1190-23 Diskrimiancija na osnovu nacionalne pripadnosti

12. Mar 2024.

br. 07-00-539/2023-02 datum: 12.3.2024.

 

MIŠLjENjE

Mišljenje je doneto u postupku povodom pritužbe koju je podnela AA, u ime deteta, učenika L.J., protiv OŠ „BB“, S. B., zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. U pritužbi i dopunama pritužbe je navedeno da je 31.10.2023. godine, na času informatuike učenik A.T. napravio „mim“ sa fotografijom i tekstom:“Ja sam L.J, cigan, vidi me“ koji je uvredio i ponizio L.J, jer je jedini učenik romske nacionalnosti u odeljenju.  Dalje je navedeno da je otac L.J nakon događaja sa časa informatike dva puta bio u školi, da je prvi put sam inicirao sastanak sa razrednom starešinom, kao i da su  8.2.2024. godine, dobili poziv od škole na sastanak, na koji su otišli. Takođe, navedeno je da dete nije dobilo nikakvu podršku i zaštitu od diskriminacije, već da su zaposleni u školi konstantno, pre svega razredna starešina,  iznosili i prikupljali podatke o kršenju pravila ponašanja za učenika L.J., pa mu je tako određena mera pojačanog vaspitnog rada zbog „netačnog prenošenja informacija roditeljima o događaju na času informatike“. Posledica ovakvog postupanja, odnosno, nečinjenja škole, je da se učenik L.J. neposredno nakon početka drugog polugodišta školske 2023/24 ispisao iz OŠ „BB“, S. B. i upisao se u drugu školu. U izjašnjenju na pritužbu, direktorka škole, je, između ostalog, navela, da je o događaju sa časa informatike od 31.10.2023. godine, saznala od razredne starešine odeljenja, koja smatra da je među učenicima nastao nesporazum, kao posledica neprimerene šale, koje je odeljenska starešina rešila u skladu sa propisima. Navedeno je da je učeniku A.T. određena mera pojačanog vaspitnog rada jer je napravio neprimerenu šalu na račun Roma, a ista mera je određena i učeniku L.J koji je izneo više neistinitih informacija svojim roditeljima. Takođe, navedeno je da učenik L.J. često izostajao sa nastave, posle prvih nekoliko časova, žalio se na različite bolove, da ima veliki broj neregulisanih izostanaka, kao i da je prvo polugodište školske 2023/24 godine završio sa opštim uspehom dobar, što ne odgovara njegovim stvarnim potencijalima. U toku postupka, utvrđeno je da je 31.10.2024. godine, u OŠ „ BB“ S. B., na času informatike, učenik 5. razreda A.T, napravio „mim“ koji je sadržao sliku/ fotografiju i tekt koji je uvredljiv za pripadnike romske nacionalne manjine i koji je uvredio njgovog druga iz odeljenja, učenika L.J. koji je romske nacionalnostiosnosti. S tim u vezi, Poverenik je ukazao na mere i aktivnosti koje su propisane Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, kojima su propisane prevetnivne i interventne mere koje je ustanova u obavezi da preduzme. OŠ „ BB“ S. B., odnosno Tim za zaštitu od diskrimiancije, zlostavljanja i zanemarivanja bili su u obavezi da preduzmu niz mera i aktivnosti zbog povrede načela zabrane diskriminacije koji je izvršio učenik, u skladu sa sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i navedenog pravilnika, među kojima su: procene novoa diskriminacije, vaspitno-disciplinski postupak, plan zaštite od diskriminacije, obaveštenje Minstarstva-nadležne školske uprave u roku od 24 časa i dr., što u konkretnom slučaju nisu učinili. Poverenik je, nakon sprovedenog postupka utvrdio da škola nije preduzela aktivnosti i mere povodom događaja od 31.10.2023. godine, zbog čega je dato mišljenje da je OŠ „BB“ S. B. povredila odredbe  Zakona o zabrani diskriminacije. Uz mišljenje je data preporuka OŠ „BB“ S. B. da uputi pisano izvinjenje učeniku L.J. zato što je propustila da preduzme neophodne mere zbog diskriminatornog postupanja u školi prema učeniku L.J, zatim da organizuje obuku za sve zaposlene u školi na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije i da ubuduće vodi računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

