A. A. iz Vršca protiv banke B. B. zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba. Podnosilac pritužbe je naveo da gotovo nijedan muškarac zaposlen u Banci ne dočeka penziju, već ga nekoliko godina pred penziju proglase za tehnološki višak, kao i da je tri godine pre sticanja uslova za starosnu penziju dobio otkaz ugovora o radu. U izjašnjenju banke B. B. navedeno je da je podnosiocu pritužbe radni odnos u Banci prestao u postupku rešavanja viška zaposlenih, zbog toga što je usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod Poslodavca prestala potreba za obavljanjem njegovih poslova, te da su ovi poslovi ukinuti i brisani iz Pravilnika o sistematizaciji. U toku postupka je utvrđeno da je poslodavac 11. septembra 2018. godine, doneo Odluku o uvođenju organizacionih promena br. 10-329/2018, na osnovu koje je donet Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova br. 10-330/2018 od 11. septembra 2018. godine, kojim su ukinuti poslovi: Saradnika i Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove u Regionalnim centrima Novi Sad i Istok – Zapad. Nakon stupanja na snagu izmena Pravilnika, Poslodavac je doneo Odluku o rešavanju viška zaposlenih br. 10-340/2018 od 25. septembra 2018. godine, kojom je između ostalog, utvrđeno da poslove koji su izmenama Pravilnika  ukinuti obavljaju četiri zaposlena, za čijim radom posledično prestaje potreba, pri čemu poslodavac nema mogućnosti rešavanja njihovog radno-pravnog statusa održavanjem kontinuiteta zaposlenja. U skladu sa navedenim utvrđeno je da su, osim podnosioca pritužbe, još troje zaposlenih, različitog pola i životnog doba, utvrđeni viškom zaposlenih i to na osnovu istih kriterijuma: prestanak potrebe za obavljanjem poslova na koje su bili raspoređeni usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod Poslodavca. Takođe analizom dostavljenih dokaza, odnosno, analizom tabelarnog prikaza i upoređivanjem podataka o opštoj starosnoj strukturi zaposlenih u 2018. godini i podataka o starosnoj strukturi zaposlenih kojima je radni odnos prestao u 2018. godini, može se zaključiti da je radni odnos prestao licima svih starosnih struktura, kao i da starosna struktura lica kojima je prestao radni odnos u Banci tokom 2018. godine korespondira opštoj starosnoj strukturi zaposlenih u Banci. Naime, među zaposlenima kojima je u toku 2018. godine prestao radni odnos najveće je učešće zaposlenih starosti između 30 i 39 godina (40%), a ova kategorija zaposlenih čini 43% ukupnog broja zaposlenih u Banci. Stoga, sagledavajući utvrđene činjenice i relevantne pravne propise, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je banka B. B. pružila dovoljno dokaza da prestanak radnog odnosa A. A., odnosno, njegovo utvrđivanje za višak zaposlenih kod poslodavca, nije bilo u vezi sa njegovim ličnim svojstvom – starosno doba. Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti dao je mišljenje da utvrđivanjem A. A.  za višak zaposlenih u banci B. B., te donošenjem Rešenja o otkazu ugovora o radu br. 7/17-21 od 26. septembra 2018. godine, banka nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

1. TOK POSTUPKA
   • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti primio je pritužbu i dopune pritužbe A. A. podnete protiv banke B. B. zbog diskriminacije na osnovu starosnog doba.
   • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog,  je navedeno:

– da gotovo ni jedan muškarac zaposlen u Banci ne dočeka penziju, već ga nekoliko godina pred penziju proglase za tehnološki višak;

– da je tri godine pre sticanja uslova za starosnu penziju dobio otkaz ugovora o radu, i da smatra da je na osnovu starosnog doba diskriminisan;

– da su istog dana kada i on otkaz dobili i kolega 1959 godište i kolega 1962 godište;

– da su u maju 2018. godine otkaz dobile i druge kolege;

– da je jedini muškarac za koga zna da je otišao u starosnu penziju sa 65 godina života član Izvršnog odbora  banke (1952);

– da kao svedoke predlaže V. V. i G. G., s obzirom da su mu njihove adrese poznate;

– da mu je tri godine pre penzije otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, a da mu nije  ponuđeno neko drugo radno mesto.

