br. 021-01-1525/2023-02 datum: 27.10.2023
MINISTARSTVO ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I DRUŠTVENI DIJALOG
Tomislav Žigmanov, ministar
Bulevar Mihajla Pupina 2
Beograd 11000
Veza Vaš broj: 011-00-19/2023-05
Poštovani gospodine Žigmanov,
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je dopisom br. 011-00-19/2023-05, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti (u daljem tekstu Poverenik) Predlog izveštaja o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji za 2022. godinu (u daljem tekstu: Predlog izveštaja), radi davanja mišljenja.
Postupajući po ovom dopisu, sa aspekta delokruga rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dajemo sledeće mišljenje:
Izrada ovog izveštaja predstavlja vrlo složen i zahtevan posao, a naročito po pitanju prikupljanja statističkih podataka koji su vrlo važni za analizu praćenja stanja u oblasti ostvarivanja rodne ravnopravnosti.
S tim u vezi, Poverenik konstatuje da Predlog izveštaja sadrži veliki broj podataka koji su značajni za analizu i praćenje stanja u ovoj oblasti. Međutim, kako prema navodima iz Predloga izveštaja još uvek većina organa javne vlasti i preduzetnika, političkih i sindikalnih organizacija u 2022. godini nije ispunila svoje zakonske obaveze i nije dostavila izveštaje o ostvarivanju rodne ravnopravnosti, smatramo važnim zaključak koji je dat pod rednim brojem 2. u Predlogu izveštaja, a kojim je predviđeno da će resorno ministarstvo pre sprovođenja mera kaznene politike sprovesti široku kampanju radi informisanja javnosti i svih nadležnih subjekata o obavezama koje proističu iz Zakona o rodnoj ravnopravnosti. S tim u vezi, koristimo priliku da Vas obavestimo da su se pojedini organi obraćali i Povereniku ukazujući na nejsnoće pojedinih odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti, među kojima je bila i nejasnoća oko toga da li organi koji imaju manje od 50 zaposlenih takođe treba da dostavljaju izveštaj imajući u vidu član 16. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Imajući u vidu navedeno, u tom smislu bilo bi važno u kampanji detaljnije pojasniti ko je sve obaveznik dostavljanja izveštaja.
Zaključcima pod rednim br. 4. i 5. Predloga izveštaja predviđeno je da u narednom periodu treba povećati zapošljivost žena i smanjiti rodni jaz u zapošljavanju, kao i da treba podržati mere kako bi se obezbedila veća zastupljenost žena među korisnicima podsticajnih sredstava i kredita radi pokretanja sopstvenog biznisa, a naročito radi većeg učešća žena kao vlasnica poljoprivrednog gazdinstva. S tim u vezi ističemo da je Poverenik u 2022. godini, kao i prethodnih godina, veliku pažnju posvećivao navedenim problemima, zbog čega je upućeno više različitih inicijativa i preporuka mera. Tako je, primera radi, Poverenik 2021. godine uputio inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje za kreiranje i sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja usmerenih isključivo ka pojedinim kategorijama teže zapošljivih žena. Između ostalog, prošle godine obraćali smo se i Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede, kao i drugim resornim ministarstvima ukazujući na neophodnost da ovlašćeni predlagači zakona (Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, Zakona o privrednim društvima) što pre pristupe izmeni i međusobnom usaglašavanju propisa koji se odnose na položaj žena koje samostalno obavljaju delatnost i njihovo izjednačavanje sa ženama koje su zaposlene kod poslodavca u pogledu svih prava za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva. Kao što je poznato Poverenik je tokom 2022. godine podneo i predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom upravo ukazujući na položaj žena preduzetnica i poljoprivrednica u vezi sa trudnoćom i porodiljskim odsustvom. Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog zakona podneli su i Udruženje „Mame su zakon“ i 31 narodni poslanik. U predlogu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ukazano da nejednak tretman žena preduzetnica, poljoprivrednica i zaposlenih po osnovu ugovora o radu van radnog odnosa, nema objektivno i razumno opravdanje i favorizuje samo jedan oblik radnog angažovanja – radni odnos kod poslodavca, čime se demotiviše žensko preduzetništvo a majke moraju da biraju između karijere i materinstva. Ustavni sud je 22. decembra 2022. godine doneo odluku IUz-299/2018 kojom je utvrdio da je odredba člana 17. stav 4. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, na koju je ukazano u predlogu i pomenutim inicijativama, nije u saglasnosti sa Ustavom.[1] Nakon toga usvojene su izmene navedenog zakona.