  1. TOK POSTUPKA
    • Povereniku za zaštitu ravnopravnosti pritužbu je podnela AA, izjavljenu protiv OŠ „BB“ S. B. zbog diskriminacije deteta, učenika L.J. na osnovu nacionalne pripadnosti.
    • U pritužbi i dopunama pritužbe, između ostalog, je navedeno:
  • da su 31.10.2023. godine, na času informatike, učenici dobili zadatak da naprave smešan video u nekom programu. Učenik A.T. je napravio „mim“ sa Romom beskućnikom koji drži papir u rukama na kome piše „ja sam L. J. cigan“ koji natpis je bio na engleskom jeziku;
  • da je ovaj „mim“ mogao da se postavi onlajn, što je učenik A.T i uradio i stavio mogućnost glasanja, te je za vreme časa „gif“ dobio preko 600 lajkova;
  • da je učenik L.J. zatražio od druga da skine „mim“ i pitao ga zašto to radi, ali da nije bio uklonjen;
  • da je L. došao kući ispričao šta se desilo i rekao da ga je to jako povredilo, i nije želeo da ide u školu zbog tog događaja;
  • da je nakon toga njen suprug otišao u školu na sastanak koji je sam inicirao kod razredne starešine, koja je ga je sačekala sa informacijama koje je prethodno prikupila o učeniku L.J. (kako je kršio pravila u školi-uključio mobilni telefon, što je zabranjeno, da je poneo veći iznos novca u školu i dr.) na šta je njen suprug rekao da je nesporno da L.J mora da poštuje pravila ponašanja u školi, ali da to sada nije tema već diskriminacija koju njihov sin trpi;
  • da razredna starešina i škola nakon događaja od 31.10.2023. godine, nisu ništa preduzeli;
  • da je par dana nakon događaja od 31.10.2023. godine, učenik A.T rekao L. na jednom času: „Ciga niga“, na šta ga je L. opomenuo i pitao zašto mu to opet govori. Ovaj događaj im L. nije rekao jer se danima osećao loše i nije želeo da ide u školu, žalio se na glavobolje i bolove u stomaku;
  • da je razredna za ovaj ponovni slučaj opet saznala od majke učenika A.T. jer je ona školska drugarica sa majkom A.T;
  • da je nakon toga njen muž otišao na sastanak kada ga je pozvala razredna i pitala ga je da li su upoznati da se ponovio slučaj, na šta je muž rekao da nisu upoznati jer im L. nije rekao;
  • da je tada razredna starešina zaključila kako im L.J. ne prenosi realno stanje, kako širi klevete protiv porodice T. i kaznila ga je;
  • da je razredna starešina učenika L.J. izdvojila u posebnu prostoriju i primoravala ga da prizna i kaže kako laže i da će ga kazniti jer uznemirava roditelje učenika A.T, na šta je L. odgovorio da nije slagao i zašto bi to radio kada mu je učenik A.T. drug;
  • da se dete žalilo na glavobolje, dolazio ranije kući iz škole i tražio da se prebaci u drugu školu, jer trpi prevelik pritisak od drugara i razredne starešine. Dete se i noću budilo, plakalo i hteo da zove razrednu da joj kaže kako nije slagao i da je učenik A.T. stvarno napravio taj mim;
  • da se celo odeljenje okrenulo protiv L.J jer je razredna starešina tako predstavila učenicima;
  • da je razredna starešina predstavila situaciju da je L.J. sve preuveličao, a učenik A.T je sve negirao, najpre je rekao da nije napisao, pa možda jeste ali nije tako, napisao je samo ja sam cigan pa se onda predomislio i rekao da ništa nije napisao;
  • da je 7.12.2023. godine, L.J. došao kući iz škole i molio da ga prebacimo u drugu školu jer on više ne može to da izdrži, a kada su ga pitali šta se desilo ispričao je da je razredna starešina na času matematike pred celim odeljenjem  rekla: „Koga zanima što si ti Rom, eto sad si ti kažnjen, L. je kažnjen, a ja sam dobila pritužbu;
  • da je nejasno zašto to govori pred svim učenicima, kad L. već ima problem da ga deca zadirkuju, i zašto je njen sin L.J. kažnjen ako je tačno da je učenik A.T. napravio taj mim, jer L.J ne širi klevete prema porodici Todorović;
  • da su 8.2.2024. godine, ona i suprug pozvani na sastanak sa psihologom na temu izostanaka učenika L.J., saradnje sa školom i  ophođenje L.J.  sa vršnjacima. Na sastanku je prisustvovalo šest žena (direktor, psiholog, pedagog, sekretar škole, odeljenska starešina i pedagoški asistent koji u školi radi od početka drugog polugodišta);
  • da se na ovom sastanku najmanje pričalo o učeniku L.J., izostancima, njegovim ocenama, već se pričalo o njihovim privatnim problemima i „žargonski rečeno loptica je prebačena na njih kao roditelje“;
  • da je razredna rekla da nije u redu da L. može da kaže za sebe da je Cigan, a ako mu drugi kažu, on se tada uvredi;
  • da je tada odgovorila rezrednoj starešini da je u redu da on za sebe kaže da je Rom, jer se ne stidi zbog toga, ali da nije u redu ako mu neko to kaže na uvredljiv i pogrdan način, kao što je to uradio učenik A.T. u mimu na informatici;
  • da su na sastanku tada čuli da je razredna rekla da je učenik A.T. napravio mim sa slikom čoveka crne puti gde je pisalo: „Ja sam Cigan, vidi“ te da je nakon nekoliko promenjenih izjava učenika A.T to sada konačna izjava da je napisao, ali se brane time da nije namenjeno L.J., koje je jedino romsko dete u razredu;
  • da je razredna starešina navela da je L.J. izdvojila u posebnu prostoriju za roditelje zato što je L.J. poneo više novca u školu (istina je da poneo u školu 10-12.000 dinara posle svog rođendana, za šta nisu znali) i tvrdi da ga nije izdvojila kako bi ga primorala da prizna da laže o porodici T., da širi klevete o njima i da prizna jer će biti kažnjen;
  • da se u elektronskom dnevniku može videti da je razredna napisala da L.J. širi klevete i da koristi tu reč, a da L.J. ovu reč nije mogao da izmisli jer i ne zna značenje te reči;
  • da je tada i psiholog škole skrenula pažnju odakle L.J. ta reč kleveta, na šta je odgovorila da je čuo od razredne;
  • da je sva krivica pala na njih kao roditelje, jer imaju porodičnih problema u smislu razvoda i da se L.J. zbog toga oseća loše i odlazi iz škole uz njihovu pratnju;
  • da je tada uputala: „Zašto dete ne beži od porodice i roditelja ako se tu oseća loše, već ne želi da ide u školu i stalno traži da dođemo po njega u školu;
  • da nisu dobili odgovor na ovo pitanje, već su ih uporno prekidali pitanjima, čak i sekretar škole koji nema dodirnih tačaka ni sa njima kao roditeljima ni sa detetom na nastavi, koji ih optužuje da su oni kao roditelji krivi za detetovo loše stanje u školi, dok vređanje na nacionalnoj osovi nije ništa, to se stalno dešava, sa tim se živi, pa šta ako je A.T. napravio taj mim;
  • da se niko iz škole nije potrudio da ga podrži i razume već su ga svi napali kako laže protiv A.T. i činili da mu bude neprijatno i loše u školi;
  • da je u elektronskom dnevniku razredna napisala kako je L. kažnjen zbog izostanaka, da odlazi u pratnji roditelja, ali bez objašnjenja zašto odlazi i da smo mi pozvani da dođemo jer je detetu loše. Zato je od razredne tražila da ispravi u dnevniku i napiše zašto je dete odlazilo iz škole, što je ona ispravila tako što je napisala kako je ona nas molila za opravdanje, ali bez uspeha;
  • da je nakon sastanka 8.2.2024. godine razredna starešina ponovo menjala navode u elektronskom dnevniku, gde se više ne spominje reč “kleveta“.

Uz pritužbu su dostavljeni: fotokopije evidencija u elektronskom dnevniku za učenika L.J. fotokopije poruka (sms) koje su upućene razrednoj starešini.