• U prilogu pritužbe i dopune pritužbe dostavljena je fotokopija Rešenja broj: 7/17-21 od 26. septembra 2018. godine, kojim se otkazuje Ugovor o radu broj 3172/11-1 od 29. avgusta 2001. godine, sa svim pripadajućim aneksima.
• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti uputio je 14. januara 2019. godine svedokinji V. zahtev da se u roku od 15 dana od dana prijema dopisa izjasni o navodima iz pritužbe. Zahtev Poverenika V. V. primila je 16. januara 2019. Međutim, Poverenik do dana donošenja ovog mišljenja nije primio izjavu V. V..
• U toku postupka je, u skladu sa odredbom člana 37. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije,^[1] pribavljena izjava svedoka G. G..
• U izjavi svedoka G. G., između ostalog, navedeno je:

• da je radni odnos sa bankom, prekinuo aprila 2018. godine i da se od tada pa do 30. novembra 2019. godine nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto 1. decembra 2019. stiče pravo na prevremenu penziju;
• da je A. A., koliko mu je poznato proglašen za tehnološki višak u istoj Banci dosta kasnije, te mu nije poznato kako i pod kojim uslovima je došlo do prekida radnog odnos sa njim.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 35. stav 4. i 37. stav 2. Zakona o zabrani diskriminacije, pa je u toku postupka zatraženo izjašnjenje od D. D.predsednika Izvršnog odbora banke B. B..U izjašnjenju banke, koju zastupa Đ. Đ. direktor Službe pravnih poslova, na osnovu punomoćja Opu br. 630/2017, između ostalog navedeno je:
• da se neistinitost tvrdnji podnosioca pritužbe jednostavno utvrđuje uvidom i upoređivanjem podataka o opštoj starosnoj strukturi zaposlenih kod poslodavca u 2018. godini i podataka o starosnoj strukturi zaposlenih kojima je radni odnos prestao u toku 2018. godine (među kojima je i podnosilac pritužbe);
• da se procenat učešća zaposlenih starijih od 50 godina u opštoj strukturi zaposlenih u 2018. godini i procenat zastupljenosti ove kategorije među zaposlenima kojima je radni odnos kod Poslodavca prestao, u potpunosti podudaraju;
• da je u 2018. godini kod Poslodavca bilo zaposleno ukupno 1.117 lica, od čega 211 zaposlenih starosne dobi od 50 ili više godina, što čini 19% ukupnog broja zaposlenih u Banci;
• da je u toku 2018. godine radni odnos u Banci prestao za 100 zaposlenih, od čega je 20 zaposlenih starosne dobi od 50 ili više godina, što čini 20% zaposlenih kojima je radni odnos prestao u toku ove godine;
• da starosna struktura lica kojima je radni odnos u Banci prestao u toku 2018. godine korespondira opštoj starosnoj strukturi zaposlenih u Banci, što je jasan pokazatelj da prestanak radnog odnosa u Banci ni na koji način nije povezan, niti uslovljen starošću zaposlenih;
• da je npr. među zaposlenima kojima je u 2018. godini prestao radni odnos najveće učešće zaposlenih starosti između 30 i 39 godina (40%), što je logično s obzirom da ova kategorija zaposlenih čini 43% ukupnog broja zaposlenih kod Poslodavaca;
• da je najveće odstupanje između opšte starosne strukture i strukture zaposlenih kojima je prestao radni odnos u 2018. godini upravo u najmlađoj kategoriji – od 20 do 29 godina. Od 100 zaposlenih kojima je radni odnos prestao u 2018. godine, ovoj kategoriji pripada 21 zaposleni (što je 21% od ukupnog broja zaposlenih kojima je prestao radni odnos), dok je učešće ove kategorije u opštoj strukturi zaposlenih u Banci nešto niže i iznosi 15%;
• da je više nego očigledno da ne može biti govora o bilo kakvoj diskriminaciji po osnovu starosne dobi, odnosno, da su potpuno neutemeljeni navodi podnosioca pritužbe da je po ovom osnovu diskriminisan zbog toga što ima preko 50 godina;
• da je podnosiocu pritužbe radni odnos u Banci prestao u postupku rešavanja viška zaposlenih, zbog toga što je usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod Poslodavca prestala potreba za obavljanjem njegovih poslova, te su ovi poslovi ukinuti i brisani iz pravilnika o sistematizaciji;
• da je poslodavac 11. septembra 2018. godine, doneo Odluku o uvođenju organizacionih promena br. 10-329/2018, kojom je na osnovu analize postojeće organizacione strukture i efikasnosti procesa rada, te sagledavanja njene organizacione, funkcionale i ekonomske opravdanosti konstatovano da je prestala potreba za obavljanjem poslova Saradnika i Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica naplatu potraživanja i adminstrativne poslove u Regionalnim centrima Novi Sad i Istok-Zapad;
• da je Odlukom konstatovano da je potrebno reorganizovati ove organizacione delove, odnosno prilagoditi broj i vrstu sistematizovanih poslova realnim potrebama organizacije i procesa rada u navedenim organizacionim jedinicama, a radi unapređenja efikasnosti poslovanja, postizanja optimalnog angažovanja ljudskih resursa i racionalizacije troškova ovog dela poslovnih operacija;
• da je na osnovu Odluke, donet Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova br. 10-330/2018 od 11. septembra 2018. godine, kojim su ukinuti poslovi Saradnika i Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove u Regionalnim centrima Novi Sad i Istok-Zapad;