Poverenik je, između ostalog, uspešno sproveo projekat za unapređenje položaja žena i devojčica u ruralnim oblastima[2], uz vidljive rezultate za više desetina poljoprivrednica koje su dobile opremu za preradu voća i povrća, završile obuke iz poslovnog planiranja, rada na računaru, marketinga i komunikacija. Njima je bila posvećena i godišnja konferencija Poverenika „Pogled u budućnost“ održana povodom Međunarodnog dana tolerancije, 16. novembra, a razbijanju rodnih stereotipa i osnaživanju žena, pre svega u političkom životu, bile su posvećene još dve konferencije.[3] Tokom prethodne godine izradili smo i Izveštaj o monitoringu sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji (2017-2020), a izdate su i publikacije Položaj žena i devojčica u ruralnim oblastima Zlatiborskog, Moravičkog i Raškog okruga, Autentične priče iz života žena na selu. Nalazi navedenih izveštaja i analiza predstavljeni su navedenom godišnjem izveštaju Poverenika.[4]
Takođe, ističemo da je u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu[5] ukazano da se „broj nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u periodu decembar 2021-decembar 2022. godine smanjio za preko 52.000 lica, dok se istovremeno broj nezaposlenih žena starijih od 55 godina života smanjio za svega oko 3.500 lica.[6] Kada se sagledava položaj starijih žena u Srbiji, Poverenik godinama ukazuje na lošiji položaj i težu pre svega ekonomsku situaciju žena u odnosu na starije muškarce, njihovu manju uključenost u donošenje odluka koje utiču na njihove živote i potrebe za merama podrške, kao i na nasilje koje trpe. U posebno teškoj situaciji su starije žene koje žive same, sa invaliditetom, one koje žive na selu. Skoro trećina ukupnog broja žena u Srbiji su starije (27,93%), 14,37% starijih žena ne prima penziju za razliku od 4,25% starijih muškaraca, a 107.000 starijih žena su bez škole, za razliku od 12.000 starijih muškaraca[7]. Kada je u pitanju položaj mladih, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj nezaposlenih mladih u aprilu 2021. godine iznosio je 21,04% od ukupnog broja nezaposlenih, mladi imaju 20% manja mesečna primanja, svaki treći zaposleni mlađi od 30 godina ima platu nižu od 2/3 prosečnog prihoda, osam od deset mladih zarađuje plate koje su niže od republičkog proseka, dok svaki peti zarađuje manje od minimalne zarade mesečno, uočljive su razlike u zaradama mladih žena kojih je duplo više od muškaraca u kategoriji najnižih primanja, visoko učešće mladih radnika u ugovorima na određeno vreme (55%), kao i njihov visok nivo angažovanja u zanimanjima nižeg obrazovanja.[8]“[9]
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da se u opisu stanja iz kojeg su proizašli zaključci pod rednim brojem 4. i 5. Predloga izveštaja, mogu dodati i navedeni nalazi, kao i nalazi objavljenih izveštaja i publikacija Poverenika, s obzirom da potkrepljuju opis stanja dat u Predlogu izveštaja i ukazuju na neophodnost daljeg sprovođenja aktivnosti iz predloga pomenutih zaključaka.
Što se tiče zaključka pod rednim brojem 6. Predloga izveštaja, u potpunosti podržavamo navedeni zaključak koji se odnosi na potrebu edukacije članova i članica tela za rodnu ravnopravnost, privrednike, inspekcijske organe i druge aktere, radi efikasne primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti, s obzirom da su dosadašnje obuke dale dobre rezultate. Naime, tokom 2022. godine obuke Poverenika pohađalo je više od 700 učesnika kroz 40 jednodnevnih ili dvodnevnih seminara, predavanja i radionica. U 2022. godini nastavljena je i implementacija programa obuka o primeni antidiskriminacionih propisa za zaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje[10], policijske službenike[11] i zaposlene u turizmu[12].
Povodom zaključka pod rednim brojem 7. Predloga izveštaja koji se odnosi na to da je u narednom periodu potrebno kadrovski ojačati i obezbediti softver za automatsku obradu podataka o rodnoj ravnopravnosti u Sektoru Ministarstva, mišljenja smo da je segregisano prikupljanje podataka jako važno, posebno imajući u vidu i izmenjene odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, koje su usvojene 2021. godine, a koje predviđaju mogućnost upotrebe podataka matičnih evidencija i administrativnih registara radi dokazivanja činjenica u postupcima zaštite od diskriminacije, kako pred sudom, tako i u postupku pred Poverenikom.