  • U dopuni pritužbe, navedeno je da su učenika L.J. nakon tri meseca od događaja od 31.10.2023. godine, premestili u drugu školu, jer dete više nije moglo da podnese konstantni pritisak od strane razredne starešine, njenom pominjanju slučaja, teranju da prizna kako je slagao i osećaju nelagode u školi.
  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti sproveo je postupak u cilju utvrđivanja pravno relevantnih činjenica i okolnosti, u skladu sa članom 37. Zakona o zabrani diskriminacije[1], te je zatražio izjašnjenje na navode iz pritužbe od OŠ „BB“ S. B. U izjašnjenju i dopunama izjašnjenja direktorke škole, između ostalog, navedeno je:
  • da je o događaju sa časa informatike od 31.10.2023. godine, saznala od razredne starešine odeljenja, koja smatra da je među učenicima nastao nesporazum, kao posledica neprimerene šale, koje je odeljenska starešina rešila u skladu sa propisima;
  • da je na početku školske godine formiran Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, ali da povodom ovog događaja nije održan sastanak Tima za zaštitu učenika od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, niti je pokrenut postupak pred drugim organima. Odeljenska starešina je odmah po saznanju za događaj, 31.10.2023. godine obavestila pedagoga škole  i koordinatora Tima za zaštitu. Konstatovano je  da je reč o prvom nivou nasilja, a u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, aktivnosti preduzima samostalno odeljenski starešina, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa odeljenskom zajednicom, grupom učenika ili individualno;
  • da je učenicima A.T. i L.J. određena mera pojačanog vaspitnog rada o kojoj su obavešteni i roditelji i koji je evidentiran u e dnevnik. Mera pojačanog vaspitnog rada je određena učeniku A.T. koji je napravio neprimerenu šalu na račun Roma, a ista mera je određena i učeniku L.J koji je izneo više neistinitih informacija svojim roditeljima. Tek na razgovoru, koji su vodili otac učenika L.J i odeljenska starešina, roditelji su saznali šta se desilo, ali tada je učinjeno sve već poznato, od stane majke  učenika. L.J. Mera pojačanog vaspitnog rada je realizovana u okviru odeljenske zajednice, na ČOS-u kao i stručnim radom pedagoga škole, koja je sa učenicima obavila razgovor. Učenici su se izvinili jedan drugom, a učenik A.T. je izrazio žaljenje zbog neprijatnosti koju je, nenamerno prouzrukovao drugaru iz odeljenja;
  • da učenik L.J. redovno izlazi sa nastave, posle prvih nekoliko časova, žaleći se na različite bolove, a trenutno ima 34 neregulisana izostanka;
  • da je prvo polugodište školske 2023/24 učenik L.J završio sa opštim uspehom dobar, što nikako ne odgovara njegovim stvarnim potencijalima. Učeniku je izrečena vaspitna mera Ukor odeljenskog starešina, zbog velikog broja neopravdanih izostanaka, i smanjena mu je ocena iz vladanja na vrlo dobar (4);
  • da je u školi zaposlen i pedagoški asistent, takođe Romske nacionalnosti, koja je obavila razgovor sa učenikom L.J. Tom prilikom učenik se poverio o teškom periodu kroz koji prolazi, iznosio lične stavove o zajedničkom životu svojih roditelja, koji su uglavnom negativni i to naveo kao najveću smetnju učenju i svom odrastanju. Narednog dana, obavestio je odeljenskog starešinu da mu je razgovor bio prijatan i da bi voleo da se ponovi, ali su mu roditelji zabranili da ubuduće razgovara sa pedagoškim asistentom;
  • da je škola pozvala roditelje na sastanak 8.2.2024. godine, kada su došli na sastanak kome su prisustvovali odeljenska starešina, pedagoški asistent, pedagog, psiholog, sekretar škole i direktor škole. Tom prilikom roditelji su izrazili žaljenje što razgovor nije održan ranije, da učenik L.J svakodnevno plače i izražava želju za promenom škole;
  • da škola do tog momenta nije bila obaveštena o takvom  stanju učenika, s obzirom da se L.J. nije požalio odeljenskom starešini, ni jednom predmetnom nastavniku ili, drugarima iz odeljenja o takvim osećanjima, ili bilo kakvoj drugoj neprijatnoj situaciji. Naprotiv, učenik je bio vrlo raspoložen tokom boravka u školi, družio se sa drugarima iz odeljenja, smejao, odmore provodio u igri. Kada je škola to predočila roditeljima, obavestili su da im je dete reklo kako za vreme odmora ili boravka u školi ne izlazi iz učionice, da odmore provodi sam u svojoj klupi.
  • da se učenik u nekoliko razgovora koje je vodio sa odeljenskim starešinom, zatim i za pedagoškim asistentom, kao i sa učiteljicom koju je sreo u holu škole požalio na loše odnose između roditelja, i prilikom ovih razgovora plakao;
  • da nakon razgovora sa roditeljima, učenik sutradan, kao ni 12. i 13. februara 2024. godine, nije došao u školu, i tek kada je odeljenska starešina kontaktirala roditelje i upitala za razlog odsustva učenika L.J, škola je saznala da se učenik premestio u OŠ “N. T.“ u N. B. Narednog dana škola je zaprimila zahtev za izdavanje prevodnice od ove škole;
  • da im je žao što razgovor obavljen 8.2.2024. godine nije dao bolje rezultate i što nisu uspeli da dopru do suštine problema.

 

Uz izjašnjenje su dostavljeni sledeći dokazi: izjava odeljenske starešine, izjava nastavnice informatike, fotokopija e dnevnika, izjava pedagoške asistentkinje.

  • U izjavi odeljenske starešine je navedeno:

-da je od 1.9.2023. godine odeljenska starešina učeniku L.J. i od tog dana do danas sa detetom ima više nego korektnu saradnju i skladan odnos. Učenik od početka petog razreda prolazi kroz težak period, jer mu se roditelji razvode i od samog početka dete se obratilo za pomoć tokom individualnih razgovora u učionici ili u prostoru koji se zove“ Kutak za roditelje“;

– da je razgovore između nje i učenika L.J. prenela ocu, kada je bio na otvorenim vratima, jer sa ocem ima korektnu sardanju i zajednički im je cilj da L.J. bude pre svega srećan i zdrav dečak, a zatim redovan i dobar đak;

– da nažalost učenik L.J. često izostaje iz škole iz različitih razloga i dosta mu je teško da prati nastavu i da izvršava školske obaveze. Školu često napušta nakon nekoliko časova i po njega uvek dođe neko od roditelja;

-da je za događaj na času informatike 31.10.2023. godine saznala od majke učenika A.T, nekoliko dana nakon događaja, odnosno tri dana. Gospođa N.  je pozvala majku učenika A.T i ispričala joj ono što joj je dete reklo, a što će se posle ispostaviti da je većim delom neistina;

-da su u ponedeljak odmah imali ČOS i tom prilikom sam ragovarala sa učenikom A.T, L.J i ostalom decom koja su bila prisutna na času informatike, kada je saznala šta se dogodilo. Naime, učenik A.T. jeste napravio mim u trajanju od 15 sekundi u kome je bila fotografija Afroamerikanca sa natpisom: „Ja sam Cigan, vidi me“. Mim je podeljen samo među decom koja su u tom trenutku bila na nastavi informatike, i to ne celo odeljenje, već njih 15 učenika. Nije bilo deljenja na društvenim mrežama, niti lajkova. Kada je učenik L.J to video, odmah je rekao A.T da ga to vređa i da nije u redu. A T. mu se odmah izvinuo i mim je posle 15 sekundi trajanja nestao;

– da je kaznila oba učenika A. T i L.J , kada je definisala šta se desilo sa merom „pojačan  vaspitni rad. Učenika A.T je kaznila zbog šale u kojoj je reč „Cigan“ i koja je povredila L.J a učenika L.J je kaznila jer je roditeljima ispričao neistinu o datom događaju i samim tim doveo u zabludu kako svoje, tako i roditelje učenika A.T., koji su odmah po pozivu majke  svoje dete kaznili, verujući da je bilo onako kako je majka ispričala. L.J. je ispričao roditeljima da je na mim-u pisalo: „Ja sam L. J. Cigan, vidi me.;