• da je nakon stupanja na snagu Izmena Pravilnika, Poslodavac doneo Odluku o rešavanju viška zaposlenih br. 10-340/2018 od 25. septembra 2018. godine, kojom je između ostalog, utvrđeno da poslove koji su Izmenama Pravilnika ukinuti obavljaju četiri zaposlena, za čijim radom posledično prestaje potreba, pri čemu poslodavac nema mogućnosti rešavanja njihovog radno-pravnog statusa održavanjem kontinuiteta zaposlenja;
• da je Odlukom o višku dalje utvrđeno da će radno-pravni status četiri zaposlena na ukinutim poslovima, za čijim je radom prestala potreba, biti rešen na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, otkazom od strane Poslodavca uz prethodnu isplatu otpremnine, u skladu sa odredbom člana 158. Zakona o radu  i člana 93. Kolektivnog ugovora kod Poslodavca;
• da je Poslodavac, u skladu sa navedenim, 26. septembra 2018. godine, doneo Rešenje o otkazu ugovora o radu br. 7/17-21, kojim je otkazan ugovor o radu podnosiocu pritužbe A. A., zbog toga što je usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena prestala potreba za obavljanjem poslova za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu;
• da je evidentno da ne može biti reči o diskriminaciji po osnovu starosti, jer je podnosilac pritužbe i utvrđen kao višak primenom objektivnih kriterijuma koji se odnose isključivo na prestanak potrebe za obaljanjem ugovorenih poslova, a ne na osnovu bilo kog ličnog svojstva podnosioca pritužbe, niti bilo kog drugog zaposlenog;
• da nikako ne može postojati interes poslodavca da „targetira“ zaposlene starije dobi, odnosno zaposlene sa dužim radnim stažom kod Poslodavca, jer ovi zaposleni, shodno Zakonu o radu i Kolektivnom ugovoru kod Poslodavca, ostvaruju pravo na znatno više iznose otpremnine u odnosu na zaposlene sa manjim brojem punih godina rada kod Poslodavca;
• da je podnosiocu pritužbe pre prestanka radnog odnosa isplaćena otpremnima od 965.768,40 dinara, s obzirom da je kod Poslodavca ostvario punih 28 godina radnog staža, te je neodrživa teza da bi Poslodavac na ovaj način vršio diskriminaciju prema zaposlenima po cenu da postupa direktno suprotno svojim očiglednim ekonomskim interesima;
• da su netačni navodi podnosioca pritužbe da nije pokrenuo sudski spor, naime podnosilac pritužbe je 3, decembra 2018. godine, podneo tužbu Osnovnom sudu u Vršcu koja je zavedena pod 5P1 br.230/2018, a kojom je tražio isplatu iznosa od 52.164,14 dinara na ime otpremnine, smatrajući da mu je otpremnina pri prestanku radnog odnosa na osnovu Rešenja o otkazu neosnovano umanjenja za navedeni iznos;
• da se podnosilac pritužbe pre pokretanja sudskog postupka sa ovim zahtevom obraćao i Poslodavcu, dana 30. novembra 2018. godine, kao i da su mu nadležne službe Banke, nakon izvršenih provera, odgovorile i objasnile u čemu se ogledaju razlike u primenjenoj metodologiji obračuna Banke i podnosioca pritužbe, kao i propise koji uređuju ovu materiju;
• da podnosilac pritužbe ni u obraćanju Poslodavcu, ni u sudskom sporu protiv Poslodavca povodom Rešenja o otkazu, nije isticao tvrdnje koje navodi u pritužbi Povereniku, niti bilo koje argumente koji bi ukazivali (makar i indirektno) na postojanje diskriminacije po bilo kom osnovu;
• da smatraju da ovakvo postupanje predstavlja jasnu indiciju da podnosilac pritužbu nije podneo sa ciljem zaštite bilo kojih svojih prava i interesa, već isključivo sa ciljem da stvori pritisak na Poslodavca da spor koji je u toku okonča mimo suda, odnosno isplati podnosiocu iznos koji je on samoinicijativno obračunao, a koji nema nikakvo zakonsko (pravno) utemeljenje;
• da je Banka bezrezervno posvećena sprečavanju bilo kakvog oblika diskriminacije, pri čemu je najviše standarde ove zaštite, kako domaće tako i evropske i svetske, neposredno inkorporirala u svoje opšte akte;
• da Banka funkcioniše u okviru grupe, čiji osnivački akt, iz davne 1819. godine, zabranjuje diskriminaciju po osnovu starosti, pola, socijalnog statusa i nacionalnosti;
• da Banka u svom poslovanju, pored propisa Republike Srbije, primenjuje sve direktive Evropske unije koje se odnose na ravnopravnost i zabranu diskriminacije, diverzitet i inkluziju i nepokolebljivo je posvećena stvaranju radne sredine u kojoj svaki zaposleni ima jednake mogućnosti za rast i razvoj;
• da osim što su odredbe o ravnopravnosti, diverzitetu, inkluziji i zabrani svake diskriminacije inkorporirane u Kolektivni ugovor i Kodeks ponašanja, Banka je još 2017. godine usvojila poseban akt – Politiku diverziteta i inkluzije, kojim je između ostalog, imenovan poseban koordinator koji posreduje ili preduzima radnje u slučaju pritužbi u vezi sa diskriminacijom;
• da se podnosilac pritužbe nikada, tokom 28 punih godina rada u Banci, nikome nije obratio sa bilo kakvim zahtevom ili tvrdnjom o nekakvoj navodnoj diskriminaciji, niti je ove tvrdnje isticao u postupku rešavanja viška zaposlenih koji je rezultirao donošenjem Rešenja o otkazu. Takođe, podnosilac se ni pri obraćanju Poslodavcu, nakon prestanka radnog odnosa, nije pozivao ni na kakvu diskriminaciju, kao ni u sudskom sporu, koji je u toku povodom Rešenja o otkazu.