Pored navedenog, saglasni smo i sa zaključkom pod rednim brojem 8. Predloga izveštaja. Takođe, smo mišljenja i da je jako važan i zaključak pod rednim brojem 9. Predloga izveštaja u kojem je predviđeno da prilikom raspisivanja sledećih parlamentarnih izbora, treba voditi računa o preporučenoj kvoti za zastupljenost žena na izbornim listama (minimum 40%), kao i o potrebi primene odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti o zastupljenosti manje zastupljenog pola, tj. žena (40-50%) u skupštinskim organima, organima upravljanja i nadzora na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou vlasti. Tokom 2022. godine, Poverenik je, kao i prethodnih godina, a radi redovnog sagledavanja položaja žena u javnom i političkom životu u Republici Srbiji i kontinuiranog praćenja napretka u ovoj oblasti, sačinio i Analizu učešća žena u javnom i političkom životu.[13] U 2022. godini, Poverenik je organizovao konferenciju OsnaŽene menjamo naše zajednice! posvećenu razbijanju rodnih stereotipa i predrasuda kao i osnaživanju žena da se izbore za ravnopravnost u svim segmentima života, na kojoj je predstavljena Analiza Poverenika o zastupljenosti žena na lokalnom nivou.
Sve publikacije, kao i izveštaji i istraživanja nalaze se u elektronskom obliku na internet prezentaciji Poverenika i dostupni su na linku: http://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/publikacije/
Što se tiče zaključka pod rednim brojem 10. Predloga izveštaja, a koji se odnosi na primenu člana 28. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, važno je istaći da se u tekstu Predloga izveštaja objašnjava zakonska obaveza koja se odnosi na izradu metodologije za obračun neplaćenog kućnog rada, a koja u skladu sa zakonom treba da se primenjuje od 1. januara 2024. godine. Ovo važno pitanje neplaćenog kućnog rada, u toku, kako 2021. godine, tako i 2022. godine, bilo je takođe, predmet razmatranja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, koji se ovim povodom u više navrata obraćao Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Ministarstvu zdravlja. Naime, građani su se obraćali Povereniku u vezi sa pitanjima koja se odnose na primenu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, za koju, prelaznim i završnim odredbama, nije propisana odložena primena, za razliku od st. 2. i 3. istog člana. Povodom obraćanja Poverenika u vezi sa pomenutom odredbom, dostavljeni su odgovori napred navedenih organa. Tako je RFZO u svom odgovoru Povereniku, između ostalog, ukazao da Uredba o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje ne propisuje na osnovu kojih dokaza se utvrđuje svojstvo osiguranika kada je u pitanju osnov osiguranja po osnovu neplaćenog kućnog rada. U svom odgovoru Ministarstvo zdravlja je navelo da je ovo ministarstvo još u mišljenju na Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti istaklo da je reč o kompleksnom pitanju, odnosno rešenju, čija primena nužno zahteva i promenu drugih propisa, i da je neophodno da se još jednom detaljno sagleda odredba člana 28. tada dostavljenog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti. Imajući u vidu kompleksnost pitanja i usvojenu odredbu člana 28. Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je obavestilo Poverenika da će sledeći petogodišnji plan zvanične statistike, koji započinje sa 2026. godinom, obuhvatiti pitanje obračuna neplaćenog kućnog rada u vezi sa bruto domaćim proizvodom, a da će, pre toga, resorno ministarstvo pripremiti metodologiju za ovakav obračun.
Kako će izrada metodologije za obračun neplaćenog kućnog rada, u skladu sa mogućnostima (kako je navedno u trećem pasusu na str. 21. Predloga izveštaja) zahtevati određeni duži vremenski period, to Poverenik koristi priliku da ukaže na važnost preduzimanja drugih mera u cilju rešavanja ovog spornog, a važnog pitanja, posebno imajući u vidu da odredbe člana 28. st. 2. i 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti u skladu sa prelaznim i završnim odredbama ovog zakona, počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.
Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da je neophodno u zaključku pod rednim brojem 10. Predloga izveštaja dodatno predvideti neophodnost da se međusektorskom saradnjom Ministarstva za ljudska i manjinska prava i drušveni dijalog, Ministarstva zdravlja, RFZO i Republičkog zavoda za statistiku u što kraćem roku pronađu adekvatna rešenja kako bi se omogućila pravovremena i pravilna primena svih odredaba koje su sadržane u članu 28. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Na kraju Poverenik koristi priliku da ukaže da je potrebno date zaključke u Predlogu izveštaja dopuniti zaključcima koji će se odnositi na probleme nasilja, kao i na probleme u vezi mizogenog, seksističkog i drugog diskriminatornog govora koji je prisutan u javnom prostoru, posebno na društvenim mrežama. Naime, kao što je poznato izveštajnu godinu obeležio je i veliki broj prijava nasilja prema ženama i nasilja u porodici, a prema dostupnim podacima broj žena koje su izgubile život kao posledica nasilja i dalje je zabrinjavajući i ne opada. Pored toga zabrinjavajući je broj slučajeva i vršnjačkog nasilja, kako u realnom tako i u digitalnom svetu. Da bi se što efikasnije skrenula pažnja na sve češće, a relativno nove oblike nasilja u digitalnom svetu, pravo na telesnu autonomiju, seksualna i reproduktivna prava, Poverenik je zajedno sa UNFPA pokrenuo veliku nacionalnu „Bodyright“ kampanju „Tvoje telo je tvoje i na netu i u stvarnom svetu“ čiji je cilj podizanje svesti o rodno zasnovanom nasilju počinjenom posredstvom tehnologije i potrebi da se na njega snažno odgovori.