– da je na sastanku sa ocem L.J razmenila informacije, kada su konstatovali da L.J. ni njoj a ni roditeljima ne priča iste priče i zaključili da je to verovatno posledica situacije u kojoj se porodica nalazi, a to je trenutni razvod roditelja koji je u toku, o čijem ishodu nije obaveštena;

– da je nekoliko dana kasnije obavestila oca da je L.J  doneo u školu 12.000 dinara, kada je zamolila oca da L.J. ne donosi novac u školu, a to je i razlog zbog kojeg ga je pozvala u „Kutak za roditelje“ i zamolila ga da ne donosi toliki novac u školu;

– da su netačni navodi da je učenik L.J. premešten u poslednju klupu, jer ima veliku dioptriju i sedi u prvoj klupi, u srednjem redu, kao što i sva deca koja nose naočare sede u prvim klupama;

– da je učenik L.J. posle ovog događaja prisustvovao samo jednom ČOS-u, kao i da do danas učenik nije ostao ni na jednm ČOS-u  kako bi zajedno pogledali film koju su dobili, na temu ravnopravnosti;

– da od trenutka kada je učenik A.T kažnjen i kada je deci strogo zabranjeno korišćenje reči „Cigan“ u bilo kom kontekstu, učenik L.J. je kako u školi, tako i na rođendanima na kojima je prisustvovao vrlo često sam koristio tu reč i  sam sebe nazivao „Ciganom“. Kada su mu deca skrenula pažnju da je dogovor da tu reč ne koriste, on im je odgovorio: „vi ne smete, ali ja smem i ako me kažete razrednoj, ja ću reći da je to A.T. rekao“, zbog čega je skrenula pažnju učeniku i ocu;

– da je učenik L.J poštovan i voljen podjednako kao i ostali učenici u odeljenju;

– da u njenom odeljenju, kao ni u školi nema mesta diskriminaciji, niti osudi bilo kog deteta po bilo kom osnovu, jer su deca deca, i dele se samo prema godinama i razredima.

1.5.U izjavi nastavnice informatike i računarstva navedeno je:

– da su učenici 5/1 odeljenja 31.10.2023. godine imali po rasporedu šesti čas informatike i računarstva, sa nastavnom jedinicom „rad sa slikama“ i nisu dobili zadatak da naprave neki smešni video;

 

– da je u kabinetu raspored računara takav da u trenutku kada pokazuje učenicim kako se radi u određenom programu može da proprati šest monitora koji su joj u vidokrugu, dok ostale ne može da vidi, i ne može da spori da je učenik napravio „mim“ navedene sadržine;

 

– da u dosadašnjem iskustvu sa mimovima koje učenici prave, a što je potvrđeno i od strane učenika 5/1 odeljenja, nakon obaveštenja o pritužbi, kreira se grupa kojoj pristupaju isključivo oni koji su u prostoriji sa odgovarajućim kodom, kad se kreira „mim“ i pusti u grupu, vidljiv je 15 sekundi, što osporava činjenicu koja majka navodi da je dobio šest stotina lajkova u grupi formiranoj u odeljenju za 15 sekundi;

 

– da nije videla „video“ kako majka naziva, niti joj se učenik L.J. obratio i rekao da je učenik A.T. napravio „mim“ navedene sadržine.

1.6. U izjavi pedagoškog asistenta navedeno je:

– učenik L.J. ne dolazi po unapred utvrđenom rasporedu, već je došao na drugi čas. Kroz predstavljanje i upoznavanje, veoma je tih i miran. Na pitanje zašto nije došao na prvi čas, odgovorio je da se uspavao i da je zakasnio, jer ga nisu probudili na vreme. Navodi da je razlog uspavljivanja glavobolja koju je zadobio prilikom sinoćnog naprasnog ulaska trogodišnjeg brata u njegovu sobu i bratovljevog skakanja po njegovoj glavi. Iako je govorio roditeljima da ga boli, roditelji nisu odreagovali. Pokazuje rukom potiljak na mestu gde i dalje oseti povremene bolove. Kaže da mu roditelji ne veruju, da misle da se „folira“. Roditelji rade posao od kuće, ali ne provode puno vremena sa njim;

– da na pitanje sa kojim roditeljem više provode vremena, učenik odgovara da se često roditelji rastaju i da stariji brat može da bira sa kim će ostati i uvek ostaje sa tatom, a on i trogodišnji brat nemaju dovoljno godina da biraju, pa uvek idu sa mamom u stan u naselju. Tvrdi da tamo ima samo jednog druga a ovde više. Ne zna gde i kada mu je lepše i bolje;

–  da je učenik dosta konfuzan što se tiče stanja u porodici, tokom razgovora glas mu podrhtava i počinje da plače. Pokazuje prst na kojem je umotan flaster, odmotava ga i pokazuje posekotinu koja je, kako kaže, nastala prilikom držanja papira trogodišnjem bratu;

– da ga je učenik L.J. pitao da li zna šta se dogodilo i na klimanje glave da ne zna, počeo da mu priča o situaciji koja se dogodila na času informatike. Naime, jedan od učenika napravio je mim, sadržaj među korisnicima, sadržao je sliku i tekst „I am Nigga“, a zatim  promenjen u  „I am Ciga“, što je njega uvredilo. Na moje pitanje zašto ga je uvredilo, učenik nije imao odgovor;

– da su razgovarali o razlici između reči „Rom“ i „Cigan“ i došli do konstatacije da, s obzirom da on sam nije znao razliku između ove dve reči, isto tako ne znaju ni drugari iz razreda. Predloženo je da se razgovara sa drugarima iz odeljenja o njegovim osećanjima, o značenju ovih reči, na šta je učenik pristao, iako je odeljenska starešina u par navrata obavila razgovor sa odeljenjem povodom ove situacije. Kaže da ima problema oko predmeta Istorija, jer ne može da se fokusira na reči i brojeve;

– da se stiče utisak da učenika očigledno opterećuje situacija kod kuće i disfunkcionalnost porodice;

– da je učenik veoma napredan što se tiče drugih predmeta. Veoma lepo se izražava, miran je i otvoren za saradnju;

– da je nakon ovog razgovora učeniku zabranjen dalji rad sa pedagoškim asistentom, od strane roditelja, iz razloga koji je otac naveo da „dete nije glupo i da mu nisu potrebni dodatni časovi“.