1.8. U prilogu izjašnjenja, Nikola Lapčević, dirktor Službe pravnih poslova dostavio je sledeće priloge: 1) tabelarni prikaz podataka o starosnoj strukturi zaposlenih; 2) Odluku o uvođenju organizacionih promena br. 10-329/2018 od 11. septembra 2018. godine; 3) Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji  poslova br. 10-330/2018 od 11. septembra 2018. godine; 4) Odluku o rešavanju viška zaposlenih br. 10-340/2018 od 25. septembra 2018. godine; 5) tužbu podnosioca pritužbe protiv Banke, zavedene kod Osnovog suda u Vršcu pod P1 br. 230/2018 od 3. decembra 2018. godine; 6) prepisku, vođenu elektronskom poštom, između podnosioca pritužbe i Banke; 7) Politiku diverziteta i inkluzije od 4. jula 2017. godine; 8) Javnobeležnički zapis OPU:630-2017 radi davanja punomoćja.

2. ČINjENIČNO STANjE

• Uvidom u navode iz pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da je A. A. u banci B. B.obavljao poslove Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, Regionalni centar Istok-Zapad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike.

• Uvidom u Odluku o uvođenju organizacionih promena br.10-329/2018 od 11. septembra 2018. godine, konstatovano je da je na osnovu analize postojeće strukture i efikasnosti procesa rada u organizacionim delovima sistematizovanim kod Poslodavca Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, odnosno prethodnog sistemskog sagledavanja organizacione, funkcionalne i finansijske opravdanosti svih sistematizovanih poslova kod Poslodavca i informacija rukovodilaca o optimalnom broju zaposlenih po organizacionim delovima poslodavca, utvrđeno da je u cilju ostvarivanja maksimalne produktivnosti i poslovnih rezultata u postojećem tržišnom okruženju i uslovima poslovanja, neophodno kod poslodavca sprovesti reorganizaciju pojedinih organizacionih delova, radi prilagođavanja broja i vrste sistematizovanih poslova realnim potrebama procesa i organizacije, čime se postiže unapređenje efikasnosti organizacije i procesa rada, optimalno angažovanje ljudskih resursa i racionalizacija troškova. U skladu sa navedenim utvrđeno je da je u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike prestala potreba za obavljanjem poslova Saradnika i Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica naplatu potraživanja i adminstrativne poslove u Regionalnim centrima Novi Sad i Istok -Zapad.

• Uvidom u Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova broj 10-330/2018 od 11. septembra 2018. godine utvrđeno je da se menja Sistematizacioni akt i Katalog poslova koji predstavljaju sastavni deo Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova  tako što se u Sektoru prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike ukidaju poslovi  Saradnika i Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica naplatu potraživanja i adminstrativne poslove u Regionalnim centrima Novi Sad i Istok-Zapad.