Poverenik je uputio i više inicijativa kako Ministarstvu pravde za izmenu Krivičnog zakonika i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, tako i Ministarstvu unutrašnjih poslova za izmenu Zakona o javnom redu i miru. Tako je inicirana izmena nekoliko članova Krivičnog zakonika kojima su propisana krivična dela: Nedozvoljeni prekid trudnoće (čl.120), Silovanje (čl.178) i Obljuba nad nemoćnim licem (čl.179) u cilju njihovog usklađivanja sa Konvencijom o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici i sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom. Pored navedenih inicijativa, Ministarstvu pravde kao ovlašćenom predlagaču, upućena je i inicijativa za dopunu zakonika u Glavi 14. Krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja. Takođe su inicirane i izmene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (čl.181) propisivanjem obaveze nadležnih organa da uvek u slučajevima rodno zasnovanog i porodičnog nasilja, obaveste žrtvu o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, bez obzira na procenu rizika od strane zavoda. U inicijativi upućenoj Ministarstvu unutrašnjih poslova Poverenik je ukazao na potrebu da se razmotri izmena i dopuna člana 3. stav 1. tačka 15. Zakona o javnom redu i miru kojom je propisano značenje izraza „prostitucija“ i člana 16. ovog zakona kojim se prostitucija utvrđuje kao protivpravno delo protiv javnog reda i mira i propisuje ista sankcija za one koji se odaju prostituciji i one koji koriste ove usluge. Seksualna eksploatacija, kao jedan od najsurovijih oblika kršenja ljudskih prava je u direktnoj vezi sa rodnom nejednakošću pri čemu su žene najčešće žrtve. Zbog toga ovakva podela odgovornosti između neravnopravnih sama po sebi upućuje na to da je Zakon potrebno izmeniti.
U Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za 2022. godinu jedna od preporuka Poverenika odnosi se uspostavljanje nacionalnog kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida u Republici Srbiji, na osnovu redovnog praćenja i analize pojave nasilja i femicida. Takođe, date su i preporuke koje se odnose na potrebu adekvatnog i pravovremenog reagovanja i sankcionisanja govora mržnje i drugih oblika uznemiravajućeg ili ponižavajućeg postupanja u javnom i medijskom prostoru, zbog čega je preporučeno sprovođenje programa i podsticanje tema kojima se promoviše kultura međusobnog poštovanja i nediskriminacije, tolerancije, razumevanja i uvažavanja različitosti, rodne ravnopravnosti, međugeneracijske solidarnosti.
Kako se među zaključcima ne nalaze zaključci koji proizlaze iz opisa stanja koje se odnosi na nasilje, govor mržnje, seksističke i mizogene izjave i drugi ponižavajući i uvredljiv govor u javnom prostoru i na društvenim mrežama mišljenja smo da je potrebno na kraju Predloga izveštaja, kao što smo već naveli, predložene zaključke dopuniti.
[1] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, strana 54
[2] Poverenik je ovaj projekat sproveo uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) i Ambasade Norveške u Beogradu.
[3] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, str. 69, 84-85,
[4] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, str. 56-60
[5] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/
[6]Statistički bilten, Nacionalna služba za zapošljavanje, dostupno na internet stranici: https://www.nsz.gov.rs/sadrzaj/statisticki-bilteni-nsz/4111 Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, strana 160
[7]Za glas starijih žena – Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity i udruženje građanki FemPlac, februar 2022. godine, dostupno na internet stranici: https://www.femplatz.org/library/publications/2022-02_liflet_Za_glas_starijih_zena.pdf Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, strana 160
[8]The Youth Specific Alternative Report submitted to the Committee on Economic, Social and Cultural Rights
[9] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, strana 168
[10]Sa obukama realizovanim 2016, 2017, 2018, 2019 i 2021. godine ukupan broj policijskih službenika i službenica koji su obuhvaćeni programom obuka iznosi 694
[11]Sa obukama realizovanim 2019 i 2021. godine ukupan broj zaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje koji su obuhvaćeni programom obuka iznosi 106
[12]Sa obukama realizovanim 2019 i 2021. godine ukupan broj zaposlenih u turizmu koji su obuhvaćeni programom obuka iznosi 103
[13] Redovan godišnji izveštaj Poverenika o stanju u oblasti zaštite ravnopravnosti za 2022. godinu. Dostupno na: https://ravnopravnost.gov.rs/rs/izvestaji/, str. 61-65
POVERENICA ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI
Brankica Janković
1170-23 Mišljenje na izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti 