  1. ČINjENIČNO STANjE

 

  • Uvidom u fotokopiju e dnevnika, odeljenja, utvrđeno je da je razredna starešina ovog odeljenja navela: „Na času informatike, 31.10.učenik L.J. je prometio mim koji je napravio njegov drug iz razreda A. T. sa sadržajem koji je L. uvredio. Na mim-u je bio čovek crne puti sa natpisom: „ja sam Cigan, vidi me.“ L. je odmah drugu skrenuo pažnju da mu se ta šala ne dopada i da ne želi više da se takve šale ponavljaju. Učenik koji je napravio mim se odmah izvinuo L. i rekao da se šala neće ponoviti. Učeniku A.T. je izrečena mera pojačanog vaspitnog rada kako se takve šale više ne bi ponavljale. Za situaciju na času informatike nisam saznala od L. niti A. niti bilo kog drugog učenika već od majke učenika koji je mim napravio. Upoznala me sa situacijom i apsolutno prihvatila odgovornost za postupak svog deteta i zatražila da se dete adekvatno kazni kako se te šale ne bi više ponavljale. Na sledećem prvom čosu obavljen je razgovor sa učenicima L. i A. kao i decom koja su sedela pored njih. Tu smo došli do saznanja da A.T. na mimu nije stavio ime L. J. kako je L. preneo roditeljima, takođe nije bilo nikakvih lajkova niti deljenja na mrežama. Kako sam obavila razgovor sa ocem L. J. došla sam do zaključka da L. nije preneo roditeljima  realno stanje na času informatike i time doveo do zabune svojih roditelja i roditelja A.T. L. se izriče mera pojačanog vaspitnog rada sa posledicom odlaska na razgovor kod pedagoga u cilju i sa željom da se spreči ubuduće prenošenje netačnih informacija.  U dnevniku je takođe navedeno: „Pojačan vaspitni rad 10.11.2023. godine i „nema posledice“. Takođe, utvrđeno je, uvidom u fotokopiju e dnevnika, koji dokaz je dostavljen uz dopunu pritužbe da je navedeni tekst razredne starešine, u delu rečenice, glasio : „Kako sam obavila razgovor sa ocem L. J. došla sam do zaključka da L. nije preneo roditeljima  realno stanje na času informatike i time doveo do zabune svojih roditelja a samim tim i do klevete učenika A.T.“.
  • Uvidom u e dnevnik, sa datumom 22.12. 2023. godine, za učenika L.J. navedeno je: „učenik često izostaje sa nastave i ne donosi opravdanja. L. sam upoznala sa posledicom za dobijanje puno neopravdanih, više puta sam obavestila oca ali nažalost, bezuspešno. Nadam se poboljšanju L. prisustva nastavi u drugom polugodištu. Zbog nedonošenja opravdanja za izostanak učeniku je smanjena ocena. Učenik često izostaje, nekada po ceo dan, a nekada u pratnji roditelja sa nekog od časova. Odlasci su uvek uzrokovani bolom u stomaku, glavoboljom i malaksalašću. Roditeljima sam predložila, posle više odlazaka, da L. odvedu na neki detaljniji pregled jer su odlasci poslati učestali. Do zaključenja ocene nisam dobila obeveštenje roditelja o bilo kakvom izveštaju lekara specijaliste.. Učenik je često viđen van kuće u vreme kada nije u školi a vreme je nastave. Ostale posledice: „Ukor odeljenskog starešine“.
  • Na osnovu navoda pritužbe i izjašnjenja, utvrđeno je da nakon sastanka od 8.2.2024. godine, koji je održan između rodutelja L.J. i rukovodstva škole, učenik L.J. ispisan iz OŠ „BB“ S. B. i upisan u OŠ „N. T.“ N. B.
  • U elektronskom prepisci, odnosno sms poruci koju je podnositeljka pritužbe uputila razrednoj strešini, navedeno je: „Bobo, mi se slažemo sa merom ukora zbog neopravdanih izostanaka. Lično sam pronašao par opravdanja u kući koje L. nije doneo da opravda časove. Međutim, ovo što si napisala da je odlazio u pratnji roditelja sa časova nije korektno. Nije bežao sa časova niti odlazio jer je bio ok, već zato što se osećao loše u školi zbog ponašanja učenika i tebe kao razrednog starešine prema njemu. To je toliko uticalo na njega da se stalno žalio na glavobolje i bolove u stomaku i u kući i u školi. Mi nismo dolazili po njega eto tako radi reda već zato što su nas pozivali nastavnici među kojima si i ti, čak me je jednom i direktorica sačekala i savetovala da ga vodimo kod dr. Njegovo žaljenje je isključivo zbog stresa koje je preživeo u prvom polugodištu. Tu stavku u dnevniku dopuni jer nije u redu da napišeš da je odlazio sa časova, a da ne napišeš razlog. To zašto je odlazio je ujedno i posledica ovog slučaja diskriminacije i tvoje mere, a ti si napisala u dnevniku da nema posledica. Pa kako nema posledica po dete ako se ono ne oseća dobro psihički i fizički i ne želi u školu? Jer ako možeš da pišeš da je viđen van škole u vreme nastave jer si možda čula od nekog roditelja ili… onda dopuni i da se zna zašto je odlazio u vreme nastave u pratnji roditelja“.

 

  1. MOTIVI I RAZLOZI ZA DONOŠENjE MIŠLjENjA

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, prilikom odlučivanja u ovom predmetu, imao je u vidu navode iz pritužbe i izjašnjenja, dostavljene dokaze, kao i antidiskriminacione propise.

 

Pravni okvir

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je ustanovljen Zakonom o zabrani diskriminacije[2] kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Odredbama člana 33. Zakona o zabrani diskriminacije propisana je nadležnost Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste da prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere. Pored toga, Poverenik je ovlašćen da pokreće sudske postupke za zaštitu od diskriminacije i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka zbog povreda odredaba kojima se zabranjuje diskriminacija. Poverenik je, takođe, ovlašćen da upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije i da organima javne vlasti preporučuje mere za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije.

 

  • Ustav Republike Srbije[3] zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti konstatuje da je Republika Srbija 1990. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta[4], koja u članu 28. propisuje da dete, pored ostalog, ima pravo na obrazovanje i da je država dužna da osigura obavezno i besplatno osnovno obrazovanje za sve, da omogući da obrazovne i stručne informacije i saveti budu dostupni svoj deci i preduzme mere za redovno pohađanje škole i smanjenje stope napuštanje škole. Članom 2. propisana je obaveza država članica da poštujui i obezbeđuju prava utvrđena Konvencijom svakom detetu koje se nalazi pod njihovom jurisdikcijom bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja. Stavom 2. ovog člana propisano je da države članice preduzimaju sve potrebne mere kako bi se obezbedila zaštita deteta od svih oblika diskriminacije ili kazne zasnovane na statusu, aktivnostima, izraženom mišljenju ili ubeđenju roditelja, zakonskih staratelja ili članova porodice deteta. Ciljevi obrazovanja regulisani su odredbama člana 29. stav 1. kojima je propisano da obrazovanje deteta treba da bude usmereno na sveobuhvatan razvoj punog potencijala deteta, uz razvijanje poštovanja ljudskih prava, pojačan osećaj identiteta pripadnosti i njegovu ili njenu socijalizaciju i interakciju sa drugima i sa okruženjem. Takođe, odredbama člana 19. propisana je obaveza države ugovornice da preduzme odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zaštitu deteta od svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povređivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih  zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.