• Uvidom u Odluku o rešavanju viška zaposlenih br. 10-340/2018 od 25. septembra 2018. godine, kojom je između ostalog, utvrđeno da poslove koji su Izmenama Pravilnika ukinuti obavljaju četiri zaposlena na neodređeno vreme (među kojima je i podnosilac pritužbe), za čijim radom posledično prestaje potreba, pri čemu poslodavac nema mogućnosti rešavanja njihovog radno-pravnog statusa održavanjem kontinuiteta zaposlenja, s obzirom da su organizacione promene koje su rezultirale donošenjem ove Odluke, upravo usmerene na postizanje optimalnog broja i uposlenosti zaposlenih. U odluci je data kompletna kvalifikaciona struktura, godine starosti, staž osiguranja kod Poslodavca, poslovi koje zaposleni obavljaju, kao i osnovni lični podaci. Tako je utvrđeno da osim podnosioca pritužbe A. A. koji je obavljao poslove Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrative poslove, koji ima 61 godinu starosti i 28 godina staža osiguranja kod Poslodavca, radni odnos prestao i  koleginici koja je obavljala poslove Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrative poslove, koja ima 36 godina starosti i 12 godina staža osiguranja kod Poslodavca, zatim drugoj koleginici zaposlenoj koja je obavljala poslove Saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrative poslove, koja ima 56 godina starosti i 12 godina staža osiguranja kod Poslodavca i koleginici koja je obavljala poslove Saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrative poslove, koja ima 59 godina starosti i 34 godina staža osiguranja kod Poslodavca. Takođe, utvrđeno je da će radno-pravni status četiri zaposlena na ukinutim poslovima, za čijim je radom prestala potreba, biti rešen na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, otkazom od strane Poslodavca uz prethodnu isplatu otpremnine u skladu sa odredbom člana 158. Zakona o radu i člana 93. Kolektivnog ugovora kod Poslodavca.

• Uvidom u Rešenje broj 7/17-21, od 26. septembra 2018. godine, utvrđeno je da je podnosiocu pritužbe A. A., koji kod Poslodavca obavlja poslove Stručni saradnik za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, Regionalni centar Istok-Zapad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike otkazan Ugovor o radu broj 3172/11-1 od 29. avgusta 2001. godine, sa svim pripadajućim Aneksima i Ugovorom o radu broj 1/161 od 1. februara 2015. godine sa svim pripadajućim Aneksima. Takođe je utvrđeno da se Ugovor o radu otkazuje zbog toga što je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova koje je Zaposleni obavljao, a samim tim i za radom Zaposlenog, da radni odnos prestaje dana 30. septembra 2018. godine, kao i da Zaposlenom pripada otpremnina od 965.768,40 dinara, koju je Poslodavac dužan da isplati pre prestanka radnog odnosa.

• Uvidom u tužbu radi duga iz radnog odnosa, koju je podneo podnosilac pritužbe A. A. protiv banke B. B., dana 3. decembra 2018. godine, Osnovnom sudu u Vršcu, koja je zavedena pod 5P1 br.230/2018, utvrđeno je da je podnosilac pritužbe tražio isplatu iznosa od 52.164,14 dinara na ime otpremnine, smatrajući da mu je otpremnina koja je na osnovu Rešenja o otkazu isplaćena dana 27. septembra 2018. godine, u iznosu od 965.768,40 dinara neosnovano umanjena za  navedeni iznos.

• Uvidom u prepisku vođenu elektronskom poštom utvrđeno je da se podnosilac pritužbe pre pokretanja sudskog postupka sa ovim zahtevom obraćao i Poslodavcu tokom meseca novembra 2018. godine, kao i da su mu nadležne službe Banke nakon izvršenih provera odgovorile i objasnile u čemu se ogledaju razlike u primenjenoj metodologiji obračuna Banke i podnosioca pritužbe, kao propise koji uređuju ovu materiju.

• Na osnovu navoda iz izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz izjašnjenje tabelarnog prikaza starosne strukture zaposlenih utvrđeno je da je u 2018. godini kod Poslodavca bilo zaposleno ukupno 1.117 lica, od čega 168 zaposlenih starosne dobi od 20-29 godina, što čini 15% ukupnog broja zaposlenih u Banci, 483 zaposlena starosne dobi od 30-39 godina, što čini 43% ukupnog broja zaposlenih u Banci, 255 zaposlenih starosne dobi od 40-49 godina, što čini 23% ukupnog broja zaposlenih u Banci, i 211 zaposlenih starosne dobi od 50 ili više godina, što čini 19% ukupnog broja zaposlenih u Banci.