Komitet za prava deteta doneo je Opšti komentar broj 1. o ciljevima obrazovanja u kojem su ciljevi obrazovanja iz Konvencije postavljeni kao ciljevi koji su direktno povezani sa ostvarenjem detetovih ljudskih prava i dostojanstva. Takođe, Opštim komentarom broj 1. propisano je da diskriminacija po bilo kom osnovu navedenom u članu 2. Konvencije, vređa ljudsko dostojanstvo deteta i u stanju je da podrije ili čak uništi sposobnost deteta da ima koristi od mogućnosti koje mu pruža obrazovanje. Sva diskriminatorna postupanja u ovom dokumentu su navedena kao postupci koji su u direktnoj suprotnosti sa zahtevima da obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj detetove ličnosti, talenata i mentalnih i fizičkih sposobnosti do krajnjih granica. Komitet je takođe naglasio i vezu između člana 29. stav 1. i borbe protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije. Takođe je istaknuto da rasizam i srodne pojave cvetaju tamo gde postoji neznanje, neosnovani strahovi od rasnih, etničkih, verskih, kulturnih i jezičkih ili drugih oblika razlike, iskorišćavanje predrasuda, ili učenje ili širenje iskrivljenih vrednosti. Pouzdan i trajan lek za sve ove propuste jeste obezbeđivanje takvog obrazovanja koje podstiče razumevanje i poštovanje vrednosti promovisanih članom 29. stav 1, uključujući poštovanje razlika, i koje se suprotstavlja svim oblicima diskriminacije i predrasuda. Naglašeno je da je važno usredsrediti se na detetovu sopstvenu zajednicu prilikom nastave o ljudskim i dečjim pravima i principima nediskriminacije, jer takva nastava može delotvorno da doprinese sprečavanju i eliminaciji rasizma, etničke diskriminacije, ksenofobije i srodne netolerancije.

  • Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, kojim je diskriminacija definisana kao svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koja se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, novoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu i članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Pored toga, članom 19. propisano je da svako ima pravo na predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje i stručno osposobljavanje pod jednakim uslovima, u skladu sa zakonom, kao i da je zabranjeno licu ili grupi lica, na osnovu njihovog ličnog svojstva, otežati ili onemogućiti upis u vaspitno-obrazovnu ustanovu ili isključiti ih iz ovih ustanova, otežati ili uskratiti mogućnost praćenja nastave i učešća u drugim vaspitnim, odnosno obrazovnim aktivnostima, razvrstavati učenike po ličnom svojstvu, zlostavljati ih i na drugi način neopravdano praviti razliku i nejednako postupanje prema njima.

 

  • Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja[5] propisano je da je ustanova, odnosno da su zaposleni u ustanovi dužni da obezbede ostvarivanje prava deteta i učenika, a naročito pravo na zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja[6]. Odredbama člana 7. propisani su opšti principi obrazovanja i vaspitanja, među kojima su i jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije. Jedan od propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja (član 8.) jeste i obezbeđivanje dobrobiti i podrška celovitom razvoju deteta, učenika i odraslog, kao i obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju. Odredbom člana 110. ovog zakona propisano je da su u ustanovi zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u ustanovi (stav 3). Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije, propisuje ministar(stav 5).

Odredbom člana 112. ovog zakona propisano je da je zabranjeno  svako ponašanje zaposlenog prema detetu, učeniku i odraslom; deteta, učenika i odraslog prema zaposlenom; roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica prema zaposlenom; zaposlenog prema roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku; deteta, učenika i odraslog prema drugom detetu, učeniku ili odraslom, kojim se vređa ugled, čast ili dostojanstvo. Direktor ustanove dužan je da u roku od tri dana od dana saznanja za povredu zabrane iz stava 1. ovog člana preduzme odgovarajuće aktivnosti i mere u okviru nadležnosti ustanove. (stav 2). Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi vređanje ugleda, časti ili dostojanstva, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i načine za procenu rizika, načine zaštite i druga pitanja od značaja za zaštitu, propisuje ministar (stav 4).

  • Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti[7], propisano je postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti deteta, učenika, odraslog, roditelja, zaposlenog, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije. Ovim pravilnikom propisuje se i postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi vređanje ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti u ustanovi, način sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslovi i način za procenu rizika, način zaštite i druga pitanja od značaja za zaštitu. Pravilnik propisuje da prevencija diskriminacije, kao i vređanje ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti jesu mere i aktivnosti koje preduzima ustanova da se predupredi svaki oblik diskriminatornog ponašanja. Preventivnim merama i aktivnostima u ustanovi stvara se sigurno i podsticajno okruženje, neguje atmosfera saradnje, uvažavanja i konstruktivne komunikacije, razvija pozitivan sistem vrednosti. Programom prevencije diskriminacije i diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti određuju se mere i aktivnosti kojima se obezbeđuje ostvarivanje ciljeva prevencije svih oblika diskriminacije i diskriminatornog postupanja i predstavlja deo školskog programa i razvojnog plana, a konkretizuje se godišnjim planom rada ustanove. Takođe, pravilnik dalje propisuje da ustanova ima Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čije su nadležnosti propisane ovim pravilnikom, a koga obrazuje direktor ustanove. Dalje, Pravilnikom je propisano da se u ustanovi interveniše u slučajevima sumnje ili utvrđenog vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti i diskriminatornog ponašanja iz rasističkih, seksističkih, homofobičnih, ksenofobičnih, islamofobičnih, antisemitskih, anticiganističkih ili drugih oblika diskriminatornog ponašanja prema licu, a naročito mlađem, slabijem, sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, i drugim pretpostavljenim ili stvarnim ličnim svojstvima. Radi preduzimanja odgovarajućih mera i blagovremenog reagovanja na rizike od diskriminatornog ponašanja učesnika u obrazovanju, sačinjava se matrica za procenu nivoa diskriminacije, tako što se uočeno diskriminatorno ponašanje svrstava se u jedan od tri nivoa diskriminatornog ponašanja, u zavisnosti od:1) uzrast učesnika u obrazovanju; 2) intenzitet, trajanje i učestalost diskriminatornog ponašanja; 3) oblik i način diskriminatornog ponašanja – uznemiravanje i ponižavajuće postupanje; 4) posledica diskriminatornog ponašanja. Pravilnik dalje propisuje da je jedno od postupanja i preduzimanje mera i aktivnostiprema učesniku u obrazovanju, i to za sve nivoe diskriminacije.

Analiza navoda iz pritužbe, izjašnjenja i dokaza sa aspekta antidiskriminacionih propisa

 

  • Na osnovu navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih dokaza, utvrđeno je da je 31.10.2024. godine, u OŠ „BB“ S. B., na času informatike, učenik T, napravio „mim“ koji je sadržao sliku/ fotografiju i tekt koji je  uvredljiv za pripadnike romske nacionalne manjine i koji je uvredio njgovog druga iz odeljenja, učenika L.J. koji je romske nacionalnosti. Iako u konkretnom slučaju ne postoji dokaz/fotografija „mim-a“ iz kojeg bi se utvrdila njegova tačna sadržine, OŠ“ „BB“ nije sporila da je na času informatike učenik A.T. napravio „mim sa fotografijom čoveka crne puti i natpisom: „ja sam Cigan, vidi me.“ što je razredna starešina odeljenja 5/1 i konstatovala u e dnevniku 10.11.2023. godine.  Imajući u vidu navedeno, Poverenik konstatuje da „mim“ učenika A. T. na času informatike 31.10.2023. godine predstavlja diskriminatorno postupanje prema pripadnicima romske nacionalne manjine, kao i prema učeniku L.J. koji je romske nacionalnosti, jer predstavlja uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje vređa dostojanstvo na osnovu ličnog svojstva-pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini, i prouzrokuje osećaj poniženosti, uznemirenosti ili odbačenosti. Imajući u vidu navedeno , u konkretnom slučaju je potrebno utvrditi da li je OŠ „BB“ S. B., sa aspekta Zakona o zabrani diskriminacije preduzela neophodne mere i aktivnosti povodom diskriminatornog postupanja učenika A.T. na času informatike 31. 10.2023. godine. Poverenik ističe da je u konkretnom slučaju važna primena pravila o preraspodeli tereta dokazivanja iz člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, prema kome teret dokazivanja da nije došlo do povrede načela jednakih prava i obaveza leži na OŠ „BB“ S. .

 

  • Imajući u vidu da se događaj od 31.10.2023. godine desio u obrazovnoj ustanovi, između učesika u obrazovanju: učenik-učenik, OŠ „BB“ je u konkretnom slučaju bila u obavezi da postupa u skladu sa Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti, koji akt propisuje bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije i obavezuje sve učesnike u obrazovanju i vaspitnom procesu na dužnost poštovanja te zabrane i uzdržavanja od svih akata činjenja ili nečinjenja. S tim u vezi, Poverenik je u zahtevu za izjašnjenje zahtevao od OŠ“ BB“ S. B. da navede koje je mere i aktivnosti škola preduzela u skladu sa ovim Pravilnikom.

 

  • OŠ „BB“ navodi da je odmah po saznanju za događaj odeljenska starešina obevestila pedagoga škole i koordinatora Tima za zaštitu, te da je konstatovano da je reč o prvom nivou nasilja, a u skladu sa Pravilnikom o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje aktivnosti preduzima samostalno odeljenski staršina, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Takođe, učeniku A. T. je 10.11.2023. godine, zbog „neprimerene šale na račun Roma“ odeljenska starešina izrekla meru pojačanog vaspitnog rada. S tim u vezi, Poverenik najpre ukazuje da je Pravilnikom o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisano da ustanova postupa u skladu sa ovim aktom uvek kada je učesnik u obrazovanju, diskriminisano lice, izvršilac diskriminacije, odnosno svedok, dok redosled postupanja u intervenciji zavisi od toga a li se diskriminatorno ponašanje priprema, događa ili se dogodilo. Uznemiravanje i ponižavajuće postupanje učesnika u obrazovanju, kao izvršioca diskriminacije podrazumeva obraćanje licu ili pripadnicima određene grupe lica i kvalifikuje se kao prvi nivo diskriminacije, a govor mržnje podrazumeva obraćanje učesnika  u obrazovanju najširoj publici i neodređenom krugu lica, kojim se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv pripadnika određene grupe. Poverenik konstatuje, na osnovu navoda izjašnjenja i dokaza dostavljenih uz izjašnjenje, da u konkretnom slučaju, povodom diskriminatornog ponašanja učenika A.T. nije održan sastanak Tima za zaštitu  od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemariva, kako bi se obavila procena težine oblika diskriminacije i procenio nivo diskriminatornog postupanja,  polazeći od relacija: lice u odnosu na drugo lice istog ili približnog uzrasta; uzrasno starijeg licu prema mlađem licu i grupe lica prema licu, odnosno grupi lica, i to: kada je ponašanje učesnika u obrazovanju istog ili približnog uzrasta (učenik-učenik), kao i mlađeg prema starijem, kako je propisano ovim pravilnikom.

 

  • Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ističe da Pravilnik o postupanju ustanove u slučaju sumnje ili utvrđenog diskriminatornog ponašanja i vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti propisuje da se u ustanovi interveniše u slučajevima sumnje ili utvrđenog vređanja ugleda, časti ili dostojanstva ličnosti i diskriminatornog ponašanja, da intervenciju čine mere i aktivnosti kojima se diskriminatorno ponašanje zaustavlja, osigurava bezbednost učesnika u obrazovnom i vaspitnom procesu (onih koji trpe – diskriminisana lica, svedoče ili čine – izvršioci diskriminacije), smanjuje rizik od ponavljanja, ublažavaju posledice za sve učesnike i prate se efekti preduzetih mera. Navedenim pravilnikom u delu: Preduzimanje mera i aktivnosti prema učesniku u obrazovanju, i to za sve nivoe diskriminacije propisano je da se plan zaštite od diskriminacije sačinjava za konkretnu situaciju svakog od nivoa i za sve učesnike – diskriminisano lice, izvršioca diskriminacije i svedoke. Plan zaštite od diskriminacije zavisi od: uzrasta i broja učesnika, oblika i nivoa diskriminacije, posledica po lice i kolektiv i sl. Plan zaštite od diskriminacije sadrži: aktivnosti usmerene na promenu ponašanja i stavova koji su doprineli diskriminatornom ponašanju – pojačan vaspitni rad i po intenzitetu primeren povredi zakonske zabrane (intenzivan), rad sa roditeljem, vaspitnom grupom, odnosno odeljenjskom zajednicom, uključivanjem učeničkog parlamenta i saveta roditelja, a po potrebi i organa upravljanja; nosioce tih aktivnosti vremensku dinamiku. Za svaki procenjeni nivo diskriminacije direktor ustanove podnosi prijavu nadležnim organima, organizacijama i službama i obaveštava Ministarstvo – nadležnu školsku upravu, u roku od 24 sata od događaja. Pre prijave obavlja se razgovor sa roditeljima, osim ako tim za zaštitu, policija ili centar za socijalni rad procene da time može da bude ugrožen najbolji interes deteta i učenika.

 

Imajući u vidu navedeno, nesporno je da su škola i Tim za zaštitu od diskrimiancije, zlostavljanja i zanemarivanja bili u obavezi da preduzmu niz mera i aktivnosti zbog povrede načela zabrane diskriminacije koji je izvršio učenik, u skladu sa sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i navedenog pravilnika, među kojima su:  procene novoa diskriminacije, vaspitno-disciplinski postupak, plan zaštite od diskriminacije, obaveštenje Minstarstva-nadležne školske uprave u roku od 24 časa i dr., što u konkretnom slučaju nisu učinili.