Zatim, iz tabelarnog prikaza starosne strukture zaposlenih kojima je prestao radni odnos u 2018 godini utvrđeno je da je tokom 2018. godine prestao radni odnos 21 zaposlenom starosne dobi od 20-29 godina, 40 zaposlenih starosne dobi od 30-39 godina, 19 zaposlenih starosne dobi od 40-49 godina i 20 zaposlenih starosne dobi preko 50 godina.

Takođe, iz tabelarnog prikaza osnova prestanka radnog odnosa zaposlenih u 2018. godini utvrđeno je da je  zbog isteka ugovora na određeno vreme prestao radni odnos 16 zaposlenih, da je zbog ostvarivanja prava na penziju prestao radni odnos 3 zaposlenih, zbog otkaza od strane poslodavca prestao radni odnos 41 zaposlenom, zbog sporazumnog prestanka radnog odnosa  prestao je radni odnos 25 zaposlenih, zbog otkaza od strane poslodavca prestao je radni odnos 15 zaposlenih.

• Uvidom u Politiku diverziteta i inkluzije banke B. B., od 4. jula 2017. godine, utvrđeno je da se u delu Opšte informacije između ostalog navodi da su  principi diverziteta i inkluzije Banke ugrađeni u Kodeks ponašanja koji stavlja naglasak na obezbeđenje radne snage bez diskriminacije i uznemiravanja, u kojoj se ceni rad i vrednost svake osobe, bez obzira na pol, starost, bračno stanje, seksualnu orijentaciju, invaliditet, rasu, boju kože, versku i političku pripadnost, etničko poreklo, nacionalnost, državljanstvo ili bilo koji drugi aspekt koji nije vezan za zaposlenje. Takođe, uvidom u deo 4.1.2. Smernice za zaposlene, Zabrana diskriminacije i uznemiravanja utvrđeno je da se navodi da banka B. B. ima koordinatora koji posreduje ili preduzima radnje u slučaju pritužbi u vezi sa diskriminacijom ili uznemiravanjem, kao i  prati učestalost i vrstu pritužbi vezanih za diskriminaciju; da banka B. B. ima  ustanovljenu  transparentnu i jasno definisanu politiku ili proces za rešavanje pitanja diskriminacije i uznemiravanja, kao i da je dostupna svim zaposlenima preko interneta i tokom faze uvođenja u posao; da se informacije i mere u cilju podizanja svesti o sprečavanju diskriminacije i uznemiravanja u kontinuitetu se obezbeđuju menadžerima i zaposlenima.

3. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je prilikom odlučivanja u ovom predmetu imao u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i relevantne pravne propise u oblasti zaštite od diskriminacije i druge propise.

Pravni okvir

• Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije^[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da predlaže postupak mirenja, kao i da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi prekršajne prijave zbog akata diskriminacije propisanih antidiskriminacionim propisima. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti^[3].

3.3. Preporuka Međunarodne organizacije rada br. 162  koja se odnosi na starije radnike i na sve radnike koji se susreću sa teškoćama pri zapošljavanju i radu zbog činjenice da su stariji, obavezuje sve države članice da spreče diskriminaciju starijih radnika i da promovišu princip jednakosti bez obzira na godine života radnika.

3.4.  Ustav Republike Srbije  u članu 21. zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

3.5. Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama čl. 15-27. Zakona o zabrani diskriminacije propisani su posebni slučajevi diskriminacije, pa je tako člana 16. stav 1. zabranjena diskriminacija u oblasti rada, odnosno narušavanje jednakih mogućnosti za zasnivanje radnog odnosa ili uživanje pod jednakim uslovima svih prava u oblasti rada, kao što su pravo na rad, na slobodan izbor zaposlenja, na napredovanje u službi, na stručno usavršavanje i profesionalnu rehabilitaciju, na jednaku naknadu za rad jednake vrednosti, na pravične i zadovoljavajuće uslove rada, na odmor, na obrazovanje i stupanje u sindikat, kao i na zaštitu od nezaposlenosti. Pored ostalog, odredbom člana 23. stav 1. propisano je da je zabranjena diskriminacija lica na osnovu starosnog doba.

3.6. Zakon o radu[4]  zabranjuje diskriminaciju, odnosno, svaki oblik diskriminacije lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.