  • Dalje, Poverenik ukazuje i da je navedenim pravilnikom propisano da direktor, zaposleni i treća lica imaju obavezu da prepoznaju diskriminaciju, a ako je utvrđena, preduzmu mere i aktivnosti u ustanovi prema učesniku u obrazovanju propisane Zakonom i ovim aktom. Analizom navoda iz izjašnjenja OŠ „Bb“ i dostavljenih priloga može se zaključiti da škola, događaj od 31.10.2023. godine, nije ni prepoznala kao diskriminatorno postupanje, s obzirom da „mim“ učenika  T. kvalifikuje kao „neprimerenu šalu na račun Roma“. S tim u vezi, Poverenik ukazuje da uznemiranjanje i ponižavajuće postupanje prema pripadnicima određene grupe, predstavlja povredu dostaojansta u konkretnom slučaju prema pripadnicima romske nacionalne manjine, kao i prema učeniku L.J. koji je romske nacionalnosti. Pored toga, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je škola, odnosno razredna starešina utvrdila da „mim“ učenika A.T. nije imao posledice po učenika L.J., kao i da je učenik L.J. takođe kažnjen zbog događaja od 31.10.2023. godine, jer je „netačno preneo informacije roditeljima“. Povodom ovih činjenica Poverenik ističe da je iz navoda pritužbe, izjašnjenja i dostavljenih priloga nesporno  da je učenik L.J. često izostajao iz škole, da se žalio na glavobolje i bolove u stomaku, da su roditelji dolazili u školu po njega. Takođe, nesporno je i da je L.J. ubrzo nakon početka drugog polugodišta školske 2023/24. napustio školu i upisao se u drugu školu.  Iz navoda pritužbe i izjašnjenja se može zaključiti da su o uzrocima ovakvog ponašanja i osećanja učenika L.J. škola i roditelji iznosili suprotne stavove i mišljenja (škola je navodila da je to zbog porodičnih odnosa učenika L.J. i razvoda roditelja, dok su roditelji isticali da nije želeo da ide u školu zbog događaja na času informatike), kao i da nije postojala saradnja između roditelja i škola, u cilju ublažavanja posledica ponašanja i osećanja učenika L.J. Nesporno je da je postupanje – mim učenika  A.T. uvredio i uznemirio njegovog druga, L.J., a imajući u vidu da se diskriminatorno postupanje desilo u obrazovnonoj ustanovi-školi, to je učeniku L.J. bila potrebna podrška i zaštita od diskriminacije, koja je u konkretnom slučaju izostala od starne škole, pre svega direktorke i razredna razredne starešine. Poverenik posebno ukazuje da često izostajanje sa nastave i promena škole predstavlja dodatan izazov za učenika petog razreda  koji je ujedno i pripadnik društvene grupe koja je u većem riziku od diskriminacije.
  • Poverenik ukazuje da se većina Roma i Romkinja suočava sa društvenom isključenošću i siromaštvom i izložena je otvorenoj, kao i prikrivenoj diskriminaciji. U Strategiji za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine[8] kao izazovi u oblasti obrazovanja navedeno je između ostalog i da negativni stereotipi prema Romima i Romkinjama su rašireni u društvu i među zaposlenima u obrazovnom sistemu, a pojavljuju se i u obrazovnim materijalima, što rezultira različitim oblicima posredne i neposredne diskriminacije. Obuhvat dece romske nacionalnosti u predškolskom vaspitanjem i obrazovanjem je samo 7,4%, za razliku od opšte populacije, gde je 60%. Obuhvat dece romske nacionalnosti pripremnim predškolskim programom, koji je obavezan se povećava ali je i dalje niži nego kod dece iz opšte populacije: 80%, za razliku od opšte populacije, gde je 93%. Stopa završavanja osnovne škole od ukupno upisanih, kod dece romske nacionalnosti je samo 64% (za razliku od 99% kod opšte populacije), a najviše, 10% dece romske nacionalnosti prekida školovanje na prelasku u drugi ciklus. Stopa završavanja srednjeg obrazovanja od ukupno upisanih, kod Roma i Romkinja je samo 61% (za razliku od 98% kod opšte populacije). Dalje, na osnovu Istraživanja odnosa građana i građanki prema diskriminaciji[9] koje je sproveo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, pripadnici romske nacionalne manjine su peta grupa prema kojoj u Srbiji postoji najveća socijalna distanca građana i građanki (odmah iza migranata, pripadnika albanske nacionalne manjine, LGBT+ populacije i osoba koje žive sa HIV/AIDS-om). Petina ispitanika je navela da ne želi da im Rom bude komšija, a 11% ispitanika ne bi izabralo Roma za saradnika na poslu.
  • Imajući u vidu sve navedeno, Poverenik konstatuje da OŠ „BB“ S. B. povodom događaja od 31.10.2023. godine, nije preduzela mere radi zaštite od diskriminacije učenika L.J.

 

  1. MIŠLjENjE

U postupku koji je sproveden po pritužbi AA, protiv OŠ „BB“ S. B., zbog diskriminacije učenika romske nacionalnosti, OŠ „Bb“ S. B. je povredila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

 

  1. PREPORUKA

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti preporučuje OŠ „BB“ S. B. da:

  • Uputi pisano izvinjenje učeniku L.J. zato što je propustila da preduzmu neophodne mere zbog diskriminatornog postupanja u školi prema učeniku L.J.
  • Organizuje obuku za sve zaposlene u školi na temu zabrane diskriminacije i zaštite od diskriminacije.
  • Ubuduće vode računa da u okviru svojih redovnih poslova i aktivnosti, ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

 

Protiv ovog mišljenja nije dopuštena žalba niti bilo koje drugo pravno sredstvo, jer se njime ne odlučuje o pravima i obavezama pravnih subjekata.

[1] „Službeni glasnik RS”, broj 22/09 i 52/21

[2] „Službeni glasnik RS“, broj 22/09 i 52/21, član 1. stav 2.

[3] „Službeni glasnik RS”, broj 98/06, 115/21 i 16/22, član 21

[4] Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta (Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori”, broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, br. 4/96 i 2/97)

[5] „Službeni glasnik RS”, br. 88/17 , 27/18 – dr. zakon, 10/19, 27/18-dr.zakon, 6/20 , 129/21 i 92/23

[6] Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 79. stav 2. tačka 4.

[7] „Službeni glasnik RS“, br. 65/18

[8]„Službeni glasnik RS“, broj 23/22

[9] dostupno na https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/istrazivanja/

 

 

POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković

microsoft-word-icon1190-23 Diskrimiancija na osnovu nacionalne pripadnosti Download

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top