Analiza navoda iz pritužbe, dokaza i izjašnjenja sa aspekta antidiskriminacionih propisa

3.7. Imajući u vidu predmet ove pritužbe, u konkretnom slučaju potrebno je utvrditi da li je banka B. B., utvrđivanjem A. A. za višak zaposlenih, izvršila akt diskriminacije na osnovu njegovog ličnog svojstava – starosnog doba. S obzirom na ovlašćenja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, predmet ovog postupka nije ispitivanje da li je poslodavac, sprovodeći promene u organizaciji obavljanja poslova, postupao u skladu sa propisima kojima se regulišu radni odnosi, već isključivo ispitivanje eventualnog postojanja povrede Zakona o zabrani diskriminacije.

3.8. Da bi se odgovorilo na pitanje da li je postupanje banke B. B. bilo diskriminatorno, važna je i primena pravila o preraspodeli i prebacivanju tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije. Prema ovom pravilu, u konkretnom slučaju, podnosilac pritužbe treba da učini verovatnim da je banka B. B. izvršila akt diskriminacije, a ukoliko to učini, teret dokazivanja da usled tog akta nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza, leži na banci B. B.. S tim u vezi, u pritužbi se navodi da gotovo ni jedan muškarac zaposlen u Banci ne dočeka penziju, već ga proglase za tehnološki višak, te da podnosilac pritužbe smatra da je diskriminisan, jer je tri godine pre sticanja uslova za starosnu penziju dobio otkaz ugovora o radu. Podnosilac pritužbe u korist svojih navoda predložio je i svedoka koji je u svom iskazu naveo da je radni odnos sa bankom B. B., prekinuo  30. aprila 2018. godine i da se od tada pa do 30. novembra 2019. godine nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto 1. decembra 2019. stiče pravo na prevremenu penziju. Stoga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je da li činjenice i dokazi koje je banka B. B.ponudila pružaju dovoljno osnova za zaključak da je postupanje Banke bilo zasnovano na zakonu i objektivnim razlozima koji nisu u vezi sa starosnim dobom podnosioca pritužbe.

3.9. S tim u vezi, Poverenik je cenio navode iz izjašnjenja direktora Službe pravnih poslova koji navodi se da je   podnosiocu pritužbe otkazan ugovor o radu zbog toga što je usled tehnoloških, organizacionih  i ekonomskih promena prestala potreba za obavljanje poslova  za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu A. A. navedeno je „na osnovu analize postojeće strukture i efikasnosti procesa rada u organizacionim delovima sistematizovanim kod Poslodavca Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 1436/2018-420-2 od 24.05.2018. godine, odnosno prethodnog sistemskog sagledavanja organizacione, funkcionalne i finansijske opravdanosti svih sistematizovanih poslova kod Poslodavca i informacija rukovodilaca o optimalnom broju zaposlenih po organizacionim delovima Poslodavca, Poslodavac je utvrdio da je u cilju ostvarivanja maksimalne produktivnosti i poslovnih rezultata u postojećem tržišnom okruženju i uslovima poslovanja, neophodno kod poslodavca sprovesti reorganizaciju pojedinih organizacionih delova, radi prilagođavanja broja i vrste sistematizovanih poslova realnim potrebama procesa i organizacije, čime se postiže unapređenje efikasnosti organizacije i procesa rada, optimalno angažovanje ljudskih resursa i racionalizacija troškova ovog dela poslovnih operacija. U skladu sa navedenim Poslodavac je dana 11.09.2018. godine doneo Odluku o uvođenju organizacionih promena broj 10-329/18, kao i Pravilnik o izmenama i dopunama  Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova br. 10-330/2018 kojim je izvršena reorganizacija u okviru organizacionih delova kod Poslodavca tako što su kroz brisanje određenog broja poslova izmenjeni broj i sistematizacija poslova koji se obavljaju kod Poslodavca, u cilju povećanja efikasnosti organizacije rada poslodavca i njegovog prilagođavanja realnim potrebama poslovanja, te su, između ostalog ukinuti i brisani poslovi Stručni saradnik za podršku radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, Regionalni centar Istok-Zapad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike, koje je Zaposleni obavljao. Dana 25.09.2018. godine Poslodavac je doneo Odluku o rešavanju viška zaposlenih, broj 10-340/2018 kojom je utvrđeno da je prestala potreba za obavljanjem Poslova i radom Zaposlenog te je Zaposleni utvrđen viškom zaposlenih Poslodavac je razmotrio mogućnost rešavanja radnopravnog statusa Zaposlenih održavanjem kontinuiteta zaposlenja, ali je utvrđeno da za takvim rešenjem nema mogućnosti, s obzirom da su organizacione promene koje su rezultirale donošenjem Odluke o višku, upravo usmerene na postizanje optimalnog broja i uposlenosti Zaposlenih.“

3.10. Pored toga, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti cenio je navode iz izjašnjenja i dostavljene dokaze koji ukazuju da su poslovi koje je podnosilac pritužbe kao zaposleni obavljao ukinuti, izmenama Pravilnika, zbog prestanka potrebe za njihovim obavljanjem, te su posledično svi zaposleni na tim poslovima utvrđeni kao višak i da je svima prestao radni odnos kod Poslodavca na isti način kao i podnosiocu pritužbe. Analizom priloženih dokaza utvrđeno je da je osim A. A. za višak zaposlenih proglašeno još troje zaposlenih i to: E. E., koja je obavljala poslove Stručnog saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, koja ima 36 godina starosti i 12 godina staža osiguranja kod Poslodavca, zatim Ž. Ž.. , koja je obavljala poslove Saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, koja ima 56 godina starosti i 12 godina staža osiguranja kod Poslodavca i Z. Z. koja je obavljala poslove Saradnika za podršku u radu poslovnih jedinica, naplatu potraživanja i administrativne poslove, koja ima 59 godina starosti i 34 godina staža osiguranja kod Poslodavca.

3.11. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti analizirao je navode iz izjašnjenja da je u 2018. godini u bnaci B. B., bilo zaposleno 1.117 lica, od čega 211 zaposlenih starosne dobi od 50 ili više godina, što čini 19% ukupnog broja zaposlenih u Banci, a da je u toku 2018. godine radni odnos u Banci prestao za 100 zaposlenih, od čega je 20 zaposlenih starosne dobi od 50 ili više godina, što čini 20% zaposlenih kojima je radni odnos prestao u toku 2018. godine.

Daljom analizom tabelarnog prikaza i upoređivanjem podataka o opštoj starosnoj strukturi zaposlenih u 2018. godini i podataka o starosnoj strukturi zaposlenih kojima je radni odnos prestao u 2018. godini, proizilazi da je tokom 2018. godine, prestao radni odnos 21 zaposlenom starosne dobi od 20-29 godina, 40 zaposlenih starosne dobi od 30-39 godina, 19 zaposlenih starosne dobi od 40-49 godina i 20 zaposlenih starosne dobi preko 50 godina.

Imajući u vidu navedeno, može se zaključiti da je među zaposlenima kojima je u toku 2018. godine prestao radni odnos najveće učešće zaposlenih starosti između 30 i 39 godina (40%), s obzirom da ova kategorija zaposlenih čini 43% ukupnog broja zaposlenih kod Banke. Takođe iz navedenih podataka proizilazi da je najveće odstupanje između starosne strukture i strukture zaposlenih kojima je prestao radni odnos u 2018. godini u najmlađoj kategoriji lica, od 20-29 godina, s obzirom da od 100 zaposlenih kojima je prestao radni odnos u 2018. godini, ovoj kategoriji pripada 21 zaposleni (što je 21% od ukupnog broja zaposlenih kojima je prestao radni odnos), dok je učešće ove kategorije u opštoj strukturi zaposlenih u Banci 15%.

3.12. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je na osnovu priloženih dokaza evidentno da su tokom 2018. godine, u skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama  Pravilnika o sistematizaciji poslova br. 10-330/2018 od 11. septembra 2018. godine osim podnosioca pritužbe, još troje zaposlenih, utvrđeni viškom zaposlenih i to na osnovu istih kriterijuma: prestanak potrebe za obavljanjem poslova na koje su bili raspoređeni usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca.  Takođe, imajući u vidu izjašnjenje i priložene dokaze, može se zaključiti  da starosna struktura lica kojima je prestao radni odnos u Banci tokom 2018. godine korespondira opštoj starosnoj strukturi zaposlenih u Banci. U skladu sa tim, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je stava da je banka B. B., pružila dovoljno dokaza da prestanak radnog odnosa A. A., odnosno, njegovo utvrđivanje za višak zaposlenih kod poslodavca, nije bilo u vezi ni sa jednim njegovim ličnim svojstvom, uključujući pol i starosno doba.

4. MIŠLjENjE

Utvrđivanjem A. A. za višak zaposlenih uBanci, te donošenjem Rešenja o otkazu ugovora o radu br. 7/17-21 od 26. septembra 2018. godine, bnaka B. B.nije povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09

[2] Zakon o zabrani diskriminacije, član 1. stav 2.

[3] Zakon o zabrani diskriminacije, član 33.

[4]  „Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/2014, 13/17-odluka US i 95/18- autentično tumačenje, član 18.

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Brankica Janković

1233-18 Nije utvrđena diskriminacija na osnovu starosnog doba u oblasti zapošljavanja ili na poslu